Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ах, овако је дивно! — помислим се ја. — Шта ме веже за њу? Нисам ничим ангажован. даље, дакле! „Одсада ће браца Мика овако да ради.” Хтео сам после да устанем из кревета. Да се ударим десном руком по грудима, а леву да испружим.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Сутрадан је шегра имао муке чистећи браца-Шацине чизме. Исто су тако задовољни били и они у поп-Спириној кући. Поп Спира је одмах легао, а гђа Сида остала да
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Марта, да знаш да су ово просиоци. — И ја би’ рекла, јер су тако улицкани. — Ђаво, браца Гавра! Давно већ говори да ће ти младожењу довести. Обадве, лепо обучене, иду у кујну.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Здраво и ти, момо, туди, Да дивна си, селе пуста, Оди амо, од' на груди, Да т' пољуби браца уста.“ (1843, нов.) ПУТНИК И ТИЦА Дивно гора листа, Дивно сунце сија, Дивно река чиста Зраке му одбија.
Кâно млеко Белолика, Кâно винце руменика, Кâно паун поносита, Кâно јела, селе вита, Амо брже па наточи, Да ти браца боље скочи, Амо, селе, а за Бога, Видиш е сам изнемогâ, Тако, злато, тако, тако, Сад је коло играт лако, Амо,
Бога, Видиш е сам изнемогâ, Тако, злато, тако, тако, Сад је коло играт лако, Амо, чедо милооко, Дај да т' љубне браца око. Она бежи — за њом с' вини, Љубни, брате, пипни, штини, Така игра, шала така Таман, брате, за јунака!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А, међутим, отуда је долазио све већи жагор, песма и ноћ... У том је ушао код ње „браца“ јој, Ита, певушећи песму коју су сви напољу певали. — А што ти, снахо, бежиш?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Одлази.) ЈЕВРЕМ: А, непријатељ је преотео ма; ја ступам с тобом у алијансију. СОФИЈА: Ето видите, браца; сад како ћу да му угодим? ЈЕВРЕМ: Кад дефензивно стање не помаже, онда се ради офензивно.
Ето си добила битку. СОФИЈА (смеши се): Ви, браца, с таквом ватром командирате, као да сте у сред баталије. Ал Макса није љубитељ војске; како је види, одма бежи.
Јеси ли ме разумела? Одсад ћеш ти заповедати, а Макса ће слушати. СОФИЈА: Аа! браца... ЈЕВРЕМ: Војени закони не трпе ни „а!
СОФИЈА: Ја то нити оћу, нити смем, браца. ЈЕВРЕМ: Де, де, прокушај једанпут, двапут ли, пак ћеш видити да сам ти добро советовао.
ЈЕВРЕМ: Горе не може бити, нег што ти је. Ево га гди виче, сад да ме не осрамотиш. СОФИЈА: Браца, на вашу ризику. ЈЕВРЕМ: Не бој се, ти си жена; а жене имају опасније оружије него што су топови и ракетле. 5.
СОФИЈА: Ја морам. МАКСИМ: Преко моје воље? СОФИЈА: Твоју вољу знам кад треба слушати, али овде немаш право. (Еј, браца Јевреме, сад да си ми!) МАКСИМ: И ти оћеш? СОФИЈА: На сваки начин. МАКСИМ (узме шташ): Оћеш?
Дакле, како је ишло? СОФИЈА: Било је свашта, браца. ЈЕВРЕМ: „Свашта, то није никакав рапорт. Билетина мора да је опстојатељна. Дакле приповедај.
По свој ће прилици он бити, зашто она те нарави није. 2. МАГА (ступи), ПРЕЂАШЊИ МАГА: Добро јутро, браца. МАКСИМ: Бог ти добро дао, Маго. Шта радиш, Маго? МАГА: Фала богу, браца, здрава сам.
МАКСИМ: Бог ти добро дао, Маго. Шта радиш, Маго? МАГА: Фала богу, браца, здрава сам. дошла сам, ето, да питам нешто сека Соку. МАКСИМ: А шта ћеш је питати. Ако оћеш да те поквари, то уме.
МАКСИМ: А шта ћеш је питати. Ако оћеш да те поквари, то уме. МАГА: Е, боже, браца, сека Сока је, ето, добра. МАКСИМ: Би л’ ти правила бал? МАГА: Ето, право да кажем, мрзи ме.
МАГА: Е бога вам, браца, па зашто не би ишла, којој се мили и која, ето, може да стигне. МАКСИМ: Гди је та жена, која би могла доспети на
НИКОЛА: Видим, како је добро. (Намешта је.) Овде мало изео мољац; али ништа, само кад није све пропало. СОФИЈА: Браца Нико, и ви канда нисте задовољни с браком? НИКОЛА: Волио би да је Мага као ти. СОФИЈА: А ви, куме?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Како? - Зашто?“, запиташе њена деца. „То је било овако, слатки моји. Кад ваш браца уђе у своју трећу годину, удадох се ја за вашег оца и дођох с њиме у Норт-Уитем.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
је у збиркама Венац песама, Слике и прилике и Полаженик) често није потписивао или их је објављивао под псеудонимом (Браца Радован или Чика Стева).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
врло пријатној урођеној финоћи; и пријатељ и побратим господин-Васин, и пријатељ искрен целе куће, Миша Богдановић, браца-Миша и чика-Мита.
Наравно да је и браца-Миша имао ту свој део задовољства, с правом, јер се културни живот те породице много од њега богатио.
Џепови браца-Мише, кад се с пута врати, пуни су лекова и лекарских упутстава, за господин-Васу, али паланка зна да су пуни мириса
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ево т’ браца, господара мога!“ Кад зачула сеја Стојанова, она стрча доле низ чардаке, трипут совру очима прегледа док је брацу лице
харамбаша: „Побратиме, Лазо барјактаре, и вас, браћо, тридесет хајдука, није л’ мајка родила јунака, јал’ сестрица браца одњијала без бешике, на десници руци, у чету га моју опремила, да отиде у Лијевна града, да сакује токе триесторе на
Оста мајка ранећи Ненада; Ненад браца ни зазнао није. И Ненад је мајци дорастао а до коња и до бојна копља, пак одбеже своју стару мајку и прибеже гори у
Зашт’ ми ниси браца породила, јали браца, јали милу сеју? Кад сам био с друштвом на деоби, сваки ми се заклињаше тешко: који брацем, а
Зашт’ ми ниси браца породила, јали браца, јали милу сеју? Кад сам био с друштвом на деоби, сваки ми се заклињаше тешко: који брацем, а који сестрицом, а ја,
Стара му се насмејала мајка: „Не будали, млађани Ненаде! Ја сам теби браца породила, Предрагога, твог брата рођеног, и јуче сам за њег разабрала: да с’ наоди и да ајдукује у зеленој гори
моја мила мајко, покрој на ме све ново одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, да ја идем браца да потражим, да ме жива моја жеља мине“.
покроји на себе одело, све зелено, од чое зелене, а ократко, с горицом једнако, пак уседе на добра коњица, и диже се браца да потражи, да га жива жеља мимоиђе.
“ Па потрже ноже од појаса, те удара себе у срдашце, — мртав паде покрај браца свога. 79 ХАСАНАГИНИЦА Шта се б’јели у гори зеленој? Ал’ је снијег, ал’ су лабудови?