Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Одем у Земун, кажем Стеви зашто га у Голубинце зовемо. Стева каже: „Брацо мој, ја хоћу; но нека оне курве новаца даду, јербо ја немам”.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
лепирова Има и тичића, И јеленски још рогова Шкољак' и пужића; Да полетим па да шпаге Све напуним редом — Ао брацо, жеље драге: С крилом и погледом!
Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао брацо, амо у то доба Дођи, види, чуј, па ајд' у гроба. Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело нагнало, Свирац
Он у среди у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде кад играју ђаци!
Голи брацо, што си стао, Ваљда неси већ сустао, Цупни, скочи, Ситно крочи, Па заведи, Па проведи, Опа цупа, Па на ћупа!
по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим', Па се буде кад се и ја будим, Ао брацо, честитога века! Је л' сретнији когод од менека?
(ТА НАПИ СЕ) Та напи се, брацо, напи винца пуста И насрка меда с девојачки уста, Чојку реко чоче, а ћушету ћуше — Сада, вишњи Боже, смилуј ми се
8. Ала, брацо, само гледни, Није л' тако кâ сам рекâ: Све ка врати гледи једни, Није л' канда кога чека; А то ко ће друго бити
Аох брацо, сан је чудна беда, Де се лупа, ту се спати не да: Када лупа, удара у уво, Не помаже ту ни доба глуво. Још је горе,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
солдат српског добровољца, солунца) и показује му позадружну снашу, праву бикуљу, а овај му спремно одговара: — Може, брацо, али ваља ти чекати ред. И ово је поредовнички млин.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАГА, ПРЕЂАШЊИ МАГА (небрижљиво обучена и неочешљана, у папучама; кад иде, вуче ноге и речи развлачи): Помози бог, брацо! МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго? МАГА: Богами, нисам ништа.
МАКСИМ: Није него да те метнем у кавез, па да ти само лепа јела доносим! МАГА: Е боже, брацо, па зашто не би којипут и дете пољуљали? Ми сироте по вас дан кланцамо, час овамо, час онамо, ето, спадо с ногу. 7.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Мачак је близу, овамо с њим“ – трже се Пијетлић и диже вику из торбе старе: „О, кукурику! Мацане, брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!
И опет Пијетлић нададе вику из торбе старе: „Кукурику! Мацане брацо, лија ме дави, Мацане, друже, брзо ме бави, стотину зрна у пушку стави!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Ваистину, брацо Радоје“, умјеша се Ивана, „нама је и до сад криво било, што браство коротује толика времена! Ево је минула година и у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И не треба да важи. Тако ти је и код мене у апси. Кад им реза тресне за туром, звање, паре, чин, наздравље ти, брацо! Овде сам ја бог, и сви сте за мене једнаки. Андра професор... Деца поцепаше капе од поздрављања...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ао, бербо, тебе жалим клету! Та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао, брацо, амо у то доба, Дођи, види, чуј, па хајд' у гроба!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
О јесени, кад су ходили по инорији да купе бирове, срету се на путу. Један упита другога: — Како си, брацо? Како живиш? — Добро, богу хвала, и здраво; али да ми није тебе, још бих боље, — одговори му.
Одговори му он тихо на поповску: — Шта ћеш, мој брацо? Божја воља, а моја срећа. Мало послије, сељани ови ђе је помирало реку попу: — Попе, болан, шта је ово?
Ћипико, Иво - Пауци
Раде је пита рашта опет одбјегну свога човјека. — Не питај, брацо, — одговара Цвијета. — Откад сам с њиме и у кући му, и на сунце сам замрзила...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кадуна се брату своме моли: „Ај, тако те не желила, брацо, немој мене дават ни за кога, да не пуца јадно срце моје гледајући сиротице своје“.