Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Други пут опет дође, пита имамо ли брашна. А кад му тетка каже да нема, он упрти врећу са пшеницом, однесе на сувачу, па нам самеље.
Дође подне, сунце припече, а ми чујемо рику жедних крава и јунади. Тетка забринуто гледа у последњу врећицу брашна... „Грлице“, вели, „још који дан, па нећемо имати хлеба!...
људи да је мађистрат позајмио од неких белгијских капиталиста новаца, много новаца, па да су за те новце купили жита и брашна и да ће раздавати сиротињи, како би је од глади сачували!...“ После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна.
“ После подне дође нам Алекса и донесе нешто мало брашна. Тетка извади из крова на кући нешто трске — јер не беше скоро у целоме селу сламе — заложи фуруну, умесила је хлеба.
Најпре је нешто с тетком шапутао, а после гласно проговори: „Хајдемо, Маро, до мађистрата, да примимо оно мало брашна — већ колико нам даду, Маро!...“ И они одоше.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва. Нема соли, брашна, гаса, воска. У Ужице натиснула војска. Људска лица дошла као згуре.
Сад нова сила сија, али не спасава, као што нас ни бивша није спасла. Цена главе пада, ко што је падала, цена брашна расте, ко што је расла. з. Седим с камилицом у лончету и чајнику, са угрејаним црепом на стомаку.
Ничег у подруму, ничег на тавану! Ничег ни на тезги, ни на ваги! Ни сребра ни злата, ни брашна ни соли, ничег нисмо нашли, а душеке, а јастуке, а перине, а сена, све смо бајонетима изболи!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Но ваља и̓ чувати, док се од глади не предаду; али нема брашна (он тако зваше барут)! Но иди ти, душо, тражи брашна, ја ћу ову пасју вјеру чувати и ценити као и они што су мога
Но ваља и̓ чувати, док се од глади не предаду; али нема брашна (он тако зваше барут)! Но иди ти, душо, тражи брашна, ја ћу ову пасју вјеру чувати и ценити као и они што су мога Алексу и Бирчанина ценили”.
(А не као у Вољавчи: човек на леђи донесе по 40 ока брашна, и то кукурузна, јошт да га има доста). — Сад ако и јесмо у монастирским ћелијама, опет нисмо испосници, ако се и из
” Ја кажем: „Господару, у Косирићу код моји воденица, онде има за коње траве, у воденици брашна, могу момци ̓леба намесити”.
Онда ти ја и Божа и она четворица горе речена сместа одемо у монастир Вољавчу, где само нађемо ватре и један арар брашна кукурузна калуђерскога. Монастир сиромашан, ћелије малене и ниске.
манастира притисле, и једва човек с коњем дође а кола никако; нас шесторица и шест момчади једемо оно мало калуђерског брашна, али скоро да нестане.
Пошљем нашега друга Стојана преко брда у Црнуће и даље, те нам нађе брашна и купи, и људи на леђи доносе, и понешто пасуља. Кола никако доћи не могу.
Одатле се вратим и одем у Бргуле, мојој воденици, узети брашна и ̓леба умесити, и онде оставим моје коње и проче момке, а са шест момака пешке одемо у село Конатице, где видимо
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Да бар има два витла, па би нам било доста млети и дањом, а ноћом — нек је носи ђаво! Али овако све се мучимо без брашна. Село велико, један витао, налога... Куд ће доспети да намеље свакоме, кад само дањом меље!
Приђе полако мучњаку, потури руку те узе мало брашна, загледа га на длану, па баци опет у мучњак. Страхиња узе полако обе пушке и спреми се; чисто већ не дише колико се
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
градске ношње) лимунација (илуминација) — ватромет, раскошно светло, светлосни ефекти локумић — колач умешен од брашна, масти (уља) и шећера (меда) луфт — фаздух Луѕцініа пхіломела — славуј (латински назив) манов — махнит човек
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и којекуда кад никако и нема месечине; разговарали о гладним годинама кад се шапурика млела и јела и од шапурикина брашна чесница и весилица правила; о скакавцима и пацовима и о Талијанима мајсторима што имају некакву свирајку па умеју њоме
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па оно што му је сувише у торби, нарочито парчад хлеба од непшенична брашна, не добро и масно умешених питâ, баницâ, он то издваја и даје.
Х ЈОВАН — А, а... Јоване! — храбре га пролазници гледајући га где, задуван, стење вукући своје торбе пуне хлеба, брашна напрошеног по селима. — Стићи ћеш, стићи... Још је рано! ...
и терали што тако пред вратима црквеним чини ђубре, али пошто су увидели колико он сваког дана донесе, навуче: хлеба, брашна, пустили га те они после њега то узимали, чистили. Па или то после продавали, или њиме ранили своју стоку.
— Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна. А обично и не чека да му се дâ, већ чим уђе, залети се по дворишту и пошто покупи све по њему крпе, пруће, враћа се.
те отада он могао слободно да иде, дрхти, скупља око себе по путевима и проси одбијајући хлеб од кукурузна, непшенична брашна. — Чисто, чисто брашно, снашке, искам. XИВ Ч’А МИХАЈЛО Био је из планина. Мени је увек било мило да га видим.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Иако је ишчезао, нема ногу нити му требају. Ко ово двоје пронађе, добиће од чича-Трише пуну боцу брашна, а од крчмара Винка врећу ракије. Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље!
Не би се, вели, више усудили да завире у кућу па да им неко поклони брдо од брашна и кулу од сланине. — У срећки број пет има мудар запис: „У страха су велике очи“ — рече Миш пророк.
а мачак Тошо стаде испред њега и повика: — Мијау, изићи ми на мегдан, буволовче Жућо, лажове један, крадљивче брашна, зечја поруго, прасећа њушко!
На прагу сједи чича Тришо и пуши лулу. Коса му је већ сасвим бијела, ваљда од силног брашна које му већ годинама пада на главу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Сместивши децу са својим слушкињама, у један троугласти ћошак куће, под таваницу која се повијаше под тежином брашна, пуна мишева, она за себе одабра, одмах, једну велику и ниску одају пуну ћилимова, патосану и подупрту гредама, у
Но и то послеподне прође, у великој жутој кући, пуној брашна као каква воденица, тако равномерно, праћено шумом воде што је протицала, да је госпожи Дафини дошло да виче, само да
о којој није хтео да брине, а разочаран у свом ишчекивању производства, доведен до беснила тешкоћама око набавке брашна и меса за војнике, честњејши Исакович, за време тог примирја, пред Штрасбургом, лежећи у својој јазбини, најпосле
Није чула ни шум реке што је отицала, под том кућом, свом мирисном од брашна, шум који је у почетку узнемиравао, а доцније успављивао, као и шум воденица, напољу, на реци, што га је чула врло
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Инвазија— страшно лепа реч! Обе старе даме испекле су пуну ванглу уштипака од брашна које је требало да им траје све до краја рата. А била је тек 1943!
Додај тај шећер, Ђукићу! А затим, додајемо четири жуманца и два беланца, и толико брашна и млека колико је потребно да се направи тесто мало гушће него што се обично прави за ... за шта? Ти тамо! —...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Свакад јој је поклањао понешто, давао — кријући од оца — жита, брашна и друго, да она однесе својим сиротим родитељима. Беше он благ, миран, тих и раден као нико. Ах, ти дани!
Више главе му, у чинији пуној брашна, горела је једна велика свећа, са још пуно око ње малих свећа запаљених од оних што су дошли.
— Дођосте ли? — питала би је мати дижући се с прага од капије и брижљиво кријући бошчу, у којој би обично увила брашна и друго што јој је донела.
Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго — почесто о томе, преудаји напомињала. А Аница је увек знала кад ће јој мати о томе говорити.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мало време затим постојало а дођу слепци старчевој кући. Баба шта би друго, већ нагрне чанчић брашна, па како није знала за оне старчеве новце, удели с брашном и њих слепцима.
Пристави рибу уз ватру, па отрчи на пијацу да купи и мало брашна. Кад тамо, а једна слепица изнела пуну врећицу испрошена брашна на продају.
Кад тамо, а једна слепица изнела пуну врећицу испрошена брашна на продају. Старац како дође, одмах се погоди с њоме и купи јој све брашно, па сад хајд кући.
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: — Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна! Дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: „Што је
ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли и баба му да, те је посоли; кад вода узаври, а он заиште мало брашна; баба му да и то само да види од чуда каква ће то бити клинчорба, те саспе у ону воду и замете; потом заиште једно
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна те се поспе и начини се прави воденичар. Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше коња н улети у воденицу: —
Рекне домаћица: — Ех, да имамо масла, као што немамо брашна, па бисмо узајмили у селу таву, те бисмо начинили госпоцку питу.
— Добро, — одговори други. — Што имам пара све ми је у житу; а што имам жита све ми је у брашну; што имам брашна све ми је у хљебу; а што имам хљеба све ми је у трбуху.
Караџић у свом цетињском издању народних пословица 1836, тумачећи: „Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу“, а потом Вук Врчевић у својој првој књизи народних
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
него што су ме исфурали из школе, тачније речено враћам се у своју гајбу, у којој је уместо лустера замењеног за џак брашна 1943. са таванице висила у огромним количинима драма.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ех, чудна млина, шта да ти причам, стотину лета и више има, брвана белих, а крова сива, завијен маглом брашна и дима. Поваздан тутњи, пљуска и лупа: уклето место ђавољег скупа.
“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!
Врти се жрвањ, зубат и тежак, овијен лаког ветрића дахом, водопад брашна безгласно сипи, покрива деду памучним прахом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моја баба, Јула, отхранила је мог оца ваљушцима од црнога брашна. „Далеко ми је Банат, црна кошуља!“ – каже, негде, Јакшић. Поп Мита је имао три сина и две кћери.
Ђонови им пропуштају воду. За ручак имају репу. За вечеру ваљушке од црног брашна и купус, помешан. Невероватно – сваки дан. Аустријском војском у Италији командује Србин. Генерал Светозар Боројевић.
Ма колико да је то смешно, и мада су Аустрија и Мађарска једно, забрањен је унос меса, масти, брашна, у Аустрију, то јест износ из Мађарске. Наређење за преглед, и официрског пртљага, које сам добио, врло је строго.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Један дода соли, други бибер, трећи долије мало воде, четврти поспе још мало брашна да буде гушће, па кад се растанемо, а оно видиш: распршти се јавно мнење у све сокаке, у све дућане и у све
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и матери по неколико дана трајало.
А на првом месту се истицало једно велико парче пите, које се и белином свога брашна и множином јаја и сира одликовало. — Ево, на, Софке! — поче је Магда нудити њим, показујући главом.
Чак је била одавна спремила, одавна увила у пешкир. „На, Магдо! Ово је за Софку. Од чистог је, мутмељ брашна. Само јаје и млеко. Зна тетка шта ми Софка воли, па је тетка за њу ово спремила.
— И — наставља Магда — немој Стаја (његова жена) да погачу препече. Нека гледа да је | од чистог брашна. А ти од оне наше ракије један пангур да наточиш, и да ми донесеш, за мене, јер не могу ову њину „варошанку“ да пијем.
терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би имали шта јести... То ли ви хоћете од мене? Никада га Софка не виде таквога.
Купио ову кућу. Навукао отуда са села све оно богаство, истина сирово али велико: грдне дењкове ћилимова и поњава, брашна, вуне, вина, а од стоке само кућне краве, кућне коње, са којима су се били, нарочито жена му и син, као сродили.
Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако
Неке чак донеле од своје куће брашна и масла, јер зна да њен најрадије од тога брашна воли; неке опет у тестијама од својих вина, јер боји се да ће, ако друго вино, јаче пиће пије, као што је луд, |
Али из тога је истрже свекрва. Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати: — О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бира као медвед гњиле крушке. Бос као пас. Ведра ноћ као рибље око. Вири као миш из брашна у мутваку. Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће.
Његово свако јаје двожуче. Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце. Од тога брашна нема погаче. Од тог бора не отпада смола. Око му оку добра не мисли. Он је и у вражје сватове био.
(Каже се кад ко не види неки предмет који му у близини стоји). Што имам жита, — све ми је у брашну; што имам брашна, — све ми је у хљебу, а што имам хљеба, — све ми је у трбуху. Што не може болан Рајко, то ће жалосница мајка.
Шкакљив сам око врата. — Рекао Циганин кад су га осудили на вјешала. Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу. — Приповиједа се да је рекла некаква Циганка.
са жутим цветом; употребљава се и за бојење — и као заштитно средство од вампира булумаћ (ч) — јело од пшеничног брашна справљено као каша бунгур — крупно пшенично брашно или обично јечам или пшеница прво обарени па онда осушени и
— доколенице трага — сој, врста тријес — гром трице — остатак од самлевеног па кроз сито просејаног пшеничног брашна троскот — пиревина (трава) трсат, -а, -о, — јак, -а, -о, снажан тука — ћурка тукац — ћуран тулац — тоболац —
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе | своје, онда ћосо рече: „Ајде, синко! да умијесимо колач од твога брашна.“ Дијете једнако држи у памети, што му је отац казао, да не меље у воденици, ђе нађе ћосу; али сад већ мисли: што је
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу:
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: „Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна!” дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воде- | ници ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу:
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ако буду имали чиме помоћи брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна нити чанак уља, ако и моју, макар и грешну молитву, хоћете имати за помоћ себи.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Лепо, Бога ми, то ми је фала! А умела си од мене шољу зитина, кафену кашику масти, шољицу брашна... ГОСПАВА: Аутомобили, дресови, беџови, аљине, она јучерања говорница онде, аминовање, дисциплина, телевизори,
Имају одличне шкембиће у сафту! Зашто да нема шкембића? Телетине? Има и телетине; и брашна. Који Макензен? Ама какав Макензен?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Крвнички је терала надничаре и слуге. У вино и ракију које су они пили, сипала воду. Од буђавог брашна месила им хлеб. Ужеглу маст и сланину стављала им у јело. На празнине радила. Морала сам.
„Мој покојни отац је само са чобанима друговао. Причало се да им је често од свога брашна и погаче месио. Са мном је разговарао тек кад сам одрастао. И од нас се, деце своје, стидео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: — Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна. Дијете једанко држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је,
Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна те се поспе и начини се прави воденичар. Утом и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: —
— Ја данас немам ни паре, но иђах у пазар да купим чељад̓ма мало брашна, па кад узимам, платићу — може причекат, није божија смрт!
— Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе. ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо начинили питу, — приповиједа се да је рекла некаква Циганка.
— Добро, одговори други. — Што имам пара — све ми је у житу, што имам жита — све ми је у брашну, што имам брашна — све ми је у хљебу, а што имам хљеба — све ми је у трбуху.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Објаснио сам им да се такав хлеб прави од најфинијег белог пшеничног брашна уз додатак млека и сала. Онда сам им рекао да се доста разумем у кување јер сам увек пажљиво посматрао како то ради
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвета се зачас огледа по кућици и изиђе да купи у вароши кукурузног брашна. Док се повратила, већ је ватра добро пламсала и расветљавала вас простор, да се добро видело и без свеће.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
дуги редови воловских кола, натоварених свакојаким сиротињским покућанством: корита, чабрице, сита, по који завезак брашна, поњаве, јастуци, а на врх тога пртљага седе чопорићи мале дечице, шћућурили једно уз друго своје мале главице па
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Знам толико да им је ту база за тај крај Албаније. Било је неколико барака пуних џакова брашна. А укопали су и један магацин под земљу. Сигурно за муницију и бензин. Трећега дана пели смо се уз неку планину.
Сељаци су закрчили пут својим магарићима, који су били натоварени нарамцима дрва, или џаковима брашна... Трговци су стајали на вратима својих радњи и дозивали муштерије. Из поткивачница је била јара и одлетале варнице.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Колико брашна, масла, сира да узме; које ће јело да готови? У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме
седи, рачуна, води бригу о свему, о сутрашњици: које ће се јело готовити, колико још може тај и тај ћуп масти, врећа брашна, сир или месо до те и те недеље дотрајати, док не дође друго и док се још не заради и може без штете, да се не осети
А највише око кујне, јела, масти, сира, брашна. Да се не утроши више него што треба, нарочито не више него као пре, док је отац био жив, док се било сигурно да ће,
улазу од дућана, помно, брижно гледао је како унутра слуге доносе и вуку у редове крупице соли, гвоздене полуге, вреће брашна, вуне, што је тог дана услед куповине, гледања и пробања од муштерија било извучено, једно преко другог у нереду
Могли су да раде што хоће, да готове ако хоће сваког дана најскупља јела, троше много, колико хоће масла, брашна... Она као да више није била ту.
Никакву бригу, посао. Још мање да, као пре, иде по кујни, подруму, надгледа каце масла, сира, брашна, да, као пре, чим види да се у јелу потроши више масла, меса, она, не хукће, него снуждено, забринуто иде и на подруму
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Требињу на Митровдан на месту где су чобани јели пројарицу (јело од пројина брашна с кајмаком, Спеіѕеопфер ‹= жртва у јелу› за здравље стоке) натрпају зановети. Тејом од з.
У Ц. Гори о Бадњем вечеру мора бити каше од к. брашна (обед на жртва, Караџић, 2, 1900, 151). У околини Ђевђелије о Бадњем вечеру, у кући у којој је неко умро или било
и — пошто се запале свеће и пресече колач који су у глуво доба ноћи три бабе, потпуно наге, умесиле од брашна узетог из девет кућа — провлаче се испод д.
Поред ње оставља се колач од брашна нпоцејаног »на ситу наопако окренутом«, парче шећера и нешто од одеће болесникове, па се то сутрадан посматра: ако је
Најглавнији обредни хлеб је чесница (која се, у Лубници, зове »срећа«). Њу понегде месе (од пшеничног или кукурузног брашна), на Бадње вече, кад и к. »бадњак«, тј.
с., 10, 132). Сејачу (као и орачу) доноси се, поред осталог, и колач или погача (од белог брашна: »пред орача бела погача«), у белом пешкиру, да би жито било бело и чисто, и он од тога хлеба једе тек пошто га пољуби
Ћипико, Иво - Пауци
Бијаше покисла, са минђуша циједила јој се вода. Умилно муцајућ', пружи врећицу да купи кукурузова брашна. — Рекли су матер да ће платит' ... — Ох, дошла си, а! — и диже се. — А ди ти је била матер кад сам је зва на радњу?
Он се узбуђено окрте к оцу и хтједе да зажали што малој није дао бар шаку брашна, да јој мајка скуха пуре за вечеру, ну у тај час сусрете се његов поглед са оштрим очевим и замукну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Вели, он и жена му Ката мало да не гладују; ето и види се на њима, суви су као трска. Тражи или већу плату, или више брашна. Госпа Нола га мирно премери, па ће рећи: „Сам себе једеш, Коста, и твоја Ката саму себе једе.
Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш. Од сутра већ, и плата ти је већа, и део у брашну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свуда старо одело, побацане капе и хартије, просути џакови брашна, као да је вихор беснео над мирном паланком. Што није могло да се понесе, палило се.
Потпоручник Драгиша пронађе у своме сандуку кутију Нестловог брашна за децу. Седели смо око ватре и са напрегнутом пажњом посматрали како он то кува.
А пред нама су беспуће и глад... Командант ме зовну. — Чуо сам да у пристаништу има мало резерве брашна. Ево ти писмо за команданта пристаништа. Поведи војнике и три товарна коња. Идите одмах и јавите му се.
Напротив, дочека нас он врло љубазно. И рукова се са нама. И још нареди да нам се одмах из магацина изда по два џака брашна. Пођосмо у магацин, управо у бараку. Сада се испрси магационер, један стари капетан. — Ја!... Брашно!...
Мој коњ је само стајао везан... Сиђох до пута, и тада угледах у даљини како се на коњима беласају џакови брашна. — Кад настаде она гужва — прича поднаредник Груја — ми утрчасмо у магацин.
Брашно је делио војницима поручник Лука. На свакога официра и војника дошло је по две шаке брашна. Људи су били задовољни. Добили смо и конзерве. Неко ситно сецкано месо, по укусу слично свежој шунки.
И спроћом ти волови, ми се лепо исхранисмо. Код Драча позајмим од неки пешаци неколико кила брашна. — Како, како? — Па... случајно, наиђем на одрешен џак — смеје се Таса — па умесим погаче... — Добро ти нису нашли..
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ништа нисам стекао Ни назрео дно понора страшна, Па боље да сам у хлебари некој пекао и жвакао Лепињу од земље и брашна, Котао супе да сам испио, Загњурио главу у крило драгане, Свој гнусни жиг на њу прибио Па пљувао пред праг и дане.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
ДРУГИ ЧИН Собина, предграђе врањско. У пространом дворишту воденица од трошних зидова, побелелих од брашна. Око ње, већ зарасли травом, разлупани и трули воденични каменови између којих се види јаз воденични, у коме прска и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО Храни мајка два нејака сина у зле дане, у године гладне, кад је била понајскупља храна: ока брашна тридесет динара. Хранила их и одранила их на преслици и десници руци.
Љубовића скинути — (значи и:) свући скинути се (низ кулу) — сићи: Па се скиде низ бијелу кулу скроб — ретка каша од брашна Слани Камен — Сланкамен, место у Срему служба — слава, крсно име: Службу служи славни кнез Лазаре Смиљанић Илија —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И виде братију делајушту. Рече к старцу: — Не делајте брашна гибљушта: Марија бо благују част избра! Глагола старац к ученику својему Захарији: — Веди брата сего в храмину пусту!
И рече монах: — Да почто не призвасте и мене? И глагола јему старац: — Ти си чловек духован и не требујеши брашна сего, ми же плтени јесми и хоштем јасти; — сего рад и делајуште страждем.
Ако ми донесете и од воденичнога пухора, пресијана, чистога пшенична брашна поскуре, и то ћете ми узалуд донети. Јер ја не примам од вас свеће ваше и кандила и тамњан и кадење.
Виноград и воће изнеше нам пород свој и свега се је доста наспорило и даће вам брашна истинито. И окишиће се вам време рано и позно, каконо је и од првашњих година бивало, те ће се вам напунити ваша гумна