Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али је и то било као с брашном. У брашно које су сиротињи делили трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу хранили нису метали
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Фарина де диаволо ва престо ин семола. Брашно ђавоље иде брзо у мекиње”, паметно вели талијанска пословица. Ко с неправдом тече, с врагом растече; ко с туђим
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Иза мужева, који носе пушке, кроз крај спаљен, опустошен и го, оне, ко утвари, носе иглу и конац, носе брашно, сапун, шибицу, со. Ко каже да у светлост?
Газе прсте, газе зубе, газе уста! На ђоновима разносе брашно и крв! Зар се никада ниси запитао зашто су ти обули те чизме?
ПОТОМЦИ СВЕТОГА САВЕ Каца нам се расушила, бачва расточила, брашно нам се убуђало, чорба прокисла; раж нам се затравила, коса увашљивила, вино се усирћетило, сирће изветрило.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Изиђе још једном те разгледа да ли је добро око жлеба, укарари камен да ситно меље, одгрну брашно у мучњаку. Затим увуче некакву грдну кладетину, дугачку сврх човека!
Врати се опет унутра, притворив врата, повади брашно из мучњака у врећу, па засу другу. Напуни пушке и запали лулу — хоће да чека баш док не сване.
Зарожани нађоше воденичара, воденица им поче млети и. дању и ноћу. Нико се више није жалио да је гладан и да нема брашно. Онај лептирак дуго је, кажу, још морио малу децу по Зарожју и по Овчини, па је и њега нестало.
Рече како ће очувати шеницу с те њиве — само за благе дане. Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан. — Знаш и сама, нано, да нам је ова њива понајтакша...
воштаним свећама мутавџија — занатлија који прави покровце мучњак — велики сандук ниже воденичког камена у који пада брашно Набелајисати — наићи на несрећу, настрадати назиме — свиња од годину дана назор — силом насулити се — намирити се
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Свега си се сетио! — Још се овде има пуно посла!... Треба ми подићи каку талпару где ће се брашно држати... — Је ли се склонило све? — Још није. Али све што је нејаче и болесније склонио сам!... Још раде...
се — љубити се на Божић уз опраштање ранијих увреда моштаница — брвно за прелаз преко воде мучњак — сандук за брашно испод воденичног камена навора (нафора) — коцкица посвећеног хлеба који се дели у православној цркви после литургије
арапски коњ цагрије — корице за нож, ножнице цванцик — стари аустријски новац; овде ситан новац, ситниш цицвара — брашно пржено на уљу чакетало — дашчица преко које зрно из млинског коша клизи на жрвањ; брбљив човек који говори „као да
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
БЕКЧЕ 20 ВИИ 22 ВИИИ БИЉАРИЦА 23 ИX ПАРАПУТА 25 Х ЈОВАН 27 XИ МЕНКО 28 XИИ ЦОПА 29 XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ 31 XИВ Ч’А МИХАЈЛО 33 XВ МАСЕ 36 XВИ МАРКО 37 XВИИ 38 XВИИИ ЛУДИ СТЕВАН 40 XИX ДЕДА ВЕСА 42 XX 43 XXИ 45 БОЖЈИ
упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што је тај дан напросио за њу, цркву. Али чим уђе у маале, опет се заборави. Почне да иде по кућама.
Није то крст. И не бој се, још нећеш ти умрети. — Тешили би га, смејући му се, пролазници. XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ Млад, висок, али са преплашеним, плачним изразом лица.
И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама. — Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна.
— Чисто, чисто брашно, снашке, искам. XИВ Ч’А МИХАЈЛО Био је из планина. Мени је увек било мило да га видим. Као да се од њега ширио
Африка
Одмах купујем прибор за кување, кога још немам, конзерве, брашно, зејтин итд. Самба ме подсећа шта све још треба купити. За „лампу-олуја“ каже: „Па бон, ил и а па бон иси, отр!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Рекао је Исаковичу, шта су видели, рекао му и за Божича, убојицу, али се Павле смеје на то, као луд на брашно. Павле може погинути због жене, а што је најгоре, осрамотиће и фамилију.
У здрављу. Исакович је посматрао тог младог човека, одевеног у црнину, и смејао се, као луд на брашно. Божичка се била удаљила и вратила и пришла Павлу, а кад, за тренут, остадоше сами, она му шану да ће га сутра
Павле је росијски нагађао, па су обојица гледали један другог, смејући се, или севајући очима, као што се смеје луд на брашно.
кад би Павле, каткад, у њиховом друштву, седео, ћутке, као да нешто, издалека, слуша, па се осмехивао, као луд на брашно.
А кад се вратио у своју заложену избу, која је мирисала на брашно и жито, учини му се да га на широкој, росијској, постељи, на банку, чека покојна жена, бела, гола, и тужно га гледа.
Шта би, каже, хтео? Хоће ли да ћер, тог покојника, хода, по Кијеву, и да се кикоће, као луда на брашно, не знајући да јој се отац охладио, и да је на други свет отишао?
Имао је неке осмехе, који су се чинили бесмислени, саговорнику, а поглед уз тај осмех, као што гледа луд на брашно. Оно, што је његова фамилија била приметила, у кући трговца Жолобова, почели су, те јесени, и у штапсквартери да
Имала је језиви осећај да се вози са мртвацем, који се само чини да живи. А који се, као луд на брашно, на све смеши. Хтела је да прекине те шетње удвоје, али, као свака жена, кад је и мати, почела је да, све више, жели
Оно што знамо, то је, да је Исакович, у то време, заиста све више личио на човека, који се смешка као луд на брашно, и који је сишао с ума, иако се то не види.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
да су сусрели по неког мачка, али без џака, а други, опет, описаше читава кола џакова, али у њима је било само брашно, жито, вуна, а тек у једном неки рогови који су се читаво вријеме гложили и свађали.
Ко ово двоје пронађе, добиће од чича-Трише пуну боцу брашна, а од крчмара Винка врећу ракије. Потеци, народе, брашно се пече, ракија се меље! Састављен за столом, чита се на зиду крчме. Ожалошћен: ЧИЧА ТРИШО, а помаже му: КРЧМАР ВИНКО.
Хвали се, хвали и лиже брашно чим се чича куд окрене. — Оно, изгледа, о теби причају? — упита Шаров чулећи уши. — Јест, јест, о мени и о моме
— Како да неће! — повика Тошо. — Њему баш треба неко ко ће чувати млин од оног лопова Жуће, који му лиже брашно. Мачак Тошо и Шаров распалише да пјешаче уз ријеку према ономе кланцу на чијем је улазу био чича-Тришин млин.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Да би олакшале порођај, многе жене пију воду која је прошла кроз сито говорећи: „Као што лако пролази брашно кроз сито, тако лако и ја да родим.
У Ресави, пре купања мајка пљуне у воду у којој ће окупати дете. Брашно и хлеб се такође користе да би се спречио нежељени додир бабице и детета.
Сличне овој јесу и игре као што су „мири“, „сеје була брашно“, затим „хајде, хајде“, у којима се детету уз пригодне песмице обраћа пажња на његове прсте, руку, главу итд.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ражано златно зрње, све пшенице белице које себарска овеју гумна и ветрењаче себарске у царске да се стачу жрвње; све брашно мирисно и бело, сва његова лава да се слије до царских наћава.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Онда су фаширане шницле, претходно уваљане у брашно, биле испржене. Сипала си уље у салату. Ставила на сто тањире, ножеве, виљушке, салвете од хартије и сланик.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али једна стоји над наћвама, Замешује брашно сузицама, Њу је чудна спопанула туга, Чини јој се, изгубила друга, У сну њојзи сунце помрачало, Па с' на земљу
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене стазе дјетињства.
одувијек био као неко мало светилиште до кога ваља, овда-онда, отпјешачити да се из његових дарежљивих руку прими брашно за „хљеб наш насушни дажд нам днес“.
— Ћути, ћути, безбожниче! Зар у млину, у светињи, гдје се меље брашно за крув, за цицвару, за чесницу, за ...Како те није срамота на то и помислити?
— Аха-ха-ха, баш је Велики Јово, живила му кубура! Мијеси чесницу доље у слами, а одозго, испод жрвња, брашно све пурњави по њему. Пред тим скаредним призором дјед је већ губио глас, махао је и шиштао као гусак.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Узме старац новце и однесе их кући, па их запреће у брашнари у брашно, па оде да гледа да купи каква кола и коња. Мало време затим постојало а дођу слепци старчевој кући.
Старац како дође, одмах се погоди с њоме и купи јој све брашно, па сад хајд кући. Кад стане брашно просејавати, а он на своје велико чудо нађе у брашну оних својих других тридесет
Старац како дође, одмах се погоди с њоме и купи јој све брашно, па сад хајд кући. Кад стане брашно просејавати, а он на своје велико чудо нађе у брашну оних својих других тридесет форината што их је баба слепцима у
“ па рече ћосу: — Хајде де! Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима.
Дијете стане доносити воду, а ћосо почне мало закувавати; тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру те је запрећу да се пече.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Иди погаси ону ватру, да не горе дрва узалуд. ЛЕПОСАВА (одлази) СОФИЈА (за њом): И оно брашно да се покупи. — Бадава, човек мора свуда сам да завири, јер иначе готова штета. (Узме шав и почне код прозора радити.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Заборавио га летос неки Швеђанин. Па, ако ти одговара док се не снађеш ... Почех да се смејем као луда на брашно: — На часну реч, нисам никакав сексуални манијак! — рече он, извињавајући се. — Мислио сам само, ако ти ...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Тамо их страва и данас туче, у некој шпиљи вјечито чуче. Помељар Ћоса узима торбу и брашно сипа, кући се спрема. Диву је Брки скувао чорбу, па више посла у шуми нема.
“ Ал гледај ову невољу глупу: у млину мишић живио сури, на торби старој прогризȏ рупу, па сада брашно напоље цури. Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије.
Путује Ћоса, бриге га није, а успут брашно сије ли сије. Дуго је Ћоса лутао мраком, шумама, пољем и дољом благом, прошао редом њивицом сваком, а брашно сипа
Дуго је Ћоса лутао мраком, шумама, пољем и дољом благом, прошао редом њивицом сваком, а брашно сипа његовим трагом. И како брашно земље се тиче, из њега биље чаробно ниче.
И како брашно земље се тиче, из њега биље чаробно ниче. Цвјетају лале и ружа рујна, диже се храшће ил буква нека, за Ћосом ниче
Заспао Ћоса брашњава лица, ал гледај чуда, не лези враже: хиљаде звијери, милион птица у сну му дошле да брашно траже. Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком.
Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком. Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна.
Добар је Ћоса, никада лаком, па даје брашно по мрву сваком. Гостију била читава киша, разноси брашно братија разна. На концу ево сурога миша, и он би дио, а торба празна.
Ту је и торба и на њој рупа. „Ил била јава или сам сниво' — прогунђа Ћоса уз осмјех мио — брашно сам дао, није ми криво, видим, и мишић гост ми је био. Умало торба страдала није. Гдје ли се само грицкало крије?
“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!“ Разигран точак весело ђипа, топло се брашно у сандук сипа, деда се срећан по млину врти, препуне вреће на леђа прти, врти се жрвањ вртоглав, а млин се тресе
Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко. Прену се деда, подиже главу: „Млин је заспао!“ — тихо је реко.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И још неколико газдашких синова, који лиферују војсци брашно... Са нескривеном завишћу говоре о животу у позадини. — Имадосмо, не знадосмо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
који стиче или је стекао стрњик(а) - стрниште или стрњиште, њива са које је покошено стрно жито (од кога се добија брашно) Таламбас - врста малог старинског бубња, метална здела са разапетом кожом преко отвора текелија - вода која тече,
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
запрепашћен, виде како му од одела висе само крпице и дроњци, а по голом телу поникло перје пепељастобело, као његово брашно.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ево... И не показујући јој што им је донела, као да није вредно њихне пажње, поче да трпа у ковчеге бело брашно, а у сахане и тенџере пресно масло и сир, што им је донела од своје куће и што су њени целог поста брижљиво прибирали,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Прошао као лањски снијег. Равно као по длану. Рашчупала се кô да се с витром тукла. Седи као на иглама. Ситно брашно као пјена. Слажу се као хлеб и сô. Сложни као мед и масло. Стиди се као невјеста измеђ’ ђеверах.
Вредан је: више уради за два дана, него за дан. Газда сам: где ми је лане стајала со, ово године стоји ми брашно. Добар си, само ти отац рђава сина има! Запиши угљеном по тави! Здрав стрељач: кад на банак сједне, у пећ погоди.
— За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји. — Убаво се брашно у комшилук продаје. — На драго очи утјечу. — Туђе мило, али своје најмилије.
Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати. — Жене молиле некако дијете и поклониле му нешто да не каже људма што су оне домаће брашно
— Сад ћу казати. — Жене молиле некако дијете и поклониле му нешто да не каже људма што су оне домаће брашно давале за нешто, и дијете им обрекло да неће казати; а кад се људи увече скупе, оно пред њима стане говорити: „Наше
за нешто, и дијете им обрекло да неће казати; а кад се људи увече скупе, оно пред њима стане говорити: „Наше жене брашно крале. — Сад ћу казати!“ Не зна још ћерка што је завјет.
(Огледало) 110 — Одовуд брег, одонуд брег, а у среди веје снег? (Наћве, сито и брашно) 111 — Орлови нокти, бумбара глава, сврачји реп? (Кантар) 112 — Пет баба једна за другом око јаме ходе?
(Зрна на неокомишаном кукурузу) 185 — Ја отјерах на воду вола сива, а дотјерах бијела? (Жито у млин, а брашно из млина) 186 — Један отац има хиљаду синова, па свима купио шешир, а себи не може?
се водом по образу, те зажме очи и леже на узнах, а други га посипље шеничним брашном по мокрим образима, како ће му брашно добро пријонути, па кад се тако набрашни, огрне се у бијели ленцуо мртвачки, завеже главу бијелом крпом, стави између
као заштитно средство од вампира булумаћ (ч) — јело од пшеничног брашна справљено као каша бунгур — крупно пшенично брашно или обично јечам или пшеница прво обарени па онда осушени и прекрупљени бутун — цео бутур — ђаво, андрак; нека
осушени и прекрупљени бутун — цео бутур — ђаво, андрак; нека болест бучка — дечје страшило бучук — мера за жито, брашно вавољак — оно што се сваља међу прстима или у устима ваган — чанак, здела; мера за жито вагон — врста косира вако
ране, најчешће по рукама из којих иде жута течност мрца — смрт мудир — управитељ, комесар мудрило — глупан мука — брашно муселез — медовина; алкохолно пиће зачињено медом мутвак — кујна; део пекарнице где се меси хлеб и стоји брашно
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече, да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати;
Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру, те је запрећу да се пече.
1. Преко леда. 2. Љеб у пећ. 3. Зуби. 4. Писмо. 5. Ротква. 6. Овца и јагње. 7. Мост преко воде. 8. Жито. 9. Брашно кад пада испод камена. 10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16.
Човек с гувна поручује жени за врећу, кад се наоблачи, 87. Човек поручује жени из воденице, да му пошље кола да носи брашно. 88. Воденица. 89. Ждралови. 90. Вид очињи. 91. Зуби. 92. Свијећа. 93. Звијезде. 94. Сјеме у лубеници. 95.
” Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако
Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало помало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува, па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру те је запрећу да се пече.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша. Тек након њеколико залогаја проговори Осињача: — Боже мој, шта ради сад наш Ивица?
маљем или да растоварава и на плећима носи вреће угља што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило међу кашике, ако је уставу вода понијела или се јажа затрпала.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Како кажете? - Ценовник! Та, за Бога милога, књиге нису роба која се продаје на крчму и по тежини као жито и брашно. Цена књиге зависи од купца, њега треба пронаћи, загрејати, премесити, па из њега извући све што се може“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако
Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док се све изамеље, и ћосо све брашно закува; па онда умијеси једну велику погачу, па разгрну ватру те је запрећу да се пече.
— „који и не обраћа пажњу“ мусафир, мусавир — гост мухур-сахибија — чувар печата мучњак — сандук у који пада брашно испод воденичног камена муштулук — добар глас, награда за радосну вест надвор — напоље нађавасати се — наситити се
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У близини града у коме сам у то време учио налазио се млин за брашно са браном преко реке. По правилу ниво воде у реци је био само два до три инча изнад бране и пливање до ње није било
Ћипико, Иво - Приповетке
бакру; стога је она морала своју поставити са стране, на два камена, и чекати да вода узаври, па да наједаред успе брашно. Пара се са дна силом подизала и клокотала, врхом продирала и прскала.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
да умрем Птицо иза сунца усред реченице Којом насилнички љубимо будућност Све изгоре; то је празник Послушни пепео Брашно ништавила Претвара се Иза мојих леђа у шугавог пса Испред мене у жар птицу Говори ми истину иза леђа Грлице Ти си
Петровић, Растко - АФРИКА
Одмах купујем прибор за кување, кога још немам, конзерве, брашно, зејтин итд. Самба ме подсећа шта све још треба купити. За „лампу-олуја“ каже: „Па бон, ил и а па бон иси, отр!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
кудеље; точкови, склизнув са шине, зарили се у насип и окрећући це ту у месту самлели сав шљунак око себе у ситно брашно; вагони најашили један на други и стињили се као лепиње; два чопора оваца, што су била у вагонима, претворени у крвав
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
запазити, уочити укабулити — одлучити; пристати укопација — окупација улчек — „старинска запреминска мера за жито, брашно и сл.“ Учити — овде: читати; говорити С. Ш.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Печена к. зрна употребљују се против устобоље и болести десни (СЕЗ, 13, 345). К. брашно је лек од опекотине (ЖСС, 274), скувано лек од трбобоље (иб.
и аналогне враџбине, СЕЗ, 19, 71; 73; Караџић, 1, 1899, 213), о слави (домаћица такне ситом кроз које је сејала брашно за колач у таван, или у зид више главе, »да би толико растао к.«, СЕЗ, 19, 199), о Светом Трифуну, 1.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У себи мрмља: „Ови мали голицаду, ови крупни шушту, а руменика је к'о од сомота, свилено јој брашно, и свилена и плева...” Ја му тако гроб китим: понесем котарицу жита и проспем да се тице хране... Буде и смешно.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
би наишло позориште, страдале би, разуме се, хартије из очеве канцеларије, ћилими и јастуци из куће, даске из шупе, брашно из кујне, вуна из јастука за бркове и браде, па онда сукње, стари капути, курјуци од косе и сви други предмети које
А тако ти је и шећер и брашно и све остало. Метнеш у брашно мало песка, помешаш са пиринчом мало овса додаш у кафу мало ситних црних шљунака, сипаш
А тако ти је и шећер и брашно и све остало. Метнеш у брашно мало песка, помешаш са пиринчом мало овса додаш у кафу мало ситних црних шљунака, сипаш у петролеум мало воде, — али
митрополит па ухватио проту за браду и псујем му сто богова, као да сам свршио поткивачку школу; па онда као сипам у брашно песак а у петролеум воду и, уопште, сањам такве неке чудновате снове, као човек који је заспао под утисцима најлепших
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А магацини отворени. Војници, заједно са заробљеницима, развлаче џакове са храном на све стране. Неки продају брашно мештанима. Муслимани нуде новац војницима за оружје. — Шта ће са нама бити? — запита нас једна жена плачевним гласом.
Пођосмо у магацин, управо у бараку. Сада се испрси магационер, један стари капетан. — Ја!... Брашно!... Као да га ја правим овде. Ово мало што има резервисано је... — Ипак извади кључ и откључа катанац.
— Ех, да смо знали да ће нас оваква срећа послужити — узвраћа Груја. Целога пута нас запиткују где смо добили брашно, ко даје, има ли доста и сви журно одлазе у Сан Ђовани. Брашно је делио војницима поручник Лука.
Целога пута нас запиткују где смо добили брашно, ко даје, има ли доста и сви журно одлазе у Сан Ђовани. Брашно је делио војницима поручник Лука. На свакога официра и војника дошло је по две шаке брашна. Људи су били задовољни.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Да свириш: како нигде никога немам. Ни брата, ни татка, ни мајку! Жену? (Показује на кућу.) Ене гу. Од брашно и тесто очи ву се не видив. Нигде си ја никога немам! Де! Тој да ми свириш, »моју песму« да свириш!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
кисне често Пусто му је Једно зрно Евидентно Чак делује доста штетно Ал кад роди много страшно Све завеје бело брашно За погачу МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ Моја глава док ради — ради Као булдожер Ил тигар млади А када не ради — она
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
извиру текући, велике воде се згревају и смањавају се под брегове, бистре се виде; воденице се намештају да брашно за храну мељу.
Докле на тихом времену плаваш дотле лађу чувај. Ноћно путовање о злу је надање. Врагу пшенично брашно, а Богу трице! Сами себе не можемо надлагати.
Где се о Богу не мари, онде се ђаво жени. Како ће се с блатом изапрати чешма? Извијеш чисто брашно на путу, а трице дома донесеш. Послену волу, да му не буду празне јасле.