Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
то ће прије бити неки мали, малени коњић с тврдим копитима. — Па хајде онда, Сланинко, пењи се уз брвна — рече Брашнов.
Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов. — Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче на миша!!! — Јесам ли ја казао: ко је мој, близу рупе стој!
— Можда се тако и вама од мачка учинило да је коњ. Идем ја да то провјерим. Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали, Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта и увуче се у кућу.
Иако су га Брашнов и Сланинко од тога одвраћали, Миш пророк одјури кроз мрак преко дворишта и увуче се у кућу. Брашнов и Сланинко само се згледаше. — Сироти наш војвода! Можда ће га унутра напасти читава коњица.
Трком! Ово командовање прислушкивали су у мраку иза плота мишеви Сланинко и Брашнов. Слушали су и од чуда бечили очи. — Видиш да је унутра био коњ мишоловац. Ено га Миш пророк узјахује — рече Сланинко.
Ено га Миш пророк узјахује — рече Сланинко. — Ала је тај храбар! — забезекну се Брашнов. — Чујеш ли, одјаха да улови Шарова!