Јакшић, Ђура - ПРОЗА
а сви смо тражили заклона од неправде и од насиља маџарског... Ја сам ступио у други кикиндиски баталијун; онде ми и браћа од стрица као својевољци служаху. Био сам у биткама.
Сигурно је мислио: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо — а шта добисмо!... Браћа наша и деца наша у крв запливаше да из ње изваде потомству своме најдрагоценију бисер-шкољку — па...
очима, чисто као бесвестан, тражи браћу, и, раширивши суве и изнемогле своје руке, признаје — очајник — да му се браћа никад више повратити неће, кад је то све прегледао, окрете се мени: — Икона по себи није лепа, није ни средње
Сиромах, није знао какав му горак напитак доносим... Ижљубимо се и поздравимо, као што давно невиђена браћа чине... Приђе и Стана, да ме, као девера у руку пољуби.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” — „А стоји ли у алкорану написано” — опет запита дервиш — „да су сви Турци браћа?” — „Бака! како не би стајало кад стоји?” — одговори султан.
” — „Бака! како не би стајало кад стоји?” — одговори султан. — „А пише ли у алкорану” — придода дели-дервиш — „да браћа што год имаду право међу собом разделе?“ — „Та пише, прођи ме се, аман! Ко вели да не пише?
Сви добри и поштени у целом царству браћа су и верни пријатељи, које је зато натура учинила да у општеству живу како ће лакше и боље један другом помагати, и
Тајна браћа! Што ће нам у општеству, и осим целога општества, тајна браћа? Истина, правда и добродјетељ свет љубе, а не тајне,
Тајна браћа! Што ће нам у општеству, и осим целога општества, тајна браћа? Истина, правда и добродјетељ свет љубе, а не тајне, помрчину и буџаке.
под извјетом аки би се чрез то општеству добро мислило чинити, а у исто време кад се јошт види да та иста тајна браћа злонаравним (само ако су њихови) на достоинства пењати се помажу, — ово шта је, ко зна да дваред два чини четири,
Представимо себи какова би то сладост била и блаженство видиш толики поштени народ да се љубе као браћа и да се поштују! Ми сад видимо очевидно милост вечнога Промисла!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
из ког се и звер, престрављена, враћа, иду кроз крв, кроз коју не могу мужеви, иду кроз грех, кроз који не смеју браћа! Не палите им пећ ни петролејку - њима је топло и светло и без ватре!
Па око чега браћа да се скупе? Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе! А осим супе немамо другог разлога ни
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ми смо сви свештеници као браћа живили, а народ нас је као апостоле почетовао и слушао, тако да су и од околни̓ нурија долазили, и гледали и цркви
и сав град био је готово као опљачкан: ни на топу, ни на пенџерима нигде ни најмање гвоздене чивије нема, све су то браћа поскидали и почупали, па по коморџијама кући послали. То све види паша, али нема куд.
А ту били већ дошли и они храбри ̓ајдуци: Дамјан и Григорије браћа Недићи из Осјечне, Ђорђе из Остружња и из Кутишице Дамјан. (Они су сви после на Чокешини изгинули.) Фебруара 25.
Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у образ пољуби: „Како сте, оче прото, како је Црни Ђорђе и Јаков и сва наша браћа?
Те ти богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!” Вратимо се у логор.
богме и ми с војводом сви и са свима љуби се у образе (као добра фамилија на Божић око пуне софре): „Наша браћа, наша браћа! Христос посред нас!” Вратимо се у логор.
Алекса и ја кнезујући, а Ђорђе тргујући, и заједно са Хаџи-Муста-пашом на дахије војујући, врло смо се пазили и као браћа живили и разне разговоре водили, и овај ми силај — вели — твој отац а мој брат поклонио. Бог да га прости!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред запита: — А како живе поп и кмет? — Као браћа. — Би ли се они могли завадити? Маринко поћута. — Н... не могу!... Не би их могао нико завадити!...
Никад ниси дошао кући као друга, срећна браћа!... Свакад њега морам чекати!... Станко сагао главу и ћути. — Момчадија!... Момчадија!... Трице и кучине!...
И створи му се страшна слика пред очима: Као он мртав... Из главе му лопи крв и мозак... Отац, мајка, браћа, снахе, синовци, синовице – све јада и нариче... Њега спуштају у црну земљу...
Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?... Па онда, она добра браћа и снахе, па она мила дечица — синовци и синовице — што их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани,
Нико више није могао раскварти намеру његову. То оста као у камен урезано... Отац, мати, браћа, деца, Јелица... све је на своме месту, али нада свима је смрт Лазарева...
— Млад сам, снажан сам!... То ми неће бити тешко. — Али хајдук више нема породице. Његова су браћа овде. Он више не сме мислити о својим зеленим пољима ни о ашику са цурицама сељачким!... Станко одмахну главом.
— Охо! — раче Заврзан — па ти се канда љутиш?... — Не, живога ми бога! Ја волим шалу исто као ти и ова друга браћа. Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!... Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!
О, ва им̓ оца!... Ја, брате, не бих тако радио! Ја бих им рекао: браћа смо, живели смо лепо и живећемо. Али овај је човек мени учинио толику љубав да се ја не смем њега одрећи!...
Што си се скаменио?... Што се ти мене бојиш? Ми смо заједно одрасли... Из једног смо топрака сркали; пазили се као браћа... Па бар ми кажи шта ти би те се онако испирази на ме?... Де, реци! Лазар се лако освести.
И сама помисао да ће сербезно прекорачити свој праг, раздрагала је Станка. А већ укућани: мајка, браћа, снахе, дечица... Па Јелица... та храбра, лепа девојка!... Срце му је играло од радости!... — Помисли, бабо!...
Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... И браћа се одазваше. Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску. Међу првима је стигао Зека са својим јунацима..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЛАВА Под Серезом сву ноћ пева војска царска; Данас слави Царе, а за царским столом Сва властела и сва браћа хилендарска; Царица под круном као ореолом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Моја мати просто обучена и старачки смешећи се — та ја сам уз њу, моје сестре, моја браћа, па деца, па моји будући болесници у пеленгирима, с раздрљеним рутавим прсима.
да! Ја их не волим. Но ти си ми сама причала да је твој деда био Пољак. — Отац, мати, браћа, сестре, сви су Немци — рече она некако жалостиво. — Ти си моја, — рекох ја — ма шта да си. Она се припи уза ме.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
одговори Јула која се брзо исправи, а збунила се па у рукама једнако држи једно лепо жуто гушче, јер му остала његова браћа никако нису дала, као најстидљивијем, да приђе чанку пуном каше; — напротив, ако ко, онда ми треба да се извинимо што
главу која нема никакве јаче везе с главним догађајем, и која не би требала ни да дође, да се писац, као друга сретна браћа његова, обзирао на замерке критичара и држао строго правила »Поетике«.
да једе, а пинчика опет био је тако васпитан и паметан да никако није хтео са земље да једе (као друга његова паорска браћа), него само из белога порцуланског тањира.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А што је најгоре, био је из јаке, задружне куће у оближњем селу. Браћа му први домаћини у селу. Кад му је мати била жива, она је ишла с њиме.
Чак и по селима прати га, јури за њим. То, докле је она, мајка му, била жива. А после, снахе, браћа му — испочетка и оне га гледале, не пуштале, стид их било пред светом, али после им се досадило и дигле руке од њега,
а после хаџика, која је с оцем му чак и на Свети Гроб ишла, пре времена умрла због њега што га родила таквог. Браћа му, богата, од чије богаштине и силине цео град стрепео да их нико не види, затворени у својим кућама и собама,
Те они, браћа му, цела кућа, поред све богаштине и силине не могу у свет да изиђу као што треба јер им он стоји као печат, жиг.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Презрео је родбину, сирочад, браћа му не смеју праг прекорачити, не да Мица, па цео свет приповеда како је Рогозића зауздала Мица, но он је неприступан,
Африка
Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија браћа која су пришла и поседала око мене. Кад се узјогуним, да ми објасне какве су речи, они веле: „Овакве!
Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима.
Затим, чучећи један пред другим, браћа, другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом окружују своје очи, сенче лице, јачају боју
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом.
Радостан сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима.
Њих је свега осморица, иако припадају разним породицама, изгледају сви као браћа. Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ
Изгледа невероватно да ти људи, као овај Абдулаи из што долазе са пустара иза Тамбуктуа, нису браћа великих испосника Сирије и Палестине.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пошто је он био у војсци испредњачио, а најбоље, међу њима, знао немецки, браћа су га изабрала да он, у њихово име – ако буде потребно – говори. Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос.
Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос. У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море, оно ми је брат, ко ми је добру рад“ – и не рече ни речи.
Вели, он не зна шта ће његова браћа радити, али, што се њега тиче, он не мисли од своје намере одустајати. Он је чврсто решен да промени царством.
За канцеларију Гарсулија, сва четворица били су исти, из исте породице, браћа, четири ребелијаша. Међутим, године старости, прошлост њихова, њихове жене, имовно стање, нарав, а нарочито њихове
Сунце је над њима црвенело и сијало се, као бомба. Браћа, Ђурђе и Петар, Исаковичи, при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру,
„Море, Павле, жедна ти је њива!“ говорио му је безобразни Ђурђе. Али су браћа видела Павла само једанпут, да жену узима у руке, кад је узе и понесе уз степенице, јер су је били напали болови,
Ту су, ето, то јутро, браћа Исаковичи, Петар и Ђурђе, дошли, а били су и своје жене довели. Официр форпоста понудио им је да чекају у стражари,
Велики квадрати зелених егзерциришта, све до Темишвара, били су тог јутра празни. На чардаку, браћа су се склонила, у хладовину, на једној, а њихове жене на другој страни.
јој била пријатна ни помисао да остари, и умре, међу шизматицима, у туђини, али није хтела да мужу противречи, и – што браћа нису знала – да ма шта против Павла каже, или учини. Ако их је Павле наговорио да иду, треба ићи!
Није смео ни помислити да се, као браћа, насели, у трактиру, него се био населио, код својих, развојачених, сератлија, у оближњем селу Махали.
парадама, требујући нову униформу, Трифун се био претворио у човека проседелог, огорченог, који је често, као и његова браћа, шкрипао зубима. А кад би на свој живот мислио, сећао се само неколико дана, и по неке недеље, кад је сретан био.
Свака је прича за времена, па и најжалоснија. Ако им каже, како је побегао са Бегеја, неће му веровати, ни браћа. Боље да о својим јадима ником и не прича. А и кад је причао, цела се та прича чинила невероватна.
Теодосије - ЖИТИЈА
И сви плакаху и ридаху много и неутешно; родитељи сина, браћа брата, слуге господара са криком дозиваху ради утехе у жалости, падајући све више у очајање, јер их до безумља
А пошто је Бог хтео да се догоди онако како желе родитељи твоји и велможе ваше и браћа твоја, ко сам ја да тако нешто и помислим! Боље би ми било да се и не вратим оцу твоме.
А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано. Када родитељи и браћа видеше ово, благородни и сви скупа, мач пробадаше душе њихове, и када разумеше што о нему прочиташе, шта нису радили и
И да плачем не дужим повест, сви знате да мати, отац и браћа такве до смрти жале. После тога смиривши се и страх Божји још више у срцу осетивши, говораху себи: — Види душе
Пошто су се доласком светога браћа сјединила у великој љубави, то јест самодржац Стефан и велики кнез Вукан, тако да је поуком светога Вукан кнез
и браћа су с Божјом помоћу све добро управљала, и све више напредоваху, јер живљаху у Богу и у великој радости и весељу беху ду
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Маџаре, који се уз нас као браћа боре већ 800 година за уставност“. У току борбе за усвајање српско-хрватског језика за књижевни језик једни су били уз
Црњански, Милош - Сеобе 1
махао рукама девојчици, старијој ћерчици, коју је био довео да испрати оца, а коју слуга никако није спуштао на земљу. Браћа су се била договорила да преваре жену при опроштају, јер старији није хтео да види оно што је била у стању да учини, у
И кад није била присутна, седео је често замишљен, загледан у њено високо чело и обрве, које су, и браћа, и њени, називали пијавицама.
дан, он је чак имао луде мисли при томе, да после обавести брата, па да је отерају, па да се помире, да опросте, та браћа су.
И те како да роди. Тако ће се помирити и са братом, који је увек био срећнији од њега, а зашто и да се не помири, та браћа су.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷³ У копаоничким селима, да се браћа не би делила, мајка сачува одсечене пупкове мушке деце, затим их стави у зид куће, затвори их, па изговори ове речи:
постаје од тада овом детету помајка („мајкана“, „готова мати“), а њена деца су од тада посинку (задојеном детету) браћа и сестра по млеку, те им је као блиским сродницима („једнодојчад“) забрањено да ступају међусобно у брак.
¹¹ Браћа и састре. Старија деца већ негде око своје пете-шесте године почињу да чувају мању децу, своју браћу и сестре.
релативно једноставне вештине у традицијској култури дете усваја тако што гледа како то раде његови родитељи, старија браћа и сестре, а онда и оно само покушава да то изведе.
), судбином и злим људима (то често могу бити рођена браћа, цар-таст итд.). Њега увек очекује „тежак задатак“ који захтева надљудске физичке и духовне моћи.
напуштања родитељског дома, лутања, авантуре и сукоба јунака са надмоћним силама (зли дар, опака маћеха, завидљива браћа, див, аждаја, вештица итд.
87. ⁹⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 47. ¹ Врчевић, В., Три главне народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147.
, Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, XXВИ, Београд 1948, с. 259. ² Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 83. ³ Беговић, Н., Живот Срба граничара, Просвета, Београд 1986, с. 195. ⁴ Петровић, П.
⁴⁹ Дебељковић, Д., исто, с. 178. ⁵⁰ Беговић, Н., исто, с. 197. ⁵¹ Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 84. ⁵² Мајсторовић, С., исто, с. 373. ⁵³ Јововић, С.
М., Причања Вука Дојчевића, у: Дјела, ИИ, Обод, Цетиње 1974, с. 61. ¹⁰⁵ Врчевић, В., Три главне народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 70. ¹⁰⁶ Грбић, С. М., исто, с. 122; Сретеновић, М.
¹² Ђорђевић, Д. М., исто, с. 434-435. ¹³ Вукова грађа, с. 13; Врчевић, В., Помање српске народне свечаности, Браћа Јовановић, Панчево 1888, с. 23. ¹⁴ Поповић, М. С., „Народна педагогија (Фоча)“, Нови васпитач, 7, Нови Сад 1890, с.
39—40. ¹¹ Тановић, С., исто, с. 168—169. ¹² Врчевић, В., Три главне народне свечаности (Божић, Крсно име и свадба), Браћа Јовановић, Панчево 1883, с. 147—148. ¹³ Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, XXВИ, 1948, с. 268.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Траже се дедови, прадедови, баке, прабаке, стричеви, ујне, ујаци, браћа од стричева, тетака и ујни, кумови се траже, шураци, шурњаје, девери, пашенози, пунци, таште и свекрве, суседи;
Матавуљ, Симо - УСКОК
Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку. Поп преузе: — Докле смо се ми били с Французом, наша су се браћа у Шумадији отимала од Турака и не могосмо им помоћи. Ходио је к њима сердар Пламенац и узалуд доносио писма од њих.
“ А он вели, а право вели: „Бог с тобом, нано, нијесмо ли већ браћа! Како се браћа могу братимити?“ Стане имађаше још два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз
“ А он вели, а право вели: „Бог с тобом, нано, нијесмо ли већ браћа! Како се браћа могу братимити?“ Стане имађаше још два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз Јанка и који
— Како сам могао бити, чôче, кад бијах тада дијете!? Али то се не гледа! Била су моја браћа! И прије сто година ми смо били, и послије сто година ми ћемо бити! — Тако је, разумијем! — поправи Јанко.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ГАВРИЛОВИЋ: Само да можемо. ЛЕПРШИЋ: Хе, хе! А шта кажу граничари и браћа наша Хрвати? Разнеће и у воздуху. Пак јошт док отпадну од њи Словаци, док се сојузимо с Чесима, Моравцима, Пољацима!
ГАВРИЛОВИЋ: Није ли гриота да наша браћа умиру од глади? ШЕРБУЛИЋ: Ее, што им драго, ја им помоћи не могу. ГАВРИЛОВИЋ: Људи остали без кућа, без марве, без
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
од најранијих српских преводилаца Шекспира, жали се, 1860, у једном отвореном писму уреднику новосадске Словенке што »браћа србска у Банату« тако мало знају и тако мало маре за богату и лепу далматинску књижевност, те поред »чисто нашког«
Из књига староставних (Велики жупан Часлав, Владимир Дукљанин, Војислав Травуњанин, Велики жупан Властимир, Мутимир и браћа му, Растко, Краљ Драгутин, Смрт цара Лазара, Заборављени Обилићи, итд.).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
1843, 27. нов. АЈДУК Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.
ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
Шчекасмо се на ноге и руке, Па за часак ето браћа луда Догрцаше до брега и пруда. Млого ли се тако кадикада У се глава поуздала млада, Тело чило, а умешна рука,
све та липа пуста, Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа подвикују: „Ао данче, ала си ми бео!
Ни зубуна, нити пеленгаћа, Кô што чине друга права браћа, Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит'
“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине! Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.
Да л' ђаво њему обећа колајну, Те дивну тури на видело тајну; Ал' да л' учини ради новца клета, Да залуд гину она браћа света?
Сад иди у свет, моја јадна песмо, Но волео би да си ми повесмо, Да из те дивно ја увртим уже, Да браћа моја неке њим послуже. (19.
“ Викну једна јуначина. Поседаше за столове; „Наша браћа јоште лове, Њима срећа, ми весело, Ал' и вреди тако дело!
Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила, Брацкој пушци пушку истурила. Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор и около куле: „Бре
Пуче пушка, а горица јекну, А од куле убаво одјекну; Браћа чула, браћа с' осетила, Брацкој пушци пушку истурила. Стаде жубор по танане куле, Стаде жубор и около куле: „Бре на ноге,
“... У то доба други сустигоше, Па се тако браћа састадоше, Упиташе за здравље витешко, Што ће Турком додијати тешко.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С ТАВАНА 77 ПОСЉЕДЊИ КАЛАЈЏИЈА 80 СУЂЕЊЕ 86 ДОБРИ МОМАК ВАСИЛИЈЕ 89 СТОРУКИ СЕЉАЧАК 93 БРАЋА 98 БОМБАШИ ПРЕД МУЗЕЈОМ 101 ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ 105 РЕЛЕЈНА СТАНИЦА 109 МИЛОШ ЛИСАЦ 113 ОРАСИ 118 КОЛИКО ЈЕ САТИ 121 НЕ
Ко су ти тамни џелати у људском лику? Јесу ли слични онима који су тебе одвели? Или браћа оних пред којима је отишао Горан? Зар то нису тамне Кикићеве убице?
Суђено тако, шта ли је. БРАЋА Читав један вод партизана, Крајишника, измијешао се у варошкој џамији с усташама, крвавом братијом од Купреса, па се
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Како је она била сирота, удовичка кћи. А отац му био из добре куће. Имао браћу. Али кад се загледао у њу, браћа му, цела кућа, не само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом,
Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки на своју страну.
Сви, као један, тада би дотрчали, напали на онога. Такви су они, Аничина браћа, били. Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста,
И тако с браћом њеном, сви они, цела њихова кућа, као издвајала се у махали, штрчала. А опет су се они, браћа јој, пазили. Нарочито су гледали да им у кући што не оскудева. И њих, „жене“, мајку, сестру, одевали су.
Истина, да је много њих с браћом јој долазило, али све је то долазило као браћа јој: у мрак, наоружано и спремно за ноћ. Али њој они нису били ништа, нису били као остали варошани, мирни, обични.
Све је она то умела. И да јој нису била таква браћа, од којих ништа није могло да остане као што треба, како би тек онда Аница умела да спреми, удеси кућу!
Мајка јој излазећи од њих из собе заплакала се, а њој тада браћа забранила да се, иако се и до сад ретко виђала, отада више никако не виђа, не показује на улици.
Али и он је сад био као што треба. Служио је тамо у соби госте и увек се склањао, био у страни. Па и браћа јој била су према њој сад друкчија, и, као сад нешто вишу од себе, они су је пратили, угађали јој ...
Свет се помало разилазио. И кад се све разишло, она је ушла у кућу. Међутим, свирка из собе, где су седели браћа јој, Ита, била је јача.
И Аница је, после пресвучена, изишла у башту, да их двори... Били су испод винове лозе, до собе. Браћа јој, Ита и сви већ су били полупијани. Завалили се. По столу исполивано вино, изглодане кости, растурен дуван.
На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или обратно муж јој према браћи да је као према шурама. Не.
Не. Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа. То јој је било неугодно. Али је још више уздрхтала кад је видела мужа. Тек сад га је први пут сасвим видела.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да их свете!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 225 ЋОСА И УГУРСУЗ 228 ПАМЕТАН КАДИЈА 233 БИСТРА БРАЋА 235 АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА!
И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се
А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама.
Кад сјутра дан сване, браћа се врло забринуше шта се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога!
У том сване: али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди а не каже им ништа.
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло
сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах стражу, наједанпут аждаха пође из језера да нас прождере, а ја онда повадим нож и
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Томе се и сама браћа зачуде, а он настави казивати: — У томе се ватра угаси, а ја пођем да ватре потражим. Тумарајући по планини нађем у
Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја браћа? А врабац му одговори: — Хоћу, само ми немој ништа учинити.
и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
Царев син, дуго време морем путујући, дође опет под онај град где су му браћа затворена. Како чује цар од онога града за њега, изиће му на сусрет и лепо га дочека, па га запита: — Еда што, сине?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Камо срећа, да ми је таква, те би и ја прогледао као моја браћа. МАКСИМ: Шта си стала као лутка; допада ти се, како је кум леп! СОФИЈА: Е, то је већ много!
МИЛОШ: Тако, тако, на моју душу, биће доста новаца. ЈАКОВ: Пола моја, пола ваша. МАРКО: Зар ми нисмо браћа? (Вежу га и одведу магарца.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
имао такве народне песме да су их преписивали чак и стари Гете — који је баш тада добио дете — и стари Пушкин, и стара браћа Грим. Мислим, били смо прваци света у песмама. А погледај сад, Чарли! Одврти транђу до краја, кеве ти! Одвоји уво!
бих исто тако и ја могла да им мало свратим око поноћи, а не само они мени -— и зашто да ми свраћају, шта су ми они: браћа од тетке, шта ли? Јао, што волим ту лежерност на туђи рачун!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Плитке раке. Труо мозак пију свраке. Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа? Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У овој земљи људи су браћа, ту ти се добро за добро враћа, не видиш нигдје погледа злог. Човјека човјек од срца воли, не плаче нико, никог не
Кад падне вече, крену се браћа, Сваки се дому — печурки враћа. ИИ Цурица нека једнога дана купећи дрва у шуму зађе и тако најзад, с бременом
Уморна, најзад, кревету крочи и сан јој брзо затвори очи. ИИИ Под бурним пљуском, небеском чесмом, браћа патуљци долазе с пјесмом, ори се шумом кроз влажно вече: „Гдје ти је купус, весели зече?
Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!“ Под земљом воде Рудара пути гдје алем-камен у тами ћути, милион љета
Платиће рибе скупље од сребра, када му браћа наместе ребра!“ Мачак и Жућа у хладу млина мућкају главом читави дан, од врха главе до краја репа кроје и шију
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Јест, то је наш најбољи друг. Он се ове године вратио из марине и не раздвајамо се никада као да смо браћа. Он је крстио Пипову млађу ћерчицу. Младићи почеше давати живе знаке некоме који је долазио уз обалу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
и слобода; Ал' већ данас Србин слави Васкрсење свога рода — И ако му нису овде У Крушевцу код олтара, Искупљене браћа дивна, Које гони судба кивна; Врла браћа са Миљацке, Са Неретве и Вардара.
свога рода — И ако му нису овде У Крушевцу код олтара, Искупљене браћа дивна, Које гони судба кивна; Врла браћа са Миљацке, Са Неретве и Вардара. Весели се царски граде, Престоницо Лазарева!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У САМОТНОЈ КУЋИ 57 ВЕРЕНИК 58 ЈУТАРЊИ ЗАПИС 60 НОВА СКИТИЈА 62 ВАСИЛИЈЕ ДРУГИ БУГАРОУБИЦА 63 ИЗВИДНИК 66 СОЛУНСКА БРАЋА 69 ПЕРУНОВ ОДЛАЗАК 71 НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ 73 КОСОВО 76 ОПЕТ ТО 78 НОЋНА ШЕТЊА ДЕЧАНСКОГ 80 КАВГЕ 83 ПЕВАЧЕВ
Рогоз се пробија кроз снег, стојим на месту где ће долетети птице и почињем да разумевам Словене. СОЛУНСКА БРАЋА Као два нераздвојна хрта зађоше међ Словене да их лове у близаначке мреже, по ветру су пошли из Солуна два
Ту кроз црни орах балканске лобање пролазе браћа као сенке под епитрахиљем и космополити, иду кроз пећине где се батрга човечија рибица, додирују изнутра слепоочне
Гле како се браћа моја у мрцине створе и криви мач изникне у сваком оцу из прса и пресече гнусобу кћер само што покрива рањена ждрела
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Да, то сам и ја хтео приметити. АГАТОН: Па не кажем ја да смо баш рођена браћа, али тек род смо. И могао је, видиш, том приликом да ми каже: „Агатоне, брате, ја имам доста њих у фамилији, али сви
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред оградом поседали сељаци и зуре у ону пољану где су им синови, браћа. Чекају да приме њихове ствари, или да узму... можда последње збогом. Пред капијом застадох неодлучно.
Команда се не чује. Није ни потребна. Сви знамо да су на оној обали наша браћа, па ко би био толико безуман да у њих гађа. Већ због морала само...
Војници га прате погледом, старајући се да упознају мртве. Јер тамо су њихови рођаци, браћа, другови... И никад их више неће видети.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чим сване, они сви, голотрби и босоноги малишани, његова браћа и сестре, поискачу испод прљавих, поцепаних поњава, па трчи на ниже, на реку.
А за то време његово се мило гнездашце растурило. Родитељи помрли, сестре се разудале и свака за себе савила гнездо, браћа се растурила по белу свету и он сад замишља како изгледа оно рајско место, где је познао једине дане среће, милоште,
— Оди овамо, господине учо, викну га Ђокић, седећи у прочељу. Нема ту сад ни цвоњка, све су браћа оглодала... Чиме би се кметови трошкарили, да није школскога приреза?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци. Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не дижеду;
Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци. Коњи су им бесни Као горске виле: Кад по праху иду, Праха не дижеду; Кад по води газе,
81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у час добар
овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу примаху, Све добре часе спомињу; “Све ти, брате, у час добар било! А ово ти данас у најбољи!“ 82.
96. Мој Јоване, орломане, А камо те, не било те! Шта учини и уради, Како ће ти кућа твоја И жалосна браћа твоја? Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме?
Нико је не см’је будити: Ни мила мајка, ни тајко, Ни мила браћа из лова. Мајка јој Бога мољаше: Да пухне вјетар с планине, Д’ обруни цв’јетак с наранче, Да пане младој на лице.
Двори твоји опустели, њу не чекали! Браћа ти се покривила, тебе не било!“ “Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!“ “Ол је шала, ол истина, и ја говорим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ископане очи, вино што се точи, у славу убиства и жртве. О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм.
Здраво, сви, редом, густих обрва, мутна ока, тужних песама, страшна браћа. Иста је наша псовка прва, нож и девојка насред села и стид домаћа. Здраво, наше обесне жене!
Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају.
Здраво, на дому мрки погледи, мржња и свађа. Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају.
Упознао сам и неке стране у сеоском Декамерону. Девојке, које су браћа чувала од сваког ветрића, и које, до удадбе, нису узеле у руку ни косу, ни ашов, ни вилу.
Чашу ову у славу рите! По креветима, у мраку, лежале су сенке. Мужеви, оцеви, браћа, деца у стиду и сраму. Ја пијем у славу смеха Банаћана, који је оштар као колац.
Они су сасвим друкчији него онај официр у Команди места, Загреба. Грлимо се и љубимо као браћа и мој Лаца наређује, револвером, да устану, Румунима. Вели, сад ће да се пева наша химна.
Поповић ми је, тада, испричао, најзад, зашто је његова критика о преводима Костића тако негативна. Вели, браћа Поповићи, враћали су се једном, из Новог Сада, а у тај исти вагон ушао је и један крупан, разбарушен човек, из
Уосталом, није било тако тешко научити реч‑две талијански. Та њихови су мужеви и браћа гинули тамо доле. Опера је још увек дивна. Балет је красан. Он је сад под руком Фокина.
Нико овде не зна моје име, а да се срушим из ове висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Знаш како је, уочи избора сви смо браћа. Једном плати кафу, другом ракију; једном обећај државну службу, другом да ће му се скинути стечај; трећем да ће
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један другог не
А остало му од оца лепо имање, па браћа радила а он левентовао. Левентовао је тако све по механама. Увек му је један или други рукав од кошуље био »уфлекан«
и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале војска и бербери и пију као браћа, док опет не наспе Мићи.
! Да л’ су, боже, све то — и тај пламен и те гласе и звуке, здравице и усклике — видела и чула и она браћа с оне стране океана, тамо, — у Бразилији?! Да л’ су само, боже, видела и чула?!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Интернатски мачор спава најгоре, То јест горе, на тавану. Оно што пролази, то се не враћа: Спавају сложно као браћа. И још нешто, што много значи: Заспали су и васпитачи. Хрчу, кô да пиле табле лима. И управник, наравно, с њима.
Ја презирем све вас, хуманисте!” „Осетљив ко је, нек не гледа! Сви сте ви млакоње и топла браћа! Народе, на продају се даје деда!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад данашњу премислим вијећу, распале ме ужаса пламови: исклати се браћа међу собом, а крвници, јаки и опаки, затријеће сјеме у одиву. Грдни дане, да те Бог убије, који си ме дао на свијету!
Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима? Каква браћа, ако Бога знате, када газе образ црногорски, када јавно на крст часни пљују!
БОГДАН ЂУРАШКОВИЋ Вријеме је да се окупимо, вријеме је да што углавимо. Наш се посâ свуда проћукао. Кад опазе браћа некршћена, неће они кâ ми растезати. СЕРДАР РАДОЊА Свак је дошâ ко је од потребе, ал' нијесу пет Мартиновићах.
Ко је овај пламен распалио? Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо.
Паде на њем клетва бесчестија. Што је Босна и по Арбаније? Ваша браћа од оца и мајке; сви уједно, и доста работе. Крст носити вама је суђено страшне борбе с својим и с туђином!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Доцније, кад се још више обогатише, браћа сасвим им порастоше, ишле су на својим колима, И то лакованим, са федерима, а без оца, већ само са матером и којим
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— И много још чега. Требало би знати Читав један речник! Родитељи, мати, Пријатељство, верност, браћа, жртва, дрâга, Отаџбина, народ, самилост, поштење — Све речи које су отишле без трага.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Трећи је био бркоњин брат, а оба подаљи рођаци Пејови. „Погледај, сердару, рекох, овакијех змајева педесет, браћа су твоја!
Иако је он отац јој, ми смо јој браћа, па не може ни он преко свијех нас; а ти знаш колико нас је и какви смо!?“ „Би ли крупнијех међу вама?“ запита видар.
До њега јахаше његов весели ђакон. За њима опет неколико људи на коњима. Главари, а пред њима браћа Владичина Саво и Марко, приступише најпрви па му помогоше да сиђе.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
С тијем се поносио ко соко висином, риба дубином, зец брзином и видра мудрином! С тобом се браћа поносила! Твоја се срећа родила, звездама сјајним росила! Узор био чојства и јунаштва! У сребро ти се оковала!
Тако згрчен на твоја врата не долазио! Тако магарећу главу не носио! Тако махнит по гори не скакао! Тако ме браћа не издала! Тако ме гром не убио, а ви сви здраво и весело! Тако ме живи огањ не сажегао!
— Сложни калуђери мрсе и средом и петком, а несложни ни недељом. — Где је браће ту је и дела. — Несложна браћа, пропала кућа. — Искра браћу дијели. — Шапат кућу губи. — Кад један неће, два се не сваде.
— Да је игдје брата у свијету, да пожали као да би помогао. — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Брат је мио које вјере био. — Господска до вријемена, а братинска до вијека.
— Ближа је кошуља него ли хаљина. — Без деце — без руку. — Умре кумче, раскину се кумство. — Ако смо и браћа, нисмо дружина. О ПРИЈАТЕЉСТВУ — Пријатељ се хита у вољи, а кума у невољи.
— По курјаку се јагње не шиље. — Помоз’ бог чаршијо, на обадве стране. — Попо, попуј, ама мало и приоруј! — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије. — Предње вране падају задње.
Све се знаде што је и како је: Свако дјело дође на видјело. Складна браћа нове дворе граде, А нескладна и старе продају. Славно име племе посвећује.
Љубили се као крух и вино и миловали као права браћа, а бог свијех нас и у сваки добри час! 3а здравље и дуги живот свакојега мојега пријатеља и побратима, кума и друга
За здравље му молили, лијепе му гласе носили по свијету као пчела по медену цвијету! Браћа га миловала, чаршија га вјеровала.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити.
Све ово обишавши и виђевши врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче на поље и баци на земљу, а браћа кад га виде, умало их грозница не ухвати.
сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени. Браћа његова завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда
Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан | у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца,
он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне
Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити, што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.
Кад ухвати врапца, рече му: „Сад да ми кажеш где су моја браћа.” А врабац му одговори: „Хоћу, само ми немој ништа учинити.
младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих, и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа.” Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
Био човек и жена, па имали три сина. Најмлађи био најлепши и одвећ добар, па су га друга браћа држала за будалу. Сва тројица већ дорасту за женидбу, а отац их не жени ни једнога, јер је био сиромах.
Идите још један пут у свет, па који донесе ланац да се | девет пута обавије око наше куће, онога ћу женити.” Тако се браћа умире и старија двојица отиду куда су знали, а најмлађи управо к царевој кћери, па кад изиђе преда њу, она га запита:
” Он јој лепо захвали, па пође кући и нађе браћу код куће. Старија браћа донела по ланац који се није могао ни један пут омотати око куће; онда најмлађи да оцу кутију, а кад је отац отвори и
око куће; онда најмлађи да оцу кутију, а кад је отац отвори и извади из ње златан ланац, они се сви удиве, па старија браћа скоче нањ, готово да га убију: „Ти ћеш нашу кућу оборити, ти си то негде украо.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Треба да буду једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа, ваистину, која су се сакупила, исти јарам Господњи вукући, свесрдно и један другом у миру и у потребној послушности и
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
зид, около клупе, а за асталом ташта и таст, шураци, трудне свастике, трудне снаје, зетови, њина деца, пашенози, браћа, јетрве, сеоски поштар! А и за просјака има места и хране!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (освешћује се, диже се у вратима; пипа се по силаву, гледа је ли му револвер пун, браћа га, нагне се на доксат, бесно, пригушеним гласом): Коња! (Силази тешким корацима, предишући.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако ништа, познаће браћа моја усердије моје к њима после моје смрти и то је таман време за које се ваља старати и писати.
по неколиком мучању, опет би почео с већим усердијем говорити: „Мој димитрије, веруј ти твом баби (сва деца, моја браћа и братучеди, бабом смо га звали); мени имаде близу педесет година; ја сам искуством познао чловеческо јестество.
Ти видиш како ме љуби господин барон Марко Пејачевић. Откако смо се год познали, љубимо се како да смо рођена браћа; наше се нарави тако слажу да се никад један другом омразити не можемо.
пређемо у Хорватску, и недалеко од Гаревице дођемо к дому и братији мојега друга, гди њега све сродство његово, браћа, сестре и снаје, тако весело дочекају као да је из некакова ропства утекао. Ово је ујесен било.
Ово је ујесен било. У то време вођаше се Седмолетна војна међу домом аустријским, Прусијом и Росијом. Браћа Атанасијева, чујући моје намереније да би[х] рад у Русију прећи науке ради, даду ми совет да с којим регементкапеланом
Они исти младићи, моји вршњаци, које сам мало пре с не-исказаном радостију гледао, колик’ да су ми мила браћа и сродници, како чујем да су унијати, учине ми се другојачи и страшни непријатељи који погибел моју желе и ишту.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Па онда се браћа пољубише усумит два пута. Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп којим се опасују фрањевци.
Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати!
Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа! За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме! ајме! у-ју! јо!... Стипане, Стипане, немој дите!
Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе. Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара.
Видите, ја никада не кажем „ркаћ“, него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је бог, а они су наша браћа! — То није братски од тебека — поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).
Ха-ха-ха! Стани болан да попијемо по једну кафу заједно. Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја. Ово је слуга вратарски...
Ха-ха-ха! Стани болан да попијемо по једну кафу заједно. Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја. Ово је слуга вратарски...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А док је била у својој кући, браћа и снахе су јој често долазили и увек нешто тражили. Тек кад је премлаћена морала да се врати у сиротињу, одакле је,
Теби ће и отац и браћа бити слуге. Не жали их, теби је суђено да будеш Катић. Никола се с муком подиже и пође ливадом.
Као што видиш, Тола је твој отац, а његови синови су твоја браћа по оду. Псуј и мрзи ме колико ти је на срцу тешко, али тако је, Адаме. А ти сâм мисли што човек мора о овоме да мисли.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
још више оне без рогова и репова. С радошћу у очима гурали су нове несрећнике под чичак, а Ђаволак се смејао. »Да браћа ово виде? Трам-тарам! Да се и они мало провеселе! Хоп, хоп!« Скакутао је Ђаволак, а град се све више празнио.
Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао, а други
« Лист јасена подозриво ослушну шта међу собом шуми брезино лишће, али оно је шумило исто што и остала зелена браћа и на исти начин треперило на ветру.
— малишан затресе главом. — Ја једини имам то име. Остали... — Који остали? — зграну се старац. — Моја браћа. Сваки од њих зове се само Орашко. Ја једини имам два имена, јер сам најстарији!
Како да је заборави? Како да не мисли на њу? — Хајде с нама! — звала су га браћа одлазећи на пучину за галебовим летом. — Шта чекаш?
Само је лежао и беспомоћно зурио у даљину, док су браћа већ одавно, с другим младим галебовима, владала небом. Сада се читаво племе забрину.
Птић је све гладно гутао, али није растао. — Ништа од тебе! — говорила су му браћа. — Можда ти и ниси галеб! — А шта би друго био? — бранила га је мајка. Трећи син је ћутао.
Мајка од среће занеме. Малишан се усправио! Проговорио! Њеној срећи није било краја, али старија браћа нису престајала с исмевањем. — Шта је то што ћемо видети? Да нећеш полетети, можда? Да нећеш уловити неку рибу?
Он је ћутао. — Гле ти њега! И тај ти се прави важан! — завидљиво су гунђала браћа, ипак гутајући рибу коју је најмлађи брат доносио. Сребрни галеб је слегао раменима.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Тако су се њих двојица, кнез и генерал-мајор, браћа, нашли на супротним странама, а чинили су се као да није тако. И заиста, Устав од 1838.
Господар Јован (гласови се преносе и у смрти као и у животу), у овом веку а између два рата, сваког уторка састајали браћа Поповићи и научник Тихомир Ђорђевић. Нимало млади, дочекивали су добоку ноћ, уз вино.
опроштај; највише зато што је тај већ свемоћни Господар, пред којим се, ево, клањају и високи свештеници, и његова браћа, и сав народ, пред којим ће се, за који трен, поклонити и она, ипак немоћан, и он, под тим муклим небесима којима се
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа подвикују: „Ао, данче, ала си ми бео! Још бих дуго гледати те хтео!
јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми нисмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби - та да смо људи Та да смо браћа - ох, Боже мој!
Ми нисмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби - та да смо људи Та да смо браћа - ох, Боже мој! Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако - ох, браћо драга!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Рецимо, боље педесет“. „Па добро. Што год постигнемо преко тога, поделићемо између себе на равне делове“. „Као браћа рођена!“ - И он ми пружи руку, у знак да је наша погодба обавезна. Подигох се са столице. „Е морам да идем“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Боље главу да изгубиш, него секирације ове на себе да натовариш. У рату смо, каже, сви к’о браћа рођена живели и једни с другима парче пексимита делили, а сад се к’о жути мрави међу собом сатиремо.
Крфу, где су се живо и нечувено злопатили они Срби који су били осуђени да ту живе и муче се, док су њихова срећна браћа уживала по гостољубивим савезничким (енглеским, француским и талијанским) варошима, па се све љутили и кивни били на
И Срби победише браћу и вратише се кућама својим овенчани славом јунака, али још слађом од прве баш зато што то беху браћа коју су победили. А после тога опет прође година дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто је тако неколико ноћи једнако радио, онда му браћа почну злобити — што они нису могли јабуке сачувати, а он је сваку ноћ сачува.
Али тек што изиђе пред двор у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити.
Све ово обишавши и виђевши, врати се натраг у ону собу ђе је змај мртав лежао, па га извуче напоље и баци на земљу, а браћа, кад га виде, умало их грозница не ухвати.
сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени. Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда
Послије некога времена дозна најмлађи брат на чардаку да се браћа његова и оно чобанче онијем ђевојкама жене. Онај исти дан у који се најстарији брат вјенчавао, он узјаше на вранца,
он не шћедне ни бјежати, него остане међу њима, па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне
Кад ухвати врапца, рече му: — Сад да ми кажеш где су моја браћа. А врабац му одговори: — Хоћу, само ми немој ништа учинити.
и младих, и богатих и сиромаха, и малих и великих и жена и девојака, да можеш населити читаво царство; онде су и твоја браћа. Кад врабац то све искаже, царев га син одмах за врат те удави.
И она сила с ђевојком отиде. Сјутрадан, како сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се што гођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се
А она сила оног часа отиде с великом хуком. Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама.
Кад сјутрадан сване, браћа се врло забрину што се учини с њиховијем сестрама. Пошто прође доста времена, стану се браћа једанпут међу собом разговарати: — Мили боже, да чуда великога!
Утом сване; али браћа јоште спавају, ништа нијесу знали шта је најстарији брат учинио. Он их пробуди, а не каже им ништа.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Позваше нас браћа из мртвих равница, Понижене сестре и клонуле груди, Јаворове гусле покиданих жица, Закопана звона, оковани људи.
Ћипико, Иво - Приповетке
аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Иво Ћипико ПРИПОВЕТКЕ НА ПОВРАТКУ С РАДА 2 БРАЋА 21 ЦВИЈЕТА 32 АНТИЦА 53 СТАРИ СВЕТИ СПИРИДОН 77 ДАНГУБА 84 У СТРАСНУ НЕДЈЕЉУ 93 ПРЕЉУБ 99 ИВО ПОЛИЋ 121 НОВИ
Деца се приљубише уз њене скуте. Крију се у њих и плачу. БРАЋА Писмо, што су га у овај час примили, браћу узнемири и увјери о ономе о чему су досада сумњали.
Отац у писму свјетује их и опомиње да се чувају скитача Митра из Скадра, јер су га сигурно послала Османова браћа да освете братову крв.
ради, па су начисту што га је к њима довело: обистинила се њихова слутња; није их ни за шта неколико дана прежао. Браћа се погледају и презаво обазиру на њ, а старији, Спасоје, упознаје га боље и мисли: „Сигурно је он; чини се невјешт и
Једнога дана зла срећа намјери на њихову кућу у околици познатог трговца Осман—ефендију из Скадра. Браћа су с оцем тај дан редили духан, да се боље осуши; уто им се он јави и понуди им да сређени духан к њему донесу: он ће
За то вријеме браћа окупише стоку, па, ни часа не почасивши, породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио,
Иду непрекидно, мало говоре; не опочивају, већ хватају пријечице, само да што прво до границе дођу. Браћа не знају куда ће и гдје ће стићи. Не познају стари завичај својих пређа.
Зар на свијету има ишта јачега и вриједнијега мимо њих? А браћа окупљају живину и наредни су да даље крену. Они тек што су границу прешли, осјетише се лакши: младост их носи.
У подне радници су отпуштени с посла да се заложе. Браћа су купила за објед, као и обично, хлеба; њима је доста њиме се заложити до вечере.
А браћа, кад им није на оку, грђе предају: у непознатом су свијету; иду по ноћи по оним мрачним и тијесним улицама: може да их
Па може бити да се с њим још неко крије, биће их и више: Османова браћа богата су, неће штедјети, само да брата освете.
” Браћа га у чуду гледају и не одговарају гледају га како тешко корача и презаво се на све стране обазире. —Испричај све проту
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Из једне такве вароши, Врања, дошао нам је Борисав Станковић. Из друге, Призрена, по прадедовском пореклу, браћа Настасијевићи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
воли Стојана, али родитељи жене Стојана другом и Цвету удају за Јована; у Покојниковој жени Аница воли Иту, али је браћа дају Мити; у приповеци Они Мита воли Мару, али га родитељи жене Мариком; најзад, у Увелој ружи Коста воли Стану, али
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Српске Илустроване Новине« 1881. ЈЕДНОЈ ДЕВОЈЦИ Воли те отац, воли те мати, Воле те сестре, воле те браћа; Ја нисам чуо да ко са тебе Свој поглед брзо, мргодно враћа.
да покријем њоме Све што није братско у народу томе, А истина стара да с’ покаже јача: У невољи знаћеш који су ти браћа. Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме.
Тргујући жидски, рана се не вида: На поштењу само будућност се зида. Данаске нам браћа на прелому пате, Тешко им је рећи: помози нам, брате Ал’ ми разумемо и ко збори немо — Будућности нашој ми то
Још није касно црве сатрести, Још каткад стижу лековне вести. Овде ће данас браћа се срести, Ту нек’ се грешност тихо причести, Нек’ се причести Светињом свести.
„Фора! Фора! Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби? Да те виде твоја браћа Из индиске зоне, Ала би се радовала Том напретку твоме!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
стварно Али не и истинито, не престаје да се бори Срце њених градова је бело сунце свих људи Она учи градове да буду браћа Великоме Граду Који венчава Шумадију и Загорје Међусобно и са будућношћу Истраживачи под земљом, у смрти, војници и
Краков, Станислав - КРИЛА
— Док ваша браћа гину на фронту, ви продужавате боловања... И онда је на силу хтео да исправи од рана згрчене руке и ноге.
Петровић, Растко - АФРИКА
Када их питам шта значи песма и какве су њене речи, смеју се и они и њина старија браћа која су пришла и поседала око мене. Кад се узјогуним, да ми објасне какве су речи, они веле: „Овакве!
Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их иа раменима.
Затим, чучећи један пред другим, браћа, другови, или младић и девојка, или мати и син, они плавичастим металом окружују своје очи, сенче лице, јачају боју
Рекох да су ми жена, деца, краве, пси, козе, отац, мати, браћа, кров итд. итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом.
Радостан сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима.
Њих је свега осморица, иако припадају разним породицама, изгледају сви као браћа. Пошто су ме позвали да ручам с њима љути кус–кус, сок од кокоса и вино од палме, радосно сам примио њихов позив, већ
Изгледа невероватно да ти људи, као овај Абдулаи из што долазе са пустара иза Тамбуктуа, нису браћа великих испосника Сирије и Палестине.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Почивка.) А шта би с Хаџијом?... Знаш ли што?... РАДАК: Умакао је срећно, Станоје. Ал’ браћа тужна!... Снахе његове!
Док тренеш! ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа! Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници! Чисто им руке гледам храпаве Како се пуше крвљу скорашњом!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
), већ што он треба да је свуд. Видите ли где це бије крвав бој чак тамо преко Мораве. Тамо ваша браћа и другови већ гоне и ломе душмане наше. Немојте да вас они осрамоте на јуначком мегдану.
их плотун из шанца, па их све положио једног до другога; гле како су један на другога понаслањали главе, леже као браћа. Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава.
србско населење пушкама и топовима, и тако су напали на своје сусједе, с којима су цјеле петстотине година живели као браћа, попалјећи и пустоши ћи нихне села и куће.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Добра воља, Добра браћа — Ти донесеш вина; Само, само, неправо ти Кад пробудим сина. Бре муку му, Нек устане Моје чедо јарко, Сад му
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Живели!... Живели! — Здравствујте, браћа! Расположени су као да иду на свадбу, а не у смрт. Трубе су трештале, потковане цокуле уједначено трупарале.
Трубе су трештале, потковане цокуле уједначено трупарале. — Живели браћа Руси! — Здравствујте, товаришчи! — Зито, зито! — Виве ла Руѕѕіе! — добацивали су Французи.
Чујем како су се пре неки дан састале наше и бугарске објавнице, измењали хлебове, дуван, и напричали се као браћа. Шта мисле они? — Наравно, седе три године једни према другима, без смене, без одмора и размишљају.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
И таст, и сваст, и пуница, и свâк су те вреже, И кол'ко вас род са четом Славујевом спреже; Браћа ваша к'о и снахе, јужики остали, Сви су мени на вовјеки памтити се дали.
За вас бдим, јадна; с плачнима очима Под бледосјајном луном гледим Лево на Дрину, на Тимок десно. Јошт браћа, сестре, оцеви, матере И кротка деца слатко почивају. Каква ји, бедне, код вас живих Жалосна судбина сутра чека!
Зло најтеже Сад си га привео самим собом! Лакше је кад ти сувом на путу на Врат браћа силом варварски наметну. Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се.
Није он, весело дете у колу невиних браћа, Дане певајући скакао и проиграо. Затворен гдигод у тавном света буџаку, Грлио брата није, женску лепоту није: Да
Данашњи дан ће одсудити снагу ти мишце и духа. Даље ће т’ Мајка Анђелија тамо упутити млада, Гдино вам браћа под праведним скиптром уживају срећу.” ” С тим је ишчезнуо сан, и света и небесна лица.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња
Па где су браћа? Где су витези? С мачеви голи да јој потисну С темена ропског — покров мртвила?... КАП. ЂУРАШКО: Па ти кô мислиш
С мачеви голи да јој потисну С темена ропског — покров мртвила?... КАП. ЂУРАШКО: Па ти кô мислиш Ми смо браћа та? БОГДАН: Ми, — а да ко ће бит?... БОШКО: Ми смо, Ђурашко, ми!
А данас браћа... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ми нисмо браћа, — подла неверо! У нама није једна крв! СТАНИША: И није! Син рођени ја сам Иван-бега,
А данас браћа... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ми нисмо браћа, — подла неверо! У нама није једна крв! СТАНИША: И није! Син рођени ја сам Иван-бега, Ти копиле часа ћудљивога.
РАДОШ: А ја ти сумњах и о тазбини — Опрости, кнеже! Ма Латини су!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Сад су нам браћа. А кћи је њина твоја госпођа!... ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи! РАДОШ (за себе): Ал’ не да буде моја госпођа!...
отрова, У њем’ се легу чеда зависти: Издајство, злоба, пакост, невера — Па кад одрасту, кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје
СТАНИША: А увреда? МИРА: Мене ражали.... СТАНИША: Мене распали — Ал’ ево браћа твоја, моји другови... (Богдан, Бошко и Станојло.) БОШКО: Утече! БОГДАН: И нерањен. СТАНОЈЛО: И несахрањен.
АРНАУТ-ОСМАН (ударајући на Ђурашка): Нећеш већ дуго! Час ти је смрти данас приспео. — КАП. ЂУРАШКО: Давно те мушка браћа чекају — Да ти покажу оне дивоте Што после смрти правовернима У рајском врту пророк поклања; Радуј се, море, и
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ово су дјеца моја, сестре моје и браћа моја. 'Оћу да и' ожалим. Нико и' неће онако од срца ожалити нô ја... Силом је одагнају с гробља, али се она опет
Немојте, моја рођена дјецо! Насул'те се 'вође пред људ'ма, па се пољуб'те кô браћа... кô прави Србови. Нема у овој земљи прáве. Наша је прáва на Косову закопана...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У седмој деценији 9. века два учена Византинца из Солуна, браћа Константин (доцније у калуђерству Ћирило) и Методије, који су одлично познавали словенски говор околине свога града,
У историји манастира Ђурђевих ступова обрађен је лик ктитора, Стефана Немање, кога зла и неправедна браћа прогоне због његове ктиторске делатности, али га патрон манастира, свети Ђорђе, спасава и помаже му да се уздигне на
Вредно је помена да су предања, која су још браћа Грим издвојила од категорије приповедака, нагласивши да су приповетке (Марцхен) поетичније а предања (Саген)
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина... Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби, та да смо људи — Та да смо браћа — ох, боже мој!...
Ми несмо браћа, ми Срби несмо! Или ви несте Немањин сој? Та да смо Срби, та да смо људи — Та да смо браћа — ох, боже мој!... Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ево их у Пљачковици, Крстиловици. Сад ће овде покољ. Он се реши. — Идите ви, ја нећу. Зар, кад дођу наша браћа, пусто да нађу? Да нема ко да их дочека... вино, ракију... да их угости?... И они одоше, он оста. Заиста не оде.
А момку, тамо у кући, показујући на запаљене греде, даске по крову, вели: — Гори, гори! Не гледај!... Браћа наша!... ИX Једне вечери дође раније кући него обично. Право оде у собу. Седе.
Ћипико, Иво - Пауци
— Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ... Воли га, болан не био, као рођенога брата! А и јесу браћа ... Ждрале и Крило нагнуше се боље над болесника.
По његовој смрти, браћа се не слагаху задуго и набрзо раздијелише имање у три дијела. Познаје и земље и ливаде: срце земље, сучељују се са
— Што се срдиш? — опет ће Илија. Знао си да је моја крава, ниси марио гонити је... Могли смо као браћа... —Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа! Какова браћа? Гори си ти по мене од икаква душманина ...
Могли смо као браћа... —Нека, болан, знам ја што си ти и твоја питома бесједа! Какова браћа? Гори си ти по мене од икаква душманина ... — Оставимо то! Ето, нека буде како ти хоћеш .....
Обоје се тргну; она извуче своју руку из његове, поодмакну се једно од другога, и у мислима прослиједише тај ход... Браћа јој униђоше у кућу. Оба се усупнуше и чисто им би жао што су их заједно нашли и тако их прекинули у њиховој љубави.
— Је ли вас подмитио? — Нас?! — зачудише се браћа и отворено погледаше суца у очи. — Кад вам није ништа дао, зашто сте криво свједочили?
одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме. Браћа гледају један у другога и очигледице блиједе.
Писар пожури да доврши, па прочита њихове исказе. — Друго ништа? — приупита судац. — Не! — једва дочекају браћа. — Ето, могли сте тако и прво казати, а не завађати суд у блудњу, — опази господин са наочарима кад је довршио своје
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Крај мене на бедему остала су моја браћа монаси, те кукавне испијене утваре, дремљивих очију и мртвих лица. Видим и Јелену, сада господарицу Куле, крај ње
А воле иначе наша браћа да нас загледају са свих страна, утолико пре што нас бије глас да смо учени и умни упркос жалосном нашем изгледу.
Моја браћа су и овде са мном. Видим им лица у тренутку кад је Макарије са мном. Чим прозбори две речи, одмах му покајнички приступ
Моја браћа, спокојни мудрац Димитрије и исцелитељ и чудак Доротеј, странствују сада у неким далеким и топлим крајевима, гањају
Димитрије гледа у шаре на своду. Доротеј у разигране пламенове ватре. Моја мудра, спокојна браћа: исцелитељ и чудак. Велика, матора деца. Кирча Израњали су из сумаглице као приказе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Из списка пренумераната Урошеве „Просвјете човека“ види се шта су била његова браћа године 1847, када је то дело штампано у штампарији јерменског манастира у Бечу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ . 21. нов.) АЈДУК БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Кућа моја чарна гора, А постеља камен ови, Моја браћа све од скора, Али сами соколови, С њима с' винем с ове горе Као муња на злотворе.
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Сав усплахирен. Поче да муца и моли: »Дедо, попе«, вели, »ја сам се много пазио са покојником, Ташаниним мужем. Као браћа смо живели, па сада на овај ваш празник бива ли, ред ли је, могу ли да и ја код његове куће одем и видим његову децу?
Погле син мој, побратимче моје!... Ваш деда, хаџи Стеван, и ја, као рођена браћа смо били, ваш отац као мој син је био, па сад сте ми и ви моја деца! Чекај да дâ деда пару.
Туђ ли сам ја човек код тебе? САРОШ Јок, браћа смо! АХМЕТ БЕГ За ту реч — Мане, бре! — све што се ноћас потроши, ја плаћам. Хајде, чочеци, овамо! Игру!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
То је у неку руку био ред у газдачким кућама; запето стање је замењивало тајанственост. Живела су браћа у два домазлука, у двема половинама куће. Сједне стране, стари отац и млађи брат са својом Швабицом.
је и даље успремао авлију и радио башту, и није марио за своју сенку, утолико више што се старац више није сунчао. Браћа се после тог догађаја измирила, старац је преведен код Тоше, и код Мађарице која је имала много самилости за његову
Петар се поправио и остао код куће, и ствар је легла. Али после неколико месеца дође погоршање и браћа отпутоваше у санаториум у Штајерску. Тоша се вратио и донео добре вести.
Живот је нас двојицу тако рећи раставио. Али само тако рећи. Ми смо браћа. Ја осећам то кад у очима Павловим читам оданост и привезаност безмало да кажем псета једног.
Има тога и на општем гробљу, како да не. Људи су браћа, нарочито у општим невољама и на гробљу. Три другарице, из пажених кућа деца, ишле су у четврти разред основне школе.
Грдњу сам извукла ја, зашто не пазим шта млађа моја браћа говоре... како ћу пазити! — Кода зајеца, Сока је загрли, а Јана приплакује од срца — ја, ја, хтела сам да скочим у
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Да сам ја као остала моја браћа воду у путуњи вукао, или џакове носио, или стадо пастирски чувао, трипут би боље прошао него што сам прошао; али мени
чувао, трипут би боље прошао него што сам прошао; али мени се почест учини да будем филозоф, да видим оно што моја браћа не виде, да видим ђавола.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Интересантна је појава да сам се ја, дошав на свет, убрзо свикао на нову околину. Мајка, отац, браћа и сестре били су ми некако, већ од првога познанства са њима, врло симпатични и осећао сам се међу њима као код своје
Све су то ситна посла. Друго је то да ти падну шака браћа која су наследила богатог оца, па још да успеш да их завадиш.
Друго је то да ти падну шака браћа која су наследила богатог оца, па још да успеш да их завадиш. Јер браћа кад се заваде, терају парницу кроз цео живот, па ти, као адвокат, у ствари постанеш наследник онога великог имања и на
“ и пружио ми пријатељски руку. — Добро дошао, новајлија! — Боље те нашао, пријатељу! — А ухватише браћа, а, ухватише? — Ухватише! — А ти други пут пази кад завлачиш руку у туђ џеп.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Цар сунце моћнији је и лепши од свих! Зна се то од памтивека! Дубоко у себи мали сунцокрет је знао да су браћа у праву.
Дубоко у себи мали сунцокрет је знао да су браћа у праву. Али, звуци и боје ноћи терале су му сан с очију и, док су браћа спавала, он је подизао своје златасто лишце увис дивећи се спором и свечаном месечевом ходу кроз сребрне поноре неба.
Је ли чудо што малишан постаде још потиштенији? Шта хоће браћа од њега? Као да он не би желео да порасте! Бунио се малишан с времена на време, али дубоко у себи знао је да то није
— Ниједан маслачак није већи од тебе! — Маслачак? — не верујући узвикну мама сунцокрет. — Маслачак? — поновила су браћа њен узвик. — Маслачак? — узвикнуо је и бркати поглавица златне сунчеве војске.
Узалуд се зарицао да ће бити бољи! Јер, што је он бивао бољи — браћа су све отвореније бежала од њега, све суровије одбијала да га приме у свој круг.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је срео девет братских коња без јахача, кад је видео да су браћа изгинула, тога тренутка су му малаксале руке „од жалости за браћом рођеном“ и више није био у стању да се бори.
Међу тим Србима велики углед су имали браћа Јакшићи, Стефан и дмитар, синови Ђурђевог војводе Јакше. Као некакви владари над тим Србима били су потомци деспота
Хрња Мустаф-ага (Мујо од Кладуше, Мустафа Хрњица) и његова браћа такође су историјске личности. „Отац Муја Хрњице“ — каже Водник — „дошао је с Фадилпашом у Босну, па се онда населио у
се многе личности: жура Вукашин и јуначина Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата
Војвода Кајица — то су сви јунаци који су убијани на превару. Брата жељни Ненад — то су сва браћа која су туговала за браћом. Маргита и Рајко — то је цео народ у вековима туђинског господства.
Или узмимо песму Зидање Скадра. Браћа (један краљ, други деспот и трећи војвода) су ожењена и живе заједно, — дакле, у задрузи, као и сењаци који су ову
— така му се учини ђевојка да је љепша од бијеле виле; прстенова Роксанду ђевојку и даде јој хиљаду дуката, и ђевојку браћа одведоше. Кад ујутру јутро освануло, опреми се Тодоре везире, пак отиде бијелу Призрену.
““ То су браћа мајку Послушала; брже пишу књигу на кољену, те је шаљу у Шару планину, своме брату, Милош-чобанину: „Ој Милошу, наш
То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо драга; кад ујаку нећу, да коме ћу?“ Тад га браћа опремат стадоше; оде Петар опремат кулаша, а Вукашин опрема Милоша: на њег меће танану кошуљу, до појаса од чистога
оке; а на ноге ковче и чакшире; а сврх свега бугар–кабаницу, и на главу бугарску шубару: начини се црни Бугарине, ни браћа га познати не могу; дадоше му копље убојито и мач зелен старога Војина; Петрашин му изведе кулаша међедином свега
Л'јепо су га браћа сјетовала: „Кад, Милошу, достигнеш сватове, питаће те тко си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служио сам бега
Литају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?“ Милош им се из далека каже, кô што су га браћа научила. Лијепо га свати дочекаше: „Добро дошô, млађано Бугарче! Нек је један више у дружини!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зарад тога се у писму Турци прозивљу Исмаилти и Агарени, а по Авраму они су жидовска браћа родом, те по оној од Бога онда Авраму издатој заповеди, и обоји се режу.
Заради зависти некад браћа Јосифа, свога им млађега брата, продадоше за роба Јегиптеном. Ништа друго коју ифтиру на њега не имадоше што изнети,
Нити би му пак сва браћа дошла на поклоњење, тражећи у гладну годину жита од њега. И шњиховим убиством, прознаше му извршене на њему снове...
Ал' синови му сасма каримни, преко гледају, у нос духају. На то браћа јој лукаво с мунитвом одговорише обојици, Емореју и Сихему, несуђеном зету своме: »То никако од нас не може бити, нашу
Нека да друга браћа ти напољу мрзну и цокоћу зуби одрпани у злочестих ритетина а јоште и тога слабо на себи имајући, а ми да се башимо у
И не само то, него само око на око виче и тужи се. Род на род устаје, суди се и при. Дом на дом, браћа на браћу, с једних рад жена растају се и своју срећу и живот губе.
А ми мало и сви што нисмо те форме! И од кога знамо се клонити и устручати, кад смо све једно — браћа Дрињани, шапатници, подмигачи, оговорници, непокорни, на зло брзи а на добро троми...