Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Шта значе ови гвоздени колути на овим мрачним стубовима? — За тих пет гвоздених колута беху њих петоро браће повезани: њих четворо млађих овде је у овим мрачним зидовима у мукама живот скончало — за веру...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| Наравоученије Несогласије христјана подигло је Турчина; њихово согласије понизиће га. Неслога браће сатире и у срамоту их погружава, а блажена слога и јединодушије возвишава их и прослављава.
Зато, не раздељеније међу људе, но соједињеније ваља уводити. Ко се год одриче поштених људи, браће своје, одриче се самога бога.
Из овога свак може чисто видити како греше и против своје ползе поступају они од наше предраге браће који, како виде што ново и њима јоште необично написано, намах се почну срдити и питати: „Ко је то написао?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Мој отац имао је више сестара и браће од који’ само најмлађи његов брат Јаков јоште живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а
Ако ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте видели.
Напослетку био се решио потући се са Аганлијом, а не водити близу две хиљаде своје браће у очевидну пропаст, но о том није смео никоме казивати, него је непрестано мислио, како би Аганлију од тога одвратио.
Заречемо се: баш да пођемо, па макар не дошли више; ако где и погинемо, доста је браће и на Врачару погинуло за свој род.
знам куда идете и шта носите, и ја ћу се на ваша писма потписати, па ако што вама буде, нека и ја погинем: доста наше браће и у Србији гине.” — Ја једнако ћутим и одричем. Зовну га Никола напоље и он изађе.
Христос посред нас!” Вратимо се у логор. Кад сутра да видиш наше браће Поцераца са својим војводом — нагрну као скакавац у логор!
— Карађорђе: „Е, браћо синоџије (онда је било више браће него господина), је ли вам Ђурица јавио, да је њему познато, како је један буљубаша једнога поштена и права човека
кажем: „Ако што скоро не буде то ћу и ја ићи у Сербију, водити свога брата и јошт од најбољи̓ фамилија 100 синова или браће, одвести у Стамбол, заклети се патријарху, а патријарх цару, и дати му тај реум нека седе, да нам се само зулум скине.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Покојни Сибин има доста браће и братанаца, одељака. Сви су вредни, отресити, добродушни људи. Нема дана кад се који од њих не сврати кући Миониној —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Алексу Алексића одгурнуо од свију, Ивана Миражџића оцепио од браће и пријатеља. Сад хоће и Милоша Севића... Ја мислим да би један метак шарин учинио добро оном јадном народу...
Него, еј вала Црнобарцима! То се све одржа. Попа и Јова одржаше мегдан. Нико се више не даде оцепити од своје браће. Чак је и Милош Севић постао друкчији... То загорча живот Крушки. Беше већ ославило пролеће.
Засукао рукав, а јатаган му сева... — Не дај!... викну неко. Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје. За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш.
реке Саве, како би их, у случају какве невоље, ја погибије, могли на чамцима преко Саве превести, те их склонити код браће Срба у Срему... Ти скупови стараца, немоћних стараца, жена и нејаке деце звали су се збегови.
Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!... И браћа се одазваше. Поврве са свију страна да још једном сузбију силу турску.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Народ поче редом спуштати у капу. Међу путницима беше и браће Руса, са оном, како они веле, „широком натуром”. Они немилице даваше.
завртила му памет Швабица”, и моја мати, црвених очију, која своје сопствене снахе не разуме, и деца мојих сестара и браће која се либе доћи мени откако сам довео њу у кућу, и њено вечно осећање усамљености, јер је нико не разуме и она
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
А кад ко од браће му дође да га обиђе, он, онако лежећи непомично, не отварајући очи а мљескајући устима као да нешто сише из ваздуха,
И као увек почели да га тихо, крадом уносе да нико од укућана а нарочито ко од браће му не види, јер знају колико је то за њихове газде јад, срам...
Па кад би баш тада случајно, који од браће му изишао и видео где га тако крадом, тихо, као мртвог, уносе, он — већ зна шта је!
Африка
обојене у круг, и висока чела под тешким металним дијадемама; дивне танке руке светле од уља вију се над главама „браће“. Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Цео један народ желео је то, што је и он желео – одселитсја – али, ето, сами смо кад опасност смрти прети. Ни браће не имамо, кад нас заокупи несрећа. Сам је човек у беди. Чему трошити речи о томе? Мутав мутавог најбоље разуме.
Ђурђе, који није волео да му жена говори о свом браку – иако је он о браку, и свом, и своје браће, говорио без устезања – подсети онда жену да она, у Кијеву, крај себе, има свог мужа, који је воли, који ће је бранити
Теодосије - ЖИТИЈА
слугама, веселећи се, да угасиш пламен родитеља твојих, чија си срца запалио својим одласком у туђину, а уједно и браће твоје и свих благородних. Ти сам знаш да си ти родитељима и свима нама нада са Богом и утеха.
Хоћу овде да испричам мржњу браће, а устежем се од стида. Али нећемо браћу осудити, него онога који је био посредник њиховој мржњи, онога који це испрва
У таквом непријатељству и прегањању између браће била је српска земља у великој невољи, као у некој тескоби, опустевши од много плењења и проливања крви, пропадајући
забрањено беше да вређају народ, одасвуд се простираше вера благочашћа, сви ништи били су храњени, а љубав између браће утврђиваше се поукама његовим. Јер његова реч сладошћу меда све је наслађивала. Чудеса и силе светих не биваху обични.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
захвалношћу примао помоћ коју је велика и света Русија чинила с времена на време, али не допушта да ослобођење његове браће дође са стране. „Нада нема права ни у кога, до у Бога и у своје руке“, каже народна песма.
верска осећања овога становништва: распаљивали су их у ратовима против Турака, тобож предузетим ради ослобођења њихове браће „од Турака без вере и закона“.
Њихова храна и начин живота су, донекле, друкчији него код њихове хришћанске браће. И кућа им је друкчија, као и унутрашњост куће, распоред одељења и намештај у њима.
одликује великом ширином погледа: често је код њих мање смелости и оног снажног полета, што се обоје јавља код њихове браће динарског типа из Херцеговине, из источне Босне и из Србије, код оних људи који имају дара за пословну активност.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Њој се није журило. Нити је желела да се да, том младом, сувом и жутом деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и браду, црне и ретке, нити његове бледе,
не би се била одрекла тог човека и његовог чудног осмеха“ који није видела никад пре, на лицу свога очуха, или браће, својих Грка.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Девет браће с Мартом сестром, на Марти је једна парта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . пуче парта, оде Марта.
свакодневни живот и односе у породици дата је читава лепеза осећања нежности и привржености између родитеља и деце, браће и сестара, љубави између момка и девојке итд.
Матавуљ, Симо - УСКОК
У оно вријеме бјеше свега пет-шест кућа Петровићâ, а Марковијех синова, рођене браће владичине, три куће. Кнез и Јанко свратише најприје ка Стијепу Маркову.
Бог ће им дати порода, нама унучади, маломе Драгићу коло браће и сестара! Пуна кућа живота! Сав ће тај подмладак расти, ако бог дâ, на наше очи, како се нас двоје будемо спуштали
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1845; друго издање др Данила Медаковића у Земуну 1850; треће издање Браће Јовановића у Панчеву почетком осамдесетих година, и четврто, државно издање, 1911, приликом стогодишњице његове смрти.
у Писмима філосерба, у Сербскомъ лѣтопису54 за 1828—1829, која су, на дотераном језику, изишла у Народној библиотеци Браће Јовановића под насловом Ђорђа Магарашевића путовање по Србији 1827. године.
Његошева дела, не сва, и то некритично приређена, изишла су осамдесетих година прошлог века у издању Браће Јовановића у Панчеву. Његове мање песме прикупио је др Милан Решетар и критички издао 1912.
Његови Скупљени списи изашли су у Панчеву осамдесетих година, у издању књижаре Браће Јовановића.66 У маломе, он подсећа на Доситеја Обрадовића, са којим има заједничке идеје, програм и начин рада.
Милићевић, Вук - Беспуће
звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, браће и дјетињства, тога безазленог и доброг доба, које га преплави са хиљадом успомена, — и у њему се јави жеља и осјети
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ријеч проговори: „Тамо, браћо, за оном планином Гнијездо је понајжешће гује, Тамо живи стари Мустаф—ага Што нам браће пуно уцвијели, А најљуће мене је уио, Но да мŷчим када све већ знате.
Оћу боме одрешит јој узе, Отрти јој тешке беде сузе — Оћу ићи у слободе бој, Макар живот изгубио мој! Ено чета браће амо стиже, Како ми се душа силно диже! Збогом, мати, збогом, брате, драги, Чувати ме оће Боже благи.
43. Код куће нађо лице материно, И оца милог и љубезне браће. Виђења новог бајна ти милино! Све здраве видим, срце друго шта ће?
Весело је све, тамбурица свира, чаше се празне, коло се игра. Певач то гледа, гледа, и упита7: Кад оће опет венац браће, Оваки да се скупи, кад ће? Сад овде ми стојимо сви, Но сутра ди ћемо бити, ди?
Ал' сад ајде на ту другу страну. Ох мој Боже, где Радивој млади, Шта од Срба, шта од браће ради. Проклета му и душа и рука, Својим гвожђем допануо мука, На мукама руком се машао, Живо срце себи ишчупао!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
уклетих сјенки, подложни мијенама годишњих доба, биљежећи вјерно и непогрешиво сваки покрет и промјену код своје живе браће близанаца. Побједничка вода утишала се над родним крајем, над циком и виком дјетињства, над грајом негдашњих јутара.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан.
Не што је хтео, већ све ради ње, бојећи се за њу, а још више и од њене браће, који су, ма да јој нису до лазили, Нити је, сем матере, помагали, ипак на њу бодро пазили.
Једино тај Ита није био као они. А зато ваљда што се он тиме, шверцем, није ни бавио, већ је само долазио да преко браће јој купује шверцовану стоку за своју касапницу; он као да је био за њу нешто, али о томе она није смела да мисли, нити
њих није могло, она није то своје знање, умење тако јако истицала, бојећи се да се она тиме не издвоји, као одскочи од браће, и тиме не замери им се.
И од тада је за Аницу настало спремање, шивење, ткање ћилимова и остале прћије... Од тада је Ита престао да од браће јој купује шверцовану стоку, нити је долазио више...
При тој помисли он јој дође још више љут, крут, те се она у страху поче јаче привијати око браће, Ите, који су услед свирке, свежине летње вечери и бледе, иза мрких облака, месечине чудно изгледали: говорили много,
А најмање да се преудаје. Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго — почесто о томе, преудаји напомињала.
момка; неће да пође за њ и постане богата, да мајку једном опрости бриге, да више не стрепи за њу, да кад тамо, код браће јој, она седне да једе какво лепо јело, не заседају јој залогаји јела од слутње да овамо, она, Аница, код мужа, можда
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи.
Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити“, но они њему кажу да су ожењени обојица, и
Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки
Најпосле изиђе и најмлађи син пред оца, па му рече: — Шта ћемо радити? Ни један од моје браће не долази натраг. Дај и мени блага и галију и неколико момака, да идем и ја да тражим воду.
— Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.
Она то учини, пак кренувши натраг кад дође до браће, намаже их, и у они исти час оживе, те сви дома. Кад дођу, обрадује им се они господар, а још више кад види оне три
У том мраку сатре главама кулу у млево, узме девојку под крила и дигне се у облаке. Али онај од браће змајева што бијаше добар стрелац одапне стрелу и погоди змаја седмоглава баш у срце, овај испусти девојку испод крила,
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
у луђа прела, где глуво доба збаци мантије, заврти гумна, чавком загракће, отвори широм црне капије и пусти коло браће разбраће, коло румено! - Што не огране Слово једино усред осаме!... Гргољи пољем божур-кланица.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Још прича каже: стазама тајним врати се Рада с поклоном сјајним, живјела отад срећна ко вила у шуми често код браће била, печурки ишла по послу свом, ишла — с метлом брезовом. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ракију пиће и лумповаће са Влашићима, са седам браће. Тако деда под товаром, у кожуху крену старом узлетишту, на пут плави.
Остави ми бар двије прегршти, добро сакриј, да ме не покраду. Чак и овдје, усред интерната, има браће од тога заната. О Бихаћу да ти нешто причам? Не видиш га од силних дућана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Људи су дрхтали при помисли да су занавек одвојени од своје браће и другова... Месец дрхтаво блешти у води, и према месечевом одблеску људи гледају страшну агонију дављеника.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
јој се жао од’јелити; Јово Мари тако говораше: “Што т’ се, Маре, жао од’јелити Од твог рода и од миле мајке, И од браће и од братучеда, Од сестрица и мили невјеста?
— Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу. — Лепа Маро, јел’ ти жао браће? — Зашто би ми било жао браће, У мог драга бољу браћу кажу. — Лепа Маро јел’ ти жао сеје?
— Зашто би ми било жао бабе, У мог драга бољег бабу кажу. — Лепа Маро, јел’ ти жао браће? — Зашто би ми било жао браће, У мог драга бољу браћу кажу. — Лепа Маро јел’ ти жао сеје?
Право пиши момке у солдате! Гђе је један, не уцвили мајке, Гђе су по два, не растави браће, Гђе су по три, узми по једнога!“ То Стеване не слушао мајке!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ВАСИЛИЈЕ: Због полицијског часа, представа почиње нешто раније него што је уобичајено! Вечерас у шест, у кафани браће Тодоровић, почиње невиђени, незаборавни, невероватни позоришни спектакл, препун интрига, крви и љубави!
Мого сам да бојим и редим вуну, да ваљам сукно... Мого сам код Браће Пецовића да учим браварски занат... Мого сам да печем лонце и тестије, да печем љеб... СОФИЈА: Па зашто ниси?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно.
Он је, већ после другог броја, отишао у Америку, а мени предао редакцију Дана, и свој мали стан, у улици Браће Недића (бр. 29). У тој малој кући, са јоргованом под својим прозором, преживео сам најсретнију годину у свом животу.
Ушао је у купе браће Поповића. Погледао их је, причао је Богдан Поповић, својим крупним очима лудака, окренуо главу, све до Београда, и
ПЕСМУ „ЈА, ТИ, И СВИ САВРЕМЕНИ ПАРОВИ“ За време мога боравка на Универзитету у Београду, у оној малој кућици, у улици Браће Недића бр. 29, која је била редакција Дана, ја сам, за штампу, био припремио много штошта.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Не знам зашто, али тог тренутка паде ми на памет она прича о једном лудом и двојици паметне браће, па и не мислећи одговорих старцу: — Да ми је штогод онако... да сви Срби постану искрени И поштени...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Смелима припада свет! вели историја. Нисте сами! Сећате се вазда да имате браће своје и с ове стране океана у Прудељу, Среза качерског, Округа рудничког, који вам из даљине кличу: Слава, слава,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Не... не... сјед'те да и јошт зборимо! Ја бих, браћо, с општег договора да главаре браће истурчене дозовемо на општему скупу, да им дамо вјеру до растанка, еја би се како обратили и крвави пламен угасили.
У крвничке сад си руке, платили те! нагрдиће красну главу, прекрвници! Ти ћеш много браће наћи, куку нама! биранијех соколовах, куку, браћо! по бедему од Травника, Бог га клео!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мајака обесињенијех, љуба удовица, сестара безбратница, браће од скоро инокосне, еле бјеше народа у жалости, као што га је увијек туште било у Црној Гори.
Бог ће им дати порода, промисли: наше унучади, који ће скакутати око нас. Мали Милун стећи ће коло браће и сестара, што ће се савити око њега. Промисли, моја Јоке, пуна кућа младости и живота!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О СЛОЗИ — Без збора нема договора. — Договор кућу гради. — Бољи је договор него поговор. — Од сложне браће и ђаволи беже. — Сложној браћи све је можно. — Ђе је слога ту је и божји благослов. — Слога је најтврђи град.
— Слога је најтврђи град. — Сложни калуђери мрсе и средом и петком, а несложни ни недељом. — Где је браће ту је и дела. — Несложна браћа, пропала кућа. — Искра браћу дијели. — Шапат кућу губи.
У здравље његове браће и братучеда! У здравље његових синова и синоваца! У здравље његових унука и омладака! У здравље његова кућнога шљемена!
Која се данас овђе међу вама рекла, та се у амин код престола божјега стекла, да бог да! Ти мене, на име све браће наоколо, сад напи у здравље, а вама бог удијелио у здравље и весеље!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
80. Од земље се диже, а не може се дигнути. 81. Отац у колијевци, а син у сватовима. 82. Пет браће путем иду, а пет под пластом стоје; који путем иду, нијесу покисли, а они под пластом покисли. 83.
Али тек што изиђе пред двор, у један мах долети из неба змај шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити.
Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио и отиду сваки
тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи.
Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити“, но они њему кажу да су ожењени обојица, и
свиралицу, па се припе на једно дрво и поче у њу звижђети, док ево ти са свију страна вила и виленика, овога човјека браће и сестара, побратима и посестрима, толико да им броја не бјеше, те почеше по гори брати некаке љековите траве, па
„Хајде у оно језеро онамо, зацрепни воде зелене, и од онога дрвета што пјева гранчицу очебрсни, и кад дођемо до твоје браће, намажи их да оживе.
“ Она то учини, пак кренувши натраг кад дође до браће, намаже их, и у они исти час оживе, те сви дома. Кад дођу, обрадује им се они господар, а још више кад види оне три
Најпосле изиђе и најмлађи син пред оца, па му рече: „Шта ћемо радити? Ни један од моје браће не долази натраг. Дај и мени блага и галију и неколико момака, да идем и ја да тражим воду.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А и трпезару ваља да пази како не би у лености својој, или на роптање браће, нешто неисправно на трпезу поставио од хране, или неопрано посуђе, или труло нешто да има, или свима неједнако да
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Приклад други[х] народа даје ми дрзновеније. Наћи ће се довољно остроумни[х] и правосудни[х] лица између браће моје који ће познати чији сам ја интерес и ползу пишући желио и искао.
је било чрез всегдашње спомињање мојега доброга оца којему и данашњи дан желим уподобити се и тако љубезног спомињања браће моје и рода сподобити се.
да с беседама један другог ползујемо; а то је наша архијерејска највећа дужност, на сваком месту и у свако време ползу браће наше и млађи[х] наши[х] искати.
и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет разума, человекољубија, истинога богочестија и богољубија међу њи[х] увести и укоренити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће. А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде
Фра-Тетка, једини усталац од све браће, излазио је ноћу два-три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак и не
Нека свак тури руку у своју шкарпелу, па ће наћи у њој мрвица! Ти ме разумиш добро! Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти! — Ја то не знам — преузе Вртиреп — али сад чујте ову.
мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Лакше ће му бити. Жели она дете више него Ђорђе. Сећала се дана проведених у кући код браће. Истерану жену сви презиру. и деца се бацају каменицама за њом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Вожд је у Београду, у Правитељствујушчем совјету, у згради која се налазила при самом углу данашњих улица Вишњићеве и Браће Југовића, у дну Студентског трга, куцкао ноктом о застакљен прозор, сав задовољан под невидљивим, али моћним, али
таме и окрњене светлости, Кнегиња лако пристаје на сећања и одмах види себе како, између Јеврема и Јована, Господареве браће, чије је улице и сада опкољавају као да је штите, улази у дугу, манастирску трпезарију. Лето је, траје 1819.
Пред том питом, коју је први пут окусио код браће у манастиру у Хормову, могле су се, тврдио је Доситеј, сакрити и талијанске паштете и инглиске пудинге.
линије замишљеног петоугла којим се може представити његов боравак у Београду, онда би требало да пође десно, Улицом Браће Југовића, све до своје, Доситејеве улице и до места где је, у тој улици, била његова кућа.
године. Његова кућа била је, дакле, четврта тачка. Подигнута на углу данашњих улица Доситејеве и Браће Југовића, оном углу преко пута Народног позоришта, на којем је сад Сарајевска кредитна банка, била је изложена и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
од Њутна, но независно од њега, пронашао инфинитезимални рачун и разгранао га уз припомоћ својих даровитих ученика браће Бернули, дошло је између њега и Њутна до жучне препирке о приоритету тог проналаска.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
по широком, ограђеном, простору испред касарне и око ограде начичкане светом, где настаде срдачан разговор између браће која су се упознавала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Има ли у породици петоро, шесторо браће и сестара, сви су одреда лијепи, стројни, успјели. То је серијска љепота, љепота у неограниченом броју примјерака.
Таква је била моја Калпурнија из дјетињства, паунска љепотица међу гомилом ругобне браће у уском дворишту обућара Егидија. Таква је била и дјевојка коју сам упознао као гимназист кад сам дошао у град.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ако те сви оставе, он неће. А он боље познаје те људе, па се са њим разговори. Само се чувај Матове браће, они ти много прете. — Ја, истина... шта му ради жена... Матова?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али тек што изиђе пред двор у један мах долети из неба змај, шчепа ђевојку између браће и однесе је у облаке. Браћа отрче брже-боље к оцу и кажу му шта је било, и реку да би они ради своју сестру потражити.
Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби. Кад већ сав народ изиђе, захвале му што их је попуштао и избавио, и отиду сваки
тако дуго опази ватру да се сјаји, па му се учини то близу, скине се са дрвета, па пође да ватру донесе и код браће наложи.
Онда му цар даде своју шћер за жену, и допусти му да је он први до њега у своме царству, а оној двојици старије браће рече цар: „Ако хоћете, и вас хоћу оженити, па вам добре дворе саградити“, но они њему кажу да су ожењени обојица, и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Своју мудрост расточисмо на изборе. Место светле историје и гробова Васкрсли смо све пигмеје и репове; Од несрећне браће наше, од робова, Затворисмо своје очи и џепове.
Ћипико, Иво - Приповетке
Дотле пак Митар по погледима и кретањима браће досјећа се да се о њему води ријеч, па не губећи времена, стругне некамо.
У њој влада главна мисао: „Што би од браће било кад би их предали турским властима да им суде?” Па се диже и тјешио их: —Даће бог те неће бити зла!
—Отргните живине! Срамота! Пред лицем светога Рока! И граја бива све јача и јача... Неки од браће збацише с главе кукуљице и прете.. .
Марко се тек сада освести; пусти шуру и бесан навали на њ... Али часом нађе се опкољен гомилом „браће” свих школа: сви држе дебеле воштанице у руци, прете и замахују... Марко потражи очима цуру.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
У њеном се лику заправо одражавају, као у двостраноме огледалу, два контрастно грађена лика браће Исаковича. И узмемо ли све скупа, добићемо заклопљену сижејну конструкцију.
Враћамо се стога поново на раније већ описани контрастни однос између ликова двојице браће: (1) контраст по телесним особинама: висок, дебео, црн Вук наспрам онижег, мршавог и жутог Аранђела; (2) контраст по
Тако се, на пример, као важна разлика између браће Исаковича истиче да је један, Аранђел, много мање осетљив, док је други, Вук, изразито осетљив за промене у природи.
И, као да се плаши да неће бити довољно то што читалац непосредно може осетити поменуту разлику између браће, Црњански изричито потврђује за Аранђела: „Из великих хладовина, спуштао се у осунчане равни, много неосетљивији за
Петровић, Растко - АФРИКА
обојене у круг, и висока чела под тешким металним дијадемама; дивне танке руке светле од уља вију се над главама „браће“. Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Овамо, Вуче, хеј!... Иди, Порфирије, Што можеш више дрва товари, Нек’ лиже пламен горе у небо, Да ми се браће сито нагледат! ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!... Док тренеш!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Па докле тако? Какве цељи има више овај ужасни рат? Поведен је ради ослобођења подјармљене браће. Али та се цељ одмакла у недоглед.
редовима клизе ти испред замућенога погледа и ти заиста чујеш клепет њиних сувих костију А кад се сетиш Срба, своје браће, који су често тако исто остајали по бојном пољу, као ово Турци на Шуматовцу, ти осетиш као да ти је један од ових
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ој, путниче сваки, пред споменом клечи! Обожавај сталне Радивоја труде: Он раскрчи тешке довде теби путе!” Браће стопам, многи путник следи И гробове браће редом гледи.
Обожавај сталне Радивоја труде: Он раскрчи тешке довде теби путе!” Браће стопам, многи путник следи И гробове браће редом гледи.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А зар ту жртву не заслужује? Та поглед један ока њезиног Сву крв да плати срца рањеног — И моју, и моје браће крв!... ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежевоме. Јелисавета, капетан Ђурашко, а затим кнез Ђурђе и Станиша.
А Босна плаче — плаче Србија, А Херцеговина, та сестра наша, Чекајућ жртве браће слободне Са сваким даном више жртвује: Слободу, народ, цркву, светињу. ПРВИ СЕРДАР: И право има!
ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви, — Па знаш, ко беше витез бесмртни, Да силног пашу силом дочека?
корак каљави Обуставити — пјано посрћућ: Са Арслан-пашом и са Османом Неверници се тврдо сложише, И веће крвљу браће рођене Таласе хитре шумне Мораче Крваво муте...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Старословенски језик творевина солунске браће, ушао је тако у породицу великих сакралних и књижевних језика хришћанске Европе, напоредо са грчким и латинским.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 15, 168). У митологији број девет (већ од мисирске »велике Деветке богова«) има значајну улогу (упор. код нас »браће деветоро«), и за снагу деветорог биља знају и други народи: на пример, Словаци, код којих девојке уочи 24.
Ћипико, Иво - Пауци
— Дакле, читали сте? За бога милога, јесте видјели што Мађари раде од наше браће, јадних Словака?... И то вам је витешки народ! — Читао сам: хоће да их силом помађаре...
Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да Вели: —Нико не смије оставити своје браће. Тако дебели фратар задовољи се да се гега по одгојку, мислећи непрестано на пробаву.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Умире један по један од моје браће у Христу. Ја лежим такође болестан у својој ћелији, сам, никад осамљенији и тужнији у свом животу.
Тада би ударила слина на носеве моје браће у Христу, зажариле би се њихове водњикаве очи и сладострасна дрхтавица би узбуркала њихову млаку крв.
Били су слаби као деда. Ако је раније и знао да су то непријатељи његове браће, тада је, окружен призором људске патње, све намах заборавио и потрчао да помаже.
Овде се распадам при сваком удару капље о склиску стену, тамо бих од мучких погледа своје браће. Овде ме разједа осама, тамо такође.
Како су вам очи сјактале док смо кували цеђ од глоговог пепела; док смо прљили окужену кожу наше браће; док су сироти голи бежали преко ливаде. Сваки од вас је онда мислио како се кажњавање одвећ пребрзо завршило.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
је сад почео да боли двојако: као растанак од наставника и старих зидова и навика, и као растанак од другова и браће. Стале су се и нехотице ређати тужне песме.
За њим тројица младих и лепих бивших стражара, у цивилу своје браће или својих отаца — нико не вири. За њима, Мија, под мишку га држи и води судски момак — нико не вири.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Другачији, некако чудан био је најмлађи син. Увек замишљен, увек загледан у даљину избегавао је игре браће и сестара, одбијао да следи сунчев ход. — 3ашто би баш сви морали да раде исто?
— Као патуљак-сунцокрет! — исправи га један од браће, а мама се трже. Не памти се да је икада неки сунцокрет одбио да следи сунце!
Белко за мајчине муке није знао. Растао је и јачао, али га игре браће нису привлачиле, још мање скупљање хране за зиму.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ето, на пример, он је како казује једна песма поморио деветоро браће, поморио их без разлога, а онда се ипак сажалио, подигао најмлађег брата из гроба и послао га сестри у походе.
Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су скоро увек били руковођени неком коришћу.
има крилатог коња и сабљу са очима, али се не налази на челу једне велике и одане хајдучке дружине, него на челу своје браће, својих првобратучеда и четрдесет од града левера.
И у песми он је окружен љубављу, али не љубављу хајдука, него љубављу своје браће и сестре Јевросиме, о којој историја ништа не зна.
(Драгослав Пробић или Пробиш), и говори да се од свога господара кнеза Лазара одметнуо и оружје окренуо против своје браће хришћана. Од XВИ века унапредак развио се косовски еп с тим уметком о издаји.
(Драгослав Пробић или Пробиш), и говори да се од свога господара кнеза Лазара одметнуо и оружје окренуо против своје браће хришћана. Од XВИ века унапредак развио се косовски еп с тим уметком о издаји.
Сестра Деренчића бана — то су све сестре које су остајале без браће. Пријезда и Јелица — то су сви људи који су страдали од надмоћне силе.
нити отровати: у Момчила сестра Јевросима, готови му то господско јело, прије њега јело огледује; у Момчила девет миле браће и дванаест првобратучеда, они њему рујно вино служе, прије њега сваку чашу лију; Момчил' има коња Јабучила, Јабучила,
У Момчила чудан наук има: свако јутро у свету неђељу рано рани у лов на Језера, с собом води девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера.
магле од проклете земље Васојеве, пак се сави око Дурмитора; ја ударих кроз тај прамен магле са мојијех девет миле браће и с дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера; у магли се, љубо, растадосмо, растадосмо, пак се не
“ Опреми се војвода Момчило, па он сиђе низ бијелу кулу; дочека га девет миле браће и дванаест првобратучеда и четр'ест од града левера, а љуба му изведе чилаша; добријех се коња доватише, отидоше у лов
видите Рачу пребијелу код Сокола, украј воде Дрине; да видите лијепу Троношу код Лознице, на р'јеци Троноши, задужбину браће Југовића; да видите славну Раваницу у Ресави, ниже Параћина, на студеној р'јеци Раваници, задужбину нашег
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ШТАП 155 МАНА С НЕБА 156 ЛЕСТВЕ ЈАКОВЉЕВЕ 157 ЗМИЈА ОД ТУЧА 158 МАЧ И ЧЕТИРИ РИФА ПЛАТНА 159 СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ 160 ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА 161 ЈОАНАТАНОВ МЕД 162 ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ ГЛАВА АДАМОВА 163 ИГРА
води, беда од харамија, беде од свога рода, беда од језика, беда у граду, беда у пустињи, беда на мору, беда од лукаве браће и међу лаживим друштвом.
Пак измакни мач, и терај свуд овам-онам та парчета с оштрим мачем. СЕДАМДЕСЕТОРО БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ Мећу израиљским судијами тако врло се је био застарео да придобије себи земљано царство, — те седамдесет
израиљским судијами тако врло се је био застарео да придобије себи земљано царство, — те седамдесет своје рођене му браће, — Авимелех што потуче на камену, да би тек он се оцарио, а не би који други од браће му то придобио.
— те седамдесет своје рођене му браће, — Авимелех што потуче на камену, да би тек он се оцарио, а не би који други од браће му то придобио.
злокоби и воли зло теглити него свога брата у добру гледати, којано и на његово господство примаче се од злобне му браће: видеше Јосифа из далека где им на жетву носи ручак. И здоговорише се међу се да га убију.
Тамо боравише докле пак рад глади за продатим Јосифом од браће одоше сви широм у Јегипат. Те тамо при својој смрти, Јаков своје синове благослови и каза им по времену минуту јер ће
СТОТИНА ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ ПАХОРИМА И ГРАЂАНИМА, МУШКОМ И ЖЕНСКОМ СТРУКУ, И ЊИХОВОЈ ДЕЦИ А еда и сад нејма Каинове браће доста и доста и међу мними хришћани?
Ја штарад висимо се и печимо друг на друга? Ако си ти побогатији, мудрији ли си [од] браће, од друга ти булолеје, то ако држиш се да си божији човек разуман и мудар, а ти призови га к себи: није он скот ни
наше трапезе с побирци, не засићујемо се с туђом муком ни се засладимо с чијим год чемером, а ни се грозити своје нам браће сакатника и наружених...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Као оно што се прича за ону стару Римљанку, племениту Корнелију, мајку браће Граха, да је децу своју сматрала за најлепши и најскупоценији свој адиђар, тако је исто и Персида сматрала свога