Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Сад или је боље одржати Турцима реч, а нашу браћу оставити да се сами туку, или је боље реч погазити а браћи у помоћ притећи?
домаћина да нам трошак покаже, но фон-Бенковић каже: „Сваком другом наплаћујем на персону по рубљу, а вама као мојој браћи Србима по пола рубље”. Наплатимо се и пођемо, а он јошт спреми нам хлеба и једну шунку.
Ту ми је врло жао било што и ја нисам могао у бој стићи. Но хвала Богу и браћи Србима, Осветише нашу цркву и наше куће. Ово је било на Светли Уторник [3. априла] 1806.
— „Е, којекуда, посеците ову тројицу, турске удворице, који воле Турцима него својој браћи Србима; а ово нека буде (руком на Милоша Стојићевића) војвода Милош Поцерац, Милошу Обилићу на место!
дошло неколико, око сто, Поцераца), видите како ова тројица платише својим главама, који воле Турцима него својој браћи Србима; тако ћете и ви сви који одсад не узаслуша овога мога и вашега војводу Милоша.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... — Треба, треба!... — Онда, браћо, приђимо ближе браћи нашој!... Измешајмо се с њима! И хајдуци се измешташе с устаницима. — Стојане!
Него, браћо, да се још једанпут алалимо! — рече Зека. И изљубише се као да ће у сватове. — Ја говорим браћи и јунацима... Хоћемо ли да изгинемо? — До једног! — повикаше. — Онда — ево!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А ви сте добра девојка — одговорих јој. — Лаку ноћ! Ту ноћ сам писао матери, сестрама, браћи и почео ово писмо за тебе. Био сам уморан, стога сам легао у 11.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
у своју собу, беснео јер зна да се он искрао, јурио по вароши, те свет га гледао и смејао му се а тиме и њима, браћи, целој кући... И тад би беснео.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Све то за један талир Марије Терезије. И, како је Павле, после, браћи, причао: „Кирасир оде, а заказа ми рендез‑воус, у осам сати, сјутра!
То је била спремила мати његовог оца, а додала је по пар чарапа, оцу, мајци и браћи. Сећао се како су они, после, примајући дар, говорили његовој матери: Што си ти, Петро, то доносила?
Али, иако је – судећи по писмима Павловим, његовој браћи – Трифун живео у Кијеву, пуст, неморално, Павле је, доцније, признавао да је тог лета, Трифун, у Кијеву, отпочео,
Теодосије - ЖИТИЈА
Узевши моју познату ризу и власи главе моје, вратите се у миру кући и ове знаке предајте родитељима и браћи мојој да вам поверују да сте ме жива нашли, и то Божјом благодаћу као инока: Сава је име моје.
О, ризо, жељенога, жељнима запаљење! Како да те понесемо? Како да те попут копља или оштра мача предамо родитељима и браћи? О, власи љубљене главе, срцу и очима привијане на утеху родитеља, како да вас попут омче овима дамо?
Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?! Овако и много слично плачу изговорише, и још Дуго плакаху, онај горе на кули, а ови доле на земљи, да би се и
Када је све ово тако свршио, написа писмо родитељима и браћи овако: „Вашим милосрдним писмом, због жалости за мном, душу моју из мене вадите, јер и мене то дира, и ја због тога
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
престаје потреба за мимикријом; штавише, из већ показаних психолошких разлога он постаје најљући насилник према својој браћи. Може се рећи да су ови отпадници највише допринели да се раја доведе до најнижег ступња понижености.
Све је ово требало да их приближи својој браћи. Али, чим је повучена граница, код њихових политичара и код образованих људи се испољило и развило супарништво и
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(колач) (Ђорђевић, Д. М., 1958, с. 528) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА СЛАВИ — Нашем брату домаћину и његовој браћи и деци, роду и породу дај Боже лијепо и дуговечно здравље! (напијање за здравље домаћиново) (Вук, ЖОСН, 1987, с.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
О мајци, оцу, деди, баби, сестрама и браћи Лукић пева као дете које поетизује свет: Свакога дана кад с посла дође мој тата мени косу чупне, мој тата мене
Милићевић, Вук - Беспуће
више њих, код радника, јављало живље расположење: виђале се жене и дјевојке које су биле донијеле јело својим људима, браћи и рођацима; разлијегао се подаље из хладовине весео врисак девојака и лијено, безбојно смијање жена; горе лежале
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Пружи руку, пруж' Хрвату, Пружи, Србе, своме брату, Па ајд' јуриш те напреда, Што се сложној браћи не да? — Јуриш, Србе, сеци ломи, Па Маџару рог саломи!
Момци поју а коњици вриште, Ето иду браћи на рочиште: Рочиште је кула Милетина, Са јунаштва славна од старина. Кад надомак веће беу кули, Неколике пушке
на коњу Радојка, Чило момче, лепо кâ девојка, И брата му млађа Радојицу, Уцвели им на дому сестрицу: Залуду се браћи својој нада, Оста ето без заклетве млада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Здрава је, хвала богу. — Нека, нека. А продадосте ли онога њезиног ждрепчића Доратића? — Продадосмо, браћи Јованићима. — Је л му било жао оставити матер? — Богами, јест и њему и њој, рзала је три дана.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али он не само што је узео, венчао се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом
се с њом, него, као у инат браћи, кући, кад се оделио, и од свог тала, очевине, није хтео ништа да узме, него све браћи оставио, а он се дигô са женом и сишао овамо доле у „нове мале“, где је земља била јевтина.
као да чека да јој се мати пробуди, чим зора почне, и као увек: одмах, као бежећи од ње, врати се натраг кући, оцу, браћи јој, и опет је остави саму. После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију.
Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други. ИИ А она, Аница, једино се по тој својој браћи и знала. Нико њу није звао њеним именом већ „сестра на Рибнички“. Били су то напрасити људи, чувени као убојице.
На пр. да браћа јој према њеном мужу изгледају као према своме зету, или обратно муж јој према браћи да је као према шурама. Не. Већ сви они изгледали су једнаки, равни, као нека ноћна браћа. То јој је било неугодно.
Али Аница не само комшикама, већ никоме није хтела да каже. Чак ни браћи, који су од беса хтели да је бију. А можда би је и били, да Аница није изгледала тако изболована, изломљена.
И то не што је истински за Недељка хтела, волела га, већ да би се браћи, матери, као умилила, те да се они не љуте на њу...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на самртној беше муци? што ти са ње многој браћи кратки вечак поста краћи? Жено, жено, кажи право је л' у теби бог ил' ђаво?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Онда му жена одговори: — Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође?
она му одговори: — Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегод сакријем, јер он браћи мојој прети. Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал' ето ти цара соколовског!
Жена говори: — Нема, чоече! — Па по дугом разговору она му вели: — Би ли ти мојој браћи штогођ, кад би који дошао? Цар вели: — Ја бих најстаријег и средњег много мучио, а најмлађем не бих ништа.
Она му одговори: — Није нико, — па почну вечерати. Онда му жена вели: — Да ли би ти штогођ мојој браћи учинио, да одкуд дођу?
Тако и учинише. Дан по дан, изиђе година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се погодимо.
Браћа уљегоше у собу; кад у соби краљеве шћери заспале, онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а ми ћемо лећ гдје оне спавају.
И тако и буде. Овај оде, сиромах, кући без плате и одераних леђа, па каже браћи како је прошао. Затим се дигне средњи да тражи службу, па натреви и он на Ћосу, те и њега Ћоса превари па се и он
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
не заборав’ Врћи руку на барету, Те зафали свој господи, Тој господи црковнојзи, Који за те Бога моле; И осталој браћи твојој, Који су се потрудили, Тебе плачућ’ допратили. Још те, бане, с јадом молим, Ах! за наша свака добра!
Шта учини и уради, Како ће ти кућа твоја И жалосна браћа твоја? Што саломи браћи крила И цијелу братству твоме? Што се, болан, не обрну, На жалосну мајку твоју И невјесту добро младу И сирочад
Свему ми је роду омиљела: Моме бабу дворбом и угодбом, Мојој мајци родом и племеном, Мојој браћи стасом и узрастом, Мојим секам’ дугијем косама, Мен’ јунаку црнијем очима, — Не узми је, мој по Богу брате! 175.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ову чашу женама што миришу на жито. Нек ово вино, што ево просипам, зарумени лепше него оне ране на браћи њиховој, што су били виши него косе, тврђи него мотика и веселији него рало, кад уђоше.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Мали милет, дјетићи, како уграбе згоду, одмакну се од својих јагањаца, примичу се к старијој браћи, да им се диве, да се на њих угледају и тубе шта ће и они чињети кад порасту.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Договор кућу гради. — Бољи је договор него поговор. — Од сложне браће и ђаволи беже. — Сложној браћи све је можно. — Ђе је слога ту је и божји благослов. — Слога је најтврђи град.
(Сече колач) Што у десној руци, то браћи повуци; што у лијевој руци, мају туци! 3 Помози, Боже! Сунце на исток а господин Бог на помоћ.
А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови. Овај први (кажипут) — вели — огладнео, па рек’о браћи: „Хајде да ручамо!“ Овај други (велики прст) рекао: „Немојте, него да чекамо! Трећи рекао: „А што да чекамо?
, а уза сваку напосљетку мора казати: „Себи на глас, а свој браћи на част!“ (тј. донио). Б) НЕВЕСТИНСКЕ ДАРОВЕ 1 Ево познаје млада кума свога лиепим даром, кошуљом усниваном,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
По том најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија
најприје сестру своју браћи, па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.
Сад се наново учини весеље за неколико дана. После најмлађи син одведе оца и матер са собом, а браћи својој даде спахилуке, те су од оно доба госпоски живели. 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН.
Онај дошавши кући не каже браћи сво | јој како је код зета прошао, него рекне средњему брату: „Поздравио те зет да му и ти идеш у госте.
бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
“ Онда му жена одговори: „Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође?
а она му одговори: „Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће до вече доћи; него да те добро ђегођ сакријем, јер он браћи мојој прети.“ Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође ал' ето ти цара соколовског!
“ Жена говори: „Нема, чоече“, па по дугом разговору она му вели: „Би ли ти мојој браћи штогођ, кад би који дошао?“ Цар вели: „Ја би најстаријег и средњег много мучио, а најмлађем не би ништа.
“ Она му одговори: ,,Није нико“, па почну вечерати. Онда му жена вели: „Да ли би ти | штогођ мојој браћи учинио, да одкуд дођу?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Да кажем, дакле, и ово и да потребно предам мојим вољеним оцима и браћи. По учињеном дијаклизму у припрати, то јест када се узело мало анафоре и попило [вина], а по окончању божаствене
уписани да се спомињу; још и панихиде по преданом чину, као што се и у синаксару заповеда, и о умрлим светим оцима и браћи нашој, када се коме догоди, или смрт, или помен раније почившој браћи нашој у записани му дан.
у синаксару заповеда, и о умрлим светим оцима и браћи нашој, када се коме догоди, или смрт, или помен раније почившој браћи нашој у записани му дан.
од помисли да су изгубили корист, него нека су пре добродушни и радосни што их је укрепио Господ да послуже својој браћи, по подобију онога који рече: „Не дођох да ми служе, него да служим и положим душу моју ради избављења многих“. (Мт.
спокоја ради посетили — због њих гостиницу сазидасмо, испросивши место од неког христољубивог, у којој ћемо страној браћи одмора дати и немоћнима да леже, колико моћ допушта да их удостојимо бриге.
погребне песме и друго достојно збринувши, ништа не изостављајући, најчистије од свега треба према страној нашој браћи чистоту указати, да и ми чисту и богату милост за њих од Бога примимо.
А сетивши се још нечега, прекинућу реч. ГЛАВА 40 О болници и о болничарима Рекох горе нешто мало о болесној браћи нашој. Игумановој вољи наложено је све што се тиче бриге о њима. Јер треба и о њима више знати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Само последњи родови суде право и без пристрастија о прошастима. Утешен ћу поћи с овога света знајући да сам браћи мојеј добра желио, да сам се силио учинити толико ползе колико сам могао и да нисам залуду живио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. — Таа-а-ко! А оћеш ли дати браћи да сквасе грла?... Јесте ли вечерали, људи? — Јесмо, јесмо! — Таа-а-ко! Па дај да пију! — Вала! вала!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И деца би им поскапала од глади да није њене лаке руке и меког срца. Требало је да се врати браћи па да увиди да је и њих изгубила оног дана кад је велика газдарица постала.
морала да се врати у сиротињу, одакле је, веровала је све дотад, заувек освојила богатство, увидела је да се и њој и браћи крв променила. „Код нас, ако се не грбачи, не може да се једе. Ено ти будака“, још истог дана рекао јој је брат.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Талас се осмехну и поклони коралној грани мислећи да је цвет, затим намигну браћи таласима, па с поштовањем поздрави сунце: — Добар дан, Златна рибо! Али Сунце му поздрав не узврати.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
328 ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ 330 ЦЛXВИИИ ОТАЏБИНИ 332 ЗАВРШНА ПЕСМА 334 ЦЛXИX ПЕСНИК И ПЕСМА 335 АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ УВОДНА
Ми верујемо! и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Потом најмлађи брат спусти најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија
најприје сестру своју браћи па онда све три ђевојке сваку с њезинијем радом, једну за другом; спуштајући ђевојке браћи, сваку је намјењивао чија ће која бити, а кад спусти трећу, и то ону с квочком и пилићима, он њу за себе намијени.
Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају. Он ватру наложи, а сунце огране и сване се; онда он браћу избуди те устану и тако пођу
Онда му жена одговори: Бога ти, што те питам да ми право кажеш: би ли ти штогођ мојој браћи да сад који од њих овамо дође?
она му одговори: — Ја сам се удала за цара соколовског, и он ће довече доћи; него да те добро ђегођ сакријем, јер он браћи мојој прети. Тако и учини и брата сакрије. Кад дуго не прође, ал̓ ето ти цара соколовског!
Она му одговори: — Није нико, — па почну вечерати, Онда му жена вели: — Да ли би ти штогођ мојој браћи учинио, да откуд дођу?
Доћи ће велики свеци, а ја ни божје капце вина у своме дому. Кад то чу најмлађи син, оде браћи и каза им све по реду што је од оца чуо. Сад се договоре да крену у свијет, и да потраже очев трс.
Пошто огња нигђе не виђе, сиђе доље и каза Грби да није видио свјетлости. Потом Грбо скочи, узе три камена, па рече браћи: — Добро пазите на коју ће страну панути камење!
Тако и учинише. Дан по дан, изиде година. Онда рече Грбо браћи: — Ево је данас година како смо дошли, хајдемо сад краљу да нам плати и опет да се погодимо.
Браћа уљегоше у собу, кад у соби краљеве шћери заспале. Онда рече Грбо браћи: — Ноћас ће доћи краљ да нас закоље, него да пренесемо његове шћери гдје ми спавамо, а ми ћемо лећ гдје оне спавају.
Онај, дошавши кући, не каже браћи својој како је код зета прошао, него рекне средњему брату: — Поздравио те зет да му и ти идеш у госте.
вас ми и кољемо, да проклети свијет ваше коже као врагови не растеже и комада; а ђе бисте милије и ласније него вашој браћи у врућу трбуху!
Ћипико, Иво - Приповетке
—Не бојте се! — говори браћи. Сада ће банути жандарска патрола, па ће они за њим .. А ви идите с осталима на радњу! Браћа, умирена, прихватише се
Неимар их поведе к браћи. Они, у послу пригнути, нису видјели жандара, док вођа Спасоју не стави руку на раме. Тада се обојица окретоше и,
сад немам времена да ти тумачим. —Уто се јави службеница да је чорба на столу. — Дакле, ча ћу рећи осталој браћи? — приупита Жижица и гледа у жупника својим малим очима, у којима једнако нешто сјаје. —Реци им што си чуо!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Роњте се, роњте, вишњице, Кã моме татку сузице. Роњте се, роњте, вишњице, Кâ мојој браћи сузице. Роњте се, роњте, вишњице, Кâ мојим сестрам сузице.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дужни смо сваком у помоћ притећи, А трипут више најближој нам браћи. »Стармали« 1880. ШТА СЕ ЧУЈЕ Шта се оно чује из Загреба града? Не чује се добро где год правда страда...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Министри су говорили да треба помагати браћи. Тада смо у једној тајној седници одобрили 10.000 дуката и 12.000 пушака за устанике и помагање њине нејачи; нешто је
Они су говорили само то, да ваља потпомагати браћу. Ми у опозицији говорили смо да смо и ми зато да се браћи помаже, али смо тражили да се једном изађе начисто куда води и где ће нас довести то помагање?
На питање: хоће ли она (влада) рат? одговарала је: »Наша је дужност да помажемо браћи, па, богами, шта буде.« На питање: каква нам је војена спрема? одговарала је: »Е, па није тако рђава, није!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
„И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!“ Дакле шта ће саде рећи моја лепа снаша, Или њежна Милица, ил' румена Неша?
отечество љубим, Да се слатко о кућици својеј срећан трудим, Да ја род свој љубезни страсно обожавам, И Мађаром, нашеј браћи, серпски да мађарам. Глигорије Трлајић ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ...
Одлази. Ждрал нам га верни чека. Ноћ испред њега бежи, а зорица Пред њега спеши, — пут му осветљује. Вук лажом кује браћи оков. Њија се дрво свободе Сербом. Цар Мурат лежи. С мачем у десници, Назад горд спеши Обилић к својима.
13. од 19. фебруара 1842. доносе овај допис из Новог Бечеја: „Досада смо сваких фашанга преко Новина српских нашој браћи на знање давали како се балови са српским играма весело проводе, а одсад нам треба јављати да смо не само српски
нашег точно су израђени били, и опет сам ја имала времена мало и читању посветити, а сад ево певам, али не вама, него „браћи што разуму чувство“, што наш песник Малетић вели, певам песму на коју ме ово тамно облачито вече побуђује...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— А спасење је књига — то сам искао — И добили смо слова, штампару, Да православне књиге штампамо, Да их шаљемо браћи несрећној, Нека се уче бога славити... РАДОШ: И то зар дадоше? КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то, Радошу! Ал’, браћо...
Дакле, месече, Послушај молбу сина гоњеног, Отровну капљу Иван-бегову — Те савет носи правовернима, Будућој браћи Срб-издајника — Да ову хрпу зверске пакости, Прот Карадага што су подигли, Са новом злобом журно умноже; А ако
Ха!... МИРА (клечећи): Бабо! Ах, бабо! Опрости браћи — своме породу, Опрости мени — ћерци јединој, Та ми смо добри... Ах, бабо, бабо! Али...
Ћипико, Иво - Пауци
Кому би по закону припало? —Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му мајци. Тако ми рече биљежников писар.
Сви се дигоше. Замјеник државнога одвјетника приближи се браћи и скиде црне наочаре, зблиза, упрто их гледа из очних црних удубина, као из јаме.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Бог би му ускратио свој дар, заборавио би која трава спада у који мелем. Тада не би грешио према браћи, показујући своју наклоност према њиховим непријатељима.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Девојчица би причала другарицама о свом животу, о браћи, о мајци и о оцу. Тек застане у говору, пљесне руком о руку као маторка, и заплаче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
Он је такав кад каже да ће Роксанду познати по браћи као што је у Шари од триста јагањаца свако по овци познавао. У свакој од тих ситуација он је обележен не као племић,
Ту се пева о владици Данилу († 1735), и браћи Мартиновићима, који су главни учиниоци догађаја од 1707; пева се баш догађај, од тренутка кад владика буде заробљен па
мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача, познаје по браћи Роксанду, побеђује троглавог Балачка војводу и уништава латинске катане.
у Шари планини код оваца дванаест хиљада, за ноћ буде по триста јањаца, ја сам свако по овци познавô: Роксанду ћу по браћи познати“. Вели њему српски цар Стјепане: „Иди, иди, моје драго д'јете!
Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи бесједио: „Чујете ли, моја браћо драга! Ви удрите војсци по крајима, ја ћ' ударит војсци по сриједи“.
бивала у свој земљи, у свој краљевини; твога јада ниђе није било: да подигнеш земљу у сватове, а далеко кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је
се могу коњи покидати, у Цетињу воду поскакати, браћу нашу кићене сватове изубаха ватити грозница; ну објави и свој браћи кажи ђе ће пући тридесет топова, хоће пући Крњо и Зеленко.
Неко чудо беше сагучио и турио под пазухо своје, а кад дође к браћи сватовима, по имену зета дозиваше, дозиваше, па га огрташе, огрну га коластом аздијом, саврх главе до зелене
челенке, са рамена коласте аздије, и ја не дам од злата кошуље; хоћу носит мојој земљи дивној, нек пофала мојој браћи биде. Кунем ви се и богом и вјером, не дам тако три комата дара“.
што га љепше може, опасује што га тврђе може, па се коњу фати на рамена, халали се и опрости јунак, каже роду, каже браћи својој: „Хоћу браћо, и ја у Стамбола, одох, браћо, браћу да сачувам ко дорасте у тој земљи нашој: тамо оде крвничко
Ал’ се млађан зажелио мајке, дружбини је браћи беседио: „Ој дружбино, моја браћо драга, ја сам вам се зажелио мајке: ајте, браћо, да делимо благо, да идемо сваки
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
То теке мало се саде Указује на нас зло. ПИСМО НА ЛЕДУ Браћи Дрињанима Писмо на леду позадуже траје, Неголи наши срећни и добри данци У миру бораве!
Мало после тога, глад голем наста по свој земљи: има до седам година што једнако држа. Неста му браћи хране у Ханамској земљи.
нам је слободно по својој вољи ходити и више зла чинити, тако да се међу собом наједајући, зуби живи изгриземо, својој браћи и ближњим из уста хлеб преотимљући, пресецајући и засецајући путове, грабећи сиротињско добро и за малу ствар браћу
Ама по апостолском заказу ваља и призапретити доходљивим подмигачем, лаживој браћи тој који долазе овде не на послушање, него на прегледање наше слободе за поднашање напољу.