Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ђаци ударили учитељеву ћурану малу рогу на врат. Сиромах ћуран запурио се, мучио се да смакне, па све отреса вратом и брбља, а рога се окреће унаоколо...
Заклао сам, што се тиче на прилику, оног великог ћурана, али нека стоји други пут!« Међутим, »велики ћуран« и сутра брбља деци сеоској кад прођу поред авлије попове па му звизну.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Суреп, а сви прснуше у смеј. Заврзан ухвати Станка за раме. — Слушај!... Слушај само како брбља! Та твоје ће јунашво учинити да се чак и Суреп расприча!... Зека је погледао сад једнога сад другога.
Само си им на лицу видео како бледе, црвене и модре... Заврзан осети нешто тешко на души. Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. И наста тајац. Чуло се само суво грање како пуца под ногама.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
нити знам шта сигурно о узроцима његовим, сем оних неодређених фраза и општих места што их велико и мало сваког час а брбља и понавља.
Црњански, Милош - Сеобе 2
мундир, а везивали руке, он се присети да Енгелсхофен, једини, може наредити извршење смртне казне, а да Гарсули само брбља и прети, као бабе. Не може Гарсули вешати на територији Енгелсхофенове команде. Не може. А што да не може?
А дугајлије, каже, ретко изгледају лепо, на коњу. Божич опомену своју ћерку да не брбља, у присуству старијих, да деца треба, у присуству старијих, да држе уста.
У булке. Она је била опет склопила очи, па се смешила, а затим поче да брбља, како је она слутила све то, кад је на пут пошла. Сањала је да ће срести онога кога већ давно сања. Није она више дете.
То је лепо! Њен муж је остарио давно, али ето брбља и сад женама оно што му је, можда, пре двадесет година, и пристајало, али што је сад смешно.
А пошто је, последњих дана, морао да брбља немецки, рече у себи немецки: „Ин Нацхт еин Стерн!“ Павле Исакович био је сујета сујетства.
Честњејши Исакович се трже на то, али није питао слугу, ко је то био, него му рече само да не брбља, и да гледа своја посла. Павле је, погнуте главе, продужио, на спрат, и отишао у своју собу.
Узвикну само, љутито, да је срамота, што је дошла, у трактир, да је којешта то, што о матери својој брбља, а да је моли да, што пре, оде. Треба, каже, што пре да из његове собе изиђе.
Исакович поче онда да виче да је она безобразна девојчура, која брбља свашта и не поштује свог оца, али да мора ићи, и да је срамота да седи у соби једног официра и удовца.
која брбља свашта и не поштује свог оца, али да мора ићи, и да је срамота да седи у соби једног официра и удовца. Брбља она којешта, што ни сама не верује. А брбља као крчмарица. Треба што пре да изиђу одатле.
Брбља она којешта, што ни сама не верује. А брбља као крчмарица. Треба што пре да изиђу одатле. Кћи госпоже Божич, међутим – као и њена мати тврдоглава, и бестидна –
Удаће је ускоро, кажу, иако је млада, али ако је виде код њега у посети, свет ће свашта да брбља. Осрамотиће свог оца, чувеног официра, и матер. Њена мати је од свих поштована.
Није он, Трифун, никад срамотио име Исаковича, па неће ни сад, после толико рана и несрећа. Не треба слушати шта свет брбља. Нека Павле не заборави, да би он, Трифун, тој несретној, младој жени могао бити отац, по годинама.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
и та ватра се, у дечјој свести, већ разгара до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
испод летње варке Мора што трепери док шапћем опело, Шапћем га у себи, да не будем смешан У оку водича што рутински брбља О Наусикаји, сасвим неумешан У моје опело и худ удес Србља. Стојте, галије царске!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Његов шеф говори непрестано „Yоу аре“ и „И ам“, и ни речи више ни речи мање! Не брбља човек без потребе. Захваљујући томе, ни једна страна шпијунска служба на свету не би из њега могла да извуче ни
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина. А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. У њеке рече му Бобан: — Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да
Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина. А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. У њеке рече му Бобан: — Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас
Шта и несриће једне. Шунди је изашла живина на листу од десне ноге. Не може макац собом. Неће ти дуго! Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу којој је притрунила.