Црњански, Милош - Сеобе 2
Противно оном што је очекивао, њена ћерка, међутим, опет му је брбљала свашта, као и дан пре. А Павле је, у себи, признавао да му смех те младе девојке све више годи.
Стајао је насред собе, занемео. Док је она брбљала, он се био, толико, скаменио, да није чак ни шафољ, прљаве воде, склонио.
Њена уста нису била онако мека, као кад је на њиховом путу брбљала, детињасто, него, су била румена, тврда, боје пупољака. Обрве, црне, постале су јој биле непомичне.
Да би ишла са њим у свет и кад би знала да ће, путем, да проси. Сад је седела пред њим церемонијално и брбљала, као да се спремају да заиграју полонезу, а не да оду заједно у Росију, макар и невенчано – а занавек оставе
Све што је, досад, брбљала, о љубави, само су уображења, девојачки снови и мушке лажи. Тако јој је о браку говорила и мати.
То да зна! Павле, који је био изненађен, и збуњен, оваквим дочеком, и оним, што је тако мирно, насмејано, брбљала, устаде, па рече да је дошао, не да слуша женске разговоре, него са злим вестима.
Седела је и брбљала, весело, бестидно, као што се у кући Витковича брбљало, кад би се официри, сербски и руски, са својим женама окупили,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
на насловној страни Тајмса, док су га гурали тамо-амо у гомили што је зурила у излоге, грицкала семенке и кокице, брбљала и псовала црвено светло на прелазу. Народ. Ненавикао на пешачење, у почетку се веома брзо замарао.