Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сремац му досада никад није у кућу долазио; зато је још с брда упро своје старе очи и, лагано корачајући, разгледаше целу околину, а на кући није ниједнога ивера непрегледног
Већ се и смркло, а месец је својим благим зрацима обасјао питома брда и дивотне долине богатога Левча и, кроз загасито лишће густих лугова сетно продирући, у бистрим потоцима огледао је
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и зелени 3.
ОДГОВОР НА ЗДРАВИЦУ Дај Ми, Боже, пут ко свилен кончић, дај ми брда ко макова зрна: ваља мени кроз иглене уши! МОЛИТВА Да намирим она дрва! Да оберем онај грашак!
на обе плећке, пробуђена сунцем из неба месечевог мужу сеновитом до дна перунике отвара, из долина, и с врхова брда, из градова и села, из столарских радњи, с дрварских пијаца, дуге поворке, одасвуд, мостови препуни нáрōдā, са
Иде Мића Савић преко брда, калем златног конца у сандуку носи. Капу забацио, сив шињел огрно, иде пред коњем и пева, а не зна да носи машину
Овом бедему не може нико ништа: ни топовњаче са Дунава и Саве, као ни топови са околних брда! Нема тог ђулета које би му могло нашкодити, а камоли га разорити! Што не може ђуле, моћи ће семенка!
стакла зејтина, флаше вина, просипљу орасе, јабуке, крушке и дуње, црнē и белē, кроз стење и борје, ветрови с брда доносе кудеље вуне.
Голе, млаћене моткама, секирама, оборене под ноге, и дотучене у подножју брда уз које смо се пели, трећом нас руком, Тројеручице, исцели!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини. Ми куће попалисмо, робље и стоку отерасмо. Златарићско пак робље и овце повратисмо сваком своје, а
Тек што сам топовски метак у шумар био измакнуо, а чујем где мој стриц с брда виче: „Ај Матија, ај Матија, чекај!” Ја причекам, он ми каза да Турци посекоше кнезове.
Те ноћи, кад смо се тукли на Ваљеву, видили смо с брда сво небо црвено на Руднику који је Карађорђе и Јанко Катић запалио, и то кад види наша војска, врло се охрабри; а тако
Напред отрчим на коњу, из брда видим да сам добро погодно баш према Турцима. Кару оставим у чести, а с топом потрчимо према Турцима с брда у по
Кару оставим у чести, а с топом потрчимо према Турцима с брда у по стране, баш онде где је кнез Милош начинио после кућу и станару. Свучемо топ у по стране.
Може бити да је и везир рекао да бегају). Ту нам везир златна брда обећава, но најпосле Карађорђе рече: „Фала ти, честити паша, ми знамо да цар нама зулума не чини и рад је, и тебе је
Ја са оно четири кумпаније кренем се преко Варне и дођем на Ново Село код Дрине, дозовем и ону са Симина Брда војску, добро се известим даје Мус-ага, кога смо у априлу месецу из Шапца у Београд сатерали, преко Земуна отишао у
Ми са брда сви углас повичемо, и неколико пушака опалимо: чуше и видеше Турци нас и помисле да за нама велика војска иде, пак
Чувши наша војска наше топове како пуцају — а могла је скоро сва војска видети, јербо је Ужица у равни, а около брда као венац куда наша војска стоји, и скоро свака војска другу види, — на глас топова још боље охрабри се војска и
Пошљем нашега друга Стојана преко брда у Црнуће и даље, те нам нађе брашна и купи, и људи на леђи доносе, и понешто пасуља. Кола никако доћи не могу.
Ја гладан, а жалећи за мојим петацима, помислим: ја нисам ником крив, а неће мене арамбаша посећи; вратим се око брда, дођем кући, ал̓ то велика громила оружати̓ људи, дуге пушке о шљивама висе, једни седе, други ̓одају.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Него ти је и поп зло прошао! И Живадин исприча учитељу попово »страданије«, како је већ сам видео озго с брда. — А, зато ли њега нема јутрос амо! — рече учитељ смејући се. — Море, како је осакаћен — неће ти дуго до ћи!...
— Ајде де, Саво, видећу — како ћеш му доскочити — рече Никола смешећи се. Утом изиђоше већ на врх брда, где их Симица чекаше с кочијама. Опоменуше Симицу да добро отвори очи низа страну, па поседаше.
Радојка већ изби с овцама из гаја горе на рудину, па их пусти те се пâсом спустише до буквика с ону страну брда. Ту баш поред путање сеоске седе на траву, извади плетиво из плетивачице и узе плести.
Кад би наврх Голога брда, стаде мало и погледа онамо у Овчину. Види се кућа Живанова, зграде око куће, гај, па горе рудина.
Пресамари преко Голога брда. Пред њим пукоше дубоке зарошке гудуре, чести шевари и стене, а врло ретко њиве и још ређе куће.
Таман се они тако договорише, док зовну неко озго с Голог брда: — О, Пурко! — Ко то зове? — упита Пурко и погледа онамо. — Живан, богами! — рече Срдан.
— Нема од тога ништа. — Па нека дигне! — прихвати Ћебо. — Бојимо се ми њих! Живан још једнако виче озго с брда, прети, псује. 3арожани баш ни у уво! Дигоше се лепо са Страхињом и Радојком, те одиста одоше попу на венчање.
Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке. Подне већ увелико превалило. Кад опет неко зовну озго с Голог брда: — О, Пурко!... О, Пурко! — Ко виче, море, еј! — одазва се Пурко и приђе мало напред. — Ја, море, ја! — Нуто-де!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад се на капке од очију навалише читава брда, а они се ипак не могу да склопе — тада јој би тако тешко, несносно и дуго, да би да јој је пошто-пото, једним махом
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Оне дођоше, а поп Спира их узе преда се. Нико дотле у кући није знао ни слутио шта се иза брда ваља, ни поп Спира, ни попадија му, — зато је све изненадила, као гром из ведра неба, та новост.
Африка
Верује се да мајмуни, иако су исте врсте, не прелазе са брда које се зове Сумангуру на брдо које се зове Њама, жена Самангуруа. И они су фетиши и нико их не гони.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Велико, залазеће, Сунце, као да још црвени изнад брда и Дунава, из даљине, а она стоји и сад онако како је виде. С црном лепезом у рукама, у плавој кринолини.
Растао се од својих коња, код једног врбака. Био их је упропастио и гледао их је тужно, као и будимска брда, која су се видела на другој обали, у вечерњем руменилу.
Кућа Георгија Ракосавлевича, неокречена, подупрта зидом, била је на падини брда, испод расцијанске цркве, у Будиму. Свет је памтио ту кућу, по јаблановима који су, однекуда, били заостали, крај ње,
Кокоти су певали Сунцу које се иза будимских брда помаљало. Није то била једна смрт у Будиму, са којом се Исакович био срео, а о којој, неко време, у фамилији, причају.
Посматрао је куће, које су остајале дуж пута и фењере, при улазу у насеља, а видео је и плаветнило брда, које је нестајало у даљини и мраку. Имао је лице човека који стално дрема и фратри су га, каткад, посматрали зачуђено.
Ситница је то била у мору сећања, али му је била драга и сачувао је у сећању, заувек. Међутим, слике брда, сена, шума, настављале су се, и даље, у мраку, у бунилу, кроз заспалог, и полубудног Исаковича.
Кад се Сунце рађало изишао је на доксат, кријући се, иза зида, а загледан изнад кровова у далека брда, иза којих је, негде, остао Цер, на ком је опадало жуто лишће. Тако га се сећао.
у лазарету, у једном, старом, контумацу, бившем лазарету, аустријских, убојних, шајки, у рукавцу Дунава, испод брда које се звало: Леополдсберг.
чудну тишину, Исакович чу да се ти људи разговарају, али са одстојања, као да се, једва још чујно, довикују, са неких брда и стена, издалека. Промукло. Њихове су речи, као из неких пећина, летеле по лазарету, као ласте.
Чинио се као да неке гугутке у њима кликћу. Ти кошчати мрки, сасушени, људи, са брда и планина, огрезли у крв, у крвопролића, као да су били заборавили да се смеју, па су се сад смејали неким ситним
Није било тешко да нађе пут, кроз шумарке који су се пели, на брдо, Шлосберг. На врху брда црнела се, у сумрачју, тврђава. Чувена тамница.
опет су пролетали стари храстови и младе букве, кестенови крај пута, а далеко, у даљини, остајали су снежни врхови брда. На видику. Зеленило шумарака било је, ту, густо, и све је чешће скривало кола, у неку брдску, тамну, хладну, сенку.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
између становника Боке Которске и црногорских племена, између ових и становника Брда, Рашке, Шумадије, све до Шопова на истоку.
Ове високе површи, богате испашама, етапе су за многобројне исељенике из црногорских Брда, који после дужег или краћег задржавања иду у Шумадију.
Старовлашани се дозивају и разговарају на даљини, чак с једног брда на друго. Они певају монотоне и развучене песме, често запушивши једно ухо.
Врло витки пужу се као козе. Изненадимо се кад их видимо како се после неколико тренутака појаве с једног брда на друго. Могли би се такмичити са најизвежбанијим спортистима.
У њој се разликују херцеговачка племена и племена „седморо Брда“. И једна и друга назваћемо рашким племенима, пошто је већина од њих у области некадашње Рашке.
Североисточно су области племена Брда и Херцеговине, рашких племена; јужно су права црногорска племена, племена првобитне Црне Горе, која су остала потпуно
Увећана у току XИX века, нарочито 1878. године, захватала је све више племена Брда и Херцеговине, која смо назвали рашким племенима.
Земљиште је састављено од палеозојских шкриљаца са овде-онде уметнутим кречњаком. Брда Русин и Говедарник изнад Галичника састављена су из кречњака. Земљиште је јако рашчлањено.
Простире се од села Грађана на северу па поред дебра у дебарску жупу, у којој се сужава и где се из ње дижу брегови и брда од старијих стена, нарочито око Коџаџика, код којег су развалине од града, вероватно Светиграда Кастриотова времена.
Око села Баништа су целе стране брда обрасле жалфијом. С леве стране Црнога Дрима се непосредно изнад њега дижу високе, шумовите и мрачне планине средње
које воде многи путеви у планинску и шумовиту област Козјачију и у Горњу Пчињу, која се простире на истоку до Чупина брда и до Патарице на српскобугарској граници. После Косова овде се опет наиђе на отворен предео и на широки хоризонт.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
сату — трбуху, старац би само рекао: — Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад прошло тамо преко онога брда. Кад би неки путник запитао за чича-Тришин млин, сељани би обично одговорили: — А, чича-Тришин млин?!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Видик је био пун јата врана и све више светао од безмерних, равних поплава и бара. Путем, уз обалу, уз брда, која су опет падала и спуштала се у мокре травуљине, кола су брзо стигла три велика, црна чамца, што су доле, на
И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце. Кад на њему заблиста сребро, он се осети чио и лак, и као да нема тела.
Над вечерњом маглом појавише се модре падине брда и шуме, што су биле сухе и ретке, тако да им се на дну још црвенео дан.
Над тим шумама што су се виделе са свих страна, затреперише звезде и зазричаше небројени попци. Зачудише их прва брда на која су се успели из равнице и узнемирише их.
Па и оно мало стражара, око логора и код топова, удеси те се поче дозивати. Са брда пак, и то највише осетише, допирао је мирис воћака, толиких воћака колико их, код њих дома, никада на једном месту не
Месечина је била осветлила велике куће пред црквом, кровове и зидове, доњи део града, па чак и шуме и брда у даљини, пред трепћућим, дубоким небом. Ноћ је пролазила у некој белој светлости, која је сипала као ситна киша.
Не приметивши врхове брда у магли, ни шуме запупеле, ни јутарњи мирис траве; нису видели како се муче први млазеви светлости, на Истоку, да
док се све друго вртело око њега и без реда и без смисла и збркано, те његове мисли на оца налазиле су га на обронцима брда, пред видним, пролетњим пределима, као и овде над градским крововима, па су све доводиле у ред, распоредиле, смириле.
Са њених прозора био је диван изглед на околна брда, у пролеће. Далеко од трпезарије, довео је Исаковича да вечера ту, заливајући све, обилно, ванредним вином, које је
која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде, бискуп је, слушајући свирку, мало налево нагнутом главом, доказивао, пре свега: да је католичка
падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у ноћ, кроз бела врата, кроз која се достизало до шума, брда, светлуцања изнад вароши, бескрајног, звезданог неба. – Треба да буде католик.
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини... град, кровови... тамо облаци... сазвежђа... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
треба „да окрене поглед на море или ријеку, да буде обилате хране у млијеку; нипошто не ваља да гледа у планину или брда, јер ће јој нестати млијека“.
уочи Ивандана, у Гружи је некада владао обичај да се девојке, већ одавно дозреле за удају, окупљају на врховима брда, где би ложиле „живу ватру“. Ватру би, по правилу, потпаљивала најстарија девојка.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За слугу Јернеја који узора бразду дужу од екватора и више истуца камена тврда него у побрђу што је брда, који повеза више снопа него што други кита цвећа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
то скупоцено море стигло прекасно да било шта спере, и да више не осећате никакво узбуђење док се оно појављује иза брда у блеску своје нарцисоидности. То је дуго очекивани поклон без радости.
Попово поље, оно бескрајно Попово поље које сам некада са гаравом екскурзијом обилазила пола дана заједно са сенком брда, и где су они смели дечаци што су искакали из воза и трчали стазом уз пругу на месту званом Брадина, на оном успону,
Онда су чули грмљавину авиона. Најпре удаљену и потмулу, а затим веома снажну, готово заглушну. На врху брда авион се чуо много боље него у долини.
здања старе аустроугарске гимназије, а онда скрећемо ка Обали и ја поново препознајем црвену боју набујале реке — траг брда спраних првим кишама ране јесени.
На једном месту река је била веома дубока, и згодна за купање. Изнад ње — зелена брда са степенасто наслаганим трошним кућерцима у сокацима звучних оријенталних имена.
То је укус размрвљеног стакла и поломљених огледала. И њих старац храни житом. Са брда изнад града долеће треће јато. Оно мирише на мемлу хладовитих дворишта и на воду у којој има железа.
Кажу да су професора познавали старији људи и жене још из последњег рата, и да су удовице стизале чак преко брда газећи два дана и три ноћи планинске потоке да га дарују оскорушама, које су доносиле у марамама везаним на четири
Али, што су брже ишли, она љубичаста брда у даљини све су се више удаљавала, а камено поље као да није имало краја ни почетка.
чак није забележен ни у туристичким водичима; потпуно незанимљив, прашњав, суморан, подједнако удаљен и од мора и од брда, без реке, без прошлости и будућности, без ичега сем вековне досаде, која је затровала дух многих поколења.
— Ове наше из брда много су укусније! Стварно, шта је са Тап-Тапиком? —Удала се... Има двоје деце. —Још је онако лепа? —Не. Угојила се.
крећу за Ружом, неком само њој познатом пречицом кроз поља, и таман кад помисле да су близу циља, отвара се нови шпил брда, поново је ту поток који треба прегазити. поново успон и ограде од коља и шибља — једини траг човекове присутности.
Пред њима су брда готово сировог, недопеченог меса (јагњетина, прасетина и пилетина), топла погача и млади лук. Јагњетина је још крвава
Матавуљ, Симо - УСКОК
Вијећници већ одавно бјеху огуглали те његове нападе, те га оставише сама на тргу... У то доба, иза високог брда према Котору синуше први сунчани зраци и освијетлише Црногорски пазар, малу пољану под бедемом, гдје се збило на
— То је једно — настави Мргуд — а друго је: ево ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао госта како ваља, прекинуо је домаћу жалост.
То је било четврти дан по Крстову дне. Ми се повукосмо у новска брда, к Мојдежу, Каменом и Мокрину. Мало би, истијем путем дођоше Руси за нама.
Сутрадан предвоји Мармон своју силну војску; једна се половина спусти под Нови, друга пође на нас у брда. Ону дочека ватра с руских бродова и с новских тврдиња, те се умах распршти.
Видик с прозорâ бјеше на цијело доње поље и на околна брда. Међу прозорима бјеше диван, над њим огледало, на једној страни кревет и умиваоник, на другој стô, са великом полицом
Јанко отвори капке на прозорима, и душа му се разведри, видјевши гдје на ведром небу исток руди, а под њим трепере брда, покривена снијегом. Учини му се да осјећа далеки дах прољећа. Под прозором чу гласове и ударац сјекира.
Послије ручка њих двојица појахаше коње и отидоше путом што се пење уза стране близу брда Вртијељке и што води у Ријечку нахију.
Иза језера назријеше Скадар. Над њим се наслагала, једно за другим, голема брда, као какве исполинске љестве које воде у вјечито плаветнило! Равница је испресијецана притоцима језерским.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Српски песници другог реда, који се дечјом поезијом нису бавили (Милета Јакшић, на пример), оставили су брда неупоредиво бољих дескриптивних строфа о природи, годишњим добима, људима, стварима, итд.
запомагати); збетежити се (савити се као у болести); љуевно, неразумљиво шапорење воде; супротна плећина (друга страна брда); кењчијати (спрдати се); свјетлина која се раступљује (отвара пролаз); гурељ (колац којим се рибе изгоне из окапина и
Милићевић, Вук - Беспуће
И опет каскали коњи тврдом, збијеном, каменитом цестом, пролазили расута села, дохватали се брда; друм лагано обавијао гору и очајно дугачке биле драге; пењали се уз влажне и пријатне шуме ,са дрвећем које показује
је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура. Смрзнуто и ледено звекћу и одскачу бронзе на коњима и губе се у овој бијелој, беживотној тишини.
свјетлост расипа се по соби; млаз свјежине и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде. Ријека успављиво и задовољно шуми.
И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или
И кад се потресе поље и село од једне експлозије динамита, која долажаше с брда, њему се створише пред очима гомиле радника, Панек над њима, црвен и узнојен, гдје маше штапом, а ниже, у гају, он
свечаног дана, кога не буни бучно окретање витлова с водом, која пршти и расипа се у пјени на све стране, ни пуцкање с брда, и лом рада, ни поклици, ни свађе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
поточић жубори; Ја се шетам, дружина са мноме, Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам пута младим препречио, Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи
гвожђе, једни веле злато, Али ништа, било макар како, Морало је бити здраво јако, Јер у врећи одоздо до горе Сама брда, врлети и горе, А Бог руку све унутра турај, Па брдине око себе фурај, Па за часак све и је до поле Био веће
Уједанпут — нуто посла клета! Продера се она врећа света, Испадоше брда свеколика, Начини се једина гомила, Начини се она српска дика, Дика српска, Црна Гора мила.
те баш ни једине, Падне на ум нојца некадашња, Што бијаше кâ ова садашња, И песмица што ја онда пева, Та са брда оног Магарчева, Па запевам отприлике вако (Чула нојца, сад нек чује свако): Тамо ноћна, без звездице тамо, Шта
Понијесте своје господаре Како оне плаховите муње Што стријеле громовнице носе. Ох ви брда и врлети српске, Јесте српске, али залуду сте, Е трпјесте међ собом долине И те кланце — Бог вас оборио!
23. Ја мора ићи у даљну покрајину И оставити мили завичај, Долине, гаје, брда још висину, Ди заче живит мог живота мај, И оставити срца сву милину, Живота мога драгоцени рај, Ах оставити
СТОЈАН И Долине, брда и тутње и јече, И цикћу пушке и мачеви звече, У месо бију ти проклети топи. И ране јапе, врела крвц(а) лопи, И
Он види миле доле и равнине, Он види горе, брда и планине, Још дивно место, де с' из ништа прену Па први пут у јарко сунце глену; Он види друге, види пријатеље,
Сунашце грану — дође већ и пладне, Сунашце зађе — ето нојце ладне, По дола већ се и по брди спусти, И брда, доле, покри мрак њен густи.
Ниже, ниже, чедо моје, Земљица је царство твоје! 3. Брда, горе и планине, И ви стене ту поносне, Кланци, лузи и долине, Реке, врела, луке росне!
И у свет се јада(н) вину, Оде, ето, у туђину. Проби брда, проби доле, Али ране не преболе! Све га рана (боли) жешће, Све удари крвца чешће.
Доста веће месец реди Пунио је бледи круг. Брда путник доле гледи, Стране земље, реке, луг. „О дужино путовања, Кад ће доћи теби крај!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Хајде ти, душо, устај, тражи грабље, па да ја и ти кренемо, ето њега сад иза брда. Бацам се у ћошак по оне наше најдуже грабље, а стари самарџија полако исправља ноге, исправља леђа, врат и окреће се
То се у собичак увлачим ја, босоног, запрашен и шмрцав, пентрам се преко дједа, преко невидљива жива брда, и гнијездим се иза његових леђа, крај зида.
Није чудо што су уз пут, заједно са мном, подскакивала околна брда, куће и плотови. За своју услугу био сам награђен тиме што сам се слободно могао понамјестити међу госте и слушати
— Сјећаш ли се само колику је узбуну по свим овим селима дигао онај чича с Међеђег брда који је, тобож, устао из мртвих и пророковао свијету.
Довео га коморџија без руке, неки сељак с околних брда, који је, такођер, имао коњско име — Зекан. — Свакојако се напатисмо уз пут, и гладни и жедни — причао је дугачки
Више су се бавили њиме него, боже нас прости, самим светим Киријаком Михаилом. Да чудо буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску софру и остале госте и преселише
и ја, да се дјед Раде још прије двадесет година упокојио, благо, у Господу, и да сад почива на мирном гробљу Михаилића брда, па му, грешнику, и не пада на ум да се са празном торбом ломата око Бање Луке.
ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ Коначно и Шеста крајишка бригада напушта брда роднога краја, Подгрмеча, и креће некуда према Врбасу, води ладној.
Може ту доћи до густог. Кад је већ чета била готова за покрет, иза првих брда, у правцу према Грмечу, запрашташе пушке а убрзо затарака и митраљез.
Поред самог хана тенк с топовском цијеви, окренутом у брда, и он као играчка. — Сјећаш ли се, Сајо, некад смо се тамо, зими, заједно играли, и то баш највише „жмирке“, око каца
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Он, шпицлов, претио, потплаћивао, обећавао златна брда, скупио шта је скупио, боље није ни мого, а и то на једвите јаде. Две му успут побегле.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Небо је сиво, тмуро. Брда и брегови црне се и непомично оцртавају. Цела је земља влажна и мрка. Покаткад пролети јато гавранова, али не гракће,
А свирка му оштра, монотона. С леве стране, на путу, који је био усечен, а из долине преко брда водио вароши, искрсну Митка Мераклија. Поче се пењати, готово трчећи.
На студеном и мутном обзорју избио месец и једва пробијајући кроз влажне облаке осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом светлошћу. А Томча на греди, што штрчи из кућна темеља, сео баш испод фењера.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Баци чешагију! — рече коњ. Грбо баци чешагију, кад се створише брда и планине до небеса. Онда рече коњ Грби: — Гони што мореш брже!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Ту дође будгет, клипа, трифељ, академија природе, зданија с људским ликовима покривена, мироразбојство, потопна брда итд., па почну се разговарати. ДОКТОР: Брег се разговара! ШАЉИВАЦ: Кад може ићи, ваљда се може и разговарати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
дедине официрске сабље, примуса, тигања, малих мртвих фратара, распарених чаша, метли, постељине, левих ципела, брда књига и грамофонских плоча — још и ми!
све наде у неког студента из провинције да би после свега тај момак лепо збрисао без довиђенце; ко би опрао толико брда прљавих тањура у животу и начисто упропастио руке, ко би тако мирно гледао свог рођеног мужа како после ручка хрче као
Мишелино је покушавао да ме одговори од запослења: — Требало би некако брзо доћи до брда лове — казао је — Мали огласи? Па та игра наситно неће те далеко одвести.
— Иде, иде ... — прихвати дама штос, и не сањајући шта се иза брда ваља. — Па, како је било на родитељском састанку? — одапе мој матори у потпуној тишини која је изненада наступила. О!
сав људски род, укључујући ту и нас две — милује маман по коси, грли је и умиљава се као мачор у фебруару, обећавајући брда лове, прави виски, праву кућну помоћницу, све, и то већ до следећег примања вештица, „дабогда се не помакао с овог
— Могу ли да телефонирам пријатељици у Милано? — Ана, могу ли да позовем још једно друштванце са Брда? — Краду ли кола у вашем крају?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лептирице, звона, зденци! Облацима двама-трима бацају се брда, венци. Чокешина чохом вије и варничи вечерима изнад воде Жеравије.
Цпеде Уторак је гавран, што модрим граком, слепим од модрине, са разбој-боја, црновесник сабран, у жалост збере брда и долине а крене куд ли пољем изван песме, о крцат тор му љубичица кресне.
Лиско ширине, с кадуље Твоје одише камфор. Заправо грм си који с низине брда надрасте, скупив у крошњу одежду земску, небеску ношњу. Пазуха Твоја отаве две су. Множи рукавце руку ти река.
о чиста коби, изван голе лажи спиралу твоју милују пејзажи! У фрулном стању не жуборим колом, но трпим напор брда што ме гута а тамјан нуди путнику без пута. Растројство звучно пуни се озоном.
Спавај, под родом, летино блага, стровилом кљукни кад се скотрља јесен са брда. - Нека се страда: мени, по глави, крши се, прска, с круном о небу, шљива - а српска.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРИЈА: О, сад ме не познајеш; а док ми ниси изварао новце, донде си ме добро познавао; обећавао си ми златна брда, па кад си ме прстеновао и на глас изнео, сад ме не познајеш. АЛЕКСА: Или сам ја пијан, или је ово њеко чародјејство!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!
У тихом склопу између брда, испод јавора, у шуму лаком, клобуча извор, студен и бистар, и поток брза сребрном траком.
“ И опет свађа заори млином, од снажне вике пламен се гиба: „Хоћемо брда костију самих!“ „Нећемо кости, живела риба!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Ја сам у чамцу између Острва и Ескалоне. Села по језеру запловила на његову воду. На врху једног брда у дубини, које је цело још у магли, сија само под првим сунчаним зрацима село Монт Паланкинос.
Зато смо је звали: Острвце са Брда Бува. „Каква разлика, мислим у себи, између оне Ролдане што смо је звали Острвце и везиље што ми је синоћ рекла да је
Примичем и размичем прсте и барке настављају да плове у једном неосетљивом азуру. Улазим у варошицу која је на врху брда, разгледам њене зидове што је опасују, шарене запреге волова који пролазе оним јединим двема улицама, и најзад кастел
Барке које су укотвљене неколико километара даље уз обалу, мреже, врбе над њима. И показа читав ред брда и Монт Паланкинос који као да својим зидовима држи небо. Сва природа би оштра и плава као умрла усна.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, к'о да вечност снива, Потмуло хуји...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА На сјајну моју кострет устремила се коњица азијска ко усов песка. Са брда је народ виде о сечиво на моме врату и голуба у лету за њим.
У брда смо пошли. Коса јој дуга и жута, блиска у ходу њена су бедра. Напустили смо законе и рођаке, заборавили мирис роди
лебде ту главе и црквице ко цвеће без струка, а доле само снег, снег, снег и преко воде, те осим мог трага с брда на брег други се трагови не виде. Тај народ што лебди у гуњу ил збијен под земљом грли пчеле!
Опет му војска бежи. Неки се већ дохвате брда, само им реп долином дрхти, а Лазар се бори сам, Турци га за брке вуку и по оклопу шкакље и траже му слабе тачке.
Певач са брда запева: зашто се одасте тој вери у пошаст, кад ено сунце бодро сија и дивна су здања за човечијег сина, куле од
Те прве, снажне и напорне молитве делују као да покушавам да дељем пејзаж. Брда сплашњавају, море се тањи, облаци постају лаки. Међутим, комад меса, мој сусед у овој пећини, постаје велик као брдо.
Машине долазе преко брда да ме њуше најоданија је љубав механичка... Нисте то знали? Зашто сте живели! Уосталом да кажем још нешто о себи
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
овом светом месту, на домаку погледа и слуха непријатељевог, узвикнимо сложно, једногласно, да наш глас одјекне преко брда и долина босанских, да живи наш Врховни командант! — Живео, живео, живео!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
од тих венаца дижу се ближе овамо сниска брда и хумови. Под њима тече моја шумна Морава... — А, ви сте Моравац? — Да, одговори он, а из очију му нестало оне
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја. 19. Грану сунце иза брда, Весело, весело! Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело!
Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело! Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на невјесте, Невјесте се разиграше.
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђевојке, Ђевојке се разиграше. Грану сунце иза брда,
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђечицу, Ђечица се разиграше. Сви у колу весело,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1919. ХИМНА Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв. Завејаше горе мећаве снега, Несташе шуме, брда и стене. Ни мајке, ни дома не имадосмо, селисмо нашу крв. Немамо ничег. Ни Бога ни господара. Наш Бог је крв.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад?
ПОСЛАНИЦА ИЗ ПАРИЗА Живот ваш и телеса још су тврда а зидања кривудава, неопрезна, но ја вас мирно гледам са брда и знам што још нико не зна.
где облаци силазе Арну на дно и трепте, увис, зеленила тврда, видим мост што води, над видиком, у тешку таму Фрушког брда.
И, тако, без таме, дух мој са мрачним воћкама покрива ме. И, тако, без имена, са истом жалошћу милујем брда невиђена.
Нови, са својом плажом и свирком војне музике, са белим одећама жена, као малим једрима, остао је у сенци брда. Ветар још није био легао, а хука мотора носила нас је све даље у плаветнило мора, стена, острва и облака.
Зелене, плаве, румене свиле у води трепере све до неба и тешких сурих брда иза нас. Почетак је лова врло леп, два брода као да играју, држе се парно и изводе кругове, док полако дреше и почињу
Сунце је тек било зашло и вода заруменела. Месеца још није било, али је ноћ падала у воду брзо. Брда су тавнела. Нови је све више бледео, а стене и пучина били све тамније љубичасти.
Овде брзо пада ноћ. Тад, изненада: месец. Црвен, и огроман, као велики балон, надуван, котрља се по обронку брда. Дошао је тако чудан и тако изненада на небо. Ми смо међутим спустили 700 м. ужета.
Бунован и хладан устајем опет и видим бескрајно, разливено, млечно сребро месечине око брода, у које су утонула и брда и острва. Месец је сад мањи, страшно бео, као дискос од сребра и блешти.
Сва та магла, иза које се назирало небо, била је неизмерна и бескрајна! Зелена брда, као острва над земљом, нестајала су још у свитању. Био сам заостао иза осталих.
На крају улице празнина, празнина; над крововима, мокра брда и шуме и небо. Све је тако замршено. Што даље у предграђа, све је више мутно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И мисли га одведоше тако далеко, преко ових горостасних шумадијских брда, у она китњаста сеоца на доглед голом Космају, под којим је угледао свет...
Прејурисмо овако два брда у Букуљину венцу. Скоро ћемо већ да прегазимо и чувени Ваган, за који се зна да је свакад најпоузданије склониште
Ко зна шта ли сад он ради?... запиткују се његове комшије, а мисли им носе се преко залеђених брда и долина, и лете заједно са хуком студене кошаве, која пишти И фијуче око сниских плетарица, па се понесе дале, преко
Таман оне селе мало, кад се зачу озго с брда певане и ларма. Провирише и угледаше петора кола и неколико коњаника где улазе у варош, видеше затим како пролази
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пре него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у слободу.
По обичају, месец изнад брда плане. (А где је месец дању — ко може да одговори?) Путник који дуго путује, стане И, скоро преко воље, прилегне да
ПРИБЛИЖАВАЊЕ ОЛУЈЕ Најпре, дуго жига и сева; (Брда од костобоље болују); Склопи се ноћ, и здесна и слева; Загрми; искључе струју; А жаба, крај потока, не знаш да л
Јер ја не знам ни како изгледа Мој вољени чукун-чукундеда! Мутно га назирем, издалека Преко два брда и три века, Грмаља, са брковима до ушију, Видим мушкарчину најмушкију, Чобанина, скитача, хајдучину Који запржи
И чути то што у вечној тузи Шушкају зрели кукурузи. СТАРИНСКА ПЕСМА Далеко, иза седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза седам брда, Увек је тихо, увек је вече.
ПЕСМА Далеко, иза седам брда, Где река успорено, лено тече А сунце напаса шарена крда — Далеко, иза седам брда, Увек је тихо, увек је вече.
У такву вечер, између брда, Преплашен и нем, као звер, Крапинац један изгуби смер Оставши сам, без свог крда. Гладан, попе се на дивљаку
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
бујице односе у море здробљену земљу, која се таложи по дну; 3˚ глечери у поларним областима клизе низ обронке голих брда и сурвавају се у море, па их струје и ветрови носе и гоне по хладноме мору на врло велика растојања; кад тако приспеју
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
је свако вече Мореуз тамни препливав̓о смело Да драгој Хери реч тек једну рече, И види уста, и очи, и чело, И ја бих брда прешао и реке, И попио бих многу горку чашу, Сносећи мирно удар судбе преке, За слатку љубав и милошту вашу.
липе с питомог Врачара, ''Нешто се миче и нешто се мрда'', И, као око које се отвара, Засветле ватре с Топчидерског брда.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца, које залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв. Међутим из вароши све је више и више нестајао онај жагор.
са запушеним једним увом, да би им гласови били што силнији, јачи, као да су у селу, у планини, где треба чак преко брда глас песме да допре и разговетно се чује. И што је ноћ бивала јача, они су постајали све слободнији, силнији.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А калдрма ова, поцрнела, тврда, Прича о давном господству, о стази Којом је прошло, као иза брда Што сунце ово, полагано, слази.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Као некијем чудом и под бедемом метеж малко утоли. Сунце (и оно, гле!) повирје иза брда, те млазну својим зрацима конту у очи.
кроз капију; остали шљедоваше њихову примјеру; од њиховијех корака стаде топот по дрвеноме мосту, а сијавица удари с брда. Крупни човјек иђаше најпотоњи, и као неотице, махаше чибуком — те је нагледило као да јави стоку пред собом.
Еле, дивни божији створ, дивни плод господскога соја, што се у брда станио те живио животом простим и природним, а од старог преимућства, кроз вјекове задржао љепоту тјелесну, понос и
пут небесници не би доста што чистом, бијелом плаштаницом покрише трагове стопица Божиних по земљи, но засуше све, брда и долове, да не оста нигдје, ни у присоју ни у завјетрини, голе земље, колико би дланом покрио.
Он је јурио међу њима, час на коњу, час у колима, пролазећи големе равнице и брда... Најзад стигоше к мору, које он дотле не бјеше гледао. Ту се отискоше у великим лађама.
До њега стојаше његов весели ђакон, гледајући у забринуто лице господарево. Сунце се бјеше помолило иза ријечких брда, те зраци његови отискиваху мало-помало дебели хлад манастирскијех зидина.
„Како ћемо заједно доћи? Овај с Чева, овај Цуца, нас три из Ријечке нахије, тај до тебе и он отуда прео брда!“ одговори Петар, шура му. Она двојица за које Петар помену бјеху са Цеклина, његови браственици.
“ Стана погледа на исток, гдје се почимаху помаљати рујне зраке зорине. Мјесец је још мало шкиљио иза брда, као да види како ће се двоје младијех растати. „Зашто?... Не бих ти умио казати зашто, али је ред да то буде!...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— сажете, посебне говорне целине, које се употребљавају као унапред спремљени клишеи — фразе (С мéне па на уштап, с брда с дола, с неба па у ребра, на врат на нос, на једвите јаде, итд.).
— Кам из руке а ријеч из уста. — Испуштену реч не стиже. — Што прође преко девет зуба, оде преко девет брда. — Једна ријеч, сто ријечи. — Тко пуно говори, мало му се чује. — Не вјеруј ономе који се много куне.
у златне нити унићена, у сребреном брду убрђена, ја те драге не могу из златних нити изнитити, нит је могу из сребрена брда избрдити!
“ Ал’ говори Марија Анђелија: „Ако ти те драге Јелене из златних нита не изнитиш, из сребрена брда не избрдиш, — крви ћеш ракати, мозгом ћеш кијати, црви ће те точити, а мрави ће те склопчити!
Сан у бешу, а несан под бешу, Несана ти вода однијела, За велика брда занијела, Ђе’ но нема вука ни баука, Душмани ти под ногама били! 7 Нини, сине, радосна ти мајка!
и волове витороге, јаворове јармове, кестенове заворњове, босиљкове ђулове, јаке воке и упутне тежаке; те ти орô брда и долове, сијао шеницу бјелицу: у струку ти били струкасти, у класу класати!
(Сунце) 254 — Изиђе вила иза церовика и просу сто грана из златног ручника? (Сунце на изгреву иза брда) 255 — Једно момче у собу уђе, а никога не пита? (Сунце) 256 — Не једу га, а једе се често, чим промени место?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.” У томе стане хука с једне стране, док се иза брда помоли један брк и у њему триста и шездесет и пет тичијих гнијезда. Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка.
једно ждријебе, а она њима колаче, али им добро прикричи да ни по што не ломе колача док она не пријеђе | преко оног брда.
“ Он му одговори: „Видим.“ „А видиш ли оно силно мраморје поврх њега?“ „Видим.“ „Е добро“ рече старац; „наврх онога брда има једна баба златнијех коса ђе дан и ноћ на једном мјесту сједи и у скуту држи једну тицу; ко је ову тицу кадар
те господ ђе је хтио да буде брдо, узео би зрно пијеска и рекао би: „Да умножит сја“ те су зато свуда велика и висока брда; а кад је дошао у наше село, провали се светом Петру врећа и више половицу проспе.“ 2. КО ЈЕ ТО? — НИКОЛА!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
На левој страни виде се брда и холмићи, покривени с виногради и воћњаци. С десне стране потока пружила се једна веселовидна долина, сва покривена и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
драги и благословени, славни, вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен.
Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда. Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир.
Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, загајена виновом лозом и маслиницима. Све то бјеше красно у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
(Нечујни водопад!) Куда потону Пек И благи брег и клис? Из ране ишчиле лек. Шупље је. Реч је већ звек. Као металног брда вис Стоји пред тобом век.
) Покрај нас: грана с начетим лишћем некуд оде. Смишљамо да нам се враћа лето. Али: варка! Са невидљивих брда ослушкујемо нешто друго: Ослобађа се ветар и пада жир, шишарка...
Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
самом крсту, па је свом снагом притиснула леву дојку не би ли смирила срце и сачекала мајку да сада она пође напред. Брда су се примицала једно другом; над манастирским кубетом смањивало се небо, док.
Продаш ли је скуп о, могу је и гусле опевати. Тако ми, не одмарајући ни своје ни коњске ноге, стигосмо до оног брда у Београду на коме су Турци Саву Немањића спалили.
Газде се развичу да не вала, а ми слегнемо раменима: Дај и овога да пробамо. Од Мораве до Дунава нема брда које ја нисам чепркнуо.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када су је увели у собу на врху куле, видела је да на њене прсте чекају брда конца и свиле И схватила да одатле неће ускоро изаћи.
И девојчица је ишла: преко брда и долина, преко ледењака и пустиња, постајући свакога дана све већа и све лепша, све док из 3емље Плавих ветрова не
Како је и могао да се врати? Пут до села није знао, а и своје куће се сећао тек као гнезда на врху брда. Да проси, ипак, није хтео. Има он и руке и ноге, зашто би просио?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО... Онамо, 'намо, за брда она, Говоре да је разорен двор Мојега дара; онамо, веле, Био је негда јуначки збор. Онамо, 'намо! да виђу Призрен!
“ Онамо, 'намо, за брда она, Казују да је зелени гај Под ким се дижу дечани свети; Молитва у њих присваја рај. Онамо, 'намо!
Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда
Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо! у помоћ, синци! Светит' ме старца свет ви је дуг!“ Онамо, 'намо!
Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић
Ја се шетам, дружина са мноме. Ми идемо Стражилову томе. Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута младим препречио; Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи
- Та увек смо ми на њему! Гробље ј' земља кôм се ходи, Гробље ј' вода кôм се броди, Гробље, врти и градине; Гробље, брда и долине; Свака ј' стопа Гроб до гроба.
се Господ јави, Кад орлови наши високо заброде, И са твојих руку пану гвожђа тврда: Да побједну химну слушам с твојих брда, И да с тобом славим дан златне слободе! А. Шантић ЦXИX ОСТАЈТЕ ОВДЈЕ! Остајте овдје!...
и даље ни корака. Ветар се титр'о хаљиницом њеном, И златном косом меканом к'о свила; Сунце се баш тад спустило за брда, И сва се шума ућутала била. „Доста! Не треба!“ - ја рекох; а срце Тада ми је било, да прса раскине!
Лежах к'о мртав... А затим, лагано, С још два чувара, уђосмо у кола. И тад к'о дуси јурити узесмо, Преко мостова, брда, и долина, У дивљем трку... И пред вече бесмо Под кршним Ртњем, сликом исполина. Па напред!...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
следенила; тамо мрази у степен највећу житкости су водне скаменили, мећаве се хоре колачима, сваког часа горда брда пењу, сваког часа разносе их хитро, развијају у љуте вихоре; тамо магле пунане снијега и крупнога спуштају се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На небу светлуцају безбројне звезде; непотпуни месец тек што није зашао за Брутијска Брда, али још осветљава својом светлошћу једну врцкасту стазицу која, опточена миришљавим мастикиним џбуњем, води из вароши
Оне имају онај изглед као што сте, господине Лагранжу, тачно предвидели; ту се одмењују у неједнаким интервалима брда и долине, а та брда и долине имају неједнаке висине, односно дубине.
изглед као што сте, господине Лагранжу, тачно предвидели; ту се одмењују у неједнаким интервалима брда и долине, а та брда и долине имају неједнаке висине, односно дубине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
зунзаре у прозорима, а врућ ветар гони маце преко празних сокака, и сва паланка спава у знојавим кошуљама; кад небо и брда потамне од јаре, а у баштама са клонулим главама, као обешени људи, блену погурени сунцокрети, он се поводи пустим
озго, сву ноћ је слазило злослуто урлање остарелог неког арнаутског пса, и курјачко, мукло и дубоко завијање његово с брда испуњавало нас ужасном језом.
Није се питао ни где ће ни зашто тако јури ни ко га то гони и тек кад је стигао на врх голог брда над престоницом, зауставио се и сео на траву окренут вароши.
Преда мном далеко, поливена златом сунца, нежно и лако лелујала се поља, плавила се брда. А горе, горе се смешило небо, моје небо, мило моје добро небо.
И после тога ваздух, ваздух, драги мој; а овај Београд тако је светао, широк, сјајан. Ето вечерас, попнем се горе и с брда гледам, Боже гледам, гледам и дишем. Ох дивно, слатко дишем.
није човек нескроман био, нити се у прве редове истицао, иако су му се стари, истина доста давно, из саме Црне Горе и Брда доселили.
Ја предложих да се и ми кренемо тако, па да идемо све до наврх брда, одакле се у великој даљини има поглед на један од најпитомијих и најсликовитијих предела наше домовине.
Прелазили смо много брда, потока и долина, једнога од врелих јулских дана, па смо се, скотски уморни, понова враћали у варош, које смо жељно
Ја оставих људе на некој ледини иза брда под којим се гробље налазило, па се, нимало узбуђен, упутих тамо где сам се надао да ћу моћи да пронађем жалосни
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ме све више занима пејзаж, а све мање људи у њему; све више стабло, или памучаст облак, или боја неба, или плави обрис брда у даљини, а све мање човјек. Ваљда смо једно другом већ све рекли.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Један малишан са врха брда, више куће, довикује мајку и јавља да не може нигде да нађе јагњад, која су се позавлачила негде у папрати.
брдо у оном дугом планинском венцу, који дели шумадиске таласасте равнице од рудничких, начичканих једно до другога, брда и планина.
Варошица беше заспала. Озго са брда виђаху се само светњаци пред честим паланачким механама, који светлуцаху слабо и суморно у тамној ноћи, дајући тиме
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Дивови га упиташе шта гледа, а он им каже: — Гледам преко кога ћу брда пребацити ови камичак. Кад то чуше дивови, у чуду се загледаше, па му рекоше да им не баца камена, јер такога нема
— Баци чешагију, — рече коњ. Грбо баци чешагију, кад се створише брда и планине до небеса. Онда рече коњ Грби: — Гони што мореш брже.
даду једно ждријебе, а она њима колаче, али им добро прикричи да нипошто не ломе колача док она не пријеђе преко оног брда.
— Како, зло те смело, смје опсовати кадију? — запита ђед и отац. — Богме, кад сам на врх брда ижљегао, врћући се дома, једном сам руком начинио роге а другом њаке, па викао што сам више могао: ово, кадија, тебе,
Шума ти мати, брда се вати, геле поскакеле, дођи одмах, Швабе те траже!“ ЦИГАНИН И СВЕТИ ДУХ Дође некакав Циганин у кочобаше сеоскога и
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И Док расте јава, Израсли гробови сад се лепо виде, К'о далека брда кроз поднебља плава. Нека чудна радост и ново буђење!
плач је, Богу се вапије, Ал' нигде помоћи, свуда срца тврда: Сиђоше громови, падоше капије, Прогледаше људи, и поља и брда.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
По његовом мишљењу универзитети би се могли подићи на врху брда креда, сунђера и књига. Ове ствари су јефтиније од лабораторија, а тако нешто се свиђало многим члановима савета
Седећи на трему испред кућице, посматрао сам такозвану осматрачницу четвртасту грађевину на врху брда, одакле су људи могли видети долину Хаусетоник вели и питао се да ли ћу икада имати довољно снаге да се попнем на
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвета се, у познатој јој вароши, лакше снашла него онамо преко мора. Сувим је лако, мада је до њене куће, преко брда, још читав дан хода. . Није јој се журило, мораше је брига: како ће без пара доћи болесноме човеку?
Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад зађоше у брда, заокупи их пустош и тмица. Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше.
Стока се с паше враћа и тежаци с радње. Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе. Из даљега, с брда, чуо би се каткад оштри звиждук и дозивање људи. Мали Марко турио је руке у одело да их загреје; ћути и чека.
А село је далеко двије уре хода од мора, иза високога брда, испод кршева, у заклоници од сјевера, откуд се с противне стране преко поља тек назираше пучина.
Наврх брда, код црквице светог Николе, гледајући у свечево озбиљно лице, брадом нарешено, прекрсти се, па часом опочине.
Боље би било да смо на шкољу остали... На врху брда, код цркве светога Николе, прекрстише се, па онда почеше ћутке силазити узбрдицом прама селу.
Пред сутон сједи Антица пред кућом и ишчекује Марка. Чуди се што га још нема, па гледа преко мора у стазу преко брда, надајући се да ће се из села помолити. Чека га већ дуго, а нема га.
У дну доље туцају рибе, увијек гладне— јагме се, а он не хаје — сит је! Нигдје докле гођ око топире ни брда, ни птице, нити се чује људскога ни живога гласа — само његова мирна прилика стоји на хриди пред немирним, разбуђеним
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.
И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор [...]. Поља нису удаљена само просторно него и временски.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
На студеном и мутном обзорју избио месец, и једва пробијајући кроз влажне облаке, осветљава целу варош и околна брда неком мрко-гвозденом светлошћу”.
више ње, играјући се и добивајући ружичасту боју од црвених ћилимова, трнула је светлост од сунца које, залазећи иза брда, сноповима је обасипало варош црвено, жарко, као крв”.
која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде [. . . ]”.
„Плава брда и трепћуће звезде” такође су се тада „приближили” саговорницима који се у жутој соби, усред ноћи, нису само спорили,
Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини ... град, кровови ... тамо облаци ... сазвежђа ... то небо пуно светлости? Кад се пред свим тим ућути?
чега ради је на почетку сцене уз помоћ језичких тропа био ушао у собу онај комад природе а приближила се „плава брда и трепћуће звезде”.
падали су све дубље са својим речима, шапатом, узвицима, у ноћ, кроз бела врата, кроз која се достизало до шума, брда, светлуцања изнад вароши, бескрајног, звезданог неба“.
] блену у ноћ, пуну звезда, прешав погледом сва месечином обасјана поља ...све шуме у даљини ... брда ... и облаке ... па, уневши се бискупу у лице, прошапута .... 'тамо аз појду' ... и заплака“.
Наредни је пример још занимљивији: „Видећи, по широким, празним пољанама, до реке, и, иза ње, до брда у плаветнилу, осети и то, у тој даљини, да није ни он рођен за сву ту неизрециво отужну досаду и празнину у којој се
] копци кружаху над њиховим главама и испраћаху их до подножја брда, на које почеше да се, изнемогли, успињу”327 Прво што запажамо јесте да призор делује као да је скинут са сликарског
Довођење у везу кружење кобаца са подножјем брда усмерава, прво, кретање нашег ока одозго наниже и, друго, подстиче нас да у уобразиљи представимо голем висински
јер ју је повезао с временским чиниоцем: копци су кружили над главама људи све док ови нису дошли до подножја брда, дакле исто онако као што за наше око линија видокруга у даљини пада све до подножја, тј.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Домаћице им спремају саборске цицваре, а они пију као немани. Крупно зборе као да се дозивљу с брда на брдо и све некако певајући. А не знаду ти за страх, као да нису раја. Њихов Поп-Добрињац им је и владика и патрика.
нимало нису боли Турци од њега, они који су дошли било из Азије, било с оне стране велике подримске реке, са голих брда.
— шапну Богдана по свршеном послу око затварања врата, па се мушки, широко и лагано прекрсти. Брда изнад Косова већ беше обасјала Даница. Ноћ као опојна.
А није дуго чекала: ни до на крај села није стигла а високи пламени ступ жарио је и Калудру и сва околна брда... ДВЕ ЖЕНЕ Обична ствар. Из млина, испод села, бејаху изнели те ноћи мучки убијенога Јаблана Касала.
Вујана устаде. Погледа на хучну реку, на околна брда, подиже очи к небу, па их храбро прибра и, као да ништа није било, спусти их на Кошутана.
Био је некад диван планински плавушан, какве даје само она наша верига горска од Новога Брда до Сухога Рудишта, само извори Бинч–Мораве и класичнога Лаба нашега.
И окрепи ме да га слушам. Зваше се чича Мојсил Златановић. из села Каменице у Горњој Морави, испод Новога Брда. Врло је имућан домаћин. Има дивну своју земљу, прикупњењу и од дедова наслеђену. Има и велику предио– ницу конопље.
А ти помињеш гуске и гребене!.. Видиш, дошао сам ти на праг да те замолим да ме пребациш преко брда до наше војске. Мислио сам да ћеш то радо учинити. Али сам се преварио.
Ево, живи смо још, те како!..“ Окрећем се около и гоним коња насумице, а он осећа пут за брда и отимље ми се да пође брже. — А зар нећемо свратити код проте? – проговори ми најзад ћутљиви пратилац.
— Код проте Дејана Поповића. — Шта?.. — узвикнух изненађено. — Још одмах после рата оставио је горе своја брда и сишао на Косово. Само да га видиш како се населио и изгра– дио!..
Знао сам гласитога проту из брда, кога је волео изнад свега. Његова жупа, опкољена Арнаутима, стиснута између шарских брда око брзе реке, била је
Његова жупа, опкољена Арнаутима, стиснута између шарских брда око брзе реке, била је последња нехарица Турчину. Држала се у грчу, у последњем узмаху, захвативши зубима њиве и
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— Јест, нерука пада тврда На та гола, светла брда; Многе иду муке живе На те људе, на те диве. Ма да с’ чини удес худи, Ал’ ту неко виши суди; Не шаље им меке дане
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал се на починак не спрема сан мој иза брда где мртав себе иштем Овде доле свако своју таму има Мој мрак је сенка птице.
Буди Испод свога имена које буди Рука са цветовима крв што себе окива. Завршиће се путовање остаће тиха брда, Сива празнина ветар који блуди, Место које нема места у жељи ал нуди Зло да нас спасе и истину открива.
МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА Гледај висока птица горама врхове мами. Окружена неким вечито будним сјајем зру брда уоколо. Дан ће да ме заборави, тајно довршена у себи кажи се.
Краков, Станислав - КРИЛА
постојала је само радост једина и вечна. Куршуми су све чешће певали. Певале су и жице пред рововима и брда под снегом, коме је сунце давало румени одблесак и... Нешто је зашуштало брзо и кобно. Стресла се земља.
Петровић, Растко - АФРИКА
Верује се да мајмуни, иако су исте врсте, не прелазе са брда које се зове Сумангуру на брдо које се зове Њама, жена Самангуруа. И они су фетиши и нико их не гони.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо? Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен? Далеко тамо брда, планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С богатом робом сјајног Истока, А тамо видиш
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наш циљ је да се дочепамо једнога камењара који се налази на половини брда. Тај камењар видећемо одмах... Сад, немам више шта да вам кажем. Остало знате.
Чујем неко трештање око мене. Подигао сам главу. Војници се расули по равници, полегали и пуцају. Са онога брда циче пушке, а митраљез као да штепује, па само соли око нас. Неко кука.
Ово ми се учинило боље, јер би ме, идући падином брда, приметили. У први сумрак обавестим шапатом војнике мога вода.
— довикнуо сам војницима свога вода. Нечујно, као мачке, вукли су се војници преко оног камењара. У подножју брда сакупили смо се. Звездана ноћ... Над нашим главама звизне понеки куршум, као да мушице пролећу поред нас.
На врху застадосмо. Наредио сам им да прилегну. Пред нама је била нека удолица, а преко ње продужетак оног ребрастог брда на којем су Бугари. Чекали смо...
А зора већ почиње, и месечев сјај све више бледи. Видим и друго ребро онога брда, наскоро сам назрео треће, и тада ми се коса диже... Пред трећом четом угледах Бугаре.
Штавише, чинило нам се да му прија овакав живот, јер је он успешно носио својих сто тридесет килограма преко брда и планина. Много пута дирали смо га због његове дебљине.
Челични талас ширио се преко брда и долина. Под навалом граната шуме су гореле... Онда се ватрени застор померао постепено уназад, да се најзад заустави
Шофер је непрестано мењао брзине, давао гас, окретао нагло волан, док смо се ми нагињали лево, или десно. Иза једног брда ницало је друго, још више, обрасло буковом шумом. Украј пута видели смо многобројне растурене хумке, обрасле травом.
На понеком месту поред пута спуштају се прави понори. А брда ничу једно за другим као таласи на узбурканој пучини. Никад краја!... И нама је постало мучно.
Никад краја!... И нама је постало мучно. — Нису се ваљда борили на сваком од оних брда? — запита мој млађи колега. — Готово на сваком. Те још какве борбе...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст. Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је?
Време му разнело гроб... Гле Мехадије пут! Како болни јатама спеше, Болести лече с’ једне, друге да жертва буду. Брда из старих јошт једнако куља целителна вода, Људе, ах, свака година друге води.
Мимо чамца лете смејућа се весела брда, Брегови грдни лете, дивно позорје оку. Али каква страхота! Злобно с’ испречиле горе, Пропашћу чамцу грозе, исход
Злобно с’ испречиле горе, Пропашћу чамцу грозе, исход препречен сваки. Опет Дунав с’ окреће, горда уступају брда, И весело врата путника примају свог.
18: Око Мехадије како с ове, тако и с оне стране, у Влашкој, брда, реке и села имају највише српска имена; и 3) ст. 56: Демир-капија. НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ (стр. 188).
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Поклони ми ријечи, Господе, крупне и замашне кô брда хималајска, силне и моћне кô небески громови, оштре и језиве кô свјетлице божје, и тирјанима неразумљиве кô што је
Чује, како Јаблан громовито риче, а брда одјекују. Он долига: Воло-лиге, доло-лиге! Јаче моје мило баче од те ваше јадне краве! Ћа, кравуљо, нагрдуљо!
— прену се опет Реља као иза сна, кад бијаху подалеко измакли из чаршије и прихватили се брда. — Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени.
Сунце се лагано спушта иза мрачастих брда око Јајца, а на другој страни све се више и више уздиже округли, црвени мјесец, пробијајући се кроз танку бледуњаву,
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И гледаш кад јутро из ложнице ступа, И слушаш клептање изгладнеле чапље, Гледаш како месец млеком брда купа И сањива роса јутром с ружа капље, И не видиш ништа и корачаш даље Плачући што небо само сумор шаље.
Кроз тишину гробну храстова и ива Ни погребно звоно не чујем да лупа. Кô надгробне плоче стрче брда сива И глечере густа сумаглица купа.
Мириси нас гуше, но циљу смо ближе. С тајанственог брда поклопац се диже, У дну пећине се блиста натпис: Умор. XИИИ И срешћемо се опет једне зиме У маглен сутон пун
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Рајни је тако лепо! Брда плава, река плава Од пакости заштићава И грехове прашта свима; А науке нова вера Потресаће вековима Подлу чету
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
134 ПЕСМА ОДОНУД БРДА 135 ПЕСМА КОЧИЈАША 136 ПЕСМА КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА
И похоти то боловати за скрнављењем. Задњу јер не доварив чистоте кап, лази немоћна, плази низ брда ова, низ трбухе, у млака сванућа. ИВ Стамено између животâ по зид.
Нина ми нина, спи, Бела, Спи, не буди се, вребају. ПЕСМА ОДОНУД БРДА Не тужи, нељубљено, драго ти броде броди, Туго ле туго.
ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА УВИ МЊЕ, УВИ Уви мње, уви, залуд глухота, чујем, иза брда ваља!... У срцима тама, Богу на извору ври, потекло на реке, у жилама место крви грех!...
И заборав на све кад спусти свој благи вео, брда још и побрђа памтиће те, мајко, у љутом где зидајући зноју недужну цео те народ клео. МРЕ ДЕСПОТ Мре деспот.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Један свети јавор налази се у рушевинама напуштеног рударског насеља код Новог Брда у јужној Србији (Ст. Димитријевић). Клен може бити место где се састају демони болести.
Када се с пролећа јави к. (који је иначе један од првих пролетњих цветова), деца му певају песму: »К. с брда зове: Ожените ме! Лепа ружа руку пружа: Поведите ме« (ЖСС, 73).
Ћипико, Иво - Пауци
Отада дере сваке године планину, гази истим путем и безмало срета у путу једно друштво; и кад с врха крајних брда угледа море, осјећа се некако пространијим и увјек низбрдицом заојка бар у по гласа.
Млака им је крв. А мени је никако потриба да ми човик заповида ... Изнебуха лахор с брда затресе лагано гране, и с мирисом љетне ноћи носи собом свјежи шапат звукова; дотаче им се косе и лица; прође поред
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Није ми било до сна, па сам шетао бедемом и гледао у тамне обрисе брда при слабој светлости звезда. Ноћ без месеца, лепа и мекана. Погрбљена Лаушева сенка на прозору.
Секли су у подножју брда танке дуге јасике, окресивали им гране и гулили кору. После сам закључио да праве много лестава и да ће њихов следећи
Поред осталих, Брзан би већ трећи дан био унутра. Јелена Ноћас сам уснула поље са жутиловком. Около изгужвана брда, без растиња, гола и сура. Из пукотина на стењу избијају густи праменови паре.
Артемије Киша, киша, киша. Већ неколико дана пада непрекидно, ситна и млака. Магла се развукла преко долине и брда. Све је постало мокро и гњило. Спопао ме је дремеж. Дремам и у ходу. Тако се догодило да сам преспавао читаву битку.
' 'Име, ми је легија' — одговори му — јер нас је много. И мољакао га је да их не потера из онога краја. Ту, на обронку брда, пасло је велико стадо свиња. И нечисти духови замолише Исуса: 'Пошаљи нас к свињама, да уђемо у њих.' И он им допусти.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1885. У НОЋИ За даљна брда бели дан се скрива, И тавне ноћи повија се сен; Дубрава нема, кô да вечност снива, Потмуло хуји...
Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој. 1889. АРНАУТКА Са сурих камених брда, гонећи чупаво кљусе, С нарамком трња и с пушком, љубави вична и боју, Ти слазиш, Адиле драга.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И када се једном увиди да, не само на Земљи, него и на другим небеским телима, има чврстога тла, брда и долина, потока, река и мора, ваздуха, ветра, кише, снега, дана, ноћи и годишњих доба, онда се намеће само од себе
Његова је атмосфера лака, прозирна, чиста, без облачка површина му изгледа као углачана, континенти немају високих брда, а плитка мора су без струја.
Ви знате и сами да се помоћу барометра мере висине брда. Тим истим законима покоравала се и праатмосфера Земље. Ако се, дакле, тим законима даде општи математски облик, онда
Како Месец нема своје атмосфере, то његова брда бацају веома оштре сенке. Мерећи дужину тих сенки при разном положају Сунца, могуће је израчунати висину брегова изнад
Већ је стари Хершел отпочео тај посао, а други га наставили бољим сретствима. Зато данас познајемо висине Месечевих брда тачније него висине Земљиних. Ево видите, овај врх кратера Њутн висок је 7264 метра.
Његови брдски лаинци бацају оштре сенке на његову снежну висораван, и ми бисмо одавде могли премерити висине тих брда. И Африка се види јасно, преполовљена по свој својој дужини границом дана и ноћи. У Египту је грануло пролеће.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Да ми да снаге да ону земљетину, што лежи као нека породиља, да је шчепам и исправим, и начиним од ње брда и планине!... Ех, Боже! мислим што не мислим. Нисам то ја.
Разговор између Србе и Настаса ишао је с почетка с брда с дола, док не изађоше на тему. Срба рече тад живо: — Па зар ти не знаш? Влајко је на робији... како је било? ево.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како непријатељи пред њим као муве падају! Тко ће његово положеније описати?
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
зеленом обронку Помаже сваком камену У наслеђеној црвеној пећини Да се породи Куд год крене Стадо за њим иде Тутње брда од камених корака Застане на пропланку Жутом без прилаза Камен по камен музе Поји жедне вукове Густим каменим
се у седам дугиних боја прелива Јаки зуби и тајна крила Од каменог млека расту КОВАЧНИЦА СВЕТОГА САВЕ Из опседнутих брда Дозивају га вукови Са кичмом у пламену Пружа им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој
их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи
им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова очишћених брда ШКОЛА СВЕТОГА САВЕ Седи на врху крушке И нешто себи у браду говори Слуша Како се медоусто лишће Његовим речима
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
савладају у школи служе се овим корисним књигама, из којих се могу сазнати не само границе држава, величине градова, брда, реке, но и многа друга корисна знања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Запалисмо ујутру сламу и побацасмо сувишне ствари. Нашто ће нам, када нас у Сан Ђованију „чекају читава брда од хлеба“... Раздрагани смо, јер верујемо да смо пред новим животом.
Навикнути на брда и урвине, намучени од крша и камена, гледали смо изненађени у недогледну равну површину. А море је шумело.
Тешко је присетити се и јучерашњег дана. Али је једно осећање јасно: горе бити не може. Брда, планине, урвине, кршеви, литице, мочвари, а уз то најтежа и најстрашнија неман — глад.
Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо. Сури бродови, као огромна брда на води, дремају на пучини. Команданти одјахаше напред. Пронесе се глас да ће нас одмах укрцати.
помену торпиљере, војници веле: „два побратима“, и кад онако дугачки и витки пројуре поред наших лађа, дижући читава брда од воде, војници им тапшу и машу рукама.
Наша... Људе је обузео фанатичан занос да се дочепају оних врхова, одакле се виде плава брда њихове домовине. Са том жељом гинули су. Стотинама, свакога дана. Са гребена планинских куљали су Бугари као бујица.
А отуда допирали јуришни усклици: — Уреее!... Уреее!... Уреее!... Долине хуче, као да се са брда ваљају бујице. Непријатељски се редови разређују, али наступају нови, свежији, жешћи.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека. У поља, где огледајући се језером брда силазе у понор, Са њима прастари храстови и бела крда и свео бор Под ким се скупља словенска господа на договор; Бор,
И природа сва дише опојним мирисом труљења: Надимљу зато брда, надимљу горе стења, Под које пође кадифена господа на договор; Бор, дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— говорио је, и уместо да следи Сунце пратио лет вилин-коњица и пролажење ветра кроз траву. Три брда у даљини, као три прозрачна мехура сапунице, привлачила су га више од свега.
Нека путује, зар није то сама хтела? Путовала је Капљица, путовала, ко зна колико је путовала! Пролетала су испод ње брда са снежним кабаницама пребаченим преко леђа, шуштале степске траве, венцима светиљки искрили градови, текле реке.
Младић је бежао. Златокоса га је пратила у стопу. Ко зна колико је већ кожа с њених табана пало? Преко брда и глечера, преко пустиња и каменара посртала је Златокоса, молећи младића да стане и саслуша је: — Хтела сам твоју
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
господ јави, Кад орлови наши високо заброде И са твојих рука пану гвожђа тврда, Да побједну химну слушам с твојих брда И да с тобом славим дан златне слободе! 1906. МИ ЗНАМО СУДБУ...
1924. СОЦИЈАЛНЕ ПЕСМЕ О КЛАСЈЕ МОЈЕ... О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних 'тица, моја муко тврда?
Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај! О класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних 'тица, моја муко тврда?! 1910.
То путује љубав своме завичају, На исток, далеко, преко брда голи', Пред олтаром неба, чиста и у сјају, Да прислужи сунце и Богу се моли. 1907. ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Српски писац са самог краја XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто, само додаје да се на Косову с кнезом
Ови бише сасечени, други пострељани. И не беше места где мртви не лежаху: брда, долине, вртови, поља, све беше тада пуно мртвих телеса. А друге одводише у туђу земљу и растављаху.
зло добра донијети неће, а старој се досадило мајци све перући крваве хаљине; већ ти узми рало и волове, пак ти ори брда и долине, те сиј, синко, шеницу бјелицу, те ти рани и мене и себе“.
То је Марко послушао мајку: он узима рало и волове; ал’ не оре брда и долине, већ он оре цареве друмове. Отуд иду Турци јањичари, они носе три товара блага, па говоре Краљевићу
А да зашто? Веће ни кроза што, за хараче од ломнијех Брда, јер се брдска ђеца посилила, па не даду царевих харача, а војводе паша преварио, на тврду их вјеру домамио, турио их
Исто тако, у моравском округу има један стари градић на врху брда Бабе, више села Лешја, за који се прича да га је градио Орловић Павле“. Уз стих Ал’ по греку стара родитеља?
— племе у црногорским Брдима, између Мораче, Мале ријеке и Црне планине братучед — брат од стрица, стричевић Брда, Брдска земља — област на истоку Црне Горе, „од зетске удољине до Таре и Лима“ брдо — (значи и:) део у разбоју за
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Иза низа брегова, од ријеке Уне, поче да одлијеже тежак тутањ и грмљавина као да се брда руше. — Оно топови грувају! — с језом промуца Ђоко.
ВИИИ Пољар Лијан гегуцкао је кроз један шумарак насупрот Голог брда и причао сам са собом, јер му се није разговарало с његовом празном флашом.
А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо! — гунђа старац и кроз ријетко храшће зури у околна брда. Да му је бар при руци неки дјечак па да га појури штапом за неку преклањску кривицу.
У свашта се данас дјечаци упуштају. Пришуљаћу се да изближе вирнем. И док је пољар прилазио подножју брда и спремао се за дуго и напорно пењање, на врх Голог брда, на средину чисте заравни, већ је пристизао голем пласт суве
И док је пољар прилазио подножју брда и спремао се за дуго и напорно пењање, на врх Голог брда, на средину чисте заравни, већ је пристизао голем пласт суве папрати.
ти кажем — тек се сад сјети дјечак, али Николетина сасвим мирно одговори: — Већ сам ја видио дим с Лисине и с Голог брда и за сваки случај подбрусио од куће, па куд они ишли да ишли. Ипак ти хвала што си се потрудио.
Пољар Лијан, заједно с Јованчетовом дружином, сједи наврх Голог брда и ослушкује одјек борбе у вароши. Тамо се бори партизански одред њихова краја. — Ду-ду-ду-ду!
Бомбардер поново језиво заурла изнад попадалих дјечака као да брише под собом сва брда, шуме и све што је живо. Опет лом, тресак и грмљавина као да читаво село пропада у земљотресу. — Бомбардује!
XXИИИ Иза брда тресу и одјекују топови. Бије се велика битка. На слободну партизанску територију наваљује њемачка дивизија „Принц
Јованче спази пријатеље на оној узвисини и домахну им руком. Окрену се и Стриц, а онда показа прстом у правцу оних брда откуд се чула топовска грмљавина као да би да каже: — Чујете ли само, тамо се за нас кува попара.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ноге ка ступци од чисте мједи блистају се, Глас му је говорљив тако чувен Кано кад многе воде големе с брда хукте. И у десној му руци држаше седам звезда. Кад то смотре Јоан, Паде му пред ноге на земљу Од страха кано мртав.
МУДРОСТ Господ ме је саздао на започетак путова му својих; пре века ме је основао, пређе свију брда родио је мене. Каде је хатарио море, и тврдио га је да му вода не преходи међе ни рони брегова, и јаке, тврде
То Давид цар гледећи врло се забрину, а што да чини? Похвали Бога и он скачући играше пред ћивотом преносећи га с брда у свој му град.
Оде, и змија га испрати путем спрам првога села. Поклони му се по ногу, поглади га с губицом, врну се натраг у брда. Он си с миром оде својим путем.
ноздрва (цара од вечне муке, штоно је повећи од ових овде хиљаду недозгледних се високих низија каменитих брда); велико страховита змија ватром духата; из ушију јој дурма кипти смола и сумпор што напуња пакло.