Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Раде с Брдара) Овде, просто, имамо језгровиту дефиницију одреднице најменик; Вук би је, такву каква је, унео у свој Рјечник.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
СЉЕЗА 5 БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ 6 ЧУДЕСНА СПРАВА 9 ТИ СИ КОЊ 13 ПОХОД НА МЈЕСЕЦ 18 МЛИН ПОТОЧАР 23 КОЊСКА ИКОНА 29 РАДЕ С БРДАРА 34 МАРИЈАНА 40 СВЕТИ РАДЕ ЛОПОВСКИ 46 МУЧЕНИК САВА 53 ДАНЕ ДРМОГАЋА 60 СЛИЈЕПИ КОЊ 69 ДАНИ ЦРВЕНОГ СЉЕЗА 76 ДЈЕЧАК С
Носи у торби коњску икону, срам га било, старога човјека. РАДЕ С БРДАРА Скоро сваке године, у прољеће, нашу би кућу протресао један изузетан догађај: долазак новог најменика.
Посљедњи најменик кога је дјед примио против стричеве воље био је неки Раде с Брдара. Упао је у нашу кућу једном око подне, бјежећи пред прољетњим пљуском, и чим је прекорачио праг, у прозоре и по крову
— А који си ти? — опет ће дјед. — Ја сам ти неки Раде с Брдара, ходам по најму. — А код кога си сад? — Ни код кога, тражим газду.
Тих дана, иза Бурћева, кад се Раде с Брдара већ био устоличио у нашој кући, стриц Ниџо мотао се около накостријешен као мачка пред псом-уљезом.
А знаш ли коју молитву: Оченаш, Богородице дјево? — Не знам — искрено признаде чупави незнабожац с Брдара. — Далеко нам црква, а војску још нијесам служио. — А знаш ли макар како се зове божји син?
Није се знало обраћа ли се он то самом себи, будали, или Ради с Брдара, лопову, а можда и обојици у исти мах. Брзо је дјед преболио штету, а било је тога и ван кофера, прође га и
Једном тако сјетише се и Раде с Брдара, па дјед замишљено уздахну, такоше му болно мјесто: — Ма куд ми здипи посмртну свијећу, мајка га божија помогла?