Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
7. „О, драга душо, узми цветак њежни, Он њежан јесте као што си ти: На врелу ди се диже предел брежни, Ди први пут смо видели се ми, Из твога лица зрака рујни, снеж(н)и, Ди први пут ја сладе неба пи, Ди први пут ја
После итри опроштај од разни други предмета. Певач баци око на Стражилово и пева: И ти, о збогом, брежни врше, Умилно кога строми стрше, Већ дана бела умире светлина, И ноћи скоро крије те тавнина; Ал' душа м' зраке