Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља. Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље!
Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља. Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље!
— Код мене је то правило — говори поп Спира — да је човек весео. А како ће, врага, и бити весео брез вина; јер »вино веселит сердце человјека«, што рек’о цар Давид у једном псалму. А овога вина нећете надалеко наћи.
— А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално... брез шпеција, а ви ми се ту једнако цифрате. Ех, таква ти је садашња младеж! Па онда се чуде што толики умиру од апцерунга!
А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!? Еј Лало, Лало! Како је меника брез тебе, брез свога касти, друга!... Бадава је ту Арса... и пуна кућа! Шта је мени тај Арса? Шогор!
А увек сам га за живота слушала, рођена моја, па зар сад да га не послушам!? Еј Лало, Лало! Како је меника брез тебе, брез свога касти, друга!... Бадава је ту Арса... и пуна кућа! Шта је мени тај Арса? Шогор! Шогор, што кажу, туђа форинта!
ни магарац се, каже, није прославио са оноликим његовим... Ал’ шта ћемо брез месечине? Шта га ће ту шталога пробивени’ и коња покрађени’ бити, кад још и поред месечине, па једва да сачуваш вранца
па намешћа уста и пòглêда ме, а кад већ прођем, а она се увек ондак искашље мало, па ме пита: »Како ти је, Нићо, брез жене?« А ја јој кажем: »Баш к’о и тебикана брез човека.
« А ја јој кажем: »Баш к’о и тебикана брез човека.« А она се опет накашље, а ја к’о велим: кад баш ’оћеш и биће ти!... Фајн жена, што јест; жустра баба!
А зар сам ја опет био бољи кад сам био његови’ година?! Тане му госино! Та да нисам и ја прико јего брез фењера тер’о кера, зар би’ данас стао да биднем боктер, па да к’о ники шаров режим и лајем через туђег имања, а за
поштују, и раде, а њему не даду ништа да ради, а њему веле: »Нека, ча-Нићо, не труди се, ми ћемо све то већ и сами, и брез вас!« А он се баш и не отима много, него се тако поваздан одмара.
Увек од десетог неког чујем што се у селу догодило. — Та шта говорите, милостива!? — Та брез шале! Него извол’те, не женирајте се ни најмање. — Молим, молим..., не устручавајте се ни најмање... ни најмање...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дај, Боже, нашему брату домаћину свега до воље а брез невоље: круха, вина, меда, млијека, сребра, злата и свакога добра од тебе, Господине, послата; понајвише здравља
области, тијеснога сокака, бијеснога Бошњака, рђава пута и Турчина љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима дере и ђеда који те зло
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака. — Ако се појави још који лаф, ја мислим, господо, да ће „Ђеврек“ да погине „брез метак“ — смеје се артиљеријски потпоручник „Кица“. На тај начин убио је Пера осам лафова.
— То је дужност наша. Ето, и ми смо га извукли одозго „брез“ паре. Сетио сам се те и њима двојици дадох да поделе. Опростио сам се срдачно од Грује. — Куда треба да идем сада?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Црн је удес мој, велик је јад мој и преголема несрећа моја... Нијесам ја вукарни Реља! Ја сам краљ брез краљевине... цар брез царевине!
Нијесам ја вукарни Реља! Ја сам краљ брез краљевине... цар брез царевине! — узвикнуо би очајно, задрхтао би и само би тада грчевито зајецао да га је жалост било погледати.
— Немој, господине, да на мене пане проклетство: да сам угасио своју крсну свијећу; да сам оставио своју крв брез куће и кућишта, а на 'ваком данашњем земану! Немој, моја слатка душо, да се затре моје племе...
— Е, људи, да и то чујем, док нијесам умро: шјен брез сунца! — чу се неко иза каце. Симеун погледа попријеко у мрак, изврну чашу башице, па настави: — Кад сам узјô 'ата и
— упита котлар, па спусти справу у пинту и поче „градијерати“. — Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће? Не видиш, болан! — Свеједно, брате!
Свачем ја знам верак. Нит ми требају какве справе, ни каурске лумере. Шта ће ми тај гад? И досад је свијет брез тог био, па је некако живио...
— Шта ви то причате о мени? — учини се Симеун као да и не чу што онај у мраку рече. — Збиља, брез шале, шта ви то причате о мом Симендашу, о мом старом делији и бранитељу ове обитељи и ове наше свете ћабе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине!
расече; земљи паде војвода Кајица, врисну јунак као соко сиви: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, уби мене Маџар изненада, брез јуначког мога огледања, моје сабље и деснице руке!
Десно крило од српске крајине! Како ће те преболети баба? Како ће те оставити сама, да ми чуваш на Бељацу стражу, брез промене докле је крајине?“ 41 ОБЛАК РАДОСАВ Поранио Облак Радосаве низ широко поље Годоминско.
Уставите бубње и свирале, угасите свирке свеколике, да ја јунак пред сватове прођем, јер отока нигда није сама — брез хајдука, ја брез мрка вука, ја брез чете турске, ја каурске“.
и свирале, угасите свирке свеколике, да ја јунак пред сватове прођем, јер отока нигда није сама — брез хајдука, ја брез мрка вука, ја брез чете турске, ја каурске“.
свирке свеколике, да ја јунак пред сватове прођем, јер отока нигда није сама — брез хајдука, ја брез мрка вука, ја брез чете турске, ја каурске“. Напр’јед прође од Задра Тодоре, пред сватов’ма уђе у отоку и за њиме кићени сватови.
кроз који се провлачи основа и којим се сабија потка Брегово — село у североисточној Србији, на левој обали Тимока брез — без брешка — пушка прављена у италијанском граду Бреѕціа бријеме — време бријеткиња сабља — бритка сабља брки —
— обријати, ошишати обрштер — пуковник овда, овди, овђе — овде огар — врста ловачког пса огледање — борба: Брез јуначког мога огледања огњени чауш — хитар гласник оградити (вешала) — саградити, подићи ограшје — бој, битка
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« И тадар му пак рече брат: »Но да инди, каде ме брате, цару, тако брез изма врло милујеш, ево ја сад просим у тебе једнога дара и за то и врло ти се молим, да би ме не обштетио или
И тадар већ и брез изма је обљуби. Чудна тога посла, где сам младожења цифра и кити невесту, те јој омива лице, да се што скрнаво или
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Несам, бре брате, џимпир ели качак, ели кумита, та да си брез фенер идем преко сокак!... А саг!... Судија, бре брате, чиновник, ели приседник суда, дрт човек, бела глава, бре
па... ете... несу, рече, обучене, веће, ете, како саг да ти кажем... ете, како да се бањају; ама, брез пештимаљ, ели на Ђурђовдан у зору, кад си фаћају мају, да прошћаваш!... Срам ме, рече, изеде!