Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Како си чворноват! Како ружан! Зар је чудо што си као нежења остарио? — трепери брезица лишћем смејући се а орах потиштено сагиње главу.
Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити! — шапну брезица, али се у истом часу зачу нечији усхићен глас: — Какав лепотан, људи! Сигурно му је више од столећа!