Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
зврр... улети жандарм... Зови ми... хм... кога ћу ... а, зови Вељу учитеља из БреЗовца«... И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана.
— О, господине... никад и не сањам... — Добро, добро... верујем. Оном вашем другу из Брезовца реците да се чува од пандура... То је, знате, чудан народ ... хоће да наплете свашта. А учитељица, велите, тргла се?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једини човек, пред којим је слободно смео отворити душу, који га је заносио причама о хајдуковању, био је ча-Вујо из Брезовца. Он је водио велико пријатељство и са Ђуричиним оцем, па је то наставио и са сином.
— вели један кадровац. — Да ли ће баш стотина? — Спреми се да их добијеш. Баш те тражи Вујо из Брезовца! — прекиде га опоро онај Ђуричин сусед.