Употреба речи брекиња у књижевним делима


Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Осврте се јеленак, Узе мому на роге, Пак је хита на бреге. Где је мома паднула — Ту је расла брекиња. К њој доходе чобани: Подсјекоше брекињу, Од ње праве свирале, У свирале говоре: “Преди, момо, дарове!

- лубенице и диње бошчалук - дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус торминалис) брод - пловно средство; место на води где се може

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ТРАВА 10 БОЖИКОВИНА 11 БОЖУР 11 БОКВА 11 БОР 12 БОРОВНИЦА 13 БОСИЉАК 13 БОСТАН 17 БРЕБЕРИНА 18 БРЕЗА 18 БРЕКИЊА 19 БРЕСКВА 19 БРЕСТ 20 БРОЋ 20 БРШЉАН 21 БУКВА 22 БУНДЕВА 22 БУНИКА 23 БУРЈАН 23 БУСЕН 24 ВЕЊА 24 ВЕТРЕНА

4. По б. изведен је доста велики број топографских имена, в. РЈА. БРЕКИЊА Елѕбеербаум (ѕорбуѕ торміналіѕ). Брекиња, брека, брекуља (Шулек). О постанку б. каже једна наша народна песма ово.

4. По б. изведен је доста велики број топографских имена, в. РЈА. БРЕКИЊА Елѕбеербаум (ѕорбуѕ торміналіѕ). Брекиња, брека, брекуља (Шулек). О постанку б. каже једна наша народна песма ово.

Дим.). У селу Чунацима верује се да је брекиња од девојке постала, и зато је грехота сећи је (Ст. Дим.). Брекиња је аловито дрво.

Дим.). У селу Чунацима верује се да је брекиња од девојке постала, и зато је грехота сећи је (Ст. Дим.). Брекиња је аловито дрво. Она се не сме сећи, јер ко би потегао секиром на њу.

старих гробова« (ЗНЖОЈС, 43, 647), у Скопској црној гори храст, брест и клен (ГЕИ, 24, 129—136), у Височкој нахији брекиња, трешња, оскоруша, крушка дивљака, храст и свака воћка »сем која се осушила« (СЕЗ, 61, 200), и ко би такву биљку

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности