Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда његов господар натовари на коња не само све бреме, него и магарчеву кожу. Сад ови позна, но без времена и ползе, да би за њега млого боље било да је послушао магаре и
75 Старац и смрт Старац носаше бреме дрва. Весма утруђен, баци бреме, говорећи: „Хе, проклета смрти, гди си те не дођеш да ме узмеш с овога света, да се не
75 Старац и смрт Старац носаше бреме дрва. Весма утруђен, баци бреме, говорећи: „Хе, проклета смрти, гди си те не дођеш да ме узмеш с овога света, да се не мучим!
ништа,” — одговори сиромах старац, уплашен, — „да ниси дошла, волио бих, ал' већ кад си овде, помози ми натоварити ово бреме на леђа да идем брже кући, јер ме чекају.” Наравоученије Ником није мило умрети, ако ће како бедно живити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Знао је сваку кућу као своју, знао је сваког домаћина као себе. Он није сматрао своју дужност као бреме, него као почаст.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Многе своје мисли бацио је семе, И храбро је бриге пребродио многе: Пола века опште носио је бреме, И толико исто носио је роге.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ГЛАВА ШЕСНАЕСТА У којој је описано јесење бреме у селу. Ко је сит сплетака из прошлих глава, препоручује му се да прочита, одмора ради, ову главу која нема никакве
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
нероткиње у околини Шапца оду на гроб труднице и тамо гризући траву зову умрлу по имену, молећи је да им поклони своје бреме. Затим узму мало земље с тог гроба и носе га под појасом.
Породиљу која се мучи на порођају муж мало понесе, па каже: „Ја ти бреме натоварих, ја га и стоварам.“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!
сложени обред: „Тетка или стрина детиња ослони дете о коленику (на коју се намотава пређа), стави му на леђа мало бреме сухог грања и три пута га проведе око куће, идући с леве па десну страну, а уз то говори: ’коленика зврком, а мој Н.
(име детета), трком! Пошто и трећи пут обиђу око куће, тада се дете уведе у кућу код огњишта, баце оно бреме дрва на ватру и кажу: како ово бреме брзо горело, тако Н. брзо ходио!
Пошто и трећи пут обиђу око куће, тада се дете уведе у кућу код огњишта, баце оно бреме дрва на ватру и кажу: како ово бреме брзо горело, тако Н. брзо ходио!
Матавуљ, Симо - УСКОК
се дражи љубави, приказује се свијет и природа као савршенство добра; тужну и брижну заоштрава се страдање, отежава се бреме живота, види му се све што опстоји као зло велико. Поњекад звјерад узнемирује тишину.
Милићевић, Вук - Беспуће
И долажаху му тренуци кад хтиЇаше да се отресе свега тога, да баци то преко себе као једно бреме са својих леђа, да одгурне ногом, да раскине рукама, да кида зубима, — па да исправи поново главу и да поново погледа
душе, као да ће да му одлахне кад стане у мрачну црквицу, да ће се вратити старо, безбрижно доба, да ће оставити тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што
Сремац, Стеван - ПРОЗА
пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и поносито носи сваки у руци своје слатко бреме.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
један однекуда Па како се довати ливаде, Травурине нестајати стаде, Он имаше нешто иза плећа, Гледну боље, кад ал' бреме цвећа, Како дође а он га доити, Па цветиће око себе ити, Амо до три, тамо четир струка, У један час окити се
Ето реке, ето твога света, Та једва су два-три пушкомета, Носи главу, то губаво бреме, Унеси је док је јоште време...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сећи прам по прам; па подиже руковетак, њим ће свој да кити клетак, своје среће мали храм; и већ узе ређат бреме од љубави преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад баш кипа кити
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Иза цара остане царица трудна, и кад дође време да се бреме има, она роди мушко чедо, и надене му име Стојша. Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било.
Кад га сасвим ограде н плате мајстора, донесе свака кућа по бреме жита, а кнез сеоски рече: — Хајте, дјецо, у име божје, пуштајте јажу, ја ћу први сасути моје жито да се меље.
Па унесе у кућу бреме сламе па зажди, а затвори врата. Почне кућа у плам, а миша цијукање, а домаћин: — Ха, ха, тако ћу ја вас, да знате
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Живо, руко, шарај слово, сентандрејско крепи коло! У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.) Ко ме зове са линије Будмир - Мохач?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Добро је! Разумели смо време у коме живимо. »Пâс свакоји своје бреме носи,« и потомство нас неће, бели, смети, не клети, него ни запитати: »Су чим ћете изаћ’ пред Милоша и пред друге
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња! Пâс¹ свакоји своје бреме носи; нове нужде рађу нове силе, дјеиствија напрежу духове, стјесненија сламају громове; удар нађе искру у
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Бог из поздравио и благословио!“ одговори Владика. „Имао си шта носити, игумне!“ рече неки. „Богме, дијете, бреме, ама мило бреме. Сви су ти били у манастиру божићнијех поклада.
“ одговори Владика. „Имао си шта носити, игумне!“ рече неки. „Богме, дијете, бреме, ама мило бреме. Сви су ти били у манастиру божићнијех поклада.
Нови дан, нова мисао... Виђећемо!“ Чим дан зарудје, она два момка наложише бреме цјепаница на потуљени огањ и још донијеше из авлије двије велике кладе, па приставише.
Међу несретнијема, најнесретнији бјеше ускок Јанко, јер је он највише осјећао своје бреме, иако су можда многијем другима тежа била.
Узели су, вели, лијепа оружја са влашади, срмали-леденица, ханџара, дугијех крџалинака — бреме, брате!“ Тако је летио глас по српским земљама, на бијелим или на црним крилима, како га је ко прихваћао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Рано ранилац и каско легалац кућу стече. — Ко рано рани, две среће граби. — Леност је највеће бреме. — Леност је сваког зла почетак. — Беспослица, вражија узглавица. — Без труда нема ни задовољства.
— Најскупља је сиротињска солда. О НЕВОЉИ — Свако у својој кожи живи (и својом душом дише). — Сваком је своје бреме најтеже. — Сваком своја невоља. — У невољи нема погодбе. — Свак’ је тузи и невољи дужан.
— Охо мијене вазда је вријеме. — Време гони вријеме. — Време је и мати и маћеха. — Иде време, носи бреме. — Време гради низ Котаре куле, време гради, време разграђује. — Вријеме и родни дан никад се не враћају.
— Знам, али пошто се осуши не знам читати. 8 Питали калуђера: — Какво ти је најтеже бреме? — Празна торбица. 9 Питао калуђер попадију кад је исповиједао: — Да нијеси, пошо, који гријех затајила?
КУМОВА СЛАМА Срби приповиједају да је кум у кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем, онако бог оставио на небу за вјечни спомен.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Иза цара остане царица трудна, и кад дође време да се бреме има, она роди мушко чедо, и надене му име Стојша. Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И узмите образ мој на се, јер иго моје је добро и бреме моје је лако.“ (Мт. 11, 28-29) И затим, величајући смерне духом, обећа им да ће видети лице његово, а гладним и жедним
„Узмите иго моје на себе, јер кротак јесам и смеран срцем, и наћи ћете покој душама вашим, јер је иго моје благо и бреме моје лако“. (Мт. 11, 29-30) Јер каже Писмо: „Љубав Божија у вернима је привезана“. (Према И Јн.
Јер иго моје је благо, и бреме моје лако је“. (Мт. 11, 2930) Јер, заиста, отац наш господин Симеон постиже писано у Јеванђељу: продаде све што имаше
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ту сам распродао, за не потезати бреме са собом, све моје књиге немецке и францеске, латинске и [и]талијанске (кроме они[х] инглески[х] које сам на дар у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Устао је. „Све се сада утулило. Само ти, Аћиме луди, гориш као бреме луча.“ Уплашен, брзо је корачао по соби. По селу су пси гризли тмушаву помрчину.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Видите, колика и каква разлика између ње и њене кћери. РУЖИЧИЋ: Дође мило време, Да волшебница бреме Са Хекубе свуче И у грацију обуче.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
те преко воде преведе Исмеје равнотежу као што папагај опсује небо ДОК БУДЕШ ПЕВАО Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Док једини пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје
да носи Док једини пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА
певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш ко ће Твоје бреме да носи ВЕСЕЛА ПЕСМА Не веровати и даље оста грех Још нам цртају шибом по леђима рај Најзад је време да праснемо у
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А после престаше... Тек око Горице угледасмо два-три Турчина... (Порфирије долази и доноси читаво бреме дрва.) ПОРФИРИЈЕ: Да л’ да их сложим доле да ватру? РАДАК: А ну?... Да шта?... ПОРФИРИЈЕ: Вељу, угледаће ватру?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ми нисмо деца. Ако будућност Србије захтева да она сад ратује, ми хоћемо свесно да узмемо то тешко бреме на се, а не да нас влада неким својим доскочицама и намештеним извештајима постепено, све помало и неосетно, увлачи у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сви се мени ругају и хулу сви кажу: „Ето наша робиња!“ — а бреме налажу. Серпске моје границе и земље ридајут что храбри ми витези туд не пројезжајут.
Ученија нејмаду, оружје згубили, и врагами сатрени, себе помрачили; у поданство пали свуд, у велике беде, носе бреме велико, а јоштер не виде. Цркве моје пропале от слободе своје, — утјесњени левити, жалио срце моје!
Зато желим, серце, видети време, Да би скоро сије жалости бреме Одложити, и видети тебе ја здраву, Волео бих неже л' римску целу державу, Или словом рећи, сву земну славу.
Да противност сад ме гони, Бреме тишти несреће, Пода мном да брег се рони, Тре м’ убоштво највеће, — Дајем саде немарен’ју.
гди му драго, Да поред свога опште благо Пред очима у души има, И да се свога својски прима Олакшати му свако бреме — Знам да би дошло златно време. 1846.
траје, — Тамо путник пушта уздисаје: Овде пута заборавља муке, Духом младше срце своје крепи И одлакша пута тешка бреме.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! ЛЕОНАРДО: И оружја... ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! И поздрави се тој Републици Да ми је мило бреме носити Што ми на слабо раме товари Голема љубав коју осећам За Венецију драгу, премилу. ЛЕОНАРДО: Хвала, Светлости!
Ћипико, Иво - Пауци
— Гледај овај камен, би ли рекао: вук је из планине! Има тога сила по пећини, али ко би све опазио? Требало би бреме луча. — Машо! — викну изнебуха, из свега гласа, а јека из пећине одврати бистро и гласно: „Машо” — Зовни и ти! —Раде!
потреба ми је! Претргне им разговор Маша, спрти са себе бреме дрва и пита се с Радом. — Пођи, Машо, види куд је крава, да не би у штету, — каза јој Марко.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар му није досадио терет немоћи под којим му клецају колена. То бреме нема стварну тежину, душа му се бори са невидљивим, јер не кроти му она више полуделе телесне сокове, нити немире.
Да, свако ће носити своје властито бреме. А поучавани у науци нека дели сва своја добра са својим учитељем! Не варајте се: Бог се не да исмејавати.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Истина, ја добро знам какво бреме на уска моја рамена полажем. Знам какав је терет магарца једног достаточно описати, и ако једнакост карактера нешто
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Још истог дана, у повратку из школе, њих двојица накупише у Прокину гају по бреме суварака и отклипсаше до Николине куће. — Откуд ви тако изненада? — зачуди се стара Марија.
Сад се стрина Марија на нас ослања — потврди Јованче. — Замисли: она само зовне, а ми упртимо сваки по једно бреме дрва колико оно Николино, па пред њезину кућy. — Их, да сад сретнемо учитеља Паприку! —подвикну Стриц.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Вилајет [људи, свет] с великом мудрошћу Бога не разуме. Чудно му памет шиба бичем. Не прти се когод у туђе бреме; посрнућеш и под својим на нос. Добро к добру примичући... Јер се надница не плаћа лежаком него тежаком.
Казује нам сам Свети дух у Соломоновој премудрости: свачем год и бреме да нагледамо, под овим сунцем који смо! Спази, вели, време и врло се чувај од лукавога врага.