Црњански, Милош - Лирика Итаке
Целу ноћ, док смо јурили кроз Бретању, пљуштала је киша. Блато, неко ужасно, црно блато измазало је све куће, улице, и све пристаниште; само су по
У то доба, то је била најлепша девојка у Београду. Отишли смо, заједно, у Бретању. Отишли смо, заједно, у Тоскану. А кад смо се искрцали, на повратку, у Далмацији, у Шибенику, та варош је баш била
она која ми је данас жена каже ми: Ако збиља мислим да живим песничким животом, да одемо из Париза, некуд у Бретању, на пример на острво Уесан и да живимо у некој кули светиљи. Мени се то, тада, чинило јако комично. И лудо.