Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Судимо дакле себе, и не бивајмо тако готови и брзи друге осуждавати. Читајмо приљежније и с великим вниманијем пресвето, божествено Христово Евангелије, пак ћемо ту наћи
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И њему се учини да га ти брзи, мутни потоци неумитно вуку доле у неки бездан. Јуришић раширио очи, иде тамо-амо по земуници, отвара и затвара
Африка
У тренутку кад свршавам подешавање, човек–горило срдито се осврће и седа на своје крпе, окрећући ми леђа. Настају брзи, узбуђени преговори. Могу да га сликам, могу да га сликам, али да најпре дам један франак.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Замишљао је будуће вечери у некој нестварној соби и брзи пролазак улицама које би у том случају изгубиле за њега сваку важност.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Те претиле коње ободоше. Турски коњи, да претили сте ми, Претили сте, ал' заман нијесте, Та брзи сте — изјели вас вуци! Понијесте своје господаре Како оне плаховите муње Што стријеле громовнице носе.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Збогом! (Одлази.) МАКСИМ: Е, куме, бар ћемо и то чудо доживити да видимо добру жену. СОФИЈА: Богами, како су мужеви брзи са сведочанствима, биће и доста. МАКСИМ: Тек она мора да пецне. СОФИЈА: Пар зар није тако?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
XXВИ Ако пажљиво одвојите лево уво, драги читаоче, чућете како према овом најкраћем поглављу у хроници звижди брзи воз, носећи малој Ани њеног Мишелина који се враћа из војске.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Долази ново време. Па каква жеља, какав сан Заноси наше
И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала! Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави свет, Ново нам иде време — О, мила децо, такав сан Нек снажи ваше
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО Децо, одморите се мало од читања, Пажљиво ме слушајте, не будите брзи: Поставићу вам неколико питања О томе, шта ко највише мрзи. Шта мрзи кондуктер Кузман, прво је питање.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Пошавши, као и прошлога лета, из бретањског рибарског пристаништа Пемпол, велики и брзи рибарски парни брод, са двадесет и пет момака посаде, који тек што се био вратио са Исландских ловишта, донео нас је
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Може ли се ово очима вировати?! — рече, крстећи се, Срдар. — Је ли ово сметени Букар? Је ли човик, или пас? — Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Ја?“ „Ти што једино на свету волиш себе. Једино себе волиш. А синове волиш као што се воле брзи коњи... кад су најбржи у селу. Волиш их само ако ти други завиде на њима. Ако ти цела Србија завиди на њима.
другу ноћас смрешкао ветар, па се и опанак заледио, пешице не може, штала је топла као жена и кисела као она, коњи су брзи, најбржи коњи, па ржу као ветар ноћас, мора је истерати, није пијан, само коње да упрегне. Куда ће?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Било да је дуго путовање на лађи исцрпло његову снагу, било да га је брзи ход од Пиреја преморио, он осети како му ноге отежаше, а дах се заптио.
поста му јасно да је, поред несумњиве намере скулптора да ту предочи бржи темпо кретања поворке, његов властити брзи ход уздуж реда стубова храма имао свог удела у томе да је свечана атенска поворка овде прошла тако брзо поред њега.
Зато ме они моји први И брзи успеси на пољу науке не завараше, већ видех пред собом дуги мучни пут који морам прећи да постанем меродаван у науци.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Понеки задоцнели путник протрчавао је журно да заузме место. Мало после кренусмо се... Ја нарочито уживам кад брзи воз полази из станице.
— Господине, сад, ваљда, Вујановац? — обратих се некоме што је гледао кроз прозор у ходнику. — Једна постаја, али брзи не стаје, па Вујановац. — Хвала.
њему, чинио се он неисказано сигуран и са силним кликом живота спреман да прне у плаво радосно небо, да се нису зачули брзи, звонки одјеци корака у дворишту и привукли му пажњу.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Газдарица ме је обавестила да је стари свештеник постао љубоморан на овај брзи пораст угледа малог учитеља у селу. Један стари обновљени нормански замак припадао је Порнику.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја се бојим нашег духа, Лако странпутнога. Ми смо брзи, каткад бржи Од разума свога. Заведе нас, занесе нас Наше срце живо; Бива у нас и светиња Да се схвати криво.
„Пéсницом удри, брате, Ударај макар куда,“ Рекла ми једна луда. „Јер где год видиш кога, Сви су ти на зло брзи, Свакò те братски мрзи.“ А ја сам луду гледô: Чело му било бледо, Врх њега иње седо.
Петровић, Растко - АФРИКА
У тренутку кад свршавам подешавање, човек–горило срдито се осврће и седа на своје крпе, окрећући ми леђа. Настају брзи, узбуђени преговори. Могу да га сликам, могу да га сликам, али да најпре дам један франак.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ваља имати на уму да код њега свет може значити и светлост, и васиону, и оно што је својство свечево; да је скори — брзи, каткада, али не и увек; зло је што је код Чикоша небо заправо непце; и боље би било да у лепој Боројевићевој песми не
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
нам се и соколови У мучном лову модрих висина Завишћу гадном срца дивијег Ошинут крила оштрим перетом, Ил’ коњи брзи икад под нама, Тражећ првенства својој брзини, У брзом трку свога беснила Копитама се тврдим побити?...
Ћипико, Иво - Пауци
” —Марко! Ја сам, отвори! —Ти... Чекај, одмах! Низ стубе зачуше се брзи кораци босих ногу. Заструже кракун на вратима. —Ча је? Како си? Нисмо ти се надали. —Нијесам имао времена писати.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пустили бисмо човека да ради. Не бисмо сваки час забадали нос у његов посао. Гле, Прохоре, вешти, брзи потези четком по влажном малтеру и одједном тамо где је била само мрка боја израста коњ, алат, мало превелике задњице
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Оданде ми јавише да са њихове главне станице Арбон, на Боденском језеру, полази у суботу у 8 сати изјутра брзи интерпланетарни воз за Месец. Резервисао сам за нас две кабине прве класе.
У то доба пролазе, један за другим, многи брзи возови који хитају за Беч. У тренутку када се такав лепо осветљени воз нађе на оном виадукту и окуци, он изгледа као
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»Шта, зар је већ крај?« Крај, госпоже. Никаква ствар ’нако брзи не зактева крај као шала и шегачина. Што је дебља шала, то краћа мора бити.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
46 НОЋ 47 ДАН СМРТИ 48 БОГ СМРТИ 49 ПОСЛЕДЊА ЧАСТ 50 БРЗИ КОЊАНИК 52 НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ... 53 СМРТ 54 ПОСЛЕДЊИ ДАН 55 АД 56 ГЛАСОВИ ПРЕИСПОДЊИ 57 БОГ СЕ ВРАЋА
Понајпосле — незнана смрт, мирна, зла ли. Мртвим пак у гробу смрдљиво раструњење. То је свима последња издата част. БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам.
БРЗИ КОЊАНИК А наши зли и добри данци уједно ка и сенка скоро промичу и пролазе нам. Наш живот, кано брзи коњик хитро иде да нас стера и скупи на крај света, концу нам житка овога. НЕСКАЗАНИ СЕ СУКОБЕ СНАХОДИ ...
знамо се клонити и устручати, кад смо све једно — браћа Дрињани, шапатници, подмигачи, оговорници, непокорни, на зло брзи а на добро троми...
Око оку добра не мисли. На зло и врло брзи, а на добро сасма лени. Жми, пак мучи. Бездан дубине не мерим с мојом шпицом.
Камо тадар оштроумним хитленство и парба, брзи језици многоговорљиви, мусевеџије и телбизи? Залудни им бише сви послови.