Употреба речи бриде у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

За мене ради свакога дана крилата војска Џивџана хана.“ Дивима леђа од страха бриде. „Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Него оно к’о вели: дај да бацим кривицу на другог, ако се може; боље нека бриде туђа леђа него моја. А за мене што велиш, госпођо, — грешиш се много: ја сам ти једна пука простачина и не знам ти за

Разумеш ли ?... — Како не бих разумео, лијепи братићу... Још ми бриде и глава и леђа, колико се испребијах, па да ми је когођ и њему да што учини. — Е не бригај.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Животе, животе, на ме пада слана! Рањаве ми ноге од трчања бриде: Јурила сам као да сам с ума сишла И тражила жене које још се стиде.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Један и сиромах мудар, много врстнији од свих сметених градских бољара. Тко размеће камење, бриде га руке. Тко духљива учи, тупи свој језик.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности