Лалић, Иван В. - ПИСМО
Стојте, галије царске! Слабо вас нешто видим У омаглици дана. Пред невидљивим храмом отвара се и бриди Незацељена рана.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
што камен-темељац носи Стефан је Оснивач Стефан и Вук у Раваници Расту два сина сигурна у свој лик по њима сунчев сјај бриди венци трепере још мало па ће њиховог оца да посеку при крају жетве Јуноше високе усред рата и песме расту на
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симкином раном мили вијавица из мрака у јабучару. Тече њоме лако, као крв из ње. Свирка бриди њеним костима, одваљеним, расутим по влажној и тврдој постели, костима што се само влакнима и жилама бола држе за њу,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
разбацане искрвављене спреме, стижем поворке заробљеника и опет бескрајне тренове што су закрчили пут, и све на мени бриди, а народ се дао у трк и, нећете ми веровати, видео сам својим очима волове како касају. — Може, може да бидне.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Она воли инородним, рода се свог стиди, И, да може, свукла би се, сва јој кожа бриди. Кад пролази, с рамена нас кривоврато гледи Кад поздравља, само зато да кога увреди.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ваше пливање је на широку, у гњурном таласу погубљено. Рана сасма позлеђена бриди; болест нејма здравља ни облакшања: лакомство без изма, и џимгризање, живот расхаљен; од сад најма вам више грехом
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Куде си гу чуја и научија, ете, туј песну, ешеку ниједан палилулски?!... Поте ћути и чеше се по глави која бриди, па му то чешање чини неко особито задовољство. — Од кога си гу, збори, бре, научија?!