Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Из вечерњег свода падала је ситна пурпурна прашина и крвавила ораницу. Адам баци свој мрачни и брижни поглед по видокругу који је био у пламену и диму. Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
по тону, по својим основним усмерењима, Змај је узорни дечји песник и у добром и у лошем смислу речи: роб педагогије и брижни поучавалац с једне стране, страсни поборник игре и слободе с друге.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Слушаоци изгледају веома брижни, погнули главе, па само махну њима понекад у страну, почешу затиљак и опет ћуте и слушају.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Полако, доћи ће ред и на женске. — А-ха!... То, то! На Крфу су сви некако били брижни. Чуо сам одмах да је немачки сумарен торпиљирао скоро један брод, који је пловио за Италију, а на њему су били наши
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ко зна да ли је баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека успаљена госпођица коју је брижни отац чувао за мужа иза дебелих зидова па је од Дадаре није могао сачувати, јер је тај окачењак, тај успаљени клипан
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Тако често младић који је двадесет и више година у скитању и левентању, без учења и без радње провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши своји пријатеља остављен, сваке могућне помоћи лишен, тавним гласом вопија: куда?
магарац Валамов сљедујућим начином говише година у скитању и левентању, без учења и без радње провео, при наступању брижни безновчани година, од бивши своји пријатеља остављен, сваке могућне помоћи лишен, тавним гласом вопија: куда?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сном, Замочих главу у воду, дуго остадох нем, Замочих руке надуте, и не погледах у дом: Свежина једина тада постаде брижни шлем, Противу дана који пода мном и сада чека Као заморна дубока река.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па од јада сви седам дахија пошеташе брижни, невесели, Низ Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, све сједоше један до
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А отнуд ништа не имаху захире у манастиру; не имадоше ништа ни вечерати, те зато брижни и срдити бијаху. А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има.