Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Јелице! Сутра ће да суде Милисаву што је упалио кућу... Јелица се трже и бризну плакати. — Зар и ти, бабо?... Ах, бабо, бабо!... А знаш да ми срце једва бије од болова који га стегоше!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — а он сирома бризну плакати и сузама лице му се обли. Дај ми сад онога јунака и иноверца, кога се ништа не каса као нас, да се држи и не
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад је све добро! Стара жена бризну у плач: — Далеко смо од добра, мој синко! Остадосмо без куће и кућишта. Капетана као да нека ледена рука шчепа за
Ама је ли ти ја кажем да ће то све народ позлатити?! Па онда уједаред и сам бризну у плач: — А што ће ми све ово? Он баци преда се капу са поклонима и као луд погледа у небо, као да одозго чека
Ал' што ће ти? Дај ми је, молим те! Извади њену слику из недара и даде ми је, па бризну у плач и тури главу мени на груди: — Бато, бато! — Не плачи, сешо, — рекох јој. Узех слику и одох напоље...
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Сви ударише у смех. Он, одједном као да се отрезни, скочи. Сви опет још у већи смех. А он преплашен, бризну у плач и поче да метанише, крсти се, муца: „Света Петка, Света Петка цркву гради Господе помилуј, Господе сажалуј!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Жалећи је, помилова је по леђима, гунђајући, кад она бризну још јаче у плач. А кад се појави на вратима, обучен, па му слуге приведоше коња, настаде такво ђипање, кукњава и
Матавуљ, Симо - УСКОК
Старац бризну у плач, приђе му и пружи руку на цјелив, стави је на његову главу и остаде за њеколико у молитви, па побјеже у манастир
— Сад ће доћи наши! Хоћеш ли што? — Хоћу! да ме тако зовеш: „Јанко мој!“ То ће ме излијечити!... Она бризну у плач. Након дуга јецања, запита га: — Јесу ли ти тешке ране? — Нијесу! Не знам. Ако останем хром...
Милићевић, Вук - Беспуће
Кад угледа Гавру Ђаковића, она бризну у гласан плач и сакри лице рукама. — Господине Ђаковићу, господине Ђаковићу, — понављаше она кроз сузе, не могући
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ево ме — шану плашљиво и врело. — Ти, ти, ти?.. — Па се загрцну, паде и бризну у плач. — Стано?! — тргох се уплашен. — Ох, ох! — грцаше ти, плакаше и вијући се љубљаше ми руку квасећи је сузама.
Одједном диже главу, погледа матер, па је опет брзо обори, зари у крило и бризну у плач, грцајући: — ’Аџике, зар то? Пун страха, и као са неким гнушањем, окренух се од матере само да је не гледам
Ти си једнако, онако погнута, ваљала тај залогај у устима. Узалуд си пробала да га прогуташ, али ниси могла. После бризну у плач. — Тето, тето! — Не плачи, ћерко! Писано је! — Црно писано! — Не ’ули Господа! Ћути чедо, ћути синко!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну, смак света наста и страшни суд — о, светски сломе, о страшни суде, Ѕанта Маріа делла Ѕаллуте!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПЕРШУН Када загризем лист першуна, Душа ми постане пуна, препуна. — Бризну, из рецкаве ове травчице, Мирисне тачкице, слане варнице ... Од те племените мирођије Живот чистији укус добије.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач. Арса међутим истрча да широм отвори капију И да тамо на њој дочека новог пријатеља.
руке, од којих је он толико дрхтао и имао целог живота страха, излете из собе и тамо у дворишту паде као неко дете, бризну у јак, грозничав плач. Отуда из собе одједном око осветљенога Марка разлеже се такође силан плач жена и њихно нарицање.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дијете, и оно бризну плакати па се само диже са теткина крила, приђе ка дједу, те му се обеси око врата. Обикло је, ваљда, било да тако
“ То јој се ражали, па немогав се више савладати, клече крај оца и бризну плакати. Јанко, можда бјеше све чуо, а може бити што га ране бољаху, јаукаше доста гласно.
Видећи е јој је залуду отимати се, прислони главу на очеве груди и бризну плакати, рекавши: „Тата мој, шта ми то збориш?“ Сузе је загушише.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Деца кад то виде, бризну плакати па се врате к ватри. У том ударе онуда некаки Чивути, па кад опазе ватру, дођу к деци па их запитају шта раде
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— пак се опет обрну и стаде дозивати возаре. Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... — Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо.
Разумиш ли? Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач. Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Краљ се нађе у недоумици и не знађаше шта да чини. Али га принцеза мољаше и преклињаше и, напослетку, бризну у плач. Озбиљним погледом проматрао је краљ своју кћерку како јеца и руке крши, док јој и сама њена златна гривна,
„Ја сам им лепо рекао“ рече старији мушкарчић. Обе девојчице искривише уста, а малишан тек што не бризну у плач. Стара мајка се збуни и растужи, но ја јој дођох у помоћ.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тек после овога он нагло принесе руке лицу и тада бризну у такав плач од кога не знам како ми срце није препукло. То пригушено јецање, нешто као ропац, кратко, тренутно, али
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
на свету, первоје блаженство, Да ја скоро кући дођем, у моју отчизну (Ах, овде ми моје серце от жалости бризну!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
госпа Лепосава сад бризну у плач. — И плачем и радујем се. Та деца, то је радост моја, госпа Данице. Кад њих видим, нема више зашто да плачем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Упропастио је, и она сада остаде на подсмех као ниједна њезина друга, заврши Зона и бризну силно у плач. Јевда је неко време искрено бранила свога сина, верујући и сама искрено да није до њега кривица, али