Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Њена туга за братом беше неизмерна. Више пута би се загледала у моје очи и онда би бризнула наново у плач. „Исте његове очи!“ говорила би тужно. „Исто његово лице!...“ Сирота!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
се бојао Варвариног плача, и крика, и безумља, али се она само трже, као ударена од бича, и устаде, нагло са лежишта. Бризнула је у плач, али није викала. Не рече ни речи, него леже опет и зари лице у косу. Тресла се од плача.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисам чуо никакав шум. Ипак знам да се бацила на кревет, зарила лице у јастук и бризнула у плач. Не знам шта би жена, иначе, могла друго да учини.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
„Нане, поскоро ће да ни украдну тета-Зону!“ А Зона силно бризнула тада у плач. — „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте! Што је овој саг?!