Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— А, јеси ли, а?... Јеси ли се волео с којом? Он је једнако брисао уста, окретао се од њих али, већ угрејан ракијом, и муцао је. — Па... имао сам... Али даље ништа није хтео више.
Африка
У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице. Животиња је била замишљена али ужас стваран. Он се брисао одмах из сећања и ја присуствовах његовом нестајању као смиривању заталасане воде.
Црњански, Милош - Сеобе 2
При томе је брисао зној са чела, чипканом марамицом, а нешто загледао у марамици. Павле се онда зачуди шта га снађе. Тај млади човек,
За све време те аудијенције, посланик је држао ноге у води, која се пушила, а лакеј му је брисао главу. Кајзерлинг је овога пута примио Исаковича милостиво. Одмах га је познао, каже, као старог познаника.
Сећао се како је, са њених усана, које су имале тако љупке, узвијене, крајеве, као да једе трешње – док јој је брисао зној са чела и лица – уз последњи шапат да је све тако кратко, кануло неколико капи крви.
Шевич оде са црвом у срцу. Исакович се, као дете на играчку, кикотао. Миловао је своју кобилу, брисао је, намештао јој, понова, седло, и говорио јој нешто и гукао, нежније, него што је госпожи Евдокији тепао.
Сва у пени. Павле склизну са ње на земљу, као у неком слапу. У њеном врућем испарењу. Док ју је Исакович брисао, и миловао, она је подрхтавала.
Међутим, њен порођај је прошао, са мало стезања Ђурђевих мишица, са два-три јаука, са мало зноја, који јој је муж брисао са лица. Родила је девојчицу, која је била сва бела и румена, са чуперком црне косице, изнад чела. Упадљиво здрава.
Исакович је, при њеном одласку, био клекао. Хладан зној га је био пробио. Брисао је, као ван себе, чело. Мишкович, међутим, био је ушао и шапутао му, да што пре оду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Један послужилац првога топа беше заостао и брисао руке о траву. На моје питање шта ради, рече да су склонили једног нашег мртвог војника, и показа ми руком иза врзине.
Подигох главу да осмотрим, затим нагло скочих и дотрчах до једног дебелога храста. Скинуо сам шајкачу и брисао зној са чела... Сетих се тада оних у батерији како лешкаре поред топова. Па бар да је неко поред мене!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим братским загрљајем.
После више и није сретао људе и погурен, сам, малаксао, мокар и црн брисао је својом радничком качкетом прљаве капље зноја у коме се купао и он и његове рите.
И док је он журно брисао влажне очи, усиљено и збуњено развлачио усне у осмејак, она је шапутала: — Ти си плакао. О познаје се, познајем;
И згурен, брисао је све даље, и питао се: шта је то што има и што му пружа слобода коју су му повратили? Упропашћен, зар неће увек
Краков, Станислав - КРИЛА
У — у... На своја места... на своја места. Мршави ађутант брисао је са лица влажни, видљиви траг командантових речи. Официри су хитали четама.
Сад баш говорим о извештају. Размазили сте тог вашег писара. Хоћете ли коњака? Узмите. Тако из чутуре. Капетан је брисао подшишане бркове. — Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети.
— Пошта. Сви су поскакали. Из торбице се појавиле новине и акта. Ордонанс је брисао орошено чело. Носио је црвену бразду од шлема. — Потпиши у књигу... — Има ли писама? — Два, три... из Србије нема...
Ипак је то морало смрт да значи. Пио је расејано рум, који му је капетан Дановић за чај послао. Брисао је надлактицом чупаве бркове, и говорио да је републикански режим спасоносан.
— Господине мајоре, шта је вама? Оставите се тога, глупости, — тешио га је растужени Душко, и брисао плаве, детињске очи. — Глупости, ко зна ко ће први погинути.
Више шума је излазио зажарени котур сунца, и усијани зраци падали су по камењару. Мајор је брисао зној са чела. Са фијуком прелетаху преко њих топовска зрна и срдито прскаху по јарузи.
Петровић, Растко - АФРИКА
У ствари, само се угао од покривача надвио на моје лице. Животиња је била замишљена али ужас стваран. Он се брисао одмах из сећања и ја присуствовах његовом нестајању као смиривању заталасане воде.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Мало нас је, ал’ смо људи! — вели капетан „Фикус“ скидајући капу. Марамом је брисао зној и дувао преко горње усне, да би се расхладио. — Газда, дај флашу коњака!
Ћипико, Иво - Пауци
Заустави се часом у хладу. Посматра свијет што је из цркве навирао и рупцем брисао зној са чела. У јату дјевојака опази Марију. Тражио је очима и, кад им се погледи сукобише, насмија се једно другому.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На стотину људи курјаци не смеју напасти. Смрзли се успут. Јуче је био мраз, прекјуче и свих последњих дана брисао је северац. Ишли су кроз шуме. Има дрва у изобиљу. Нису ишли кроз крш. Поцркали им коњи од глади!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Учитељ Лесковац је све то знао, и брисао с табле ћутећи; и једнако пресретао и оне што црвене, и оне што не црвене. „Од блата је човек начињен, мој докторе!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— њиштао је разред. Учитељ се толико смијао и смијао да му најзад ударише четвероструке сузе. Дуго их је брисао, хохотао и хахотао све тише, а кад се коначно потпуно смирио, он зачуђено погледа око себе као да се буди иза сна и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једва је чекао да престану Цигани. Кад се свршила игра, повукао се до капије једне и брисао чело дуго. Зарекао се да се више неће хватати до Зоне; а није му то ни требало, јер Зона више није играла; остала је
Предаде таблу ради контроле. И док је он брисао чело, примао честитања и очекивао паре, појави се на вратима кафанским Ставре јаре. — Ела! — рече само толико.