Употреба речи брисаше у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Оне су лиле потоком. Од њих једва је назирала његову белу кошуљу како замиче у луг... И широким рукавом својим брисаше очи... Срце је повуче за њим.

Милићевић, Вук - Беспуће

Он бијаше задуван, као да је трчао неколико километара, брисаше великом, плавом марамом зној са чела и одахну гласно неколико пута.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара... Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше. — Кажи, кажи зашто си такав? — пита га она.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Зенодотос, сав задуван, брисаше зној са своје ћелаве главе и гледаше, као раздражен но изнемогао бик, на црвено ћилимче, прострто за предаваче.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Љуто ли пострадасмо — рече један Црногорац. Један Рус брисаше сузе: — Само да није Кирилов убијен! Око нас свуда унаоколо трештала је пушчана и топовска борба.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности