Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баш оре као маторац! Каже мени Душанка... А ја мислим — шали се, враг један! И опет јој сузе ударише. Она их брише рукавом и смеје се. Огњан се чисто збунио. Неки пламен ударио му у лице. Заусти да рекне нешто, па баш не уме.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЧЕДНОСТ Докле спаваш, једна рука невидљива Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке, Брише и поправља, и вуче, и слива, Креће мирне црте и прави увојке.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Брже! — каже мајци а одлаже ногама и рукавом брише зној. Мати му пружи. — Дај све! — рече он. — Последњих десет дуката! — рече она.
готово се састају, а међ њима једна дубока бора која се ни онда не изједначи кад господин човјек затури шешир и рупцем брише зној с чела. Мора бити да се с њом родио.
Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући. Поп од радости ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик. Није шала, као нека госпођа!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Тек штогод и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове. Тако је причала чешће, љутила се и додавала ла је зачудо увек срећан тај господин Спира.
— зачу се из поп-Ћирине куће, кад ступише у собу. — Каква срећа, каква срећа! — вели поп Ћира, па се диже од стола, брише браду од јела и иде у сретање. — Баш добро те се сетисте и наканисте, а ми, бога ми, скоро задремали.
Кад је Савица читао апостол, а госпоја-Соси гркињи очи пуне суза, и она полако у себи чита апостол, а само чујеш како брише нос од силних суза.
То додуше није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста. Видела је наиме како гђа Перса брише својом чистом шнуфтиклом једну чашу — бајаги чаша није чиста! »А чаша била чиста, к’о дијомант!« уверавала је гђа Сида.
орахом читали, и заједно уздисали ако би што жалостиво било; на оним тронљивим местима Пери би дрхтао глас, а Меланија брише танком шнуфтиклом нос, да би предупредила поток суза.
Једнога дана тако седи и Јула и мáма и раде неки женски рад и једна и друга, а Јула покрај тога и чита и почешће брише сузе. Гледа је гђа Сида испод ока и није јој право. — Ти си опет дочепала какву жалостиву ствар.
! — праска гђа Перса шетајући по соби, па од времена на време застаје, брише порцулан кецељом, гледа поп-Ћиру с леђа и наставља да подбада. — Ћиро, узми се на ум! Ћиро!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Вода, вода... — силом почеше сви да га уверавају те он испи. Али одмах скочи и гадећи се поче да се тресе, рукама брише уста... Но ови га силом опет посадише и почеше још више да га дирају, пецкају за женске. — А, јеси ли, а?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ти људи су тражили од Трифуна да их брише са списка оних, који желе да се одселе, пре него што оде из Махале, у Брод, у пехоту.
Терцини има да чека на извршење смртне казне, у затвору, са принадлежностима редова у затвору. А брише се са списка кирасирског пука, чији је Инхабер гроф Сербелони. О томе има да се извести Осек.
Нема пакла, нити ће он горети у паклу, или ико други. Све што беше у животу,, смерт брише, као мати сузе детета. Него је тешко у животу, међу људима. Курјаци су то!
Пред полазак у Росију, људи су се били препали, уплашили, од одласка у непознато, и тражили да их брише са списка. Он је, место одговора, викао: „Повали!“ И батинао. Па је још додавао: „Што га дечеш? Удри!
затекао, да седи код замрзнутог прозора, који беше у немецком стаклету – ретком, у Кијеву – и топи лед, дахом, и брише прстима. Вирила је напоље у снег, у зиму. Узалуд би је супруг питао, куда то гледа и на шта мисли?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Идите! АНА (оде). ВИ АНТА, затим РИНА и АНА АНТА (нервозно се креће у столици и великом џепном марамом брише зној са чела и око врата). РИНА (обучена, изненађена и узнемирена): Шта је, забога, да се није десило што?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Био сам добар ђак. Добар друг. Дечак у кога су се полагале велике наде и син дивног, уцвељеног оца. Опазих како Стари брише уста надланицом и рекох му да ми је жао што сам остао жив. Била би то таква божанствена сахрана!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра слатко се смеје, брише очи. — Ала си ги баш велики ђаво, Чамчо, тебе би требало за ђенерала начинити!
— Тако је. — Један другом смо потпомагали. — Тако је. — Нисмо се никад увредили. — Тако је. Господар Софра брише сузе. — Па опет, мој Софро, било је како је било, али и ми смо већ остарели.
Сад ћеш ти скоро за Софром, а ја за тобом. — Ал’ тек је опет човеку тешко, — брише Кречар сузе. — Тешко, кад мора бити. Па кад човек једаред остари, треба да путује. Какав му је то живот?
Најпре ручају. После ручка Шамика јуристи све исприча, опише кућу Соколовића, врлину Јуцину, свој одношај. Брише сузе.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
»Моја мала је на селу. Плаћам за њу педесет комада месечно...« Крајичком марамице Сузи брише лево око. Уз циктање и дивљење око стола се окупљају Дијана, Блез, Бони Ђубре, Цилика и Нела — краљице ноћних програма.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Жбун захваћен ветром јечи брујем небеских сфера: Брише безгласан, студен потпланински вјетар пољем, и само кад човјек наиђе поред неког осамљеног глога, чује се безнадно
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Он само брише таму и страх, и оставља бајку да живи, дрвену, брауњаву, пуну лупе и пљускања. Не помаже ту ни пијецао, једва га
Да и не помињем његово величанство, које исто тако ... Мунижаба брише вјерноподанички хладан зној и хукће: — Вала, да ми је знати ко то дозвољава да се свакој рђи у селу даје краљевско
спуштене рампе, лупају се по раменима, па се онда поизмакну да боље виде један другог, опет се грле, па кум Петар брише заводњене очи, а Пантелија разњежено шмрче и гледа у страну.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Снашка Паса тамо једнако пева, а овамо Томча час устаје, час седа, хлади груди, брише зној... А кад убрише чело, он и косу понесе у прстима. Поче да савија цигару.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Гледај, гледај, толики пра! ЛЕПОСАВА: Већ у овој кући друго ништа да не ради човек, него да паја и брише. СОФИЈА: Па да оставимо, да нам се свет смеје? Срамота је, девојко, и помислити то, камол да изрекнеш.
ЛЕПОСАВА: У хитости оставила сам, пак сам после заборавила. СОФИЈА: Жалосно је за сваку кућу, гди нема реда. (Брише фигуре.) Гле, гле, толики пра! ЛЕПОСАВА: Ала сте и ви, боже, све да вам је као из кутије!
Збогом! Ја ћу доћи на време. АДВОКАТ: Слуга. ПОЗОРИЈЕ ПЕТО АДВОКАТ (сам) АДВОКАТ (брише се): Уф! Зној човека нападне док партаје информира; но опет ја никад не остајем натраг. Ха! ха!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Где да се брише? Чарли, нећу да кажем да сам баш скроз-наскроз луда за Бахом, Чарли, могла бих да живим на Сави и да Дебиси није
Где да се брише? О! Чарли! И све то кука, Чарли,да је остављено, да је напуштено, па о неким, као, тарабама, па о поточићима, па о
Нестало и кафе! Чим чује да у кући нема више ни зрна кофијановића, бакута ставља шешир на главу и брише из наше скромне средине, с мотивацијом да је нека заова, јетрва, свекрва, деверуша, прија или другарица из основне
Е, па пошто је прошлу Нову годину дочекао на уролошком оделењу, Аца Кец поче да пакује своје ствари и да брише кући. Каже му неки буџа који је лежао до њега у соби: — Ацо — каже — ако те питају за мене, кажи да ћу лежати још два
Јао, мила моја мајко, да сте их само видели на оном брду! Када је то почело да брише једно преко другог, заједно са генералом Монтгомеријем, нашим покусним школским стратегом!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
И често Мачак, са тугом благом, разговор води са сликом драгом, гледа је дуго и сузе брише: „Најбољи друже, нема те више.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Марљива Рада посла се хвата, под њеном руком све ће да блиста, брише и ради четири сата, постаде кућа ко лабуд чиста. Уморна, најзад, кревету крочи и сан јој брзо затвори очи.
А сова хукну свој ратни зов: „Држте се, птице, почиње лов!“ РАСТАНАК Јежић се диже, њушкицу брише. „Ја морам кући, доста је више. Добро је било, на страну шала, лисице драга, е, баш ти хвала.
Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ,
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Можете ли га узети? — Зашто не? Нек дође! Жена ми додаје руку да ускочим са мола. Брише клупу где ћу сести. — Чувајте ноге од џакова, — каже човек, — из њих испада цемент и ако падне на влажну обућу тешко
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
САРКА: Ју, прија-Гино, што да бришеш, ваљда има у овој кући ко да брише прашину? ГИНА: Па има, није да нема, и убрисано је, није да није убрисано, али ја тако навикла.
и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио чело на наслон од столице; Танасије, очајна лица, пише и брише нешто на парчету хартије.) ПРОКА (после извесне паузе): Мој брате, мој брате, ко се овоме надао?
ПОЈАВА В ДАНИЦА, АГАТОН, СИМКА АГАТОН (кад спази Даницу, полети и загрли је, исто тако и Симка. Он вади мараму и брише сузе): Драго, драго дете моје! СИМКА: Слатка моја, рођена моја! АГАТОН: Боже мој!...(Плаче.
О брате... (Сви се радознало скупе око њега.) Кад сте тако навалили. Ја остајем овде зато... чекај, молим те, (Брише се марамом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ко ће вас хранити? — говорио је дебељко откопчавајући прсник, па завуче руку у недра и поче да се брише. — А после, где ћу ја овакав? Нашли би ме од прве — и он се задовољно насмеја. — Штета би велика... — Ћут!
батина него сви скупа војници у батерији, задовољан што су га мимоишле батине овога пута, посматра Крсту возара како брише коње и вели му шеретски: — Хе, Крста, батине су из раја изишле...
— Ама, поднаредниче, не се љутим да ме бапне у нога, рука, ама посред леђа... о, фирија дракулуј! — и Јанкуљ брише шајкачом хладне грашке зноја.
Груја ми је јурио у сусрет. Шта је са вама? — Он скочи са коња, и поче да брише прашину са мога одела. Рече ми да једне еполете немам. Хтеде да се врати, али га задржах, и пођосмо пешке низ косу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ироничан осмех, помешан са презирањем, заигра на њеним уснама. Дохвати мараму, као да се брише, па га опет погледа и насмеја се још јаче.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ко ће мајци кућу брисат?“ Сунце греје, ватру ложи, Киша пада, воду носи, Ветар дува, кућу брише. 221. У Богдана лепу сеју кажу; Што је лепа, коса јој је лепша.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Прилази, без речи, пумпи за воду, наслања на њу волујску жилу, пумпа, пије воду из руке, умива се, брише лице шајкачом. Одахне.) ДРОБАЦ: Вјешо сам оне лешеве на Житној пијаци. Покрај кантарџинице. ГИНА: Чула сам.
Имаш дванес сребрних виљушака, дванес ножева, дванес великих, и дванес малих, кашика! (Гина брише сапуњаве руке о кецељу, узима од Симке послужавник, и уноси га у кућу) То нам је био поклон за младенце, од
Месечина. Спарна летња ноћ, пуна цвећа, зрикаваца и свитаца. Софија, после пливања, брише косу. У мраку, са стране, у први мах невидљив и за публику, стоји Дробац. Нетремица, и не померајући се, гледа Софију.
Софија, која је на ошишану главу ставила перику, истреса песак из ципеле. Василије брише зној, пали цигарету. Јелисавета укочено седи на коферу, као да је загледана у неку тачку која не постоји.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ја сам му писао ко сам, а он ми је писао чудна, романтична писма, а обавестио ме је и о томе да цензура понешто брише у мојим песмама. У овој песми брисала је реч Вешалима, у наслову, а све остало оставила.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Код мене је топло... Мени је тешко на данашњи дан... Сироче: Тешко ти је? Госпођа у црнини. Тешко Врло тешко! (Брише сузе.) Лане нисам била сама... Сироче. Имала си кћер?... Умрла је? Госпођа у црнини: Умрла...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
За час му се нађоше многобројни пријатељи и рођаци, а он се само смеши и по каткад дигне руку, те брише зној с чела који му непрестано избија. — Ама ђе је наш каплар, наша јуначина?
Стоји на вратима некакав средовечан, просед, округле главе и ошишане браде господин. Сав прљав, прашињав, брише се некаквом марамицом и прилази ми слободно, онако, како обично улазе људи у места где имају и права и власти...
Намештају два кревета, столице и астал, јер само то беше дошло на једним колима. Снаша Јула брише столице И сто Од прашине, а Каји је ставила у дужност да намешта кревете, па кад она беше скоро готова, онда се Јула
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
(Запео, не уме даље, очајно размишља.) СРЕТА (звони): Молим, немојте прекидати говорника! ЈЕВРЕМ (прибира се, брише чело и одважи се поново): Поштована господо, представници ове куће!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
се увек тада љути, клати јако главом кад иде, а убрза ситно као коза, шапће нешто цинцарски кроз зубе и ревносно брише крпом све што стигне, али се труди да притаји гнев свој.
! Зар не сврће код тебе? — Несам механџија — одговори пргаво ћир Ђорђе, па устаде и стаде без икакве потребе да брише сто који је сасвим чист био.
Срета само хукну. — А она од гаса бурад? — Бурики од гас? Па и то ће ми треба за нешто. Срета брише зној с чела. — Е, а она од катрана, и оне мешине и тулуми? — Све ми треба, бре, брате, човек сум трговац!
Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. А знао је, кажу, жестоко да игра. Био је играч да му је требало пара
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
У врту, грана грану од снега, нежно, брише. А двориште је тако светло и бело... И све му некако чудно, свеже мирише, Онако... онако... као тек сашивено одело.
И 32 од онда. — Дедино чело се дуби: Сто дванаест!? — Што је много, много је! И брише старац таблицу до последњег ретка, Па почиње да сабира опет из почетка.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
рекла да те љубе, И умукла затим, да никада више Не прозборе речи ни нежне ни грубе, Јер теби речена реч — све друге брише!
Можда никад више! Збогом. — Снег још пада, Све трагове брише, завејава све, И под тешким белим покровом, без јада, Ко огроман лабуд, сва природа мре.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— И од радости поче рукавом од кошуље, сељачки, сасвим заборављајући се, да брише сузе. И по томе „ви“ а не „ти кћери, чедо“ Софка виде колико се она ње плашила.
И да се не би овај досетио, Марко том подигнутом руком за нож на себе, на своја прса, срце, само што поче да брише чело. Опет га обузе страх, опет малакса, осети неко кркљање, тупо, тешко, као неко дављење самога себе...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А већ сутра рећи ћемо: Тише! Ко то тресе врата и ћерчива И буди нас? — Чили магла сива, Плодни ветар пољанама брише.
Празна скриња Где не тиња Ни пламичак свести више, Која зјапи помрчином што схватања наша брише, Што и сама већ одвратно на ђубришту неком трули С целим својим дивним светом од обмана равним нули. Ћутиш?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Круна) 131 — Цео дан иде, а никуд не одмиче? (Часовник) 132 — Црно бело брише? (Гума за брисање трага писаљке) 133 — Четир уха, два трбуха?
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови! Препородило ме ово умивање! ИКОНИЈА: Више и не памтим кад сам путовала!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА (одлази у собу и диже завесе, отвара прозоре, распрема постељу). ЈОВЧА (умива се; брише се пешкиром који му Вела додаје): Па како си ти? Јеси здрава? ВЕЛА Јесам, тато. ЈОВЧА Како деца? ВЕЛА Здрава су.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слободни нас пусти ветар целе скида. Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Да подели — хукну и седе на кревет. — А зар нас мало кошта његова школа? — кришом брише лице и због Ђорђа говори о новцу. — Грдне паре. Много кошта. — Ти си се мучио... — Мучио сам се.
Чађевић оћута и одстаја док се Аћим умивао из тестије — Кад се толико сукања накоти по Србији? — пешкиром брише лице и себи говори. — Али, ја ћу сам да се борим. — Где ти је Ђорђе? Аћим узе штап и без речи изиђоше.
Никола се окрену Аћиму: — Срамота се не брише срамотом. — Где ми је штап? Људи, где ми је штап? — звера Аћим око себе. Наредник га опсова и удари кундаком у ребра.
Храни разбојника, а ко зна какву му несрећу и он спрема. Стубе опет закрцкаше, и кад виде да Симка марамом брише сузе, Ђорђе ускипе од љутње: — Не цмиздри! Вече не сме да те затекне у мојој авлији. Да се изгубиш занавек...
Надничари долазе и ћутке вуку умор у велику кухињу, а Симки се с лица не брише осмех, помало суров. Откако јој га је јутрос дан урезао на нешто омршавелом дугуљастом лицу с косим, густим обрвама
Ти можеш да знаш, казује му погледом, а сећање јој брише осмех. „Кад те Аћим зове, врати се. Умри, али не дај лудима да се радују твојој сиротињи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сад нема љубичица! Ходећ' кроз цвећем ишарана поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што скора прошлост у себи их скрива; И то сећање сузу изазива. Сад нема љубичица!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
! Такт, јолпазе! А он отире прстом зној с чела, отреса га журно поред себе и брише о чакшире па отпочиње по добошу који шобоће: — Пррр... рапетане, пррр... рапетане...
се ослободи и све као неком четком, коју у својој руци осећа, тај стид да обрише, и као стегао је чврсто ову четку и брише оне облине, и самога би себе избрисао да не постоји, кад га одједанпут трже и пробуди звоно станичнога вратара који је
Икета је ту, до њега, баш уз њега, узбуђен је, брише очи, мучи се, дражи га, а чини се као да га и не види. А јауци све страшнији, све ужаснији, док Милош преклиње: Аман,
— А одаклен сте? — пита Икета. — Ми из Врањске — одговара сељанка, па се стиди лажно и брише жвале. А он све тражи по оном раскомбусаном роману и онда санћим налази, па вуче плајвазом линију и чита: — Ево,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ветар брише и звижди преко голих чукара, куда се провлаче бегунци, удара их својим леденим оштрим сечивом, па јури даље, преко
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
К'о дуга небом после многе кише, И моја нада појави се тада Над љубављу ми, и лагано брише Дубоки очај и трагове јада.
КОБ То рећи данас ја не умем више, То што ме боли и болове гуши, То што ми поглед као облак брише, То што ме труне, што ми снагу суши, То зашто сан мој на сан не мирише.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тај осећај био је присутан и када сам се искрцао у Касл Гардену. Први утисци су веома постојани и време их лако не брише.
Ћипико, Иво - Приповетке
ЦВИЈЕТА Цвијета, слушкиња у кући газде Вељка, трговца у граду, брише стакла на прозорима да се у соби боље види, јер сваки час доље из дућана може да бане господар, а њему је мило да је у
Дјевојка брише стакла, лагано и одмјерено, као што је монотоно падање кише, и погледа доље на чељад што се жури да не покисне.
Илија и комшије мирно гледају како жена дреши конопац са живота му, и после како му водом испира рану на глави и брише му згрушену крв са образа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
бркове обрисô бих тако на тенане, Кâ што брише Абуказем наше готоване; Пак бих јоште поиграо од усхита сама, Кâ што игра многи кривац под твојим шибама.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ух! (Наједанпут га пусти.) Ух! усмрдила сам руку (дува у руку, пак је после брише марамом), сад је морам три дана прати, док је опет у ноблес доведем. ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас.
Краков, Станислав - КРИЛА
Али умор понова наилази и гони мисли из главе. Немарно се брише надланицом ознојено чело под тешким шлемом, и пребацује терет ранца са једног рамена на друго.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тим више смјеха и шале! Пази, Усо!... (Гласно.) Па, бако, бјеше ли млад?... СТАНА: Младић је још. (Брише сузе.) Узорит младић, дичан, угледан!
Сад јој баш Ћерим нешто шапће... Трза се... Добро!... Ево, застаде! Сад кô да брише сузе с образа, Упознала је грдну превару...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе, ноћца дође, А на цвећу роса нова. Опет сунце росу брише, А роса се нова слива; Тако данас, тако сутра, Тако дуго, дуго бива...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Војници који су били око топа, скочише. — Помаже Бог! — Бог вам помогао! Командир скиде шлем и поче да брише зној. Препланула лица ових војника, под сурим шлемовима, изгледала су као мумифицирана. — Где вам је командир?
За нас оволико само два литра вина. Пет! — грмну Бора. Војник истрча. — Хуууј! — уздише гласно Радослав и брише зној са чела. — Боро, друже, послушај ме... врати ове војнике. — Они су моји ратни другови.
Све је то одиста тешко замислити. Трагови се све више губе. Остатак болне и тешке агоније разносе туристи. Време брише из сећања успомену на људе који су створили легенду о Капији Слободе. Самохране мајке, утешите се!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише. Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини.
Куда из тамнице са седморо брава? Куда, док нас Минос у ланце не спута? Изнад наших глава леден ветар брише; Залуд наша длета и напори дуги: Ни рушити ништа ми немамо више, и храмове већ су порушили други.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
из доњег Врања, и са винограда око Асанбаира, чисто продирући кроз редове топола што су испред вароши, да долази и брише чаршијом свеж, хладан ветар.
Ћипико, Иво - Пауци
чекајући одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. — Пресвијетли! Видите колики је овй! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротеј је знао, јер је највећи међу видарима у читавој жупи.“ Поново ћути. Брише прстима крајеве усана. Наставља тише. „Умирући ратници су га вапајем дозивали, али он их није чуо. Где је био?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
кула, где нема живота више, А где је некада Север подигô тврди стан, Да с гордих бедема градских варварске гомиле брише, Ја сањам бескрајно мрачан ил' ипак драги сан: Сањам о вечном миру. О древни Северов граде!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У соби је слушкиња Стана са двема слушкињама. Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде. Једна брише и чисти рафове намештајући посуће, друга јастуке и ћилиме по поду и мин дерлуку. Из дворишта се чује ларма.
Слушкиње се враћају и намештају собу. Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола села на столицу и брише очи. Те ноћи дуго се није дигла од стола за „рачуновођство”. Као обично после већих одлука, осетила је неку тешку
Госпа Нола седи у једном ћошку и рачуна. На свој начин. Дечја таблица од шкриљца пред њом, по њој пише и брише, и напослетку оно што је тачно израчунато преписује у доста малу свеску, прилично искрхану, и више пута прошивану.
Одједаред ти се утаче фрау Роза. Паметна Јеврејка, ни прстења, ни турнира, ни фризуре; али кад започе да говори, брише као ветар. Јао си га и царствима, и свима нама матурантима, свима, и онима што се о бесмртности такмиче.
Свет резигнација је нов и богат свет. Понегована резигнација, то је уметничко стање. Резигнација не зна за страх, она брише оштре контуре свима стварима, и болести, па и смрти.
Одмичу, осврћу се, нешто довикују професору што ветар мрси и брка. Замакоше. Ветар брише. Уврће око ногу Бранкових панталоне као крпе, па их опет исправи и надува, увлачи се кроз њих леден, и Бранко дрхти и
” Али мој сиромах тата једнако кашље, и груди да боле, и јауче кад га нико не чује. — Сока брише очи. Одмах брише очи и Јана. Кода, као права маторка, тресе забринуто главом.
” Али мој сиромах тата једнако кашље, и груди да боле, и јауче кад га нико не чује. — Сока брише очи. Одмах брише очи и Јана. Кода, као права маторка, тресе забринуто главом.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
им змијоглави штап Да му допузе Спокојни до ногу Купа их у врелој крви Светог очинског олова И риђом брадом брише Кује им нову кичму Од младога гвожђа И шаље их натраг у брда Бескрајним урликом Поздрављају га вукови Са врхова
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Кад наиђох, овај као да се правда: — Нисам, богами, хтео да му узмем. Само се нашалио... Мића дугачким рукавом брише очи и још јеца. Око уста му се нахватале мрве хлеба.
Свест ми се повраћа и неко ведро расположење... Грашке зноја липте са мога тела. Војник ме брише... Кроз прорез на земуници видим светлост дана и чујем жагор људи... Ах, само када не видим више оно клубе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
мора да је чудно боље; бели се друм у бескрај све више измеђ борја, са њег ће на Кумов Пут неосетно прећи нам жуди; брише песма моја: то облак чешља косу горја.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу, не! Из баште се чује песма и игра. СТАНА (слушајући им песму, брише сузе). ВАСКА А што плачеш? СТАНА Па како да не, Васка?...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— потврђивао је и Стриц важним тоном одрасла човјека. Кад логор потпуно ишчезну из видика, Николица узе крадом да брише сузе. Јованче га пријатељски загрли. — Шта је, Ниџо?
— тек послије неколико тренутака прошишта Мачак. Бомбардер поново језиво заурла изнад попадалих дјечака као да брише под собом сва брда, шуме и све што је живо. Опет лом, тресак и грмљавина као да читаво село пропада у земљотресу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело. И трећи чибуци и треће кафе дођоше, а чорбаџи-Замфир тек сад мало да се одобровољи и каже шта га је нагнало да
Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па макар и отрпела резилак кад
и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се
Крсти се Ташана, брише сузе и пита је: „Што се напраји, дете, резил? Што искубе, мори, курјуци? Кој ће те такву, без курјуци узне?!