Матавуљ, Симо - УСКОК
Стане донесе пустине, подглавље и бјељеве, прострије им крај ватре, па отиде. Јанку, ненавиклу ходити у опанцима, бриђаху табани, а онако сустала, неиспавана за много ноћи, ухвати тврд сан, те се пробуди пошто сунце грану.