Употреба речи брка у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Могло му је бити нешто преко тридесет година, крупан, крупнији од свију у дружини, смеђ, лепих брка, леп као уписан. Оно велико господско око гледаше слободно и отворено право у зеницу. Харамбаша му приђе.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Заболеће га врат гледајући поваздан тако у висину, али неће свога брка омастити. То је остављено за укућане, а понекад и за вертепаше који зими од Светог Николе па до Богојављења иду сваку

Црњански, Милош - Сеобе 2

Откуд сад то? Исакович на то помилова прстима врх свог плавог брка – намирисаног нарочито тога дана – рече да мисли да је то зато, што ти официри, сад, мисле, да, у Бечу, Митрополија

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ево ме, дакле, успузао сам се до сланине, додирујем је једном длаком брка, канап ми се затеже око врата, а ја бечим очи и уздишем: — Дајем километар живота за два прста канапа!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

А каки је, моја мила мајко, Каква плећа, а какова брка, Каква ока и погледа мрка, — Та нашто му пушка и пашњача, Нашто паше убојита мача?

Ко два бора танка и висока, Танка брка, соколова ока, Та беличка и красна и згодна, Познао си да су браћа родна. На кумство и Мурто-бег уити, Кулу своју

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Испод фотографије и имена Топ, Јеротије-Брка, пажљиви читалац ће открити следеће редове: „Рођен у сиромашној породици предратног Жандара који није могао да

у сиромашној породици предратног Жандара који није могао да посвети нимало времена његовом васпитању, Топ Јеротије-Брка је одмалена био препуштен улици.

С поштовањем, Јеротије Топ, звани Брка“. Моја фуснота: (Горгонзола, будало једна блесава, није презиме аргентинског нобеловца, већ назив за талијански

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси. Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже. „Зашто ме ниси слушао, друже?

“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ... До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?

“ „Од штуке чорбу! — старина виче, на ноге скаче с великом буком. — Ако ти спремим, брка ми мога, опанак свој ћу појести с луком! Нећу да ловим, нећу да спремам, милости немам!

Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже,

Свакога лета, добро се знаде, кукуруз дедин јазавац краде. Грози се деда, жестоко прети: „Тако ми мога брка, платиће једном скитница ноћна која кукуруз крка! Погледај само проклетог типа, смаза ми њиву до задњег клипа!

Буди се мачак, протеже шапе, поспано тело извија, гиба, па истом скочи и Жућу виче: „Тако ми брка, мирише риба! Рибе су јутрос, дао бих главу, изишле рано да пасу траву.

Алај ће ноћас добро да крка, масна ће бити обадва брка. Части се Видран пред млином старим, а све је тихо, не чујеш гласак.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” Објашњава деда, Назадњак стари, Који не може Прогрес да свари, А један Брка, из Грузије, Већ пита: „Какве су то алузије?!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече онај што бјеше најпрви ушао, окошт човјек, средовјечан, црнијех великијех брка. „Ти лијепо знаш што си ти нама, наша перјаница и наша дика, а што смо ми теби, твоја крв!

“ Врата се од ћелије отворише те уђе крупан, средовјечан човјек, смеђијех брка; тај човјек бијаше у црногорскоме руху обријане браде; косе, испод црне капе, падаху му на плећи.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Чоек му одговори: „Ја бих ти је радо дао, али сам је обрекао Брку.” Међедовић на то рекне: „Бре шта марим ја за Брка? | Ја ћу Брка овијем буздованом.” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.

” Међедовић на то рекне: „Бре шта марим ја за Брка? | Ја ћу Брка овијем буздованом.” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.

Мало по мало помоли се и други брк; ето и Брка. Како дође к њима а он легне ничице ђевојци главом на крило, и рече јој да га побиште.

Ђевојка га стане бискати, а Међедовић уставши полагано, распали својијем буздованом Брка у главу; а Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго

Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?” А они му кажу да прође. Брко их запита: „Како пријеђе преко ове

Ћипико, Иво - Приповетке

Али часком смисли се: — Знаш што? Прото добро нас познаје; да га замолимо да Митра с радње отјера, да друге не брка. —Тражиће разлога, — замишљен одговара старији.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

недоличне спојеве са озбиљним и кобајаги дубокомисленим, а категорије јасне и одсечно хетерогене слива уједно, брка и разобличује...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ми смо у сатрулим поњавама, угушени смрадом, врућица нас испија, бунило нам брка мисли. Смрт се цери, тајновита и окрутна, омамљива као дубок сан.

Видим њене зубе док ми одсецају врх брка и њене беоњаче видим како светле, али ме слатка обамрлост прикрива ту, теме ми сраста са њеном глатком кожом, коса ми

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Брка“ Брци Београд Богдан је још јуче стигô, И јављамо вам ово: У част је његову Ренан Држао поздравно слово. Париз је оки

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Професор Каленић стоји на ветру и гледа за њима. Одмичу, осврћу се, нешто довикују професору што ветар мрси и брка. Замакоше. Ветар брише.

Сетио се тада учитељ, а и деца, како Кода већ поодавно чудно криви хартију при писању, и брка штампане редове. Сока је одмах знала, тачно, и пример: у Чика Јовиној песмици, два пута је Кода за други стих везала

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Под раскошним рухом и оружјем, смеђих до рамена брка, „необичан јунак погледати“, син прослављеног Јанка од Котара, он ниче свуда као из земље и шири страх и трепет.

Комнен је јунак необичних размера, неустрашив, непобедив. Вук Анђелић је — како га песма приказује — „мрка брка, а крвава ока; куд погледа оком расијече — као муња из мутна облака“.

Знаш ли, бане од малене Бањске? Познајем ти чело како ти је, и под челом очи обадвије, и познајем оба мрка брка. Знаш ли, бане, не знало те чудо, кад западох ропства у вијеку, — пандури ме твоји ухитише у Сухари врху на планини, у

делија, — мој господар Страхинићу бане; ја познајем чело како му је, и под челом очи обадвије, и његова оба мрка брка, и под њиме пуљата ђогата, и жутога хрта Карамана; не шали се главом, господару!

чохи веденичкој, туда иду девет коњаника, а под њима коњи алатасти, а напријед јунак на алату, риђих, Мујо, до рамена брка, панули му до малих пушака, необична ока и погледа. Па да видиш, мој брате Мујага!

коњаника у зеленој чохи веденичкој, у зелену, на зеленим коњма, а напријед јунак на зеленку, смеђих, Мујо, до рамена брка, и у њега пали до пушака. Па да видиш, мој брате Мујага!

у црној чохи веденичкој, све у црну, на вранијем коњма, а напријед јунак на вранчићу, црних, Мујо, до рамена брка, панули му по малим пушкама, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове

Па да видиш, мој брате Мујага! Што ј’ острагу јунак за сватов’ма на путању коњу од мејдана, смеђих, Мујо, до рамена брка, и у њег су пали по пушкама, и покрили пушкам’ тепелуке, — сјају му се токе кроз бркове кано мјесец кроз јелове

коњма, мој Алиле, мој брате рођени, оно ти је седам даничића; а напријед јунак на зеленку, смеђих, брате, до рамена брка, панули му брци по пушкама, оно ти је Даничићу Буро; оно су ти све браћа рођена, оно су ти под каменом гује, којих

Што ј’ острагу јунак за сватов’ма на путању коњу од мејдана, смеђих, брате, до рамена брка, и у њега пали до пушака, и покрили пушкам’ тепелуке, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад

Је ли вама штогођ говорио?“ Кумрија му на то одговара: „То је био страшан туцак јунак: мрка брка, а крвава ока, куд погледа — оком расијече, као муња из мутна облака; па он мени јесте говорио: „Удијели, госпо

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

пружају, око њих обскаче риба делфин, што на себи топљенике прихватајући на сухо износи; напредује пред кораби и море брка лепо, тихо, да лашње пролазе без муке. Горе се зелене, мирисне траве се помаљају, сено буја, косци се приготовљавају.

Ко сеје кукољ, он ће му и родити, а не што боље. Врло лажа цвета, али рода не износи. Нечист ко брка, њему под носом понапре смрди. Другом злокобљење, оном и заврат пада.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

наредник и писар у штабу, назван „лепи Перица“ због оног белог лица и због она два младежа на образу испод десног брка.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности