Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
а он бега из све снаге; право бега на таван, на кров или на какво друго безбедно место где ће моћи натенани омастити брке.
јесте највећа деликатеса на једном тако опрљеном свинчету, и стога ће са њом, по стародавном и лепом обичају, омастити брке сам домаћин.
Црњански, Милош - Сеобе 2
је био задовољан, оним што Гарсулију рече, да је мало фалило па да, по свом обичају, поглади своје, свилене, плаве, брке. Тај лепотан је био сујета сујетства, једне, и иначе сујетне, породице.
Кад би му кћер капамаџије Гроздина почела да пребацује, што се запустио, што је, и одећу, и обућу, и брке, и кику, запустио, Трифун би ћутао. Седео је као и сад, у диму, као у неком мрачном облаку. Каткад би се смешкао.
како се у њеној кући, болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу, тако плаве очи, осмех тако топао. Она би ујутру – тако рећи у кошуљи – улазила и у његову собу.
“ прошапта себи, уморно. Чинило му се да заиста гледа низ улицу, али темишварску. Међутим, погладивши своје брке, које је био намирисао, он се исправи, па му се учини, кад се испрсио, да стоји већ и у Кијеву, куд сви они крећу и
Подносио је све то, осмехујући се презриво. Гладио је своје брке, које је редовно мирисао. А све је то, најтеже, погађало Варвару и њену, сиромашну, рођаку.
На трави, напољу, у сенкама блистала је још роса. Исакович онда отрча за кућу, а кад се вратио, намириса брке, и обу се код огледала.
У сну. Кад су кола пришла предграђу, кроз које је друм из Швехата у Беч залазио, Павле поглади брке, по свом обичају, а нико није видео да му рука дрхти, приметно. Био је близу Бестушеву, па ипак, далеко.
Сваки жели од другога бољи бити. Па му се чини да је општи порок сербски: завист! Исакович му онда рече, гладећи брке, да, што се њих, Исаковича, тиче, лако ће.
Међутим, Павле Исакович пристао је да оде на Хауптвахе, без отпора, и љубазно. Са осмехом, гладећи брке. Он је уживао у свом повратку, са росијским пашпортом, и у замешатељству које око њега настаје.
Он је гледао како страже парадирају пред Командом и трудио се да гледа кроз прозор и глади брке, као да на неком престолу седи. Било му је, каже, изрјадно задовољство да као росијски официр, у Темишвару, шета.
Био је намирисан и мирисао је и брке, које је помадирао. Нису више висили, у чорбу. Чак се и својих, крупних, жутих, зуба стидео, па их је, пепелом, белио,
Сва се светлела. Чак је и брке обријао, тако, да је био прави Францез у лицу. Оно што је био од бркова оставио, било је танко, као нека, францеска,
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уморан од јахања и журбе, сад је погледа другим очима и, пришавши јој, поче да је љуби, кроз своје разбарушене брке.
које није добијало на свако питање одговора, понављало их је, измучено, по сто пута, трзајући га за уши, за накит, за брке. Неиспавано и слабуњаво, било је после све тише.
Одлазећи сваки дан у Команде, у Двор, његов брат беше обукао килоте и упртио на главу перику, скинувши и брке, надодоливши се ордењем и плавим тракама, широким као шака, и једном спадом, танком као прст.
и жутом деверу, који је сећаше њене куће и браће, нити је волела његове руке са жутим ноктима, нити његове калуђерске брке и браду, црне и ретке, нити његове бледе, жуте очи, пљоснат, танки нос, а најмање његове пожутеле зубе, увек лепљиве
Зачас, насред реке што је протицала под балванима, тако близу, осети своју жалосну самоћу и засукавши брке, затуривши клобук, потера коња и покуша да се не тресе као буре.
И војници су знали да је то последњи преглед и журили су, разбарушени, неопрани, зарасли у браде, брке, перчине. Било их је који су ћопали на једну ногу, било их је гологлавих, па и босих.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— рече у себи Јова. — Нема муфталука! Ни гуди, ни гудала вади! Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.
— рече у себи Јова. — Нема муфталука! Ни гуди, ни гудала вади! Ту ће чича Јова омастити брке! — вели Јова гладећи брке и улазећи у кујну.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мило; За час оде цели гњевни пламен, Туга паде на срце кô камен, Он уздану, а две сузе грке Падоше му на те смеђе брке.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
с највише мјесечине, ти си наслутио ту апокалиптичну неман с косом смрти и проговопуо си о њој кроз уста свога јунака, Брке. Једног дана ти си је и видио, реалну, овоземаљску, остварио се твој страшан сан, твоја мора.
И ево га, једног дана, колица с Ураганом и Мулићем докотрљаше се и пред кућу страшног брке. — Охо, кога то видимо, ко нам то долази! — разгалами се кум Рожљика. — Отпадник Мулић, а?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Задимио Селим-паша нештедимице, на прозору дим се вије чак до гредице. дим на стаклу тамно пише чудновати шар, мрке брке, мор-доламе, дуги џевердар. „Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Људи неки оду, а неки остану вичући и псујући Мују, ал' је Муји свеједно: он ће данас са буреком брке омастити. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ Послао отац дијете у воденицу, па му казао да не меље нигђе у воденици ђе нађе ћоса.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ко ли то стазом по ноћи ходи? У шуми густој ко ли се крије? Не видиш трага од Брке злога, ни стопе Ћосе лукавога, нити се туда лисица краде када је јаше сам Лакат-Браде.
имали су шта да виде: унутра крај софре фине, сједе четир газде њине, па се часте, брке масте.
Читаве ноћи мачак скитао за трагом Брке миша, брезик је мокри сву ноћ питао када ће стати киша. У сну је Жућа сву ноћ вијао зечеву сенку светом, а у сам
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
бабајко надгледа и пази, Обилази бурад, где се грожђе гази, Па весео старац усред ове трке, Задовољно суче рашчешљане брке; Па скупио децу и грожђе им даје, А песме се хоре — и веселе траје, А деца се мала облизују само — Та деца смо, деца —
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Опет му војска бежи. Неки се већ дохвате брда, само им реп долином дрхти, а Лазар се бори сам, Турци га за брке вуку и по оклопу шкакље и траже му слабе тачке.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку Краљевићу, никад он, вала, не може таке големе брке да има!« Келнерај је био од добра дрвета; није био политиран, али врло укусан.
Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.
Нек види и други вајду од њега!« Па ако, учо, ко од тога твога народа не омасти брке код мене, — баш заиста га, бели, неће коштати ни парића!
— рече Крсман, па поносито засука брке. — Но наш’о стрине па трпе. На израз »стрине« трже се Мића и погледа прекорно Крсмана.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Које чудо могу на годину кокошаках они позобати! Па погини у оно господство, спушти куле, а обриви брке, а поспи се по глави пепелом, а брњице кâ жене у уши.
ДАЈУ МУ ЧАШУ ВИНА; ОН НАЗДРАВИ БАДЊАЦИМА И ПОПИ ЈЕ. ИГУМАН СТЕФАН (чистећи брке) Бог да прести весела празника! Донесите, ђецо, оне гусле, душа ми их ваистину иште, да пропојем; одавно нијесам.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А кад благоваше, дохвати сердар купу, протра брке, пак ће солдату: „Како ти је име, братко?“ „Јâн.“ „Како рече?“ „Ето, чуо си како“, прихвати домаћица, смијући се,
“ рече сердар, па натегну јуначки. Пошто испи чашу, наслони десну мишку на кољено, лијевим дланом отра неколико пута брке, па и лијеву мишицу превјеси преко кољена и оста тако не мичући се, мало зинутијем устима и гледајући нетрепимице у
Кад вјетар преста, извади камиш из зуба, пљуцну, накашља се, протра брке, па зину да заусти нешто. Сви остали, без Пеја, зинуше такођер, каоно чељад што нестрпљиво очекује.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Скупи брке, сад ћеш путовати. — Рекао косац гладан кад му је у кашику скакавац натрапао. Шта нема у царевини. — Тако се приповије
— Ко лаже? Да ти на те сиједе брке не пазим, знао би коме си рекао да лаже! (Пошто се добро напио, почне казивати): — Чујте, браћо и дружино, што
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тадар рече му жедњи сељанин: „А ти овако: ајде пери ми ако сву не попијем, а ти ми пљуни у брке.“ „Оћу“ рече сусјед и даде му боцу вина пуну у руке, а сељанин притегне онако жељан и жедан и својски одвали више од
и жедан и својски одвали више од поле, пак пошто се добро напије, одагне и рече: „Сад да ти је просто, пљуни ми у брке, кад си ме овако напојио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фра-Брне бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне. — Бижмо у кућу, е помете!
— викну Чагљина. — Не, не! — заграјаше сви. Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: — Ма, људи, шта ће вам цило вино. Овди нема ни дви чаше дропињака!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто Сучући брке, стари сусјед вјешто Поч'о би причу из далеког доба.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онда заузима две плетене столице у првом реду и на метар од бине, па се искашљује, суче брке, затура се и намешта, те чека са неким изазивањем.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ха-ха-ха... — насмеја се хајдук, сукајући густе, прогрушале брке. — Под кецељом, је ли? — А да ђе ће бити, мој старче, кад је тек претурио двадесету!
Кад се напи, пружи је Ђурици. — Натегни, побратиме, па да ви’ш како односи све бриге у маглу — рече он сучући густе брке и гледајући једним оком Станку, која сеђаше до Ђурице и невесело гледаше на њега.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. НА ЧАРДИ Снажни Арпадов сине, стасити и витешки! Уморног од бесне трке одјаши хата свог, И густе заглади брке и пехар подигни тешки, Силан кô млади бог.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сва новом срећом огране нам соба! На сваком лицу свето, сјајно нешто. Сучући брке, стари сусјед вјешто Почô би причу из далеког доба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зло ти вино напокње било!“ Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити.
“ „Оно јунак бијаше Секула сестричићу, јунак један врли, брке имал до рамена, копјем Турке прометивал“. „А он јунак гдо бише младо момче голом сабљом на дуратом једном, прик'
Те се Иво био раскарио: мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена, у образ се љуто намрдио; ни с ким Иво ријеч не бесједи, веће гледа у земљицу
цигле двије слуге, двије слуге иду назорице, а господар с њима не бесједи, но је чело грдно намрдио, а пониско брке објесио, мрки брци пали на рамена.
— кад га виђе, од срца уздану, пак ђевера опет запиткује: „Који оно јунак на ђогату, штоно барјак у рукама носи, црне брке уз образ привио?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
их здипио Како бруку да сакрије Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице Па му као брица Смако брке с лица ОВО ЈЕ ПЕСМА О КРАЉУ Ово је песма о краљу Који је волео праљу У оно витешко доба Кад се волело до гроба
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Нукали један другог, престајали, па се опет наклапали, отирали своје дебеле сељачке брке, пили и наздрављали један другом, баш као да се ништа у тој кући није ни десило...