Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— учено пита Раде. — Радоје, кућо моја, па зар се ми не знамо толике године — лисичи осумњичени бркица, и кад год се обраћа неком од испитивача, он га ословљава родбински, по имену и, као из милоште, мало му измијени и
— Бојо сам се да ћу бити стријељат — затрепта бркица. — А ти мислиш да војска нема паметнијег посла него да троши метке на ваше куцаљке око ракијског котла, а?
Дедер, овог часа, капу у шаке, па ми се губи с очију, док ја нијесам узео овај Радин љесковац! Бркица брже-боље попаде из ћошка свој шешир и дуну на врата, а Миланчић се окрену лијево-десно по својим штаблијама и поче да