Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Разбјежали се и путници, и чобани, па чак и птице. Из даљине су се чули само узвици и дозивање: — Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте се!
Из даљине су се чули само узвици и дозивање: — Ехеј, људи, чича Брко носи лава у џаку! Чувајте се! Сироти Брко, са џаком на леђима, све на прстима одшуња се до своје њиве под планином и ту га опрезно спусти у кукурузе.
навратиш у ову њиву, бићеш затворен у велику пчелињу кошницу, па кад тамо пчелама платиш рачун, онда ће се и чика Брко за поједене кукурузе с тобом обрачунати. Узеће ти само кожу и од ње начинити бунду и шубару.
— Ево, жено, донио сам ти једног ловца мишева — забрунда Брко, а његова срдита жена само ме погледа и викну: — Па то је неки стари препредени мачор, лопов од главе до пете, по
Тај ти не лови мишеве! — Не бој се ти ништа за сланину! — гукну Брко. — Ја ћу њега већ тако потковати да се неће моћи попети под кров. — Ехеј, гдје ли си сад, добри мој чича-Тришо?
— сјетих се ја. — Дођи да видиш како твог Тошу поткивају попут коња! Бездушни Брко нађе четири повелике љуске од ораха и навуче их на моје шапе, па их још около залијепи воском тако да сам сад био
— Так, так, так-та-рак! — куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се на сланину! Изволи само!
Све се завршило с великом лармом. Ујутру Брко стаде да ме бије зато што сам читаву ноћ лупао и будио га иза сна. Његова жена узе да ме брани. — Немој да га бијеш.
Скини му ове ципеле, па више неће бити буке. — А он ће онда право на сланину! — лукаво зашкиљи Брко. — Везаћемо га на дуг канап, па нек се шета по читавој кући, само да не може дохватити сланину — досјети се жена.
— Гдје је наш пријатељ мачак Тошо? — зачуди се Миш пророк. — Однио га је мој газда Брко у џаку, а мене је истукао и запријетио ми да ће ме убити чим обере кукурузе. Погледај, молим те, јесу ли већ зрели?
Најзад, кад је већ посумњао да је чича Брко бацио Тошу у воду, неки му сеоски миши сутрадан дојавише да се у чича-Бркиној кући појавио неки коњ који лови мишеве и
добро наједоше, мачак Тошо предложи: — Сад хајде да подбрусимо шапе и да се што прије изгубимо одавде, јер кад Брко види начету сланину, обрали смо бостан.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Знају да их „Брко“ баш нарочито не трпи, па иако им ништа неће приговорити, нарочито пред ђедом Радом, он ће се ипак намрштити, зловољно
— Значи, братац, да то ја нисам добро дошао, а овамо се, као тобож, мацану приговара. Е, Брко, Брко, пољуби ме у ...
— Значи, братац, да то ја нисам добро дошао, а овамо се, као тобож, мацану приговара. Е, Брко, Брко, пољуби ме у ... А стриц их, у ствари, зато не трпи што је и он сам једно божје зазјавало, ајкара и рођена луњалица.
Их, дабогда се распуко! — Па дедер, какве си се среће домогао у тој твој ој скитњи? — бобоњи кум брко. — Дај, пофали се. — А какве си ти, чучећи у тој твојој рупи?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Дивима леђа од страха бриде. „Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?
Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим! Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин?
“ „Ето бако, од радости, сва три су ми рекла: здраво! Један рече: — Здраво, момче! — Здраво, брко! — други виче, а трећи ми салутира: —Здраво, друже пуковниче!“ „Чекај, мали ђаволане, другови се само шале.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Међедовић на то рекне: „Бре шта марим ја за Брка? | Ја ћу Брка овијем буздованом.” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.
Ђевојка га стане бискати, а Међедовић уставши полагано, распали својијем буздованом Брка у главу; а Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко
Брко прстом на оно мјесто говорећи ђевојци: „Ето овђе ме нешто уједе”; а Међедовић опет буздованом на друго мјесто, а Брко опет прстом на оно мјесто: „Ево овђе ме опет нешто уједе.
” Кад га удари трећи пут, Брко се опет пипне онђе и срдито повиче: „Та зар си слијепа? Ево овђе ме нешто коље.” Онда му ђевојка каже: „Не коље тебе
Ево овђе ме нешто коље.” Онда му ђевојка каже: „Не коље тебе ту ништа, него те ево чоек бије.” Кад Брко то чује, он се тргне и скочи на ноге, а Међедовић већ бацио свој буздован па бјежи преко поља, а Брко се натури за њим.
” Кад Брко то чује, он се тргне и скочи на ноге, а Међедовић већ бацио свој буздован па бјежи преко поља, а Брко се натури за њим. Међедовић полакши поизмакне пред Брком, али Брко никако не ће да га се махне.
Међедовић полакши поизмакне пред Брком, али Брко никако не ће да га се махне. Међедовић бјежећи тако дође на једну воду, и нађе код ње људе на гумну ђе вију шеницу, и
ево ме ћера Брко. Шта ћу сад? како ћу пријећи пре- | ко ове воде?” А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: „Сједи на лопату да
Мало за тијем ето ти на гумно и Брка, па запита људе: „Прође ли овуда таки и таки чоек?” А они му кажу да прође. Брко их запита: „Како пријеђе преко ове воде?” А они му одговоре: „Прескочи.” Онда се Брко залети, па хоп!
” А они му кажу да прође. Брко их запита: „Како пријеђе преко ове воде?” А они му одговоре: „Прескочи.” Онда се Брко залети, па хоп! преко воде на другу страну, па поћерај за Међедовићем.
ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити? Сакриј ме ђе!” А чоек одговори: „Богме Брко није шала. Али не знам ђе
ћера ме Брко, и ево га сад ће ме стићи! Него што ћу чинити? Сакриј ме ђе!” А чоек одговори: „Богме Брко није шала. Али не знам ђе ћу те сакрити; него ходи овђе у моју торбу у сјеме.” И тако га узме у торбу.