Употреба речи бркова у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја сам одма затим и протом постао. Шта је стало било владики што нисам јошт ни браде ни бркова имао; он је желио учинити кнезу хатер, а ваљда му је и новаца требало!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Један подугачак, бркова обешених наниже, те су му се често сељаци због тог и смејали. Говори свакад »важно« и растеже речи, ударајући на неким

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Није потрајало дуго, а ча-Нића се стаде у сну смешити. Блажени осмејак му лебдијаше на уснама испод бркова који су били онако по банатски поткресани, па изгледали над уснама као ивица или стреја добро збијеног и управљеног

— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина, кога сад први пут и приметише гости, — ’оћете к’о једни путници да знате шта ће то, бити у недељу код

Како ће се радовати и блажена бити тога дана кад поп-Спиру обрију, па му не буде остало на лицу ни тол’ко од браде и бркова кол’ко њој на длану. — Па тек кад помисли на ону гђа Сиду. Њу тек да види тих дана, ала би јој се светила.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је зато, тога дана, замолио бригадира Витковича да му само покаже, какви ће изгледати ти људи, барусави, дугих бркова, у униформама. Био је зашао у гомилу, која је испред трибине стајала, непомично, са коњима и заставама.

Сва се светлела. Чак је и брке обријао, тако, да је био прави Францез у лицу. Оно што је био од бркова оставио, било је танко, као нека, францеска, четкица, за зубе, а десно и лево рашчешљано.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Онај Неко тресну џак заједно са мном о земљу и развеза га. Угледах над собом човјека великих бркова, а изнад њега чађаво поткровље украшено са двије сланине.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Делили су лој за чишћење пушака, пиштоља и ножева. Запали се неколико стотина лула и намаза неколико стотина бркова. Роса их је била све овлажила, а у чупавим косама понесоше из шатора сламке.

Средњи беше човек огроман, дугих бркова, чија је једна нога била дигнута далеко од земље, искривљена и прекрштена преко друге, која је додиривала земљу.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Обрисао је пивску пену с бркова и загледао се у Нину, као да је тек спазио; —Одакле си? —Из Београда … —Сви сте ви из Београда! — зарежа.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Бјеше постарији, орлујскога носа и дугачких повијених бркова. По његову држању и његовијех земљака према њему, познавало се да је од већих главара.

сух, малко погрбљен, бјеше највиши међу онијем стаситијем брђанима; бјеше окошт, велика грбаста носа, танких, бијелих бркова, ситнијех, плавијех очију, а бијели бичеви косе удараху га по плећима, као што га удараше и велика медаља.

Он устаде кад се походиоци упутише к њему. Бјеше висок, окошт, грбаста носа, дугачких, смеђих и просиједијех бркова. На њему бјеху чизме и свитне хаљине, џамадан извезен златом и на њему крст „Светога Ђорђа“.

како га најобичније зваху Црногорци — жилав човјек од четрдесет и њеколико година, обријане браде, црнијех, танких бркова, имађаше капу као владика, а иначе бјеше у црногорској ношњи, и канда бјеше гладун, јер је имао свитне хаљине и

Кнез уђе у кућу, а медик, задовољан, оста пушећи. Бјеше то човјек омален, средовјечан, широких леђа и риђих бркова. У дому браства Иличковића медиштво прелази с кољена на кољено.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: И осим Чивута има се доста радити. Узмите колико њи има без бркова, и то Србаља. Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон. НАНЧИКА: И Маџари носе бркове.

СМРДИЋ: И осим Чивута има се доста радити. Узмите колико њи има без бркова, и то Србаља. Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон. НАНЧИКА: И Маџари носе бркове.

НАНЧИКА: И Маџари носе бркове. СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони. Даље, многи носе браде. Кад је Србин носио браду? То је за хонвиде. Дакле, и ове треба привући.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Старац се загледа у мене врло, врло зачуђено, а онда се малчице замисли, растужи и коначно му се негдје испод бркова указа и брзо сакри лак неуловљив смијешак. — Ђеде, јесам ли? — Хм, види га. Добићеш ти по туру, прислушкивало један.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

До ње је био он, муж јој, а уста му полуотворена, али услед палих, замршених бркова, зуби му се нису видели. Згрчен, упалих рамена, са сувим, јаким рукама, косматим грудима, проседом косом, спавао је до

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Чудо једно! Испред куће затичем типа, носиоца мексиканских бркова првог реда, како цепа дрва на пању. Највише ми се допало то што је после једно осамдесет покушаја најзад потрефио

и стално се сељакао ескивирајући плаћање кирија, дрва и светла, управо због типова као што је он, носилац мексиканских бркова, коме интелектуалке као што сам ја треба да шетају кучиће, и рекла сам још да се сада сироти стари Маркс сигурно

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Дошао је и командант, помодрео у лицу, а длаке бркова су штрчале као бодље у јежа. Командир је занемео и стиснуо усне, а вилични мускули су му подрхтавали.

— Јао, наредниче, магарчино једна! — развика се он на мене, а длаке у бркова се испружише као бодље у јежа. — Седам дана затвора.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

А шта да одговорим, како да почнем ?!«... И он кашљуцну, принесе руку устима, па превуче дланом преко бркова. — Чујемо да вас је тукао камџијом. Испричајте то како је било и зашто ?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Господин шеф, дебео неки човек, проседих бркова, подбријан, са подваљком испод округле браде, кад ме виде, умало од чуда не паде у несвест.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— рече Срета лижући грозничаво своје суве уснице и уврћући нестрпљиво своју ретку а дугу броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник

броћасту браду (јер бркова скоро није ни имао, тако да је издалека изгледао са оном ретком и подужом брадом; а без бркова, као какав председник какве америчке републике). — Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима!

Сељаци су му све примали и веровали, само су се због оних грдних Бочарисових бркова често објашњавали и препирали. Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а

Има бога, има, јакако! И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова. Те ’оће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тако се, ето, тетка -Госпави Догодило, најзад, да се прослави! ЋУДЉИВОСТ СЛАВЕ Чувена са бркова, тетка- Госпава Волела је по подне да одспава: Сви славни људи брзо науче Да ловоров венац користе као јастуче.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Он висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав | обучен у свилу и чоју. Миришу му хаљине од његове развијене снаге. Она га овамо, у постељи, у брачној кошуљи,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

У тај мах уђоше у дворану три човјека и једна жена. Најпрви иђаше старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Да може попио би га у капљици воде. Да му даш очерупане гуске да чува, и оне би му одлетеле. Да му ко длаку од бркова попије, би се отровао. Да му по кући повучеш драчу, не би му ни за што запела! Дао би ти око из главе.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Док ти, драги мој, трунеш по робијама, та цвећка фарба бркове! АНЂЕЛКО: Могло би и да му приседне фарбање бркова! ИКОНИЈА: Држи се ти мало даље од њега.

АНЂЕЛКО: Да мени падне шака Трифун Трипковић! Наместио ми затвор! Шта се он само сетио, фарбање бркова! Има ја у модро да га офарбам, и то у целости! ИКОНИЈА (враћајући се): Је ли ти, што ова вамо плаче?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сутрадан дође мајстор Ловрић. Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа. Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Мијат облизује снег са танких бркова; висок и мршав, свија се у лук над угрејаном фуруном и таре длан о длан: они танко шуште као да су од суве јеловине,

Познао бих његову крв у пуку војника — окрену се кочијаш и осмехну, лижући иње с бркова. — Пет пута сам ти рекао да нисам. Из Београда сам и добар сам му познаник. Је ли ти то доста?

згрчише па затегоше у заједљив осмех, скрамица радости прекри заједљивост, али закратко: осмех шмугну у густиш браде и бркова. Да ли је само то? Строго се загледа у брата.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

је допадљива: висок и окретан, уска лица, фина носа, плаве косе која му падаше на плећа, шиљасте браде, танких бркова.

Тодорово лице је обријано, без браде и бркова, а око стиснутих усана лебди лаки осмејак. Прави „бидермајер“! Хајде да се и ја уживим у његово доба и расположење и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

На лицу му не беше ни бркова ни обрва, већ наместо њих стајаше црна гар, по негде обрисана, те показује иа том месту трагове пламена.

Ћипико, Иво - Приповетке

Ви, наш пастир, па.... — и умукне, крене главом на страну, а без бркова обријано му лице уобличи се у пркошљиви дјетињи изражај.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

за чула - дакле чисто телесно - јако конкретизован: „јак, висок, са јаким рукама”, „висока чела, црних, мало дугих бркова, а сав обучен у свилу и чоју”, „миришу му хаљине од његове развијене снаге”, „већ уморан али весео, несташно и

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Сушта красота од човека у најбољим годинама, Витак и висан као најпробранији за чету барјактар, црномањаст, малих бркова а крупна ока. И да застраши мужевношћу злоковарника, и да преласти лепотом женско чељаде.

и чупа– вим седим прсима, дуговрат са заметно испалом јабучицом, дуге главе, плавих засушених очију и потпуно белих бркова.

у црпим чакширама са високим закаљаним чизмама, под црним ћулавом, ретке браде и дугих танких, малоруски опуштених бркова, са два реденика око паса и брзометком У руци, поп чињаше слику невиђенога горскога витеза, викла да се никад и ни од

С јадом стигао у Цариград, о којем се толико И пева. Кад оно у зли час. Нигде ни феса ни Турске. Људи обријаних бркова, иду по граду под шеширима или гологлави као лудаци. А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Придигао сам се и ставио шлем на главу... На вратима се указа висока и витка прилика, светлих очију и танких бркова. Придошлица на себи није имао официрских знакова. — Капетан Стојановић... Драго ми је.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Подшишаних је бркова и има ћубу од косе над челом. Жика је дежмекаст, а велике чупаве главе, подбулих очију и дебелих усана.

Господин Милисав је средњег раста улицкане косе и уфитиљених бркова. На њему је бивша официрска блуза са распараним знацима и чојицама од којих се траг још познаје.

Он је војнички кратко ошишан, а панталоне му затегнуте ластишем под ципелом. Таса је омален, повијених леђа, седих бркова, ћелав. На њему дугачак излизан реденгот и прљаве и искривљених штикала ципеле.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Хајдуче, у гору, бре!... Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... Долази к њима овамо. Одмах почне баби да се тужи. — Ништа, тетка-Стано! Ништа од овога мога! Хајдук.

Ћипико, Иво - Пауци

Пламен им обасја смежурене, временом постарјеле образе, отпуштених, чупавих, просијеђелих бркова. Уозбиљише се, у један глас упитају болесника: — Нико, остављаш ли све твоје Ради?

га је толико година пријатељски дочекивао у својој кући, и чињаше му се онога дана да га види пред собом, обријаних бркова, окошчаста, у тијесним гаћама, дугих, нажуљаних руку. ...На сам Бадњи дан ујутро зарза Илијин коњ испред кућних врата.

— ругаше се једно момче из друштва. —Ча је, Цирило, а? — озва се времешни човјек, обријаних бркова, утопита носа и дебелих усница. — Ха, ха! — обрну се младић, смијући се к Иви. — Знате, господару, њега зову Рого!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ариљски Христос такође је леп, али је буцмаст и женолик. Да није онога орловског носа, браде и бркова, личио би на девојку.

Рекла је слушкињи Марици: „Доведи ми соколара Андрију“. Тако: Андрију, соколара Андрију. Андрија још нема браде ни бркова нити иједан подвиг о коме би гуслари појали.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Та слика претставља Тодора као отменог господина бидермајерског доба, обријане браде и бркова, одевеног претечом садањег фрака, белим свиленим прслуком, из чијег исечка кипте нежне чипке као продужење огрлице

Оно је подбуло, очи водњикаве; проређена коса на глави и бради је плава, но проседела, крајеви бркова отомбољени дубоко на доле, нос му је унакажен.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Знам, чујем да је дошао. Улази Сарош (у тридесетим годинама, распусна изгледа, негована лица, још негованијих бркова. Са заврнутим рукавима, те му се виде још лепше и нежније руке.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

И она ми рече да је тад веровала да сам женско. Мада сам ја сад већ имо дуге испеглане панталоне и нешто неиспегланих бркова под носом, те очигледно представљао именицу мушкога рода, ипак ми је стало било до тога да код младе госпе разбијем

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Па да видиш, мој брате Мујага! Што је младо Влашче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, он не има браде ни бркова, а левши је од сваке ђевојке. Па да видиш, мој брате Мујага!

Што је младо момче уз кочије на вранчићу коњу од мејдана, а не има браде ни бркова, а љевши је од сваке ђевојке, оно ти је ђевер уз ђевојку, оно ти је курвино копиле, а на име од Сења Тадија; жешће

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности