Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Хм! Хм!... Знате... Нећете ми веровати... — сад се исхркну и убриса бркове, поглади се и пође даље говорити. — Знате, чудна времена!... Рат... Француска...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« и стаде задовољно усукивати бркове и искашљивати се. Мало постоја, ето ти Среја сиђе озго с доксата. Милун одмах поче: — Дајде, Срејо, да видимо рачун,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дође с њима још некакав Перо Зеленбаћ, некакав свињарски трговац који, веле, „ради с Пештом.” Бркове ушиљио, косу остраг разделио, а золуфе пустио чак до јагодица.
Покрио је, истина, као што се каже, хартијом, али му је жена весела, и синчић здрав, и чупа га већ за бркове. Благоје је још донекле говорио: „Све ће то народ позлатити!” После је окренуо на: „Све ће то теби бог платити!
носе се страном на коју ветар душе, па после се у ситним беличастим кристалићима, као обоци, вешају теби о браду и бркове, и коњу о длаку. — То је оно што ја кажем: ако нису мухе, а оно је иње! Ноге се мрзну, а очи сузе.
— Ко ће са мном! Помисли шта је урадио луди Никола — обријао бркове и уписао се у буршеве! Ја, као најстарији медицинар, усудио сам се дати му једну лекцију, после које ми је он претио
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јао наопако! — рече поп Спира и стаде забленут и скамењен. Да је ћосави патер Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св.
закопчавао га до горе, а око врата обавијао два до трипут шарену цицану мараму, и кашљао и једнако јео жута шећера, а бркове увек поткресавао и дотеривао, — а како да једва не чекају овога новога учитеља за кога су већ причали, који су га
мачка вашег. (Мачка су звали, онако међу собом, нотарошем, зато што и сеоски нотарош није шиљио него рашчешљавао бркове, па је изгледао к’о мачак, а мачак се опет шетао по крову онако исто господствено и мајестетично — корак-два, па стане
Казала је да је висок, леп к’о »фире«, а бркове да има мале и мало брадице; коса лепа, смеђа, пала на рамена онако омладински, а раздељена по среди онако богословски,
Ако остане поп Ћира у животу, неће се, зарек’о се, смирити док поп-Спири не скине и браду и бркове, да изгледа к’о шокачки плебанош!!
— И нећу да знам, и не треба ми да знам! — сикће гђа Перса. — И бркове му скини, грубијану једном салашарском, а не само браду.
Чујеш, Ћиро... и бркове доле! И да сам ја којом срећом на твом месту, ја би’ тражила од његове екселенције господина владике да га баш онај
Ћиро! Кад мрзиш, треба да мрзиш љуцки. Јест, тако је то! Све доле! И браду, и бркове, и... — Али његово преосвештенство, господин владика — Екселенц... — Каква екселенција!.. Какав владика!
Ћиро, кад мрзиш, мрзи! И бркове му немој опростити, све доле, све! Све!... — Али, Персида... — ...А нашем Пери треба да кажемо да одма’ од сутра
»И бркове и браду,« чуло се још из авлије, »све, све обријај, све скини шалашару једном паорском, све, све! Нек’ иде свет на њега
И авлијска врата залупише за њима, а из авлије се и опет чуле оне страшне речи: »И браду, и бркове, и све, све... све обешењаку једном салашарском!« Прођоше кола кроз село; оставише га и ударише преко вашаришта.
Еј, да ми је данас онај тâл а ова моја памет...! — Е, па сад’ ајд’ иди! Па кад га закољемо, омастићеш и ти бркове! Биће кожурице у купусу, а добићеш и бешику за дуванкесу; а ја ћу ти је, кад узимам каде, опшити црвеном пантликом.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Све се нуткају, па пију. Чика-Гавра је седео преко од госпође Макре. Њему се очи мало засветлиле, често глади бркове и гледа на госпођу Макру. Она њега задиркује, он опет њу. — Ал’ је здрава ова паша госпођа Макра, — рече Гавра.
Госпођа Макра гледа га па се подмукло смеши, а чича-Гавра глади бркове, па све изврће очи на њу. Започне јој курисати: — Ал’ сте још и сад лепи, госпођа-Макро! — Молим вас!
Миливој се обуче што лепше може, погледа се на огледалу, заковрчи бркове, па хајд’ напоље те се убаци у кола Алкина. Кочијаш јури.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сутра дан обрише бркове, пољуби се са женом Цветом и кране у име Бога. Пред њим, у бисазима, паре лепо спаковане, а за њим брката једна
Црњански, Милош - Сеобе 2
Трифун на то поче да клима главом, и показује своје, жуте, огромне, зубе, који су му, каткад, вирили, кроз бркове. Вели, нека се дебели за то не брине. Може бити да ће нагрнути младоње. Зашто не би?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
крчме — О, баш морам да умлатим овога свога крадљивца, овога љенчину, овога неваљалог мачка, кога мишеви већ и за бркове вуку!
Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио. — Не иде овако — рече он сав задуван. — Сад морам покушати да покренем Тошу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Шамика, како се само може, уклања му се. Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. У средини сале стоје играчи, те мере играчице. Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.
Пера избере Лујзу и изокреће је ужасно. Шамика га само гледа па глади бркове. — Можеш гледати колико хоћеш, не бојим се, мада си сто школа учио, — промрмља Пера. Крај котиљону.
Из очију им добро не гледа. Пера уђе са коњушарима. Баци преки поглед на оца, глади велике бркове, на нешто се спрема. Ту је шегрт, баци преки поглед и на њега. — Добро вече! Отац се не одазва.
Матавуљ, Симо - УСКОК
По души, има се чим хвалити, а и он је добар. Збиља је Мргуд нестрпљиво упредао бркове гледајући Јанка. Овоме од тијех повјеренијех ствари као да једна бјеше најпреча, те запита Крцуна: — Тај Саво, то је
Марко је чинио да се у свему огледа његово главарство, његова неограничена власт, те је сједио одвојено, важно упредао бркове, градио се дубоко замишљен и чисто очекивао неће ли који први што гласно проговорити да га накара.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Мало се ваља налицкати, косу, то јест, угладити, бркове намазати, мирисавке поред себе носити. Кад те види девојка нека јој срце, то јест, заигра.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Србин без бркова не може бити Србин, дакле је мађарон. НАНЧИКА: И Маџари носе бркове. СМРДИЋ: Јесте; али Немци не носе, а они су познати као мађарони; дакле и Србљи без бркова јесу мађарони.
Милићевић, Вук - Беспуће
“ и гледаше његова набрекла црвена лица, забрекао подваљак, црвене бркове, све под једним простим сламнатим шеширом; преко куље му један дебео златан ланац са завинутим црвеним коралом, из
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Госпођа Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина Јове. — Е, сад, прико, ’ајде једно »Многаја љета«.
Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
мача свога, Погледује ту десницу руку, Сјају с' очи кâно мрком вуку, Саставио оне страшне веђе, Гледа кроз њи низ бркове смеђе, Страшни брци пали по рамени, Кâнда збори: „Здраво само мени, Здраво буди, десницо витешка, Срећо моја,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Раде, брате, само да се спасим до првог снопа, а у мене јечам, ено га, још мало, па ће ушиљити бркове ко Мађар из Мармарош Сигета.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Додаде затим, зловољан врло: „Јутрос ми нешто промукло грло.“ Поскочи Мачак од вјетра бржи, умива лице, бркове глади, припрема пушку, фишеке вади, а онда Пијетлу придику држи: „Кад у лов одем, рођени побро, обоја врата
Још увијек тако, вечером, зими, сучући своје бркове сиједе, старина Мачак уз лулу дими и чудне приче преде ли, преде.
Тако ми репа и мудре главе, бунцȏ сам нешто, шашав од страве!“ А мачак Тоша бркове глади, годе му зраци врући и све се чуди: Чусте ли, људи, савезник постах Жући?
“ Ево и миша старог, под пушком, није варка, чека, бркове суче, продаје мачка Марка. А даље, корак само, новога чуда ето: некакав мачор строги купцима нуди псето.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али они су сада донели кафу... Александар напућио усне и шиче кроз поткресане бркове. Онако покисао, а уз то и необријан, личио је на некога реконвалесцента из душевне болнице.
Онда он почиње придику... — То је психоза страха! — објашњава Милутин уча. — Људи више мисле на његове накострешене бркове него на посао...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СОФИЈА: Носимо оклопе и круне од картона, браде од вуне, бркове и обрве од ћумура, свирамо на виолинама без жица, храмљемо на здраве ноге, уместо трудног трбуха носимо јастук, над
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Некако сељацима никако није ишло у главу да је баш толике велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове
свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.
Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету. — »Ама је л’ му Марко име?« — »Јесте!
Марка) да је то Бочарис, Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.
Доћи ће већ време, кад ће се он свима њима осветити! Боже здравља, порашће и он као и сваки створ. Добиће испод носа бркове, поткресиваће и подбријавати их, неће носити антерију него немачко одело.
Опкорачи столицу, наслони се на леђа од столице па се љуља тако. Увек замишљен, суче бркове и тек по коју ако рекне, а то му обично навуче подуже зевање, тад се дигне да се мало раздрема и накашље за каквим
ваздуги дан пред механом; мало говори, једнако ћути и прима оглушке, јер увек нешто мисли и премишља, а једнако шиљи бркове и шиљећи их гледа им у врхове, или глади брижљиво избријану браду, или се тегли на столици и гледа за Гизелом и рукне
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ДЕДА Деда треба увек да се кочопери. Да суче бркове на сунцу, да измишља смешне бајке, Да цупка унука на колену, тежину да му мери, И да га за понеку грешку оправда код
Поред тога, он има да дозволи Унуку да му бркове почупа. Деда је и главни и споредни, али увек при руци. Његов је живот пун напора и мучења.
најмушкију, Чобанина, скитача, хајдучину Који запржи чорбу Турчину, Па на север збриса, једне зиме Где промени бркове и презиме, Браду обрија, да се Власи не сете Године 1760те.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Мрки Вуче, подигни бркове да ти виђу токе на прсима, да пребројим зрна од пушаках колика ти токе изломише!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Поређења могу да буду: а) права (Љут као рис, Ушутио се као миш у мучњаку, Пијан као мајка,1 Засукао бркове као да ће њима амове прошивати! Наиван је као лисица: све се превари у своју корист и тсл.
Живи кô риба у води. Завргао се главом као пас репом. Загледао се као теле у шарена врата. Засукô бркове као вилаш рогове. Затеже се као кобила у вршају. Згрчио се као јеж. Здрав као јелен из горе.
Жесток као жеравица. Жут као воштаница. Задувô се као да је лађу вукô. Замршено као арапска коса. Засукао бркове као да ће амове њима крпити. Играју јој очи као на зејтину. Иде као да јаја носи на леђима.
Девојчица платно бели овако, овако, (рукама пребирајући) Отуд иде млад на коњу овако, овако, (куражећи се и бркове гладећи) Божју помоћ њој назива овако, овако, (руку на уста па онда к њој) Она њему: „Дођ довече овако, овако!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Да то не буде неки коштаплер? ЈАГОДА: Он је високо изнад тога! Истина, мало је старији, фарба бркове, ал не може се и јаре и паре одједном! Човек треба да буде реалан!
ИКОНИЈА: Трифуну Трипковићу? Док ти, драги мој, трунеш по робијама, та цвећка фарба бркове! АНЂЕЛКО: Могло би и да му приседне фарбање бркова! ИКОНИЈА: Држи се ти мало даље од њега.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад се свршило то некада? Не зна Му међу. Шта ћете ми? дрхтаво шапће у бркове, немоћан пред њима танким, лаким, запаљеним. Гледа их: некада, на путу До ове механе, радовао се њиховој тежини.
Мокра је и брада. Мокри су и дукати. од чега су му уста слава? Отужно му је. Уста су му отворена и из њих, кроз бркове, као из малог меха, шишти дахтаво са укусом зарђалог ножа, злата, свињске коже. Велика гашњача утрну.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шаранчић пође на пут још пре зоре, али старца није било лако пронаћи. Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове. Угледавши га, мали шаран се престрашено поклони, и рече: — Ти си најстарији, морао би знати како да помогнемо реци?
— Хм, хм! — промрмља сом кроз бркове. — Кажеш да река не може без цвећа? Па, буди ти цвет! Једном у години буди цвет! — стари чаробњак подиже палицу, а
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А бркови су му били масни, умазани и ушиљени као иглице. Почешће нагињао је своју ћелаву главу и масне бркове па ми се жалио како је костобољан, нудио ми да једем „пробајте само фино прасенце“ и нешто ми поверљиво објашњавао.
натмурен, строг, страшан, а поред њега уврнута мала лампа чкиљи и помало осветљава његово црно лице и ретке, мачорске бркове.
га је маларични напад, па се објашњава са својим старим другом што седи на војничком сандуку уз његов кревет, чупка бркове и смешка се својим подругљивим уснама. — Ево ти на: нико се не труди да разуме овог човека.
носа (као мали пао сам на клизавици) немам ничега нарочито упадљивог ни ва лицу, нити иначе; ја подсецам своје бркове, а косу чешљам „са стране“, као што је у моди — те ову чињеницу, то јест ово одсуство свога господства, и не могу и не
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у кратким хлачицама или чак у повојима: према мом замишљању, појам стрица морао је као неминован атрибут имати бркове. Замислите дијете у гарде-енфант-y с брковима!
Пиљио сам суха ока у те налијепљене, инертне бркове и за покој његове душе у себи бројио до стотину. Коси паралелограм поподневног сунца плазио је по тепиху примичући се
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
На броду за Делавер налазио се већи број фармера. Сваки је имао дугу браду, али нису носили бркове, јер је био такав обичај. Ободи на шеширима били су им заврнути надоле и потпуно су им скривали очи.
Ћипико, Иво - Приповетке
„Попонцију” је фес на глави; чуперак косе страга уредно је раздијелио, а оштре бркове сувом смоквом намазао; ушетао се поред лончића лимуна и наранџа.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
пада нама свима твоја лепа шала; А чашицу разбио бих на толико чести, На кол’ко нам ти разбијаш бриге и болести. бркове обрисô бих тако на тенане, Кâ што брише Абуказем наше готоване; Пак бих јоште поиграо од усхита сама, Кâ што игра
Краков, Станислав - КРИЛА
Размазили сте тог вашег писара. Хоћете ли коњака? Узмите. Тако из чутуре. Капетан је брисао подшишане бркове. — Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети. А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља.
Пио је расејано рум, који му је капетан Дановић за чај послао. Брисао је надлактицом чупаве бркове, и говорио да је републикански режим спасоносан. По небу се вукли бели облаци и окачињали о борове на гребену.
Кајмакчалан мора још ноћас да падне... Чичи мајору је нешто неугодно, чупа бркове, а кроз тело као да му мајушни куршуми јуре. — Само храбро, смело, стари сте витези. Напред, па са срећом!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је висок, и имао је црне, дуге бркове. Прави хајдук. Објаснио сам му шта желим. Он са пушке скиде бајонет и стави га у зубе. Пушку остави.
Не вреди говорити... Вели, наредио командант дивизије, и тачка. Потпуковник Петар заћута и доњом усницом обухватио бркове. Обично је то чинио кад је љут. Нас тројица гледали смо га оштро, јер се радило о нашој глави. Лука прекиде ћутање.
— стаде преда ме у ставу „мирно“ један од наших војника. Лице му било тамно, имао је малу шиљату брадицу и зашиљене бркове. Рекао бих да је Танасије, али откуда он са пешацима, каплар је, и још пушку носи. — Ја сам, Танасије Првуловић.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
По разголићеним, руњавим и широким прсима нахватало му се стврднуто иње. Уздигао накостријешене, дебеле бркове, испод којих мутно, као из неке даљине, вире уморене и готово умртвљене очи, па љума и граби уз пут. Сува зима стегла.
кô једно историческо збитије, што кажу наше свете, православне књиге — потврди Симеун, испи чашу на душак, отра бркове, напуни и припали лулу, па одушевљено настави: — Стоји народ спреман и наоружан.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко дишући, отирао браду и равнао бркове. Тад упита за манстир Вратимље. Кад рекох да сам отуд, он се прво обрадова а затим збуни.
Дадара није особито леп. Мужеван јесте, има широке јагодице, продорне тамне очи, дуге и вешто обликоване бркове, али леп није. Са женама уме на неки особен начин. Та вештина му је изгледа више урођена него стечена.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
! Зар она кметица једна До сада супруга чесна и домаћица вредна?! Он поче очајно пити. Лагано бркове сŷче, И страст га обузе силна да се ма с киме туче. И прилика му се даде.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Браду је, наравно, имао, јер кад наши садашњи младићи сила на браду и бркове држе, зашто не би он као философ то исто право имао, особито што од стотину младића деведесет и девет мисле да брада и
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Јесу ли сунце и месец муж и жена? — Зашто жене немају бркове? — Учи ли магарац школе? — Ко је натакао волу рогове? — Зашто госпа Станка има надут трбух?
Па онда питање зашто жене немају бркове морало се у мојој детињој души јавити као далеко предосећање познијег феминистичког покрета, који би то нема сумње,
познијег феминистичког покрета, који би то нема сумње, далеко брже напредовао и можда већ победио када би жене имале бркове.
разуме се, хартије из очеве канцеларије, ћилими и јастуци из куће, даске из шупе, брашно из кујне, вуна из јастука за бркове и браде, па онда сукње, стари капути, курјуци од косе и сви други предмети које мали одметници поберу и донесу из
повесмо, била је моја најстарија тетка, која је имала нечега митолошкога на себи већ и по томе што је под носем имала бркове као деветнаестогодишњи младић; Хезис, она што испреда конац, необично је одговарала мојој средњој тетки, јер је она и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Можда су и оне биле принуђене — говорио је озлојеђен потпуковник Петар, обухватајући уснама своје црне бркове. — Али, господине потпуковниче, то је понижење. Ми смо пошли на Голготу да нас не би спроводили Немци...
Али да иде најхитније. Командант је зубима гризао бркове. Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кроз уста Фочића Мемед-аге: Куд гођ иде, све кр'ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија; а кад Турчин
коњма, а напријед јунак на вранчићу, црних, Мујо, до рамена брка, панули му по малим пушкама, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране; необична ока и погледа, необичне слике и прилике.
мејдана, смеђих, Мујо, до рамена брка, и у њег су пали по пушкама, и покрили пушкам’ тепелуке, — сјају му се токе кроз бркове кано мјесец кроз јелове гране кад обасја од петнаест дана; око главе пера и челенке, девет пера, дван’ест челенака, а
коњма, оно ти је све пет Мркоњића; што је напр’јед јунак на вранчићу, црни брци пали до пушака, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране, необична ока и погледа, необичне слике и прилике, оно ти је
од мејдана, смеђих, брате, до рамена брка, и у њега пали до пушака, и покрили пушкам’ тепелуке, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране; око главе перје и челенке, девет пера, дван’ест челенака, а
дана откако се врло посилио: куд гођ иде, све кр’ата јаше, а другога у поводу води; он буздован о ункашу носи, а бркове под калпаком држи; он Турчину не да у кнежину: кад Турчина у кнежини нађе, топузом му ребра испребија, а кад Турчин
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Такав је тамо обичај. Јер чим неко има само мало веће бркове, већ га зову и саме удаваче „чича“, а ако још пусти и браду, њега сви зову „попе“ или „дедо“, па ма колико се он на то
Кад је запали, засука бркове, па се искашља тихо, као кад човек коће нешто важно да превали преко усана. Али ипак не рече ништа, него стаде