Ћипико, Иво - Приповетке
Антица му хтједе помоћи, но он се успротиви, вели: „Сам ћу још данас!” Бродица јури крају, вода што капље с весала одбљескује се у сунцу, пучина дршће у сјају, — а она се сневеселила; пригнула се
Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну. Антица се трже из мисли и припомјести.
Не знаш колико си ми досада јада задала! Бродица пристаде уз згодан шкољић; обоје искочи на крај; она га чека док бродицу нареди, па онда путањом пожуре прама кући.