Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Та... јесте, они су... — А шта им је криво? — Тхе... — Јеси чуо, Иване! Што јест, јест! Али кад дође коса до бруса — морам рећи, па да бих цркао!... Шта мисле ти људи?... Нека се они, брате, играју са својим главама, а не с нашим!...
ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1. УСТАНАК Дошла је коса до бруса. Кипело, кипело, па прекипело. Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дуго је преметао по дрвеном сандуку: нема бритве, нема каиша за оштрење, нема троугласте турпије, нема бруса, нестало воштане свијеће коју је дјед својеручно „усукао“ себи за укоп.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зелена, жива, Субота је кристал. ИИ У загрљај ми, Косиоче, крени. Кроз грмље, папрат, и са рогом бруса, похрли стубу, источнику - Жени, да млеком бљузне жбунаст честар буса.
Ћипико, Иво - Приповетке
црвен и мамуран, пратиће десним оком уре и уре коло у вртњи и оне искрице што се одбију свакога часа од оштрице испод бруса и живо врцају. . . То су његове вруће жеље.