Црњански, Милош - Сеобе 2
То брујање звона допало се било Павлу. То је био његов први, незаборавни, доживљај, у Кијеву. Та јека звона била је дубока, а љуља
Матавуљ, Симо - УСКОК
Мушицког, Новине, које су излазиле у Бечу год. 1793. и 1794.; календара итд. Јанко се трже на брујање звона и на тутњаву која настаде у манастиру, те се огрну струком, закључа ћелију и пође.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
па умјесто да најави крај уклетој ноћној хуци, он јој само надода звучну јутарњу лепезу и претвори је у добро знано брујање марљива поточара који неуморно сије брашно и још сањива пролазника, ранораниоца, са смијешком враћа на затрављене
Ишли смо заједно и у прави млин, и тамо ноћивали. Брујање и клепет, бескрајна прича дрвета и камена, насељавали су се чврсто у мој узнемирен дјечји сан.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Одоше оне у топле земље, ваљда су прешле и Средоземље.“ До трске стиже брујање млина, вредан је деда Триша ту је и Жућа, сања о зецу, а мачак сања миша.
Кад ујесен из Хашана кренем, насред Уне воденица стара подсјети ме на брујање вриједно сеоскога млина поточара. Ту осташе моји дани плави испод врбе, у прохладној трави.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Стеван Јаковљевић СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ПРВА Садржај ДЕВЕТСТОЧЕТРНАЕСТА 2 УЗ БРУЈАЊЕ ЗВОНА... 3 СИРОТЕ МАЈКЕ... 6 ОД САДА ПРИПАДАМО ОТАЏБИНИ 9 ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!...
229 РОВОВИ СУ ОСТАЛИ ПРАЗНИ 232 СРПСКА ТРИЛОГИЈА КЊИГА ПРВА ДЕВЕТСТОЧЕТРНАЕСТА УЗ БРУЈАЊЕ ЗВОНА... Чудне су вечери на високим планинама...
Чује се неодређени, усплахирени жагор... па јасни узвици: „Робови, напред!“... „Форверц... форверц!“ Онда неко брујање, затим шумор људских гласова... све су даље, још неко роморење... Наједном се све утиша. Само ноћ и језива тишина...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тамо на врбама, кратким и суморним гласом, јавља се ћук. А из села се носи, све лакше и лакше, нејасно, тихо брујање. Долази ноћ... Кад већ уђоше у село. Гојко се понуди да отпрати Љубицу до њена стана. — Нека, молим вас, немојте...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада наиђе поветарац и зањиха успавано бучје, те му шапат претвори у брујање; бучје се успротиви, поветарац се усили, те жешће кидише и отвара се борба, при којој јечи шума страшним и неравним
Све беше спремно. У школи настаде оно обично брујање пред долазак наставника. Тек понеки нервознији ђак устане, обрне се и разгледа око себе, па кад види да сви седе мирно
зебе од пута, којим мора неминовно поћи... А смртно звоно грми свечано, и његово брујање одјекује суморно преко прљавих кровова, и губи се тамо далеко иза првих брежуљака, што су опколили пространи град.
ЖИВОТ И СМРТ Одјекнуо је и умукнуо последњи звук манастирског звона... Још се разлеже тихо брујање као са оног света само у ушима болесниковим, горе у манастирском конаку, гдено се виђаху отворена врата.
У манастиру опет настаде тишина, коју прекидаше страховита ломљава, брујање и шуштање густе манастирске шуме, помешано са бесним звиждањем и фијуком ђердапске кошаве...
Тихо, готово кришом, удаљише се весели гости, само их одаваше оно брујање и звецкање јасних прапораца, које се тихо, као јесење јутро, разлеваше по густој недогледној манастирској шуми.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља. Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, манастир дакле. Бакоња закуца алком.
Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у наручју Нехљудова, оног високог, елегантног господина у бунди или снажног Симонсона, док су звона оглашавала Ускрс и брујање њихово умирало у бескрајним белинама сибирским, та Каћенка знала је зашто је живела.
ови млазеви, што онако фино преду и јецају, и као најфинија невидљива пара свилено брује, и нису млазеви, већ истинско брујање што допире из бескрајних низова телеграфских стубова који промичу, путују, лете некуда, сами самцати, или се врте као
У парку, рају тица, кроз раскошно зеленило грања, ветрић је доносио благо брујање звона и подизао, жалосно, опијао душу узбуњену чудно бојама ствари којима смо били окружени.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
јуре црни и густи облаци, отежући се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном. Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И тек кад се то страшно запомагање претвори у једно јединствено брујање сељачке тужбе, озго се појави Јабланова мајка, стара Вујана.
Краков, Станислав - КРИЛА
По небу се поклизали зраци рефлектора, севали су љутито шрапнели, и грмели топови са лађа. Чула се нека хука, брујање. Сирене су плашљиво пиштале. — Цепелини, будили се рањеници. — Аероплани, тврдили су други.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Уз то још страже јављају да с те стране једнако чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кроз ров се разлеже жагор. Људи су приправни на скок. Из бугарских ровова излете нечија рука. Чује се неко брујање, и кроз тресак граната заори се песма: Спрем’те се, спрем’те, четници. Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру!
Ревносни потпоручници скачу и сви наглас протестују. Узрујан жагор испунио је павиљон, а кроз оно брујање зачу се глас капетана „Фикуса“: — У стрелце! Други вичу: — Ево је... — Терај отуда... — Сад је под креветом...
Ћипико, Иво - Пауци
Испод ногу им простираше се саг зелене траве. Издалека, као лака музика, допираше до њих брујање водоскока. Брат га претстави. Она се диже. Пружи му руку и, уз стидљиви дрхтај трепавица, обори очи.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Немиран, лутам по овој лепој вароши, пењем се на њене брежуљке, улазим кришом у цркве, слушам брујање оргуља, ослушкујем сребрнасте гласове звона што говоре Моцартовим језиком.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свуда наоколо разлеже се лупа, прасак, цепање, брујање људских гласова, па се све то слива у узаврели шум слично хуци набујале планинске реке, која безумним налетом све руши
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Из даљине се чује потмуло брујање. Мачак први скаче на ноге. — Авион! Хука мотора све је гласнија. Одједном се, ниско изнад бријега Лисине, појављује