Употреба речи брују у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Шљивике гужва рачваст налет ветра. ДОРОТЕЈ РАЧАНИН: СЛОВО У ПЧЕЛИЊАКУ Уз трмке трајем, молитвен у брују. Уљаник брунда.

Уз трмке трајем, молитвен у брују, а нарав моја јестаствèница је, што истим чином узима и даје. За обед седам Тучу и Олују.

Тренутак снолик: гледам се из гроба, а гозба тече - сјаје света оба. Уз трмке трајем, молитвен у брују. ТЕОДОР РАЧАНИН: ЖАЛ ЗА ДУДОВИМ БУРИЋЕМ, КОЈИ МУ СЕ, ПРИ БЕЖАНИЈИ, ИСПАВШИ ИЗ ВРЕЋЕ, ОТКОТПЉАО У ДРИНУ Још котрљ

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

је упадао у целац као у црну, сипкаву мочар, спреман да заспи у снегу који је све више засипао, часком се обрео у том брују гласова, одједном сигуран да му је, ето, ипак дато да преживи и данашњи дан. Још у подне, није тако изгледало.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Свет изумро. Никог нема, Да ме поздрави, Кô да цели живот дрема, Живот убави! Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама. Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности