Црњански, Милош - Сеобе 2
Стићи ћу ја још до Беча, и до Бестушева.“ То је опет био онај високи, охоли, Павле, са намирисаним брцима, кога су знали годинама. Перикмахер му је био то јутро удесио златну косу и она је треперила у увојцима.
У једном тренутку старачког беснила, Стритцески је био – са седим брцима, који су се тресли – чак и насрнуо на Петра. Викао је да је Петар Циганин.
Госпожа Фемка је, неким чудним осмехом, посматрала тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који је тако широк у раменима, а тако узан у пасу.
Оно што је на његовом лицу било врло ружно, била су уста, под брцима. У њима је имао још само два‑три зуба, који су смрдели.
Исаковичу се тај његов рођак био допао. Зимински је био онизак, упалих образа, са кусим брцима, а косом као чекиња – или бодље у јежа.
Његове плаве очи гледале су сад уморно. Његов осмех, у брцима златним, над руменим уснама – осмех по ком су га жене памтиле – није више био топао.
Они су обожавали тог стаситог, високог, официра, са намирисаним брцима, који није само пристајао да са њима игра, магарца, него и да га јашу, као магарца.
У црнини, оковратника, Павлово лице чинило се као од злата, са брцима, и увојцима косе, боје старог злата. Исакович је имао плаве очи, које су тог дана биле тамне, боје љубичица, а црте
То је био повисок човек, жут и рошав у лицу, са великим, сивим очима и дугим црним брцима, који су му висили низ браду.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто... еј, еј...
Говорећи сам са собом, мрдајући само брцима, он није јахао удобно и раздраган лепим пролећем, као они што су пролазили пре њега, застајкујући пред сваком крчмом и
леп, својим грозничавим очима, боје старог злата, и својим помодрелим уснама, под гаравим, змијским, опуштеним брцима, који су за њу били нешто тако необично. Беше самртнички побледео и непомичнији него икад.
Гледајући га са подсмехом и она беше зачуђена његовим кривим ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу.
Учини му се да, при једном прозору на спрату, виде лице митрополитово, са до грла и ушију зараслом брадом, малим брцима и лукавим очима. Примети да га и са других прозора посматрају и пазе.
Милићевић, Вук - Беспуће
свјетлости напола застрте свјетиљке, једног човјечуљка, мршавог и кржљавог, с малим, неуредним, накостријешеним брцима који су улазили у уста, са жутим лицем и ситним очима; шћућурен згурен, збијен уз дрво, непомичан, с великим рукама
крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био је у свечаном, црном оделу. Мени је, са својим брцима, личио на жандарма. КОМЕНТАР УЗ ПЕСМУ „ЈАДРАНУ“ У она времена, буржујска деца, после испита такозване зрелости,
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Из гомиле се издвоји један развијен, здрав, отресит капетан, са великим зашиљеним брцима, па приђе болеснику, и пружи му руку. — Здраво! – загрми он крупним, јасним гласом. – Како да ме се не сећа...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
на исти начин приказан: „Гледајући га са подсмехом, и она беше зачуђена његовим кривим ставом, отромбољеним устима и брцима и погледом уморним, а нарочито јој сметаше што се непрестано премештао с ноге на ногу.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде посматра оца. Очи му се уставише на смежураној кожи око слијепих очију и на отпуштеним брцима: учини му се да се наједном постарао.