Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Још мање што од ње да очекујеш. Сада од ње ни сам Бог неће знати шта да ради. Она је и онако брљива, па још сада. Миленија, сва срећна а и уплашена да „снашка“ њоме неће бити задовољна, јер можда је она неће знати
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
један си је чорбаџи-Замфир у град; море, до Солун и Филибе нема га јоште потакав! А ти — их што си брљива! Младо, лудо, аџамија, — ти искаш да станеш еснафска жена!... Ти да га заб’равиш!... Он си је човек сирома... фукара!
! Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!... И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!... „Тија вода брег рони; као камен дубе“, вели стара, искуством освештана реч...
— За кога збориш? — За Манчу нашога! Зашто гу не давате кад се деца, ете, бегендисују? — Погле гу што си збори жена брљива! — вели Ташана Таски. — Кој ти рече за бегендисување? — Зна си цела ма’ала и сав град, — та ја да не знајем!
). Не слушај гу што си је там при вас зборила! Никој гу неје пратија, — сама си, брљива, оде при вас!... — Хе, лагала је што је зборила? Не ли? — Неје, ете, лагала, ама... ете, неје требала да збори!...