Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А шта ћу ја с мојом Жујом? Она се не зна пењати. — Па да је свежемо под букву — бубну Стриц. — Ехеј, а кад је они нађу, па погледају горе и виде нас! — досјети се Ђоко Потрк.
— злурадо поче он, али неко грање на које је нагазио одједном с праском попусти и пољар се стропошта у кујину кућу, бубну право у здјелу с водом и тек ту доврши започету реченицу — ... пропали! Истог тренутка одјекну страшан арлаук.
Луња се на то само трже, пажљивије загледа дјечака на свом крилу, па брзо скочи тако да Стричева глава бубну у траву као нека бундева. — Ништа њему није, претвара се! — опоро рече она отресајући љутито сукњу.