Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Нагађали смо. То нам је постала забавица за доконог шврљања градским улицама. Бубуљичаво лице, жућкаста маља, шкрофулозне вјеђе поцрвењеле од плача били су нам стално пред очима. Зашто је плакао? Ко зна!
Ми смо размишљали и нагађали, а он је луњао и луњао, колао свијетом као манљив грош, проносио по периферијама своје бубуљичаво лице и разносио своје сузе, као што се разносе бочице млијека за новорођенчад. А можда уопће и није плакао?
— Како било, бубуљичаво је лице и даље кружило и кружило, а сузе су текле и текле. А Иван и ја и даље смо копкали и копкали, и настојали да