Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Али што још више на први поглед пада у очи, то су расне особине становништва источно од Искра и од Ихтимана у Бугарској: тамо су многобројни монголоидни типови, којих је све више уколико се иде ближе Црном мору.
је за то потребан један период мира, једна ера демократизације, у којој треба просветити народне слојеве, нарочито у Бугарској.
Има их доста који су се школовали у Србији, у Бугарској или у иностранству. Готово су се увек спремали за практичне интелектуалне професије, нарочито за медицину,
људи овога типа у Србији прилагоде општем духу земље, изједначе са осталима и не јављају се као класа, они напротив у Бугарској сматрају себе за духовно надмоћније од домородаца и издвајају се као класа, која се између осталога одликује
је међу првом балканском интелигенцијом било доста таквих, који су били цинцарског или мешовитог српско-цинцарског (у Бугарској бугарско-цинцарског) порекла. Сви су ови пословењени Цинцари у крајњој линији пореклом из области централног типа.
У последње време много их је ишло у Бугарску или у печалбу или у школе да би постали учитељи и свештеници и одали се бугарској пропаганди.
Многи су у Бугарској били халваџије и бозаџије, продавци халве и бозе по великим радњама, које посећују чак и људи из виших слојева.
Они су стално радили на томе да окрње од земаља одређених Србији да би их дали Бугарској.* Пошто се сматрало да је Србија у сфери аустријских интереса, она није била уопште ни питана.
Уосталом сва је делатност, коју је Русија развијала до последњих година у ослобођеној Бугарској, показивала њену тежњу да од Бугарске начини руску покрајину.
Бугарска је имала успеха само у неким варошима, у којима су многи Срби пришли бугарској странци. После 1913. године становништво се почело брзо отресати свега онога што му је наметнула бугарска пропаганда.
становништво; досељеници су из горњих сливова Нишаве, Тимока, Искра, Брегалнице и Струме, и има их све до Дунава у Бугарској. Срби и Бугари зову ово становништво Шоповима, што означава да су у развитку заостали, сирови људи.
свештенства и власти — који, с разлогом, сматрају овај обичај као специфично српски — у крајевима који припадају Бугарској овога обичаја већином нестало.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Србију, бије се у устанку, лута по Угарској, Аустрији, Немачкој, Хрватској и Далмацији, ускаче у Црну Гору, бави се у Бугарској и Влашкој, у неколико махова иде у Русију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Командант објашњава и моли да се склоне, а он ће објавити полазак. Ови долазе из пограничних вароши према Бугарској и мешају се са избеглицама из Београда. Причају да су Бугари мобилисали и верују да су борбе већ отпочеле.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— »То су наши одношаји са страним државама. Што ,се тиче припреме устанка у Бугарској и Ст. Србији, моја вам је влада говорила да је »све спремљено и готово.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
тражи да се заузме Сива Стена и Старков Гроб по сваку цену, јер ћемо онда сићи у долину Црне реке и заћи иза леђа бугарској армији.“ „Разумем ја све то. Знам — знам... Али с чиме? Без артиљерије немогућно је нападати на жичане препреке.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
га давао му име, глас своје радње, трговине која је била не само прва и чувена код њих него у целој Турској, Бугарској, па и Босни... Ето стога је била толика Младенова радост у том хаџијином здрављењу, тражењу од њега еспапа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ту се истоварисмо и на једној пољани подигосмо бивак. И замисли, док се у Бугарској вршила увелико мобилизација и концентрација трупа на нашој граници, ми смо седели, двеста километара далеко, на једној
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Грђе нису поступали ни Турци. Слична варварства он чини и у бугарској песми. Није јасно зашто је народни певач придодао Марку ову злочиначку особину. Можда је то случајно?
од слепице Живане („која је седела у Земуну, а родом је била однекуд из Србије, и као слепица ишла је чак и по Бугарској“), Женидба Влашића Радула од једне старе жене у Крагујевцу, Марко Краљевић и бег Костадин од Грује Меанџића (из
Никада те веће брати неће веће (свеза) — већ већил — повереник, заступник, пуномоћник Видин — град на Дунаву (у Бугарској) видован — онај који све види и зна видовит — онај који види и зна више и боље него други Видојевица — планина
стамбулија поша — црни турбан, извезен златом, који су Турци носили око главе Стара планина — источно од Ниша, на бугарској граници Стари Влах — „планински предео у граничној области јужне и северне Србије, велика висија динарских површи и