Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
У поезији се издвајају песме спеване у дугом стиху, од петнаест до шеснаест слогова, такозване бугарштице, које се певају са или без инструменталне пратње, некад у колу.
је познати српски правни историчар Валтазар Богишић збирку под насловом Пјесме из старијих, највише приморских записа (бугарштице), 1878. Први већи зборник народних десетерачких песама, опет махом епских, записивао је од наших певача, почетком 18.
Да су се бугарштице као песме "српског начина" изводиле у Ердељу и век касније, посведочиће мађарски писац Шебешћан Тиноди у својој
Његови веслачи, рибари испоставили су се, наиме, као врсни певачи, и у доколици "за време минути" казивали му бугарштице: "... Сарбским начином....
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА Епске песме, према стиху у коме су испеване, деле се на две групе: гусларске и бугарштице. Прве су у десетерцу (кратком стиху), с цезуром после четвртог слога, и без припева.
пучка песма. Бугарштице су се певале у XВИ и XВИИ веку у Дубровнику, Далмацији и западној Хрватској, и тада су и забележене.
Не зна се које су старије. Судећи по томе што су бугарштице раније записане и што су раније изишле из употребе (угасиле се у току XВИИ века), рекло би се да су оне и старије.
Та појава се не може друкчије објаснити него утицајем десетерачких песама на бугарштице. Сем тога, бугарштице „не опевају онолико историјских догађаја колико песме краткога стиха, мада често певају исте
Та појава се не може друкчије објаснити него утицајем десетерачких песама на бугарштице. Сем тога, бугарштице „не опевају онолико историјских догађаја колико песме краткога стиха, мада често певају исте догађаје н јунаке које и
Пошто је навео стихове из бугарштице који садрже Милошеву изјаву о томе да ће бити Лазару слуга и у гробу као и за живота, Кравцов изводи овакав закључак:
године В. Богишић у књизи Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, где већину песама чине бугарштице), око 1730.
Велику збирку јуначких песама издала је Матица хрватска (почев од 1896, у више књига). Бугарштице је објавио (поред Богишића) Миклошић у књизи Волкѕепік дер Кроатен, 1870.