Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Скини капут, засучи рукаве, узми ашов, будак ил мотику, и, засуканих рукава, гологлав и бос, под којом хоћеш од ових букава копај, ископаћеш: иструнулу
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад тамо, а око једног гроба њих два-три нешто завирују. Једне празне таљиге притеране плоту. Двојица држе будак у ћускију, као хоће да копају. Мојсило загледа боље, кад ал' однекуд онај путник што му је причао 25.
« Одмах ти, болан, гракну село, те ко будак, ко мотику, ко пијук, ископаше га и однеше, те укопаше чак негде крај Граца под обалу и, хвала богу, више ни градљике!
— А ти си то, Марјане! Откуд ноћас у ово доба? — Имаш будак, учитељу? — Будак?... А шта ће ти будак? — упита Никола чудећи се шта је томе ноћас наспело. — Будак... треба ми.
— А ти си то, Марјане! Откуд ноћас у ово доба? — Имаш будак, учитељу? — Будак?... А шта ће ти будак? — упита Никола чудећи се шта је томе ноћас наспело. — Будак... треба ми. Имаш ли?...
— А ти си то, Марјане! Откуд ноћас у ово доба? — Имаш будак, учитељу? — Будак?... А шта ће ти будак? — упита Никола чудећи се шта је томе ноћас наспело. — Будак... треба ми. Имаш ли?...
— Имаш будак, учитељу? — Будак?... А шта ће ти будак? — упита Никола чудећи се шта је томе ноћас наспело. — Будак... треба ми. Имаш ли?... — Окани се ти, Марјане, ноћас будака... Иди те спавај, боље ће бити. Не дам ти ја сад ништа!.
— О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад? — упита Сава разбирајући се. — Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?...
— О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад? — упита Сава разбирајући се. — Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?...
— О, о! Држ' се!... А шта ћеш ти сад? — упита Сава разбирајући се. — Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?... Имам ја — те још какав будак?..
А шта ћеш ти сад? — упита Сава разбирајући се. — Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?... Имам ја — те још какав будак?...
— Имаш, ћато, будак? — Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?... Имам ја — те још какав будак?... Много паметнији од тебе... А што ће ти? — Та треба ми.
— Шта?! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?... Имам ја — те још какав будак?... Много паметнији од тебе... А што ће ти? — Та треба ми.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
коњаник борија — труба бугија — прашина, облак прашине буљубаша — четовођа буљук — одред, гомила бусија — заседа будак — ћошак, закутак вајат — ходник, код нас једнособна дрвена кућа ваља (фаља) — рупица на пушци или топу где се пали
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А кад се у срезу појави ајдук он скине ђуду и лично иде у потеру. Ис— купи сељака па ко буџу, ко будак, ко косу, а само он носи пушку-капислару. И опет рукама живог ајдука ухвате, а пушку и не опале.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
На поду гроба беху поређани остаци стринини: глава, руке, ребра... А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и
— Станојо! — дрекнух уплашено. — А? — Ђипи он и погледа ме страшно; али кад виде ко сам брзо се прибра, узе будак и отпоче да копа, шанув: — Ти си, Миле! Ја му пружих торбицу. — Ту да скупиш — рекох, а и мени глас дрхташе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ама, ми ћемо да заглавимо будак ноћас — вели ми Александар. Предосећамо да смо на крајњој граници докле се сме ићи.
И изненада ми падоше на памет речи Александрове: „Заглавићемо данас будак“. Људи још нису стигли да ископају заклоне, а и шта би нам они користили, када нас пољак у главу гађа.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну Влашку кућу, а Вла пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаа: држи море коња, па вичи Влаињу, нека мијеси погачу и кува цицвару и пече
Један пут ја мртав гладан дођем пред једну влашку кућу, а Влах пред кућом теше држалицу за будак. Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаха: држи море коња, па вичи Влахињу, нека мијеси погачу, и кува цицвару и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| и другојача којекаква имена, измишљена за глобити живе и мртве, то су ти твоји Јерусалимци и Светогорци; будак њима ваља и мотика, нека раде ка и други људи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Требаће им да склепају неку колибицу или чатрљу од блата, па сам за њих украо брадву, секиру и будак. За ложење ватре: чакмак, кремен и труд. Могу искрчити комадић земље у шуми и посејати на пролеће нешто усева.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Старина Новак каже Грујици: Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у Софију равну, те уводи Гркове сватове, каке свате Грчићу сабира.
Ко имаде, и предаде благо; ко предаде, онај и остаде; ја сам био човек сиромашан, не имадох да предадем благо, узех будак, с чим сам аргатовô, па с будаком одох у хајдуке.
Кад је мене мало забољело, и ја сам се врло ражљутио, па потегох будак са рамена, те ударих Туре на дорату. Како сам га лако ударио, умах сам га с коња оборио, и к њему сам онда
до три кесе блага, па их пуштих себи у њедарца; отпасах му сабљу од појаса, њем отпасах, а себи припасах; оставих му будак више главе, да чим ће га закопати Турци; па посједох његова дората, одох право гори Романији.
Но чу л', сине, Грујица дијете! Свуци, сине, господске хаљине, па обуци бугарске хаљине, и понеси будак на рамену, па ти иди у Софију равну, те уводи Гркове сватове, каке свате Грчићу сабира.
Кад то зачу Новаковић Грујо, једнак свлачи свилу и кадиву, а облачи бугарске хаљине, па понесе будак на рамену, учини се голема сирота, право оде у Софију града — да уводи Гркове сватове.
бојка копља; већ ћеш, болан, умријети, Марко, ја од бога, од старог крвника; не може ми га образ поднети; оставих му будак више главо, да чим ће га закопати Турци; па га баци у то море сиње; завиде му оне ране грдне; браћо моја, до два