Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Грил: Какав сам, да сам, боље ми је него теби. Одисеј: Та не будали, кукавче, ја сам дошао да те возвратим у први образ. Само реци да хоћеш, пак ћеш намах бити човеком.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— поче чича Мирко узевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... — Уха, чича-Мирко!... Не будали!... Нема он још домаћице!... — гракнуше сви гости у смеху. — А јест, богами! — рече Мирко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ти си будала!... Још сам ти отоич рекао да си се преварио... Не будали више, доста је било. Турчин мишљаше да тим пресече сваки даљи разговор о тој ствари; али се грдно преварио.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Новак је коракнуо као да намерава да зађе између клупа, а онда се повукао поцрвеневши тако да је и последњој будали постало јасно да је то због репа који му је Саша Албрехт прикачио јесенас, а наставничкн савет после водио истрагу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Хеј пријане, шта то копат поче? „За њу раку.“ — Не будали, чоче! Та у њој су све радости моје, Њена рака јесте срце моје.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није се знало обраћа ли се он то самом себи, будали, или Ради с Брдара, лопову, а можда и обојици у исти мах. Брзо је дјед преболио штету, а било је тога и ван кофера,
Опљачкани коњокрадица обори главу, погледа у своје мамузе и замишљено рече: — Сваком је бог дао неку радост, па и будали ...Е, мој Васкрсије, ти нас данас баш лијепо разговори, хвала ти ко брату.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Опа сад оде кући, па чим се састане с човјеком рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу да закољеш нашу Миленку. — Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
НИКОЛА: То не; али, ако оћеш да знаш, волио би да је и таква. МАКСИМ: Е гле, шта овај будали! Море, гди си видио да жена треба да је ђаво? Ах, зашто мене бог прокле, те удари на аспиду!
ДОКТОР: Ајде, не будали! МАНОЈЛО: Ви сте ме тако учили. ДОКТОР: Како бих мого ја тако што говорити? ПУТНИК: Јесте, то су ваше сопствене
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Ал’ говори Радоња са коња: “Не будали, Јагодина мајко, Није твоја нејака Јагода, Сву ноћ ми је на руци преспала, Десну ми је претиштила руку.“ 164.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ко... шта?... — Чуо сам све, него говори, не бој се. — Да си ми по Богу брат, немој ми кварити!... — Не будали, но говори брже, како наредисте? — Само да набавим пушке и да наредим са мојима вође, па да је водимо.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
У биртију не свраћали! На путу не преваљивали! По судовима се не ћерали, а будали опростили! Туђе међе не преорали, туђе муке не жељели! Туђа мука — готово проклетство!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
АНЂЕЛКО: Смислила да судаје, па изабрала мене за мету! ИКОНИЈА: То јоје, будали, фиксидеја! А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла!
АНЂЕЛКО: Донес ти мени једну месечарку! И отворде ми једно лађено пивце! А проводаџиши некој другој будали! МИЛЕ (улазећи, с врата): Дајде ми једну ракију! СТАВРА: Чујем зглајзо ти онај твој! МИЛЕ: Који мој?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сада ћу ја теби. Пењи се! Мали чистач је сажаљиво погледа и осмехну се: — Не будали, рибице! Погледај колика си! — Ти погледај! — Одбруси риба и поче да расте. Била је већ велика као чамац.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она сад оде кући, па чим се састане с човјеком, рече му: — Чујеш, човјече, ја хоћу да закољеш нашу Миленку. — Не будали, луда женска главо, — вели јој човјек.
Ћипико, Иво - Приповетке
Али не будали, знамо како ствар стоји!” А неки, чисто завидећи му, у четири ока вељаху: „Добро му је успјео цолпо ди мано!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Црногорац љутито потеже руком завоју, и би га здерао да га не уздржах. — Не, човече, не будали! Баш стога што видим да си јунак, би ми и било криво да улудо погинеш. — А ко гине у паметну, господине?
Ћипико, Иво - Пауци
— Не будали! — одговори мирно Раде и, насмијавши се, рече: — Не замеће се ноћашњи траг тако лако!... Већ 'ајдемо, жено моја!
Куд си накастила? — Својој кући... Не могу даље издржати... Што ће ми лудо дијете. —Не будали, жено! ... Раде примиче свакога дана... Оно је моје дијете! — хтједе Илија да Машу наведе на шалу.
Разговорна је ова пећина! Слушај даље као да нешто јеца... Дубоко је то доље. Ти се страшиш? Не будали: са мном си!... Вода је то: протиче .... А бог зна гдје навире!
Гдје је то? Бог с тобом! Нека је земљи благословен и труд, и напор, и зној наш!... Не будали, нема сељаку над њом бољега хранитеља. Раде ућута.
А, бога ми, она је била ватра... А њега знате, чобанче жељно ... —А што ће отац Војкан? —Не будали! ... Зар треба да он за то зна? Прелџије устадоше, ватра гасне.
— опази поп Вране. —Не треба да се он врза око ње... Она за њим пристаје гдје хоћеш, — увјерава слуга. — Не будали, свијет више говори него је... и мене потварају с њоме, а праведна је.. . —Чудо божје, што она вас неће ...
—Не будали, Петре, — одговори капетан, — нису људи врчи... Даће пресвијетли на одласку, видићеш. — Прими и мој дијел!
— Не иди, оче! — вели му Раде пред кућом, самарећи коња. — Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам... —Не будали, што ти на ум пада? ... Гдје је то?
и трошак је мањи, — опази Раде. — Таман си погодио!.. Газдинско, грађено вино за Божић, е, јеси ми га ти! ... Не будали! Хоће се да је божићње вино оно негдашње, нашко, што самар њиме по године мирише, а чисто и бистро као дјетиња суза...
” Кад пјевање престаде, газда Јово вели, онако као да му је онај час на памет пало: — Колико сам оној будали Ради говорио да одустане од тужбе, али што влах уврти у главу, не би нико, ни бог! Гдје ће сврака соколу нахудити?
Оно чабанче вели слузи, гледајући на калуђера: — Старовјерац је оно, јуначина, брате! Али не будали ти, и храна, и вино... Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...
—Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше. — Што ћу са ово пара, а ако су накастили однијети ми их... фала богу,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Вели Зуку Чулко барјактаре: „Не будали, драги господару! Далеко је Тијана планина: одавде је до мора сињега равних, Зуко, тридесет конака, а уз море тридест
Но ме с’ прођи, драги господару, не води ме Тијани планини!“ Но му вели од Удбиње Зуко: „Не будали, моја вјерна слуго, него развиј зелена барјака!
Стара му се насмејала мајка: „Не будали, млађани Ненаде! Ја сам теби браца породила, Предрагога, твог брата рођеног, и јуче сам за њег разабрала: да с’ наоди
Беседи му стара мила мајка: „Не будали, млађани Ненаде, јер ћеш лудо изгубити главу“. Али Ненад мајке не слушаше, већ он чини што је њему драго: он покроји
“ Вели њему Фочић-Мемед-ага: „Не будали, Бирчанин-Илија! Тко би горског упустио вука?“ Мемед-ага викну на џелата, џелат трже сабљу испод скута, те Илији