Употреба речи буде у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Не звече сабље бритке, не — робовски ланци тупим својим јеком буде болом успавану својту оних што на мегдану бојном, светом страшћу занети, викаху: „Смрт или слобода!

кад се мисао удуби у сиву маглу далеке прошлости, ништа више не бих пожелео но да ми нико у роду са другог злочина не буде осуђен... Беше Велики четвртак 1849. године.

Ја сам ћутао. А шта сам могао и одговорити? Зар да ми жао буде што ћу са двоје сиротих комад хлеба поделити?... О, никад, никад!

Али је и то било као с брашном. У брашно које су сиротињи делили трпали су песка, да буде теже и више, а у мршаву чорбу којом су сиротињу хранили нису метали меса ни масти: то беше више налик на врелу, јако

„Ми, оче, немамо никаква писмена“, рече Живко. „Ми, као велимо, да ти то удесиш, а ми да платимо колико буде право“. Архимандрит се лукаво насмешио, видело се да му се такви предлози веома допадају. „Да удесимо џанум?...

— Је ли грехота љубити, старче? Ја твоју Јелицу само љубим! — Сад иди, — рече старац, задовољан, — а кад буде време, дођи, и ја ћу ти је дати... Ничија неће бити до твоја... Милисав га пољуби у руку, па оде...

Та ће ствар доћи и до мађистрата, па је боље да буде више, него мање. — Молим те, господине, — богорадио је Никола, — гледај како најбоље знаш; та није шала да ја под

старац љубљаше њену збуњену главу тако нежно и умиљато, милујући је по белим обрашчићима, да се девојче побојало да не буде истина што сељаци говоре да ће јој отац померити памећу...

— Све лепо да буде спремно, дете моје! А у торбу ћеш метнути и нешто мало јабука и крушака... Треба се и господи нечим умилити, а, богме,

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

разговарати, и што добро будем знао драговољно казиваћу т и, и што је најважније: не само за живота но и кад ме не буде на земљи.

Но, — како се често случава — ко друге| лови, и сам уловљен буде, и ко за туђом вуном пође, сам острижен дома дође. Ловац, негде ту сакривен, устрели орла.

уступити оно исто што су од христјана силом похитили, а не мисле да бог и правда хоће да с временом опет сваком своје буде. Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био?

Совјетује један премудри Инглез (лорд Чистерфилд) свог деветогодишњег сина, говорећи: „Чини ти све што ја хоћу док ти буде осамнаест година, а потом за всегда ја ти се обештавам да ћу чинити све што ти будеш хотео.

Чему смо привикли и што смо из детињства научили, то и тако хоћемо да буде и да остане, ако ће свет пропасти, и ми с њим.

Ко хоће да су му други праведни, нека и сам таков к њима буде. „Јелика хошчете да творјат вам человјеци, творите и ви им подобнаја”, учи нас наш небесни учитељ.

Совјетује нас басна да се за свако наше нужно дело за времена спремамо. Оно што ваља да буде данас, не отлажимо на сутра: „О την ευκαιρίαν των πραγμάτων αμελών εκπεσείται της των καλών θύρας: Ко благовременство

блажено је време садње и сејања, ко жели да му јесен мужескога возраста плодовита дође, и да му зима старости спокојна буде. И што је најважније, не само ово маловремено, но и вечно благополучије од младости зависи.

Добро које може бити у ваше време, зашто да чекате да после вас буде? Просвештени архијереји и доброжелатељни разумни мирски свештеници, они су дужни на то народ склонити и увјештати.

” Обманшчик себи највише вреди, ибо кад и чистосердечно што буде мислити, неће му нико веровати. Тако и сама истина потире цену своју кад је лажљивац каже.

χρήμα γένηται, άξωστοι έκιον: | Ко код тебе близу обитава, тога навластито зови на част, ибо они кад ти што до потребе буде, неопојасани притрче.

η ϕήμη γένιτό μοι: Нека ми нејма ни злата у дворови, и од Орфеја лепшу нек не појем песму, само знаменито име нек ми буде!

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

подиже кулу, с које се прате сви путеви и знаци, и с које звона, на најмањи знак, подижући чавке, вране и гавране, буде мужеве да бране бедеме!

У овом мраку глинених руку и ногу биће добро ако не буде горе. Из овог мрака, што труне и трује, не чује се позив ослободиоца.

суснежица, и вук, риба и врана крећу на нас, у лов, бескућнима у вејавици, Тројеручице, Твој трећи длан нека нам буде кров!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

оправе, и ја се почнем сумњати, но опет поверим Ивану и Кићану, јербо су моји људи и стари познаници, а и мило ми буде да се час пре турског зулума избавимо, јер нам је био сасвим досадио.

да се не пороби, а и мене ће скоро цар послати, да на Забрежју шанац начиним и топове превезем, но треба, кад време буде, да и ви људе пошљете да шанац помажу копати’.

После рата изваде кнезови 1793. године хатишериф да у београдском пашалуку не буде читлук-сајбија ни ага, нити њиови̓ десетака, него само да се даје спа̓ијско и царско.

неки Кара-Смаил, који је свуда, куд је год ходио, по 30-40 момака јаничара за собом водио; он се спремао да у Београду буде јаничар-ага, и слабо се Хаџи-Мустафа-паши покоравао.

Зато вам препоручујем где вам буде дужност о детињој се науки старати, да не дајете децу невешту и неучену, да у почетку у буквару рђав и ружан темељ не

Јоку из Рабаса, онда ето вам узмите заједно с њиме и село Рабас од моје кнежине, а и тако је на међи; то село нека буде одсад под вашом кнежином”. — И тако Подгорци буду задовољни. Док 1792.

да не може и да није право да погине од Турака на правди, онда гракне сва скупштина, више од хиљаду људи: „Ако ти буде суђено, а ти погини као кнез”, пак шчепаше га и дигоше на руке.

Мој стриц каже им, да он не сме међу Турке више ићи, и да неће кнез да буде. — Турци кажу: „Слободно, тврда је вера.

браћо, да су Хаџи-Муста-пашу дахије убиле, и да је Хаџи-Муста-паша имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да буде везир на очино место; он је, откако су му дахије оца убиле, једнако код цара просио да му изун и ферман даде да покупи

да покупи војску и на дахијама освету за оца да учини; и већ му је сада цар изун и ферман дао, да може слободно, како буде знао, свога оца покајати.

Ми се поплашимо од тога да не буде истина сад, кад ми већ Шабац топом бијемо. Као генерал-команда, тако нам је и митрополит Стратимировић писао, и свима,

му (копље, миждрак) гардија ми; сабља му, сабља ми; чиме он воли, да ја и он мејдан поделимо, а сиротиња нека мирна буде!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

псујући веселом Сими и где и шта има, сагна већ назимад у обор, па накричи Паји да иде кући и да гледа да опет не буде каке штете, а он окрете право у сеоску механу.

— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити. Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру.

Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.

Радан опет стаде, па као затежући се рече: — Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо? — А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода. — Две рубље.

Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан. Па још оно његово званично понашање!

— Е баш, Ђуко, хвала ти!... Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара. — И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.

двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«. — Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.

Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«. То ти је најпречи и најсигурнији лек.

« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.

— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. — Два јесу, ако не буде и више. — Лепа пара! — Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп.

— Макар и ја, само ако буде ћара — одговори Видак, мислећи на синоћну напомену Милунову да ће се данас о нечем разговарати.

А ти барем за ово лето да станеш код тог човека. Газда је први у овом крају. Јамачно се сећаше ко је. — Да не буде то газда Милун? — Јес', он. Код њега ће ти бити добро.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Честити ефендија, не питај! Пусти мене да радим!... Ја сад добро видим шта ти желиш!... И кад ствар буде свршена, ти ћеш мирити не само два човека него Црну Бару!... —— Маринко! Брате! Човјече!...

— Па шта да радим? — упита Лазар, видећи да Маринко све зна. — Ја бих чинио све, само да она не буде његова! Е, мој синко!... Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!... А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио?

Нека страшна мисао, страшна као авет, дође му на памет. — А ако ти ниси убио Станка!... Ако он буде жив, куд мислиш онда?... Оп осети да му се земља под ногама гиба... Али се опре тој мисли. — Убио сам га!... Убио!...

Ко да их остави?... Зар да их под седу косу убија?... Зар да им под старост загорча дане?... Зар да им тако буде захвалан за њихова доброчинства и негу?...

— Ја добро мислим, честити ефендија. Сад треба да се ти заузмеш за Лазара... И онда је Иван Миражџић твој!... А кад буде Иван уза те, онда је Црна Бара завађена. Желио си да мириш Црнобарце — жеља ти је испуњења. — А гдје је Лазо?

Станку се груди надимаху. Није се могао надисати, тако му прса посташе тесна. Али он хтеде да буде прибран и миран, И поче себе разговарати: „Шта?” — мислио је. „Нећу ја њему прса у прса!... Ја ћу њега иза грма!...

Охо!... овај ага парајли!... Гледај оружје... сама срма! — То је Станково! — рече харамбаша. — Нека му то буде наш поклон за овај први мегдан!... — Право је! — рече Суреп. — Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица.

То није био живот него вечне муке... И само мучење у паклу не може бити горе: живот њихов био је пакао. Како да не буде пакао?...

Алекса је ћутао. У дубини своје душе осећао је и сам те боле... — А ја знам да није лопов!... Није! Ако он буде узео једну туђу сламчицу, ја ћу дати да ми главу одсеку!... — Али како онда? — поче Алекса. — Како?... како?...

Привикаше са свију страна: — Да га примимо, харамбашо! — Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. — Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп.

Па кад они могу поверовати да је његова кућа лоповска кућа — онда нека тако буде!... И Станко севну оком. И Катић, и Ногић, и Зека видеше нешто ледено у томе погледу. — Али... — поче Катић.

— Стојо! — рече попадији. — Ако ме ко устражи, кажи нека очека, ако буде што нужно, пошљи Ивановој кући, тамо ћу бити. И упутише се кући Ивановој. Обојица су ћутали као неми...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОЕЗИЈА Мирна као мрамор, хладна као сена, Ти си бледо тихо девојче што снева. Пусти песма других нека буде жена, Која по нечистим улицама пева.

А кад проговори, у тој ноћи, где се Буде само слутње, тај глас њезин има Невесели мирис вечерње ципресе. ВЕЧЕРЊЕ Из Цавтата Зарасло острво у шуми олива,

Љуби, љуби силно, увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање да се вечно пати.

ПЕСМА Пренуће се опет моја душа сетна... Можда зрачак сунца, најмањи шум горе, Доста ће јој бити па да буде сретна, И да се разлије звучна, као море.

Но том вечном болу и тој тамној срећи И реч једну нову ако буде дао — Ко ће знати да сам некад ишчезао Јер ту реч чудесну не умедох рећи!

И ти си начело већма него биће... Ноћ да блисну звезде; замах победника, Да буде победа... Лепота, откриће, Пре него мом духу беше реч и слика.

Дао си ми очи да ти видим дело, И слух сав твог гласа да напојен буде; Но да целог века одричем те смело, Примих дух мудраца, детета и луде.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

шта кажу Јоца и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради. Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види.

Осорљив и увек хоће да буде на његову, тј. нико се није ни усуђивао доказивати што противно њему. Када се здраво наљути, а он псује алилуј.

” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече. Дође с њима још некакав Перо Зеленбаћ, некакав свињарски трговац који, веле, „ради с

Еј, како ми је онда лако било! Како сам се осећао блажен, као окупан! Ама што ми сад не може више да буде онако? Истом што мати прекрсти врата од велике собе, а унутра се диже жагор.

Али зато он не може тражити сад да буде саветник. Видите: сваки онај који је пролио крв за своју земљу треба да се рачуна у срећне, јер се одужио својој

Женама већ догрди, и кад Анока једном, кад је требала да буде редара, оде на вашар, оне се скупише у тајну седницу. — Ја не знам, друге, шта смо ми богу згрешиле да ово патимо!

— Е, а ти треба да знаш, јер ћу ја по томе да судим, да ти после не буде криво и да не рекнеш овај и онај! — Јок ја! — Добро! А сад иди док се ја размислим!

не радити у петак, јер је то само турски светац, и да ће он свакога избрисати из протокола крштених који одсад не буде петком радио. И вјерујте, људи, у нашем селу нема, као у другима, ама ниједне главе која светкује петак.

Немојте брукати себе живе, ни мене мртва, ни градити шта му драго. Не почињите док добро не смислите и док не буде доста новаца, да не будете постидни пред свијетом. То вам је на аманет, па сад гледајте!

Ако ћу истину рећи, на сваки начин пријатно ми је бити с њоме — а, као бајаги, што и да ми не буде? Али наравно да је то све далеко од ма каквог осећања које би било ма и налик на љубав.

увераваш ме да из мојих приповедака с Аном нећеш изводити никаких закључака и тражиш само да ти све натанко пишем што буде између нас двога, и подвлачиш два пута речи натанко. Добро, побратиме.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Пију за покој душе. — Хе, мој Проко, мој Проко (или како већ буде име покојнику) — уздише Глиша Сермијаш, па пружи испражњену чашу да му се наточи, а рука му дрхће.

Не знам само докле ће бити тако добре воље. — Докле? Докле му опет не дођу лутке! Ту човек не уме да буде доста паметан, — вели попадија. — Једна мука и невоља, а нема му лека!

још и госпоја Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’оће л’ онда ланути, обешењак један!

Био би то славан поп, мишљаше поп Спира, а поп Спира није као добар отац бољу срећу желео својој Јули него да и она буде попадија као и њена мáма што је. — Та оно знате, то би значило искушавати бога кад бих одмах тражио то.

А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту пáтак да буде!« — »Ма кога, само њега моје очи више да не гледају; да не гледају тога — замуцкује љут к’о ватра поп Спира —

кућица, у којој скромна и вредна домаћица уме да води газдинство, да претходи примером, на пример својој ћерци, да ова буде временом добра кућаница и домаћица, да помаже матери у кујни, да, да...

? Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!« Питање сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то.

Јер исти иако је био од рâне младости код њега, иако је васпитаван цигло у том правцу да буде, такорећи један ступ куће — ипак се он изметнуо у нешто сасвим друго, сасвим супротно.

»Срдили се ви или не срдили, ја дођо’, каже, на једну чашицу«. Кад ал’ јест, врага, чашица! Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет! А да шта ви мислите!?

Од њега, мислим, да неће бити давно и надалеко бољег. Ако буде боље само оно што су га — боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској...

К’о велимо, кад је мираз к’о што треба, нек буде и вино; кад већ младожења добија вредну девојку и добар мираз, нека онда и сватови виде асну...

— Ето видите, а оно испало па ће да буде и једно и друго. Јер ја мислим да нам ни сад нећете одбити позив на »јаузн«. — О, с драге воље, с драге воље!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

с леве му, уз колено, као увек, била је Вејка и трудила се, бринула да у њиховој, заједничкој торби што више буде напрошено.

И зато и нису тако богати, срећни. А она је хтела да буде богата. Да и она, као све, прве, најбогатије девојке у њеном селу, пође на сабор.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Сад сам вас чуо, и ако је судбина да буде, добро; ал морам најпре пропитати. Тиме се договор сврши и Љуба отпутује.

Редић је био такав човек да није трпео много визите, особито што се кћери тиче. Ако може бити што, а оно да буде набрзо; ако не, оно нека ђувегија изостане. После неколико дана пропутује кроз С.

— рече чика-Гавра. — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије. — Тако смо и ми ради, — рече Љуба. Женске се на то уклоне.

— Ни ја! Што има бити нека буде на брзу руку. — Дођите ви, дакле, опет к нама, а ми ћемо опет к вама. Је л’ добро? — Јесте.

Договори се са Љубом и чика-Гавром, па поруче Татијаниној матери да буде спремна, доћи ће ђувегија са проводаџијом. Татијанина мати брзо се спреми и каже кћери да не иде никуд, доћи ће

Али ја нећу да добијем мање од хиљаде. — Дакле, ви немате према мени поверења? — Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању. — Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати. — Мило ће ми бити.

Није шала, тако лепа девојка и две хиљаде форинти! Ал’ није му до оклевања, него хоће да буде ствар што пре готова. Пише Јулки писмо, да зна на чему је: Дражајша фрајлице Јулка!

Љуба чека да мати што почне, а мати чека да он започне. Гледа једно у друго. Љуба се боји да се не забуни, ако и даље буде ћутао, па започне. — Молим покорно, да ли се може коснути ваше красне кћери лик срца мога?

Макра радо трговцу дала, али мало већем трговцу, и то зато да ако би се она, тојест госпођа Макра, ипак удала, да не буде Паулинин муж већи господин него њен, јер онда би до те незгоде могла доћи да би у једном истом друштву могла Паулина у

Хајде, пођите за мене, па Пинтерић да нам буде кум! — Шта, ја да пођем за вас? То никад бити не може! — А зашто? — Знате, господар-Гавро, ако се већ имам у пакао

— Не браним. Дакле, хајд’мо! Али да идемо једним путем на оба места. — Наравно. — И то нека ми буде последњи пут. Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од

Које нам добро носиш? — Та, добро вам носим, фајн ђувегију са проводаџијом. Припремите ми алвалук, ако буде што. — А какав је то ђувегија? — Фајн; могао би врајли син бити.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и страсном нежношћу која мути ум, стезала мишицу свога мужа и пркосно тврдила да ће бити само оно и онако како она буде хтела. Кад се Јуришић растао од њих упути се право Министарству Спољних Послова.

И та га магла стаде гушити, пити му душу, што је само пре неколико часова, још то пре подне, требала да буде гоњена једној радости какву раније никад није познала.

Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма ѕуммарум остаје оно да ниједно

Чекао је да буде враћен у батерију па је веровао да ће своју опасну одлуку одложити за доцније. Али, док је он. са дурбином на очима

А осим тога, још је имало времена да се све оно покаје и поправи и он ће то покајати чим се буде колико толико одморио и задовољио.

Па, јел' то муж и друг и пријатељ, најбољи друг и највећи пријатељ? Жалосно заиста. Живот човека и жене треба да буде живот једне једине душе, проткан једним ткивом који се не може никад одвојити. Тако је она све и замишљала. А сад шта?

А ја идем, па мислим: што сад не гађа гранатама, па нека једанпут и мени буде крај: шта ми вреди живот. Ето шта ме снашло, па нити имам кога да ме посаветује, него идем натраг луђа него што сам

— рече она — Јест, до раскида. Па један пламен одлучности букну на њеном лицу: — Е, па нека буде кад тако хоћеш. Само ово: мама никад ништа не сме дознати. И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу.

већ не престане измотавати, те или пође сва тамо под кревет или ка вратима, куда се њему чини да треба и мора да буде смисао и циљ онога покрета.

Тамо у војсци бар има неки положај, а кад из ње изађе опет неће бити ништа. И чим буде обукао капут, он ће право из касарне у затвор, јер не зна ни шта говори и све се нешто буни.

покрета ка сигурно бољем, у оном грозничавом грчу рада, окружен примерима што буде ону завист за племенито такмичење, у немирном, живом комешању и напетости корисне акције, кад срце дрхти да искочи; у

Јел' све умрло? Мислим, мислим, мислим: није. Ево пуно, безброј дивних жена око мене. Да ли би једна једина хтела да буде моја жена, или две, или сто, или скупа све? Најбоље све, а још боље једна.

Африка

Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

Час заостаје, малаксао, да се опет упрегне, и буде у једној линији са нама. Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе.

пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.

Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за сваку нежност коју му кућа поклони.

Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.

обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак који се усудио пркосити божанству.

Молим Вуијеа да ми каже када буде десет минута пре но што морадне сићи, пошто још имам масу ствари да га питам о своме даљем путовању и да му саопштим,

Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено,

Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и речице где Франсис Беф зида мост и прокрчује друм.

Да мора сазрети, зна цела његова породица, а како је она прва на реду да буде жртвована, она га се највише и боји. Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске

члан племена. Човек је само онај који је иницијиран у тајне живота и фетиша. Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену

Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани. Уопште је тешко ухапсити „пантера“ а да он не буде отрован од другова који се боје да их не изда.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

доктором Пекаровичем, о среброљубију беседећи, њему тврдо обећао Тврдицу написати и, ако вредно буде, печатњи предати.

ЈУЦА: Ја сам доста трпила. Шта ће то рећи? Кад ниси за жену, да се ниси ни женио, срам да ти буде! ЈАЊА: Срамота на тебе и на твоју род, како почитуиш свога господар.

Забога и побога, господин нотариус, сад да си чини трошка на ова оскудна времену! Нема људи новци. То не можи да буде. Нећи нико да дâ ниједну фенику. МИШИЋ: Ево, хвала богу, скупљено је већ хиљаду форината.

Да го познаим. МИШИЋ: Тај је момак Мишић нотарош. ЈАЊА (гледа га): Господин нотариус! Што ви говорите?! Не можи да буде. МИШИЋ: Зашто, кир Јања? ЈАЊА: Ви сте човек господин, вами треба много новци.

ЈАЊА: Керверос! Ја то тефтерија! Ту је сву рачун. (Виче.) Тридесет форинта! ПЕТАР: Ајде нек буде тридесет. ЈАЊА: Примио си једанпут пет грошики, дека пенди крајцарија; други пут осам грошики, икуси тесера; једанпут

ЈАЊА: Пак сад што ћите ви сос мене? МИШИЋ: да идете у варошку кућу. ЈАЊА: У варошка кућа? Па што ћи после да буде? МИШИЋ: Ако се докаже да су банке заиста фалишне, изгубићете сво добро, и можете доћи на робију.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он је више волео Петроварадин од Темишвара, али је те године дошао био у Темишвар због немира, и да буде ближе војницима, Расцијанима, који су Темишвару задавали толико брига.

“ Цео овај део Европе, имаће да се европеизира. Он то, вели, понавља. Администрација има да буде немачка и наређења да долазе из Беча.

Њему се“, вели, „затвореници чине мало бледи, барусави, неочешљани, и ненамирисани. То не ваља. Официр треба да буде уредан и испеглан, и у затвору. Да нису играли звонара у затвору?

И да ће они сви имати да буду расподељени у регуларне полки Ћесаревине. То тако има да буде, јер то тражи височајши интерес в ползу господарства аустријскога.

је он био у војсци испредњачио, а најбоље, међу њима, знао немецки, браћа су га изабрала да он, у њихово име – ако буде потребно – говори. Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос.

Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету. Не прави се пешак од коњика. Где то може да буде? Неколико тренутака у дворишту наста велика тишина. Гарсули је и сам био као занемео.

То је била брига Енгелсхофена. Гарсули је гледао да се све то мирно сврши, док се рескрипт чита, а ако, после, буде било протеста, то има да решава канцеларија. Он је имао, са собом, двадесетак писара.

њихове жене, имовно стање, нарав, а нарочито њихове жеље, и наде, све је то допринело, тих дана, да њихова будућност буде различита.

Желео је да се још једном по тој трави вози, да буде жив са пролећем у тој својој самоћи. Кад се коцка, кад части, кад пијанчи, сви му кажу да су његови рођаци, сви би да

Он се трудио да буде љубазан према њој, као што се мазе сироте рођаке, а та стара девојка, која је била невина, показа све црте једне

Саветовао би му да се хришћански понаша, да буде миран и да се не излаже подсмеху хусара. При најмањем покушају бекства, убиће га из пиштоља.

Нећу ја да будем први Исакович што писа, па порече. Нису такви били ни наши стари! Идем, па шта буде! Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само одмахну руком и поче лулу да пали.

Теодосије - ЖИТИЈА

И овоје био почетак неисказаних Божјих судова, да као после животом, тако најппе y рођењу буде чудесно дете, јер то није ни било само дело људске природе, него и заповест свесилнога Бога, који побеђује закон

А ја ћу ти бити слуга у таквом делу и у Господу провешћу те до Свете Горе, камо желиш стићи, само нека буде коња да ме носи, да бисмо могли побећи од оца твојега.

и да нема ко ће га избавити из беде, због бојазни од оца његова, јер је писао ипарху, — раче: — Воља Господња нека буде! и развеселивши се загрли војводу, уверавајући га да ће са њиме поћи.

се празником, и сагледавши манастир како је изврстан, по заповести прота и по наговору игумана и братије пристаде да буде с њима, према речи Давида: „Красно је живети братији заједно“. и живљаше повинујући се игуману и свој братији.

А он це покори игуману, рекавши: — Воља Господња нека буде кроз тебе на нама, часни оче! и могли су га видети где вредно жури да послуша братију, и свима помаже у потребним

Као што сте сада чули у писмy, мој син се мене одриче ако не пођем за њим, да ме за живота неће видети. Нека ми буде доста весеља и радости с вама, земаљске владавине а уједно и војевања, јела и насладе богатства и трпеза и сваких

А када ово рече (држали су да то бива по вишем наређењу), и сви њему рекоше: — Нека буде воља господња! и одмах дозва својега сина Стефана.

и сви се благородни поклонише, и од Бога живот му молећи рекоше: — Многолетно да буде, и биће! А када су изишли из цркве, ПОШТО су постављене сјајне и богате трпезе, самодржац отац рече свима

су многи долазили да виде преподобне, и како је ово досађивање манастиру и њима неугодно падало, рекоше: — Да не буде невоља братији због нас!

А игуман, стидећи се ако узмоли да не буде одбијен, јер је молба била велика, намисли са братијом да место себе пошаље добромисленога Саву.

је све рекао цару о мана стиру ради чега је послан, цар му је сву молбу испунио и обећао да ће му дати ако што још буде хтео молити.

Братија га опколише и оплакиваху губитак оца, а преподобни, једва могавши, подиже руку и махну да буде тишина. и разведри му се лице, и весело гледаше ка пречистој икони Христовој и пречистој његовој Матери.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Идући једним од ових праваца испитивач ће утолико боље запазити разлике између становништва, уколико се буде више удаљавао од полазне тачке.

Када се задруга сувише умножи дели се и сваки члан зна шта му припада као лична својина. Сваки зна да ће, уколико буде више радио на одржавању и увећавању заједничке својине, и његов део бити утолико већи.

Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.“ Овим смо дошли до разматрања једне друге особине

Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.“ Овим смо дошли до разматрања једне друге особине Шумадинаца: ведрине и веселости, које су се

обичајима и навикама је превлађивала жеља за похвалама саплеменика и бојазан од срамоте, а пре свега жеља да племе буде хваљено од потомства. У народним песмама су овековечена добра и рђава дела појединаца и целог племена.

Сматрају себе за сродне Арбанасима. Да би се постигао овај народни идеал, свако племе треба да буде што многобројније.

Све је утврђивано наредбама: и како да се земља обрађује, и када да се усеви сеју и жњу, где и када да буде пазарни дан и где да се црква подигне итд.

По овим су цртама слични Црногорцима, али само са још више опорости. Неки од приповедача, родом из Лике, нарочито Буде Будисављевић, јасно су истакли ове одлике, у којима се, рекло би се, запажа утицај њихове сурове земље, али још више

велику услугу коју је талијанска цивилизација учинила њиховој земљи: они схватају да Далмација треба у будућности да буде природни посредник између Југославије и те цивилизације. Нарочите психичке особине.

Листа се доцније јако повећала и врло је далеко од тога да буде потпуна. „Цела је варош, дакле, огроман атеље духа и науке“ (Е. Денис).

У интелектуалном погледу се нарочито одликују способностима за подражавањем. У научни рад ће унети, у правцу који им буде указан, истрајност и марљивост, који осигуравају резултате.

Сваки човек, веле они, треба да живи по Божјем закону. Не треба чинити нажао своме ближњем, то је грех; онај који буде живео као добар човек биће награђен на ономе свету; други ће искусити Божју казну. Самоубиство је забрањено.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче: — Лопове,

Још сам те мале гријехе оставио код куће да магарету које нас вози не буде превише тешко. Дуго су се тако возили низ ријеку све у разговору, док мачак не повика из џака: — Стој, осјећам

штуцања, зијевања и лупања по челу, саставише овакво писаније: ОГЛАС И ПРОГЛАС Из кога ће сваки човјек који ово буде прочитао сазнати шта је у њему написано, а написано је баш оно што доље пише, а доље пише оно што ћеш прочитати, и

— Тако је, тако! — потврди скитница. — И он је одмах прорекао да је лав у џаку, па га спопао страх. — Ама да то не буде каква подвала? — упита један од присутних.

— У срећки број два стоји опомена: „Глас народа треба послушати.“ Буде ли ме хтио мишји народ, примићу се за војводу — скромно рече Миш пророк.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

дубоко На дно свога понора Ко се не разбије у парампарчад Ко остане читав и читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И вуку га вуку Ваде га

клин Мајстори онда кажу Не ваљају клешта Развале им вилице поломе им руке И баце их кроз прозор Неко други затим буде клин Неко други клешта Остали су мајстори ЖМУРЕ Неко се сакрије од некога Сакрије му се под језик Овај га тражи под

до зоре не застане Ко не трепне не тресне Тај заради своју кожу (Ова се игра ретко игра) РУЖОКРАДИЦЕ Неко буде ружино дрво Неки буду ветрове кћери Неки ружокрадице Ружокрадице се привуку ружином дрвету Један од њих украде ружу У

остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Ако престанете мислити на њу, учинићете да буде најсрећнија жена на свету. АЉОША (чита): „До гроба љубјашчаја тебја Лидочка”.

Ја не могу да не мислим на њу; ја хоћу да је начиним најсрећнијом женом на свеТу. Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде.

Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде. ПАВЛЕ: Па како ви то мислите учинити је срећном? АЛОША: Ја тек морам мислити на њу. Ја њу љубљу.

Зашто да не буде срећна? Не можемо ни ја ни она да будемо срећни, па нека бар она буде, нека онда буде. ПАВЛЕ: Па како ви то мислите учинити је срећном? АЛОША: Ја тек морам мислити на њу. Ја њу љубљу.

АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан. РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав? Хм, мртав!

СПАСОЈЕ: Је л' лепо и поштено седео тамо три године, је ли? Па откуд сад наједанпут жив? И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће?

Код нас, међутим... АНТА: Не може држава никога натерати да буде мртав. СПАСОЈЕ: Па то значи, ја нисам сигуран да се једнога дана не појави моја покојна жена, која је умрла пре

И дође лепо, је л, па: „Добар дан”, а ја њој: „Добар дан, изволите!” НОВАКОВИЋ: Није овде питање шта може да буде а шта не може, него: он је ту! СПАСОЈЕ: Али како? Одакле? Је ли устао из гроба!! Је ли васкрсао?

Ја хоћу да ми венчање моје јединице буде највеселији дан у животу... (Милује је по коси.) Стрпи се мало, видећеш, све ће добро, све ће лепо бити.

АГНИЈА: Добро, добро, никад више! (Прилази Вукици.) Па немој, душо, заборавити кад ти буде готова она драп хаљина; хтела бих да видим како изгледа. ВУКИЦА: Не, нећу заборавити.

СОФИЈА (улази): Молим! СПАСОЈЕ: Софија, ја очекујем посету једног господина. Кад он буде дошао, бринућете се да нас нико не узнемирава. Ма ко био, реците да нисам код куће. СОФИЈА: Разумем, господине!

Чисто, тешко сребро! СПАСОЈЕ: То може да буде лепа ствар. ВУКИЦА: Па зашто сам ја потребна? АГНИЈА: Нашла сам три гарнитуре и три разне јувелирске радње, па не

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Припази на старку и џукца! - шапнух у пролазу, али он рече да њих нико неће украсти. Шапнух му, такође, и да буде лаф, али он то није хтео да буде н тако смо сат или два гацали између поплављених врба, све док Рашида није приметила

- шапнух у пролазу, али он рече да њих нико неће украсти. Шапнух му, такође, и да буде лаф, али он то није хтео да буде н тако смо сат или два гацали између поплављених врба, све док Рашида није приметила чамац завезан за водомер и увукла

Нешто као љубавна писма с цвећем и телефонским позивима баш онда када она буде питала за оцену. Он би телефонирао и достављао писма. Ја сам био тај који ће да их пише. - Боже свети, Рашида!

Она је задужена за старање о мајкама и деци. Можда и због тога, тек она се труди да ми буде као мајка, само што је то претварање.

Можда и због тога, тек она се труди да ми буде као мајка, само што је то претварање. Нико никоме не може да буде мајка ако га није родио, или бар подигао од киле меса.

- Ти, будало! - рече. - Зар ниси Рашиди обећао да ћеш написати писмо за Меланију? Мита се слаже да би то требало да буде дугачко и онакво - Атаман олизну прсте - знаш већ какво писмо?

Мита има кеца из физике и Атаман га је причом да ће Меланија заборавити да пропитује, или бар да пропитује строго кад буде добијала та писма, без икаквог труда убацио у мрежу.

То је све што очекујем. Нешто друго могло би да буде опасно овде где се свакој мачки прати траг. Твој М.” Покушавао сам да се сетим на коју се страну криви

Извесни од њих праве се да гледају плакате кад наиђе неко од ученика, али човек не може никада да буде сигуран да за време представе неће банути неко од оних који ће касније рећи да им је жао итд.

Тренутак или два чинило ми се да ме није ни чула, но она рече да није сасвим сигурна, али да ће, ако буде имала услове да студира, студирати нуклеарну физику. Глас којим је то рекла био је напукао испод спољне чврстине.

То је била једна од њених особина против којих се борила јер је хтела да буде добар активиста, али је мимо њене вољу из ње излетало да овај или онај није никакав човек.

Мушкарац који се одмакао у страну и својим леђима заклонио жену био је мој отац. Ту није могло да буде сумње: и са сто километара удаљености препознајем његове двометарске криве ноге и онај нарочити шиштави начин на који,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца. Пера нек’ буде трговац, а шта мислиш шта ћемо са Шамиком? — Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају.

— Шамика нек’ учи школе. — Да, нек’ учи школе, ал’ школе много стају. Е, добро, нек’ иде у школу, ал’ шта да буде од њега? — Он ће сам после бирати. — То ми није доста, ’оћу унапред да знам чему ћу га управити.

Мислим, кад сврши више школе, да га дам у Карловце у богословију, па онда да буде калуђер; калуђери најлакше живе, а може постати владика. — Ја не би’ за то била.

— Не би’ волела да носи реверенду, волем сабљу. — Шта, да буде солдат, а Бунипарта још жив? То нипошто. — Има још и други’ који носе сабљу.

Размишља. — Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити. Добро, нека буде фишкал.

Размишља. — Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити. Добро, нека буде фишкал. Ту је већ судба Шамикина решена.

Размишља. — Е, па добро, нек буде фишкал; ако баш и не буде терао процесе, он ће бар своје бранити. Добро, нека буде фишкал. Ту је већ судба Шамикина решена. Њега ће отсада звати „мали фишкал“.

Не иштем ни крајцаре. Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: — Дајте ми на промишљање један дан. — Нек’ буде три дана. Сад збогом! Имам посла. После три дана поручите ми. — Збогом. Ја ћу опет кроз дућан напоље.

— Од слободне воље, — одговори Софија. Онда јој ја пружим руку, а матери кажем да буде одма’ сутра прстен, да не треба никакови’ припрема и дарова, но одма’ прстен, па онда венчање.

— Тако исто и код мене, моја је навалила само фишкал. Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек. Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица.

Ајд’ нешто и по њој нек буде, а као отац све ћу учинити, трошићу колико треба, само да буде човек. Та ваљда фишкал сваки не мора бити варалица. Колико сам их сâм честити’ познавао.

Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ето, помисли, довољно је одселити се из једног места, па да све што остављаш буде као и да није било. И загледа се тада у далека брда иза којих се сад помаљало Сунце.

Сматрао је да је пук одличан и, пошто је, добио упутства да буде мек, решио се да забашури оно што је ноћас било. Његова је манија била да кажњава, кроз извештаје.

Царици, о Двору, о Бечу, што су требале Исаковичу да посведоче оно што беше и тако јасно као дан, а то је: да треба да буде католик. Пред жутим зидом собе, између два чирака, у којима је горело шест свећа, под сликом Св.

– Треба да буде католик. Зар је могуће да то не буде, кад је то и царица? Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна

– Треба да буде католик. Зар је могуће да то не буде, кад је то и царица? Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два дивна имена, Марија и Терезија. Име Марија!

И зар та деца, болесна и уплакана, и та жена, увече помало и напита, треба да буде оно на чему завиди, као и на ожиљцима рана, на ордењу, слави?

Аранђел Исакович је тим више лудео, што је и тада, у том хладном погледу, назирао њену вољу: да све то тако има да буде. Као сребром тргујући, он је хтео да мери њен пристанак, али га она није дала мерити.

и осрамотивши је пред целим светом, бојећи се њених суза, дреке и несвестице, чега ипак, при растанку, мора да буде. Никада досад она није била изложена пожуди, нити је ико, осим њеног мужа, био тако крај ње, у близини.

Скоро непомичан, са укоченим и прикривеним погледом, чекао је да догори жижак, па да буде мрак. Госпожа Дафина, на једној високој столици, под којом су се виделе њене снажне ноге, у неранџастим чарапама и

Чак и та деца за коју је знао да су ту, негде, иза зида, па плачу и дрече, буде се у мраку и дозивају матер, као да нису постојала. Нису била видљива.

Или да он угаси жижак, док се она свлачи, па да легне крај ње, тек кад она буде заспала. Да се не боји. Но баш кад је хтео да проговори, она се пресамити преко столице, вриснувши грозно.

Зидао је цркву насред села. И по изгледу, и по годинама, могао је да јој буде не муж, него отац. Па ипак, и тада још, трајала је међу њима нека веза тајанствене сласти, што беше невидљива и

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

На коју страну буде жара превјесила, вјерују да ће се на ону страну и удати.“⁴ Нестрпљиве девојке на разне начине одгонетају када ће им

¹⁵ Посредно циљ љубавне магије постиже се тако што девојка чинима настоји да изазове жељене промене на себи самој (да буде лепа, привлачна, заводљива). Као последица ових промена она магијски постаје атрактивнија за супротни пол.

Овим се избегава опасност „да младожења не буде ’врзан’ (везан, немоћан), па да брак остане без деце.“² Постоји више забрана којих млада мора да се придржава ако већ

„Не ваља се“ да сандук с младиним даровима буде затворен за време венчања јер, према широко распрострањеном варовању у Србији, у том случају млада може остати без

Они се често врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни празник — Ђурђевдан, када се буде плодотворне снаге природе.

У патријархалној култури, где је главни циљ брака рађање потомства, а женина основна функција да буде мајка, бити бесплодна јесте голема несрећа.

којим се жели унети измена у низу рађања деце истог пола, увек се каже шта се ради када се жели да следеће дете буде мушко, односно женско.

⁶² Врло је лако чињенички показати да се магијски поступци чији је циљ да жена буде јалова, не врше „само у тим случајавима“ (када жена сувише често рађа), већ и када она ретко рађа, па чак и онда када

Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико година жели да не буде трудна, или — метне толико новаца у џеп.⁶³ У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година

За време венчања, невеста колико година жели да буде бездетна, толико пута кришом окрене прстен. У срезу бољевачком из истог разлога она изброји одређен број листова

ношење неких предмета који су симболи јаловости, неспособности зачињања, магијски делује тако да и млада која их носи буде трајно јалова. (4) Трајна контрацепција после порођаја.

У истом овом крају, жена може, још уочи порођаја за који жели да буде последњи, постељину да застре са папрати, а да по порођају легне у њу (пошто је, по веровану, папрат без рода, онда ће

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ако за трпезом коме од игумана и митрополита не буде гладних путника из даљина, ако се оглуши о бескућништво птица, да се лиши свештеничког чина и погна да се као врана

За оне о чија се права оглуше сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било душе, ма не било ни бога ни демона.

И ако јерес не усхте да мења, да му царевог не буде опроштаја, да се не враћа са даљних обала; али да му, грешнику, свакога јутрења и вечерња за спас звоне звона велика

се чини и у Византу да нешто труне, и у Млецима да нешто цвета; за оне којима и леви и десни противник буде, за људе који ником нису прави, јер јасно виде и властелина, а и себра: за оне на које иконокласти подижу хајке, а

О БОЖЈЕМ СУДУ Да окривљеном који рекне како је невин, а нема за то сведока, буде по обичају отаца дано из кључале воде, испред храма, да железо вади усијано, па да с њиме у рукама оде до олтара.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Обе су гајиле аспарагусе и умирале од страха када падају бомбе. А бомбе су падале сваког другог дана, тек да нам не буде досадно док чекамо одрасле да се врате на белим коњима. Једнога дана прочуло се да почиње савезничка инвазија.

Подморницу је, вероватно, оставио испред врата: само му је она недостајала па да буде комплетан. Заборавио сам да вам кажем — једна стара госпођа била је комуниста, друга — реакција.

Ево, стојимо у кругу, дечаци ратних година, преозбиљни и стармали и бирамо ко ће да буде шугав. Ен, ден, дину, сава-рака тину, сава-рака тика така, елем белем буф, триф траф труф — Аме-рика буф!

Млада жена није баш тако млада, мада носи избледеле траперице и високе чизме. Успева да буде млада једино у полутами Кинотеке, на представи од три. Ујутро то не успева. Ујутро, има подочњаке.

Сунце је изишло иза биоскопа »Империјал« и учинило да сваки поглед бачен на трамвајске жице буде пресечен њиховим свирепим сјајем. Неколико сати касније, он и Пуфко су били једини гости кафане на тротоару.

Плећка је чекала да буде узета у руку. Окренух је према светлу и у том часу открих да чиним потпуно, али потпуно исти покрет као онај домаћин

Сестра ће више него икада личити на њега кад мрзи себе, док их буде уводила у кућу у којој се ложи једино у кухињи. Видеће свог оца огрнутог избледелим официрским шињелом, оним истим у

Осећајније девојке, наиме, лудовале су у то време за препланулим, разочараним четрдесетогодишњацима. Желео је да буде разочаран, али није имао у шта.

Па то је природно, правдао се пред собом, могла би да ми буде кћи! Оставио је све послове тога дана и одвео је на ручак у један веома познат ресторан, уживајући у свом малом,

је годинама са завишћу гледао младиће и девојке како шетају недељом пре подне по Теразијама, чезнући да и сам једанпут буде елегантан.

Најпре је треба научити да се церека, да буде срећна и да живот не прима као поправни испит из квадратних једначина. Мора је научити да буде жива за само девет сати!

Убеђује је да се вода сме пити и кад је човек ознојен, а да му ништа после не буде. Бивши такси вози тако преко поља, кроз траву.

Матавуљ, Симо - УСКОК

учеван, те можеш господару и требати, али, ево одмах ти кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам, дијелићемо довијека!

— дода смијући се Јоке. Милица се наже, пољуби братанића и рече: — А, ваистину, и да учи књизи нашега Драгића, да буде знавен, као Саво Марков или као гувернадур! Још су мушкарци мало јели, па млађи однесоше судове и трпезу.

Што да ти дуљим? Нама и Инглезима предаду Французи градове, а у исто вријеме чусмо да цареви углавише да Бока буде ћесарска!

Је ли тако? — Истина је! — викнуше сви. — Зато бих ја рекао да га примимо у наше браство, ако хоће! Да посад буде наш брат!

Да ако не буде пошљедњи у новој отаџбини! Али послије те тренутне плиме надања настаде одмах ослека очајања. Ненадно, као иза

необичнијем свијетом, њему, племићу од старине, рођену у древном двору у питомој земљи, гајену за свјетски живот, буде нови завичај и по свој прилици гроб!

Ја имам унука, а он два синчића, па ако бог хтједне и наша ће натрага бити главарска; а ако бог буде судио да се нас двојица истражимо, истрага ће бити добра, јер има ријеч „боља је добра истрага, него рђава натрага!

— Довијека? — Довијека. — Тако, ако брат буде имао мушке дјеце, најстаријега ће све допасти? — Тако, све с кољена на кољено. — Боже, свашта ли има у свијету!

То је постало у старо вријеме, кад је дужд владао у Приморју; он је тражио да поред владике буде још један главар, те да њих двојица, у име Црне Горе, говоре с дуждом, кад треба што.

Крцун додаде нижим гласом: — Зато се сад ради око тога да се ослободимо, те да више не буде гувернадурства, но да цио печат буде у владичинијем рукама!

додаде нижим гласом: — Зато се сад ради око тога да се ослободимо, те да више не буде гувернадурства, но да цио печат буде у владичинијем рукама! Али то ти држи у себи, не показуј никако да што знаш о томе, не говори ни с ким о томе!

Јанко никада до тада не виде љепшег и умнијег дјетета! Бјеше бјелолик, великих црнијех очију, лица достојна да буде углед каквом добром сликару за лик Јована Претече (као дијете) — какве сликаху стари талијански мајстори!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

То је нужно, то јест, јер девојке више гледе на аљине него на самог момка. МЛАДОЖЕЊА: Одма нека буде. ПРОВОДАЏИЈА: друго, треба узајмити што више прстења, леп саат, златан ланац, а и дуката, то јест, колико више може

МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу се владати по вашем савету. (Пође.) ПРОВОДАЏИЈА: Чоја за аљине да буде лепа, а не као што ме је један с овом преварио. Али сам га тако усрећио, свађају се као Цигани, то јест.

Наумио је, ако буде божија воља, себи друга тражити, а и треба да се, то јест, ожени. Без жене бити, то није ништа. Истина, њега су млоги,

ОТАЦ: Ја вам благодарим, али ви знате, као што сам и казао, ништа не може силом него ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити.

ПРОВОДАЦИЈА: Да, да! Ако буде, то јест, од Бога суђено. Ја мислим да му немате шта забавити. ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте

ОТАЦ: Боже сахрани! Ви сте Девојку видили; распитајте и даље, а и ми ћемо распитати, пак ако буде од Бога суђено. ПРОВОДАЏИЈА (младожењи): Како вам се допада девојка? МЛАДОЖЕЊА: Она се мени врло допада.

(Промеша.) Изволте извући једну. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви тако млого држите на карте? Али кад је ваша воља, нека буде. (Извуче, па чита.) „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА: А, није тако, ја треба да вучем.

ТЕТКА (почем је карте промешала, хукне, пак и да матери, да дигне). МАТИ (диже): Да Бог да, да буде истина! ТЕТКА (ређа карте): Тако једанпут код сека Миље, нестала им сребрна кашика. Бацам ја, кашика је у кући.

МАТИ: Ти држиш да је то будалаштина? ОТАЦ: Ја знам да Марић тражи десет хиљада. МАТИ: Ал ако се буде у девојку заљубио? ОТАЦ: Зашто се није заљубио досад? МАТИ: То је ништа. ОТАЦ: Ајд, остави се тога разговора.

Срам да те буде! МУЖ: Знаш ли ти да сам ја муж у кући? ЖЕНА: А знаш ли ти да сам ја жена у кући, а не слушкиња? МУЖ: Ти си, ти си -

“ Је л’ ово та фаљена кућа? Срам да те буде! ПРОВОДАЏИЈА: Али молим, то јест. МУЖ: Лепу сте ми прилику препоручили! Није прошло ни шест недеља, пак гле што чини.

МУЖ: Оћеш ли да почнем другојачије? ЖЕНА: Само пробај, пак ћеш видити шта ће бити. Срам да те буде! УГЛЕД 4. ОТАЦ, ПРЕЂАШЊИ ОТАЦ: Шта је то, децо, ви као да се свађате, јао, јао! МУЖ (оцу): Гди су новци?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Од зеца се, у дечјој песми, тражи да буде оно што јесте: зец. Његово пуко присуство даје песми дражест, а у живот уноси наду. Као да је то мало!

Због таквог, самопрегорног авангардног жртвовања за велику ствар, од критичара се тражи да према њему буде посебно обзиран, да му гледа кроз прсте. Он је предводитељ о чијем се раду не сме судити строго и отворено.

Само њему једином, било је дано да буде просветни песник: био је први, позван и прозван. Узвик Дижите школе, деца вас моле!

Успомене на лирског чудотворца Петра живе у песнику као вапај, и буде се снагом вапаја: Велики чобанине, сиђи с планине и врати нам одузети сан и радости одавна прежаљене и заборављене.

спознаја; одавши се писању, он је проницљиво осетио да даље и дубље од раних дечјих утисака отићи не може, те да ће, буде ли их и у најпростијем облику призвао, постићи силовит поетски утисак.

допринети, онда је Радовић васпитач од несумњивог значаја и утицаја, делатан како само продорна песничка реч уме да буде делатна.

Све, или скоро све што је написао рађено је с одређеном наменом, са циљем да буде употребљено, употребљиво. Песник пише за потребе дечјих листова и часописа, из дана у дан и из недеље у недељу, за

Деца, нарочито пред спавање, траже да им се прича о било чему, под условом да прича буде лепа и да се не прекида. Поповић приповеда баш тако, о било чему, али први захтев деце и уметности испуњава.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Позорије дакле ово нека буде као приватна повесница српскога покрета. Све што је било добро, описаће историја; овде се само представљају страсти и

Панславизам је идеја која занима највеће духове. ЖУТИЛОВ: Господин Лепршић, то ћете задржати кад буде црквена скупштина. Сад имамо посла са празновањем слободе. ЛЕПРШИЋ: Зар ви мислите да Србин није сазрео за слободу?

Глас слободе, који се по Европи ори, одзива се и у прсима јуначког Србина. Кад се сви буде, Србин спавати не сме. Скупштина је одређена за први мај; ту ће се поновити наша стара права, избраће се војвода и

ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода! ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота! ШЕРБУЛИЋ: Оће да буде инквизиције за протоколе. ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта вама пада на памет! СМРДИЋ: Цела истина.

ШЕРБУЛИЋ: Сад сам мало утешен. ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем: славјанско царство. ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција. ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији?

ШЕРБУЛИЋ: Живио господин Лепршић! Заиста паметан дечко! ЛЕПРШИЋ. (придевајући кокарду): Чекајте док буде душаново царство, пак ћете видити. 5. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ СМРДИЋ: Ево и господина Гавриловића.

“ Шта, опет да секу дуван на глави? Срам и стид да буде вашим ученима, тако народе огорчавати! Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било свирјепства пређе сто

Да он није дошо да буде војвода коњма него људма. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, највећи родољупци — коњи? ЛЕПРШИЋ: Ето, тако нам ствари стоје.

ЛЕПРШИЋ: Јесам ли ја казао да морају пропасти. ЗЕЛЕНИЋКА: О, хвала богу кад смо дочекали да и наша влада буде! ЛЕПРШИЋ: Одма да се одбор уреди. ЖУТИЛОВ: То се разумева. Ми потребујемо народне власти.

ЖУТИЛОВ: Шта ћеју? НАНЧИКА: Дошли да моле за Петра Гринентала. ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Дали сто форинти сребра. ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Ја сам новце примила.

ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Дали сто форинти сребра. ЖУТИЛОВ: Не може да буде. НАНЧИКА: Ја сам новце примила. ЖУТИЛОВ: Јеси ли ти луда? НАНЧИКА: Ти си ми казао да све примам.

Па онда за мога синовца: обећали сте му службу, па ништа! А други могу вући плаћу. ЖУТИЛОВ: Забога, нудио сам га да буде подсекретар, па каже да није за то. Шта ћу да радим? СМРДИЋ: Дајте му што је за њега.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

1769. буде донета одлука да се у Бечу, под непосредним надзором Илирске дворске депутације, оснује штампарија за штампање српских,

1796. штампарија буде продата мађарској универзитетској штампарији и пренета у Будим, где ће се отада па све до тридесетих година XИX века

Од тога доба он није више пуштен на слободу. Неко време био је у затвору у Ердељу, потом буде послат у Беч, где је остао до 1703.

али он остаје вазда у заточењу, и најзад, 1703, када је букнуо мађарски устанак и настало врење у целој земљи, буде послат у Хеб, у Чешкој.

Трудећи се да буде на висини свога предмета и да изгледа свечано учен, он је писао развучено, замршено, мутно, често сасвим неразумљиво.

После смрти митрополита Мојсеја, 1730, Суворов буде од свију напуштен, и школа тавори до 1731. Суворов је најзад напушта, и тај први покушај руске школе међу Србима

црква у Француској бацила је анатему на књигу, и то је више но ишта учинило да овај иначе осредњи роман стече глас и буде превођен на све важније европске језике. На руски га је дала превести царица Катарина одмах, још 1768.

У опасности да буде покатоличен, он 1748. оде у протестантску гимназију у Шопрон, коју сврши 1752. Да би се усавршио у наукама, он пође у

1762. оде у Темишвар, па у Нови Сад, где је предавао богословске предмете на »Духовној колегији«. 1772. буде закалуђерен у манастиру Ковиљу, коме ускоро буде постављен за архимандрита.

1772. буде закалуђерен у манастиру Ковиљу, коме ускоро буде постављен за архимандрита. Цео остатак свога живота провео је у манастиру, као чувен богословски писац, пишући

Неколико пута нуђено му је да буде владика, али се он није хтео примити. Слабога здравља, раздражљив, у завади са осталим калуђерима, у сукобима са

Нек̓ посвећено буде пречесно име његово вечном воспоминанију и високом почитанију чувствителни, благодарни и добродјетелни срдаца српски

Милићевић, Вук - Беспуће

То је била материна жеља да њезин мезимац буде официр; она је у својој простодушности, сјећајући се неких породичних традиција, поштовала и обожавала униформу као

Гаври Ђаковићу је било криво што га је озловољио. И увече он се присиљаваше да буде весео и разговоран, преко свога обичаја.

једну младост и подлачки гази једно срце; он се увјераваше да треба бар да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био

Гурнули су га у школе да буде господин, одвојили га од земље и народа, спријечили га да ухвати корјена у земљи из које је изникао, гурнули га у

Он онда бацаше кривицу на своју осамљеност која потпирује мисли без смисла. — На крају крајева, ко то може да буде? — узвикнуо је. — Једна буцмаста и здепаста Чехиња, — и насмија се.

И онда отац, вазда да избјегне да дијете не буде више свједок њихових свађа које су биле оштре, и у којима се нису штедиле ријечи, дао ју је у самостан гдје се

је тражио да је дирне којом ријечи, док га је она само чудно погледала, пуштајући га да јој каже све што му се свиди и буде по ћуди.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

се деси на први дан Божића оно што се десило Павлу Постиљоновићу кад га је позвао Јован Максић, назван »Ватра«, да му буде полаженик првога дана светлога празника рождества Христова. А ево како је то било.

Не дај, боже, горе! — Ја ћу се тужити! — храбри се Јова и плаши шефа. — Не гули коре, да не буде горе! — вели му шеф. — То ти само кажем.

« И он поради и сам, и преко својих пријатеља. Дигне ужасан дундар и вику, и то му, бога ми, и помогне. Буде премештен у поштанску струку. »Међу слепцима ћорав краљ!« рече Јован кад га запиташе што је променио струку.

шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, али кад Швабу Кристијана задева, онда му је извесна победа и тријумф.

А слободно, чикам свакога совјетника ако његова печеница буде оваква! Погле, прико! А? Пљушти ти вода на уста к’о бандисту на расечен лимун. Хехе!! Уживај, прико. Дакле, гилта?

Шта је даље с њим било, дознаће читатељ ако буде добар и стрпљив па прочита до краја ову причу. С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему

— дере се Јова. — Нема је никако! — вели Паја, можда је зарасла — извињава га полаженик. — Е, може и то да буде — вели Јова. — Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени да не може рана да зарасте.

« Потписан: Јован Максић, указни поштар. И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње. Дошла је предвече, у немачким хаљинама.

Е, ту се учитељ мало нађе у забуни. — Та оно знаш, Тиосаве, и то може да буде. Ја знам да је и она јако потребна и сваком мила и у кући и у послу, и да ти она сипа у чанак да кусаш.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.

мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом песмом трудна успављују, Са мном паје, а на мојим грудим', Па се буде кад се и ја будим, Ао брацо, честитога века! Је л' сретнији когод од менека?

то бојак бејаше, Није шала, баш нас покрхаше, Баш кô да се сваки помамио, И чујте ме, а што бих вам крио: Ако буде кâ што неки слуте, И ђаури амо се упуте, Ко год хоће нека куша срећу, Нек их чека, ја их чекат нећу, С пола сам им

И љута га нека мука прима, Дохвата му срце у недрима, У срцу се страшне буде змије, Гледа Цвету — Боже, закрили је!

“ Па задрхта, и сва се затресе: „Ал' опета — ал' да како буде — Какав хајдук — куд залутах тужна! Какав млађан не, не смије бити.

— Ма што јој је те се не одзивље?“ Спава, мисле, па да је пробуде; Иду, буде, ма им муке луде: Срце њојзи у недрима стало — Она оде за својиме драгим.

и лудане, Не мож' латит ни једине, Тек се роди па и мине; Но сад ето све већ преби, Па уздану, дође к себи: „Нека буде ма и тако, Јер за мене свакојако, Моје тело дивна рана За орлића и гаврана, Ма та душа ојађела, Куд ће она без

Па ако она према ови стена Потегнула све своје буде силе, О шиљке ће се ту разлупати, Комађе само напоље ће вирит; Возача мртво међ њима је тело Са којим вртлог

На оно мисли што је јуче било. Па вата здравље воду с лаким веслом, Да онде буде што год пређе може. На ону страну он окреће око Ди јуче они њега чекаше.

брати мед и восак6, и управили су га у кошницу: И ако воска, меда плод, Он справи кадегод за род, Нек благодарност буде вам Што знасте њега слати там'. Певач дође међ другове.

Пет стотина било је одзаде Несморене Србадије младе, Једно момче од другога боље, Ако буде Србу до невоље. „Амо за мном“, повика Милета, Разби браћу Турадија клета!

су ти остале, Небу твоме до две звезде јасне, Да ти таму у срцу разгале, Оче, оче, до два вита бора, Кад ти једном буде до умора.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

на сљезову цвијету једва да је негдје и било трагова модре боје, али ако је дјед казао да је модра, онда има да буде модра и квит.

крсну славу нашу, Петрак је освитао код наше куће, свечан и обријан, и здравио се с дједом : — Побратиме Раде, да нам буде срећан данашњи светитељ.

— Нећу, стриче Раде, ето га теби па разговарај, погађај се ... Зар да буде примљен тамо неко кога он, Ниџо, није пронашао, омирисао га, погађао се с њим, свађао се, па тек онда га предочио

Да то не буде та? Дјед само издубока хукне и загледа се у Саву као да је овај, прибогу, у најмању руку рогат. — Знаш ли шта је,

Шта да му радиш? — Да ту не буде каква беспослица с неким окоближњим женским чељадетом, тога се ја бојим? вајка се дјед. — Шта би могло бити?

богами, кад коју више потегне, она ме напопасти корити како је у своје вријеме могла да се уда за лугара и да данас буде госпоја лугаруша па да је види бог: увијек пуна боца уз кревет, а у орману начет пршут.

— Па ето, макар и то — од невоље се сложи иконописац. — Олакша пјесма души како год окренеш. — Па нек буде и тако, али дедер ти мене поучи како да ми њега излијечимо од те будалаштине?

Вратоломије долази с трешњама тичаркама, кад се дјечурлија највише веру по воћкама и вратове ломе. — Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри.

Више су се бавили њиме него, боже нас прости, самим светим Киријаком Михаилом. Да чудо буде још веће, дозваше с брда и онога коморџију Зекана, доратовог спасиоца, па њих тројица, увече, оставише славску софру и

„дотични“ има, гласно и јасно, да објављује народу зашто га гоне у затвор, а жандарми се већ побрину за то да „објава“ буде што шаљивије састављена.

Читав рат му сељак надура и на својим леђима изнесе, а кад све буде готово, опет по нама тарапана и клепет. Суђено тако, шта ли је.

— Аха, она путаста, знам. Што ми одмах не рече. Путаста кућа, па ето. — Добро, путаста, нек ти буде. А другу групу шаљи равно на музеј, иза њега је батерија топова. — Како то рече ...му ...муз ... — Музеј, брате.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Да Хасанагиница и дође, претпоставимо, да с тобом поприча и пред целом војском, да све буде чедно, како и треба, опет би о њој певали бесрамне песме! Нема жене која је овамо дошла а да није опевана папрено!

А док се ово зло некако не измени на добро — а можда би се дало изменити — све што видиш може да буде утеха. Понадај се у оно што се зна када се седи под чемпресом, три корака од воде. Хајде, смири се.

А чини ми се да има и неких других разлога... ХАСАНАГИНИЦА: Неправда није избирљива; неправди све може да буде разлог... (У собу, усплахирено, скоро трчећи, улази мајка Хасанагина) МАЈКА ХАСАНАГИНА: Ево долазе!

Знаћеш кад видиш ко ће јој бити муж. Бег себи тражи зета који ће, прво, теби да буде на утук, и, друго, који ће га пред санџакбегом подупрети. Можда чак и пред везиром!

Шта мислиш сутра, кад почну оне кишетине? ХАСАНАГИНИЦА: Може и то да смири. Може и ружно време да буде лепо. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Јес, лепо, али за тугу.

ХАСАНАГИНИЦА: Боже, као да мртвима говорим! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Шта б дала да га видиш кад буде чуо? А? Два дана од чуда неће моћи она уста да затвори!

Ти и твоја политика! Али кажи ми шта ти мислиш да чиниш судњега дана, кад и зрно горушичино донесу да буде изморено? Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави?

Али кажи ми шта ти мислиш да чиниш судњега дана, кад и зрно горушичино донесу да буде изморено? Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави? Пусти мене, замисли се о себи!

Биће онако као си ти измерио, како си ти просудио, како си ти мислио да је најбоље. Али једно има да буде по моме, иначе свадбу растурај! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ти мени да претиш? Видиш ли ти овај штап?

Слободно се ти радуј. Ал да ми ипак гледамо шта ћемо сад... ЈУСУФ: Кадија, колко ја знам, може да ти буде прилично опасан. То је положај с великим утицајем... ХАСАНАГА: Ја ја... четворе очи и уши.

Чудна ствар... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Не знам због чега отежемо! Шта си сад запео? Досад је могло да буде готово! Немо, бре, да си такав, изнеси то дете, шта те кошта, па да ми идемо даље! Свако својим путем!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и сам попа томе се слатко смејао. Кад је добре воље он га зовне, па, шалећи се, обећава му, да ће, ако буде вредан и тако леп, узети га за зета; попадија пак да ће му тад дати свилену кошуљу и гаће.

Он оде до бербера, каже му, шта му је Тода наручила, овај га тад узме и накаради. Кад буде готов, Димитрија гологлав, онако накарађен, скачући с једне на другу ногу, враћа се Тоди и показује јој своју

Попа је даде, а Тоду већ нису ни питали. Такав је обичај. Ове недеље треба да буде венчање, а сама гозба, свадба, ево већ је од среде отпочела и Бог зна кад ће се свршити.

Јер која буде том водом попрскана биће скоро удата. И она их прскаше. Под пазухом јој ћупче, задигла шалваре, шамија јој пала, коса

Има кад.“ А то њихово „има кад“ требало је да буде: кад још неколико њива и винограда купе, кад им: он, син, Мита, порасте, па ожене га, и он децу изроди, те се кућа

Све су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно... А овамо, опет из великог страха, да не буде он као што треба, не поквари се, проневаљали (а баш тада је била почела младеж да се квари, иде по механама, пуши,

И зато што је то знао, он се из све снаге упињао да им што више угоди. А знао је да ће им угодити само тако, ако буде што мирнији, стидљивији. Међутим, само је он знао колико је осећао и патио од тога.

И, увек би гледале да што пре оду од ње и оставе је саму, бојећи се да јој од њина присуства и разговора не буде тешко. И зато она сада није пред њих ни излазила. У кујни с мајком оне су разговарале и после отишле.

и уморно, слушајући вреву и жагор из комшијских дворишта и материно ситно, старачко пословање у кујни, чекала би док буде готова вечера и док је мајка, пошто све унесе код не у собу и постави софру, не позове: — ’Ајде, да вечерамо!

Такви су они, Аничина браћа, били. Па због њих ни кућа им, ма да је била велика, лепа, није могла да буде као што треба: лепо намештена, чиста, уређена да свака ствар стоји на своме месту. Због њих није се могло.

од њих као крила, задржавала за себе, као чувајући га, знајући да треба да га тек онда покаже, развије, када и она буде као друге; а то је било: кад се уда, почне да води своју кућу, „домаћинлук“...

да буде оно што од сваке њене другарице бива, и што треба да буде. Али, што је најчудније, кад год је мислила о томе: све то ув

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

| Ја добитка од моје књиге никаква не иштем, само да се хоће толико новаца наћи да типограф плаћен буде. Он досад није никакву српску књигу на штампу издао, зато сумњава се предузети је на свој трошак; не знајући какву ће

Време ће ме научити јесам ли се у мојеј надежди преварио. Ако ли и то буде, нећу се уплашити, нити ћу, оно што је с моје стране могуће, изоставити.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Пред попови' ће бити ђачића који ред, да поју „свјати Боже!” да буде погреб свет. Ти ђачићи су песме што за њом уздишу, што теше душу њену и Богу уздижу.

Трепетљике звеком звече уз тамбурин ударај, по пољани буде цвеће уз мирисан уздисај. А на сваком цветку паја једна мала чиста кап, је л' то магла уздисаја, што се слегла у ту

Па тај под отим златним резама да буде сведок животног врела, скамењен ропац јуначког мрела рода песама? Никада! — Никад ласкавим вигом нећеш домамит војана

Никада! — Никад ласкавим вигом нећеш домамит војана страсти, да другар буде рајских ти сласти под отим жигом! Под отим жигом? — Ох, не сећај ме!

— Топлота блага, наложена пећ, у њојзи тиња пањ, кô старог лета мртво тело испуцано црно, што спаљују да вампир не буде. — То старо лето, стара година!

Ал' ако му була не буде на крилу Док не стигне зора преходницу чилу, честит ће вас паша лепо да обдари: коцева добрих неколико пари, коцева

Зар жена, блудница, постељичарка кмета робовског јуначком роду да нам буде спас? Је л' ово збор? Је л' ово судница? светилиште ли храма боговског? ил' сведилишта оскрнавни јаз?

” „Зар у теби моја коса? у теби ми очи зар? па на мени шта још оста да накнаде буде доста за те страсти ненажар?” „Ох, кам да је за однетак ове косе силни сплетак, жела мојих непровир!

Загрљајем да је косим, у недрима да је носим, да ми буде недромир! Па да ми је попит очи пољупцима једне ноћи, камо срећа, камо слас'!

док је крвник тај на свету нисам тебе, царе, вредна, богињи га жртвуј данас, давно му је крви жедна. Нек богињи буде жртва, погуби га, круно светла, скини мржњу с моје душе, да љубави није сметња.

осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад, ублажен, утишан, да грдној мојој рани буде лек.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

и царства, па и читаве деценије, народни приповедач зна да пређе у једној реченици, често уметнутој; и тај прелаз да буде природан и неосетан.

Тако они два млађа брата заспе а најстарији остане стражу чувати. Кад буде неко доба ноћи, заљуља се језеро, он се јако препане кад види да нешто од средине иде управо њему: то је била аждаха

Но најмлађи брат буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши

град и тужно сузе прољевао што му народ у граду од дивова страда и поједен би, па се све бојао да му и ћерка једном не буде поједена, зато порани истога јутра па стане гледати по граду, а град опустјео, већ је мало и народа још остало, јер су

једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом

да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.

Онда цар орлујски кад види да га одвратити не може, извади једно перце па га даде шури: — На — вели — шуро, кад ти буде невоља, ти укреши ватру па га запали, ја ћу ти онда с мојијем орловима одмах у помоћ доћи.

Најпослије се ријеши да наново иде за жену своју. Кад дође близу оне пећине, улучи прилику кад Баш-Челик буде отишао, па жену опет поведе са собом да бјеже.

Онда рече сам себи: „Хоћу баш и четврти пут да се вратим да жену моју повратим, па ако ми буде до невоље, онда ћу пера да запалим да ми зетови у помоћ дођу“, па се одмах дигне и опет врати оној пећини ђе Баш-Челик

Но он јој каже за зетове како су му дали сваки по једно перце, па како ће му доћи у помоћ ако му буде до невоље, „па зато сам — вели — још једаред дошао по тебе; хајде одмах да бјежимо!

Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред вече, он се лепо умије и оправи, сокола метне на раме а хрте уза се а гајде под пазухо па крене овце н пође у

Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЈЕВРЕМ (иде радосно по соби и лагано пљеска рукама): Право, право! СОФИЈА: Ти гледај твој посао, а у кујни ако не буде реда, ја крива. МАКСИМ: Дакле да куваш. СОФИЈА: Мора се кувати, кад је толика кућа. МАКСИМ: Нема лука и леба.

МАКСИМ: То неће бити данас! СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем. СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици?

СОФИЈА: Помагај, човече, та ја нећу мени, него твом детету! То мора да буде. МАКСИМ (узме шташ): Али то не мора да буде, кад ја кажем. СОФИЈА: Заборавио си ону пословицу о столици?

МАКСИМ: О, проклето ђаволско колено, и ко те доведе на мој врат! СОФИЈА: Срам да ти буде; напао чинити, да му се свет смеје. Што си тражио честиту жену, кад си такве нарави? Мислиш и мене као ону прву?

Моја не виче по кући, али опет мора да буде све по њеној вољи. 12. СОФИЈА (с еспапом), ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ: Ево је; но, јеси ли купила?

МАКСИМ: Боље да си гледала како ти стоје судови у кујни. СОФИЈА: Ти се за кујну не брини, ако не буде све у реду, моја срамота. МАКСИМ: И моја штета. СОФИЈА: Не верујем да си имао штете од мене.

Она што се чепи и погледа као миш из трица, што се криви и пренемаже, и натркачила на глави којекакве комедије, та да буде паметна, кад се уда? Да Бог сачува! луђа, несмисленија, безобразнија, то све може бити, али паметнија, никад ни довека.

МАКСИМ: Мора? Кучко од жене, та ти си наумила мене да сараниш! Само нека то буде, па нећеш ни по сата бити са мном. СОФИЈА: Већ зато ћемо лако.

МАКСИМ: Кажеш ли и ти тако, куме. КУМ: Тако и ја судим. МАКСИМ: Е добро, метнућу је на пробу, па ако буде као Грезилда... КУМ: Гризелда, куме, а не Грезилда. МАКСИМ: Свеједно, жена — жена; не ваља ни једна.

КУМ: Гризелда, куме, а не Грезилда. МАКСИМ: Свеједно, жена — жена; не ваља ни једна. Ако буде као та Грез... Гризелда, онда ћу признати да је добра жена. КУМ: Ја мислим да ће пробу издржати.

СВЕТОЗАР: То ћемо чути сутра, јер је опредељено да се сутра даде награда оној која буде проглашена да је добра. МАКСИМ: Ту част неће нико други добити, него моја Сока.

МАКСИМ: Но, то је лепо. СВЕТОЗАР: Заиста, одбор у свему мудро поступа. МАКСИМ (за себе): Рад сто дуката нека и то буде. (Јасно.) Дакле напишите. (Светозар узме хартију и почне писати.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Пребаци вал преко шешира.) ПЕРСИДА (ступи на прстима): Шта, устала и обукла се јошт? Но, сад нек ми сам Бог буде у помоћи. ПЕЛА: Шта ћеш, Персо? ПЕРСИДА: Милостива госпоја, само ми сад опростите. ПЕЛА: Зашто, шта си скривила?

Бре, лупај ти њу, нек јој се пуше аљине! Ајде, сад ме пољуби. СУЛТАНА: Молим те, само то не! СРЕТА: Али то мора да буде. СУЛТАНА: Еј, тешко си га мени! (Пољуби га.) У, како смрди на дуван и ракију! СРЕТА: Е тако, сад смо се помирили.

) СРЕТА: Шта? (Оће да отвори врата.) Море, Пело, отвори, мало ти је било? На моју душу, полудила жена! Ако не буде нагазила на штогод, да нисам Срета. Пело ти, а чекај, платићеш ти то двоструко, могу ја и кроз пенџер, немај ти бриге.

) Треба да вратим. ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина. СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 1 ПРСТЕН Све оно што се сакрива у ништа Светлуца сјајем нетакнуте руде; Што не постоји, могло је да буде Или постоји изван одредишта.

крају дође копча и затвори се круг, Или се прекине нит — али пустимо исход; Он довољно је стваран да неприсутан буде Када је стање милости.

куполу кружно, на самом врху, да би Кроз отвор сишло небо у светлости, у пљуску, По својој осовини, да видљив буде знак; Зато је протомајстор љубави, и он мудар У својој одсутности, спојио једном цртом Љубав и смрт; а то су две

ми, и учини да срасте Са својом кошћу кост, са стаблом грана; у сребро ћу да скујем своје красте, Да слава твоја буде моја рана; Опрости преступ моје пролазности Која се чуду као правди нада, Опрости мојој кости, мојој злости, Али учини

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Не можеш замислити како ми је? С тобом се осећам тако младо и тако шашаво ...“ Мислим, човек мора да буде заиста потпуни кретен, то јест да је за длаку избегао теглу са шпиритусом на медицинском институту, па да поверује у

Како га нападам? Баш сте радознали! Али, нека вам буде! Покажите ми, на пример, особу коју желите да оцрним и нећете ме зауставити све до јутра. Коју? Ону тамо?

Тако могу да се без разлога дерњам и слушам како ми се глас клиза преко воде. Буде ми некако лакше, схватате? — И где то уопште данас човек има прилике да се извиче? Нигде.

Ута-та-ута-та! А, у ствари, шта! Због наше чувене фјаке нигде на свету риба нема мање шанси да буде уловљена него у Јадрану. Рибе код нас умиру природном смрћу од старости, окружене праунуцима и њиховим потомцима.

— и тако изненада зажелех да сама себи отворим изложбу слика или нешто слично, ма шта, само да буде шашаво! Попех се на споменик Кнезу Михајлу Обреновићу, наклоних се и рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и

После се некако навикну на мене, а та гајба постане мој дом, док улица поред пијаце буде мој град. Шта ми друго преостаје него да почнем да се затрескавам у Београд, кад сам већ била такве среће да се не

ко би пристао да у свом рођеном граду нема станчугу, а имају је сви они што су дошли прекјуче, ко би пристао да му шеф буде неко ко је замолио свог млађег брата да му причува овце (Систем: „... Стој, водо ладна, причувај ми овце!

Јер, ако се неко стварно разликује од других, мислим, ако се разликује изнутра, онда му је једини циљ да споља буде мањи од маковог зрна, да испари, да постане неприметљив и да што брже шмугне поред свих оних битанги што глуваре

А овде, шта? Циљ је да се буде примећен! Господе! Али, морам искрено да вам признам, има ту неке сумануте храбрости: испасти из „Вога“, а уфурати на

коме се свет неће смејати, који неће личити на свечани пролазак циркуса „Адрија“ кроз варош, једном речју, то мора да буде нешто што ће ме спасити осећања да сам модни вазал, колонија, дама из друге руке, фолиранткиња и све што уз то фура!

Мој отац има, знате, фикс-идеју да је оседео због мене. И уместо да ми због тога буде захвалан, јер му проседи залисци заиста изванредно пристају уз тамнопути тен, он од тога прави питање!

могли бити савршено сигурни на овом превртљивом свету: када се пробудите, не бисте се смели заклети да ће ваш град да буде на свом синоћном месту, али сте могли мимо да дате десну руку да ћете њега затећи иза свих оних новина.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

КРУШЕДОЛ, ИИ Долом, гором, Крушедолом, Мрклом ноћи и оловом, бело вече док се свлачи, једно буде - Друго значи. Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком. Одзвањају зумбул-дојке: о осмици снују тројке.

Сентандреја, Іріѕ флорентина Тече к небу витка балустрада. Врх апсиде (чувај се аспиде да не буде песма накарада!

У словну славу јасните се, фруле. Да боју држе титле, лигатуре, орнамент биљни, звериње фигуре; да Слову буде лека и тинктуре од зрелог уља, јесени кад труле. А рука моја нека злопати се кад дршће стило док руменим списе.

Из срца Оца кроз срце Сина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. ЉУБОВИЂА Где је лето, где ли зрење? Што саберем - буде мање. Невид-жицу кроз мршење ја уводим у сећање.

) Не престај, теци, диктатуро с гаја јер могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да видик застру крљушт и пераја; у шкргут може да се згрчи жамор „И протка јуни као

Са челних доба просветлуца глеђ и видно буде: лепо ли се коб над брежјем жути док зелени жеђ и с искон-неба глад се светли.

човèку, муњи, јастребу и жаби, и биљу сваком; свачему је време да нагон троши, некамо да граби, да дужи буде циклус, руј у зрењу, тренутак Срца који нема цену.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Ја ћу бити барон Голић; ти си мој бединтер. Какав је газда, онако ћемо се и владати. Ако буде девојка у кући, знаш како треба. Ајде, стави се у позитуру, пак да им јавиш визиту од барона Голића.

Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити. Знаш ли зашто сам те звао? БАТИЋ: Ја не знам. МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри.

МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго. 4.

ЈЕЛИЦА: Пак шта сте у Месецу видили? АЛЕКСА: А шта се ту не може видити? Кад ми књига буде готова, имаћете доста читати. ЈЕЛИЦА: Дакле, ви намеравате издати ваш рајзебешрајбунг?

Тако и Милутин, понеже га нема у календару, прозван буде Митром. МАРКО: Ту имате право. Но како дођосмо до рода? АЛЕКСА: Вашу блаженопочившу матер држао је стари Батић као

Само ако иначе буде његова воља. ЈЕЛИЦА: Ја нећу поћи за другог макар шта радили са мном; јер је обично у романима да љубовници најпре

ЈЕЛИЦА: Опростите му, господин барон, ја сам крива. АЛЕКСА: Вами за љубов нека му је опроштено; али више да не буде, разумеш ли? МИТА: Неће, ваше сијателство. АЛЕКСА: Но, ја губим време. (Марку.

МИТА: Ја мислим, господин барон... АЛЕКСА: Не, не; отац мора да пресуди; и ако његова не буде воља, све је всује. ЈЕЛИЦА: О, господин барон, зар се тако чува љубов коју сте ми отоич ерклеровали?

Све што буде у нашем могућству, нећемо му одрећи, као пријатељи његове куће. МАРКО: А, Батић остаје моје дете. БАТИЋ (Алекси): И

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У млину старом ко буде сада, није му друге, глава му пада, куца му задњи сат!“ Кроз гору ломи дивова група, гвозденим ходом дружина

„Хајдемо, браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!

“ Јежурка Јежић лукаво шкиљи, прегледа бодље и сваку шиљи. „Ако би успут дошло до боја, нек буде спремна одбрана моја.“ КОД ЛИЈИНЕ КУЋЕ Сунчани круг се у зенит дигȏ кад је Јежурка до лије стигȏ.

Било па прошло, нек буде мир, секиру ратну бацам у вир!“ А Тоша вели: „Другару Жућо, прихваћам предлог твој, у овом крају сви нека знају,

„Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише. — А дотле, богме, као и досад, живите тако код старог Трише.

Начини Ждерко у добру мом Косово право, покор и лом!“ И најзад, брука да буде већа, ту је цедуља мала: „Одлично причаш, мајсторе Тошо, свака ти, брате, хвала.

“ Премудри лисац у том се јави испред зверињег кола: „Нек буде право лаву и вуку, сваком дедице пола!“ Истом ти мечка забрунда нека: „Навали, суде, старина чека!

Над Јапром тако, ко црвен облак, вечито срећа прши, невоља свака буде и прође, све се на добро сврши. Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак.

Тамо ни живот не буде кратак, увек је дужи — за петлов батак. МЛИН ЈЕ СТАО Од рана јутра до мркла мрака долином реке путује хука, дане

На мјесец лајеш? То ти је вјесник, скитница бићеш и псећи пјесник. У твојој кући најдражи гост нек увек буде понека кост. Желиш ли ловцу постати драг, пажљиво прати зечији траг.

понуде вруће Тришиног џукца, скитнице Жуће: Већ ми се на врат попео пост, продајем чичу за добру кост, само нек буде повећа она, може од вола, кита ил слона. И још да додам примедбу ову: примам и саму мамутску кљову.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Можемо да је волимо сви заједно, и нико ни на ког због тога да не буде љубоморан. Да волимо жене које су на њој рођене, свитања и заласке на њој, и уопште све.

“ — Зашто није вредело да Енглез буде добар у животу? — О, зашто? Слушајте само, шта му се догодило. Неко је дошао и рекао ми — сећаш се, Пипо?

— Добру ноћ, млади господине. Друго посело под капијом; чујем пролазећи: — Сина? — Не, она би желела да буде кћи. Данас је почела да трпи. — Добро вече. Вечерас треба да буде месеца? Још не излази! — Изићи ће на оној страни.

— Не, она би желела да буде кћи. Данас је почела да трпи. — Добро вече. Вечерас треба да буде месеца? Још не излази! — Изићи ће на оној страни. Тек је почео да се крњи. — Једва видим језеро.

Видео сам толико људи у обом месту, али је било нужно да буде потпуна ноћ, тишина, па да ми један крик осветли одједном цело једно трпљење; трпљење у томе човеку што виче, што је

Ништа боље ни више. После ће бити, стар, стар. — Као ти, рецимо! — рече онај насмејавши се. — Као ја. И кад буде видео девојку неће имати снаге чак ни да је пожели. Јест као ја.

— И на ком крају света би хтео да то буде? Можда баш овде? — Да, баш овде ако треба. — И онда би опет имао да умреш, и опет би желео да се понова родиш да би

Никад се не зна како ће живети човек који тек почиње да дише. Волео бих да знам шта ће рећи о животу када први пут буде требало да нешто каже о њему. Смешно је како људи говоре о животу. Сваки има свој суд о њему...

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу, да Павла траже. Нађу га у самом рају...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

кажем им, док се куполе њишу ко високо цвеће, зар удар звона да буде за мене узвишен знак! И ноћ им прелијем преко торњева и глава.

Хоћемо да се у птичја гнезда претвори овај мрамор, чаробњаке зовемо с месеца на чемпресе да сиђу, нек јавно буде краљевство пауна! Светлост се гаси на рукама госпи и дланови на горке миришу траве; благослов пада у празно.

жеља да се попне на престо, мислио је, једина вредна ствар јесте да се Богу постане зет и да читава земља под њим буде у његовој спаваћој соби. Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди.

се спушта дрво у подножју посечено ал оста рахли коров и пањ Спусти се у бездан дроба и на њ Неко други је требало да буде сведок смањивања свега света, мислимо у модрини која сузбија светлину небеских тела, неки други, далеки нараштај.

Не знам да ли се може рећи и да он постоји, да га има. Ако делује, не мора да буде да га има. Оно чега има, то је створено, то је део твари, творења, стварности.

Али је истина у својој истоветности исто што и бог који је исто са светом коме је тешко да буде истинит. Древна реч ил нова света реч ил хулна која је ближа људској пути да ли она што се огласи изнутра као

непостојање није никакво зло једино треба да се зна чега и кога нема и шта нам значи немање то Нестварност не може да буде побеђена стварањем. Стварањем она себе остварује и удаљује од створеног.

од корења од кише што се слива од смоле са борја све ће он да хвали само му убрус нисмо дали уочи равнодневице хоће да буде леп кад стане пред златне маљице на дојкама покојне краљице о земљо учини ми то време је за велике слободе за подземне

мртваца што труне ког нико да погледа неће она нежно узима у недра земља је највећа покровитељка увек пристаје да буде одоздо ал њен пол је тајна иначе би свако могао да је има она се чуди нашим саборима и нашем незнању да лије

док се следи неки већ мисле на момачко вече други се пењу на планинска седла и хоће у небо заједно са женом па шта буде огањ плавет ил звездана стакла нико их не слуша ко ће у нестанку још ред да прави свако се сваком измигољи око

не слуша ко ће у нестанку још ред да прави свако се сваком измигољи око бунара у жбуњу под орахом кућним зар то да буде света тајна брака? Зар читаву ноћ без жене на видику једну ноћ дугачку суву и прозуклу?

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

А нека и не буде то, нека не добијеш кеца, нека и не узмеш карте у руке, па опет, брате, признаћеш и сам, што не бива, не бива.

МИЋА: Немам, не кажем да имам, али, најзад, човек се и не школује зато да од тога има какве користи већ да буде школован човек. АГАТОН: Е, видиш, зато баш што си школован, не можеш да управљаш имањем.

САРКА: Лако је њему мртвом да буде стрпљив. ПРОКА: Па јест, право каже прија Сарка; он може у гробу чекати и четрдесет година, али ми, брате, не можемо.

ТАНАСИЈЕ: Па добро, кад већ мора, нека му буде. Чекаћемо, иако нам није до чекања, али зашто за тих четрдесет дана туђин да управља имањем?

'Ајде, Проко! (Пође.) А ти, Сарка? САРКА: Ја нећу да се натурам. Доћи ћу и ја, само доцније, па ако буде места и за мене, добро, а ако не буде, вратићу се својој кућици. Немам шта да бринем кад сте ви толики ту.

) А ти, Сарка? САРКА: Ја нећу да се натурам. Доћи ћу и ја, само доцније, па ако буде места и за мене, добро, а ако не буде, вратићу се својој кућици. Немам шта да бринем кад сте ви толики ту. ГИНА: Па јес', право кажеш. Збогом, Сарка.

САРКА: Па јест што кажеш, и ја сам будилник спасла. АГАТОН: Па добро, де, нека ти буде. Само знаш, Сарка, о томе не треба да се чује, јер ако навале сви да спасавају...

АГАТОН: Па, како да вам кажем; у том погледу је закон врло растегљив; може да буде овако, а може да буде и онако. МИЋА: Ја то не могу да разумем, како закон може и овако и онако.

АГАТОН: Па, како да вам кажем; у том погледу је закон врло растегљив; може да буде овако, а може да буде и онако. МИЋА: Ја то не могу да разумем, како закон може и овако и онако. АГАТОН: Има, има таквих закона!

ВИДА: Па оно, ако има бога и правде божје, тако би требало да буде. ТАНАСИЈЕ: И онда, 'ајде њој, што кажу: ћерка му је, па каква је да је, али што остави цркви и просвети толике паре?

АГАТОН: Па ја... АДВОКАТ: Ја вас молим ни речи више! АГАТОН: Сасвим! Симка, пази о томе ни речи више; кад буде време, ја ћу то већ...(Адвокату.) Оставите ви мени, кад буде време, ја ћу већ...

АГАТОН: Сасвим! Симка, пази о томе ни речи више; кад буде време, ја ћу то већ...(Адвокату.) Оставите ви мени, кад буде време, ја ћу већ... АДВОКАТ: Разумите већ једанпут, господине, не остављам ја вама ништа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Ваљево... — Будало једна, па куд си навро за Велес?... Терај то напоље! — нареди војнику. — Кад буде време, јавиће се. Шта је?... За тебе не важи наредба? — обрати се мени.

Затим је потпоручник наредио да се изврши запрезање батерије. — Не сме да буде ларме, вике, сваки има ћутећи да врши посао! — додао је на крају.

— Благословеније Господње на вас... и во вјеки вјеков. Амин. Као да ишчезну оно колебљиво стање... Нека тако буде. И биће. А после овога као да настаде неки прелом у душама; људима овлада ново расположење И решеност...

— Одсад да ми се јављаш сваког сата. Јеси ли ра-зумео?... Одлази! — Александар се обрати мени: — Е, ништа не може да буде од њега. И саветовао сам га, и тукао... и опет ништа... Него, имаш ли једну цигарету?

Артиљерија у теснацу, опкољена са свију страна, представља гомилу гвожђурије. Командир нареди да послуга буде на својим местима. Напред је била велика узбрдица, а позади се пуцало.

Јер Рајко је казао, а Рајко је баксуз, па да несрећа не буде страшнија... Сад је на нас ред... Злослутни и језиви шум... ужасни фијук, све језивији и страшнији. Ми сабисмо главе.

Присуствовао сам егзекуцији једнога војника, који је напустио фронт да би видео своју децу. Кажу, казна је требало да буде више примерна... Ископана рака, а он убледео, стоји везан, блудећи погледом, не би ли сачекао нечију милост.

Село се разламало од експлозија шрапнела и разорних граната. Али већ смо преморени... па шта буде. Кроз једну бочну сеоску улицу видимо како наши пешаци, погнути, у скоковима одмичу... Сами смо ишли друмом.

И кад већ мора тако да буде, онда нека буде, јер тако и ја хоћу. — Ево, овде је командант — показа ми руком онај Изворац на једну јазбину из које

И кад већ мора тако да буде, онда нека буде, јер тако и ја хоћу. — Ево, овде је командант — показа ми руком онај Изворац на једну јазбину из које је зјапио мрак.

— дира га поднаредник Траило. — Па овај... поднаредниче, шта му га знам. Могло је да буде, али кад није, опет фала! — и диже се. — Немој се, бре, напрежеш, може ти шкоди — дирају га.

А немоћан сам да их убедим да тако не треба да буде. И сломљен тугом, срушио сам се на сламу у земуници. После душевних напора обично наступа неко стање обамрлости, а

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам. Само да не буде она ту, док се мало свикнем на људе, па после ћемо лако ...« »Рекоше да је много лепа и млада...

Тако се с муком школовала у Београду, па сад дошла овде, да не буде оцу на терету, а богме и да потражи своју срећу...

Не грешите се, људи ! — Таки је закон, чича Вуксане, одговори му председник, тако мора да буде. досад се уписивало сваке године само по десетину нових ђака, па се нису ни узимала деца из инокосних кућа, а сад нам

— Дивљачно је, госпођо, много, стаде га правдати његова мати. Није ни излазило међу људе. Таман рекох: да ми буде од помоћи, а оно... Љубица се окрете и разгледавши по дворишту уђе у школу.

Зар ја да не прођем добро, и моја будућност зар да не буде сјајна?... Та ја сам млада, лепа.... ја морам бити срећна !

стаде Љубица мислити. Тешко је нерадницима и онима који би хтели само да заповедају, а мени, што ?... шта има да ми буде тешко. Мојој деци ја заповедам, а друге старије морам слушати, није вајде.

се писар диже, опрости се врло пријатељски са Љубицом и Гојком, Љубици опет понови неколика извињења, рече јој да буде потпуно безбрижна, па оде весело. Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота.

она га јасно осећаше у својој близини, али се стараше да радом угуши све те мисли, да се отресе тога бунила и да буде присебна. То јој најзад пође за руком...

Запечате касу, па дај рачуне... Удри, удри, држи, па кроз неколико дана господин писар у затвор... после већ буде осуђен на робију и тако... јест, тамо умре... А ја око Љубице... тамо-овамо, док се венчамо...

Ово се нигде у свету не дешава... А с тобом што буде: од премештаја неће ништа горе. — Да ли да заведем у деловодник?

Па после оно заносно играње у аптовини иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти И кад буде велика као мати, И чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!...

— Јок, одсече председник. Ја знам што знам: од данас за две недеље биће промене, па ми одсеците уши, ако то не буде...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

преко поља; Ако буе сиви соко, Рећи ћу му: Поглед’ с оком Пут истрка удно поља, Ту ћеш виђет’ сваког лова; Ако буде млад на коња, Рећи ћу му: Вод’ ме дома.“ КРАЉИЧКЕ ПЕСМЕ 34. Ој Девојко плава! Чула ти се вала Чак до Цариграда.

53. Сви рецимо: у име Бога! Да ово буде у час добар! Тајко и мајка сина жене; Од рода је од велика, Кољена је господскога, Никоме се и не јавља, Но се

уста са сваким говоре, Са недрагим као и са драгим, Над очима капиџије нема, Над устима млада језиџије; Ко мој буде — оженит’ се неће, Чија будем — удати се нећу. 196.

Уроке ти вода однијела, Моме чеду здравље донијела, Донијела здравље и напредак, Да ми буде здраво и напредно. 238. Спавај, спавај, чедо пренејако, Успавај се у шимшир бешици.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, зликовац, неће ни златан сат! ВАСИЛИЈЕ: Зар може човек да буде толика звер? ГИНА: Није он звер, него нешто горе од звери, нечовек!

где је сада ваш пекар? СИМКА: Станимировић или Словић? ВАСИЛИЈЕ: Питам у принципу... Где мислите да треба да буде пекар? СИМКА: Где ће бити него у пекарници? ВАСИЛИЈЕ: А апотекар? СИМКА: у апотеци. Не разумем зашто питате!

СИМКА: Ковач у ковачници. Воденичар у воденици. Смешна питања! ВАСИЛИЈЕ: А где, по тој истој логици, треба да буде глумац? СИМКА: Знам шта хоћете да кажем: у позоришту! А зар је сада време за позориште?

ВАСИЛИЈЕ: Ако је избрисана, где је онда позориште? На пијаци, у ковачници, у апотеци? Онда и плетење корпи може да буде представа! СОФИЈА: Па нека буде! ВАСИЛИЈЕ: „Па нека буде!” То је најлакше казати!

На пијаци, у ковачници, у апотеци? Онда и плетење корпи може да буде представа! СОФИЈА: Па нека буде! ВАСИЛИЈЕ: „Па нека буде!” То је најлакше казати! А ко ће то плетење корпи да гледа, и да га плаћа, као представу?

Онда и плетење корпи може да буде представа! СОФИЈА: Па нека буде! ВАСИЛИЈЕ: „Па нека буде!” То је најлакше казати! А ко ће то плетење корпи да гледа, и да га плаћа, као представу?

ВАСИЛИЈЕ: Мислите да ће га стрељати? СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће! ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао? А ако не буде?

ВАСИЛИЈЕ: Мислите да ће га стрељати? СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће! ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао? А ако не буде? СИМКА: Зар ви нисте видели какав траг оставља иза себе онај батинаш Дробац?

ВАСИЛИЈЕ: Мислите да ће га стрељати? СИМКА: Стрељаће га, ако буде имао среће! ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао? А ако не буде? СИМКА: Зар ви нисте видели какав траг оставља иза себе онај батинаш Дробац? СОФИЈА (с веранде): Василије!

Мајка би због сина и против Оца сведочила! ТОМАНИЈА: Понекад и оно што је најсветије, мајчина љубав, може да буде страшно изопачено! ГИНА: Кад је дете у питању, не да ћу да лажем, него ћу и да убијам ако треба!

ДРОБАЦ: Пливаш и по ноћи? СОФИЈА: Ко сте ви? ДРОБАЦ: Није те стра? СОФИЈА: Чега да ме буде страх? ДРОБАЦ: Ко зна ко море из овог мрака да наиђе. СОФИЈА: Па шта ако и наиђе? Нисте ми казали ко сте!

А испод маске глумца маску лудака! А шта је било испод маске лудака? СОФИЈА: А шта мислиш да је могло да буде? ЈЕЛИСАВЕТА: Могао је да буде илегалац! ВАСИЛИЈЕ: Онај сметењак?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Не дај да наше душе падну и наставе љубав нашу јадну, наш горак несрећан загрљај, нек буде свему у теби и мени гроб и крај. ПОД КРКОМ Лежим под јарболом белим. И пловим по зрцалу сребрном бескрајном.

Наде свих који се болно смеше. И, кад, опет, као вечни цвет, над телима уморним, небеса заплаве. И загрљај опет буде свет, као злато око свете главе, са тамјана мирисом суморним, нећемо знати који грех то беше, међу гресима што ко

Знам, полако идем у једну патњу, дугу, и, знам, погнућу главу, кад лишће буде жуто. И, тако, без бола, вратићу се, болан, воћкама наших поља.

Расцветане падине да врачам и укунем, непомичношћу, сав свет да стишам и умирим! Па то зар да буде мени гроб? Где је болан Светозар миловао лица, под образинама руским? Зато се, као Михајло, туђине лиших?

О поноћи, кад би литија обилазила, пред црквом је био постројен батаљон да парада буде што већа. Тај би батаљон завршавао литију плотуном.

Око поноћи одлазим да спавам. Бродови сад плове тако лагано да се чини као да стоје. Ноћ. Око два сата ме буде. Извлачиће мрежу.

Увече је требало да буде бал, на који су били позвали и србијанског посланика. Збор је одржан пре подне, али тај бал се неће моћи одржати

А комичар Буца решио је ваљда – са небеса – да то буде тачно тамо где ме Аустрија није примила: у Академију ратне морнарице, која је била претворена у болницу.

Тада сам, први пут, осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме носи ветар судбине, који има неку мрачну снагу. Почео сам био да пишем, кришом, песме за Итаку.

Лакше се, међутим, мре, у заједници, у бици, па смо зато сва тројица били се зарекли да ћемо, ако буде могуће, заједно, предати се Русима, или бар заједно гинути. Вишњички се био зарекао да неће симулирати.

А не треба, ваљда, више ни да кажем да је сиромах Буца, комедијант, онда некако удесио да то буде тачно тамо где ме је Аустрија 4. августа 1914. ухапсила.

Наиме, у Аустрији ни један војник није смео бити сахрањен а да на његовом погребу не буде присутан и један официр, који представља ожалошћено величанство. Оног што хвата за дугме.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Господ проговори: — Анђели моји, дело моје још није готово. Њему још нешто недостаје па да буде савршено... Хоћу, данас, да створим човека — биће разумно, биће које ће славити моје име на земљи, као што га ви на

Заоравај, каже, дубље земљу ако хоћеш да ти буде чиста и да ти племените биљке не угуше штир и коровина.“ Старац заврши говор, а кад Агатон хтеде још нешто да га

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

државним новцем пуну годину дана, а у каси је, при прегледу, нађено само две хиљаде динара мање него што треба да буде. „Право је“, говорило се, „јер је могао све упропастити, али му племенитост и родољубље није дало да то учини.

— Па то ваљда народ бира? — Па, како да вам кажем?... Јест, оно бира народ, тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција хоће.

Министар, протегљаст, сув човек, са грубим, суровим изразом лица, које одбија од себе, иако се он трудио да буде што љубазнији. — Па како вам се допада овде код нас, господине? — упита ме министар смешећи се хладно, преко срца.

— одговори министар и направи лице важно, достојанствено. — Лепо, — приметим — али ако то буде каква неповољна ствар по народ и његове интересе, као и по интерес земље?

Али се и, с друге стране, старамо да у неким буџетским партијама буде суфицита. Ја сам већ у своме министарству почео уводити штедњу, а на томе живо раде и остале моје колеге.

„С половином ћу плате служити” , вели он мени. „Не може да буде” , рекох; „ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о сваком динару водити

На многим местима чуо сам разговор овакве природе: — Није требало, ипак, да буде онако оштра — доказује један. — Шта није требало? добро је оно. Није него шта мислиш?

Овде је хладно, као да однекуд има промаје. Кажем тим несрећним момцима да у мојој соби температура буде увек шеснаест и по степени, па ипак ништа...

— Па јесам ли ја вама, за име бога, говорио да у мом кабинету буде стална темпаратура од шеснаест и по степени, а ето сад опет хладно; па нека промаја; просто да се смрзне човек!

— Па зар је војска чему год потребнија него да буде одбрана земље, одбрана оних породица тамо на југу које страдају од туђинског зулума?

Влада — разуме се, свака патриотска влада — и ту се побрине да то решавање буде паметно, модерно. И ту влада узме на себе сву дужност.

— Ја не могу да играм улогу опозиционара — јекну онај грешник очајно. — Како не можеш? — пита председник. — Нека буде други опозиционар. — То је свеједно, ко било. — Ја волим да сам уз владу.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Где ли им је памет?... Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја. С једне стране их је заклонила рпа, с друге Анђа и жене, али с треће и четврте нико, а отуд је баш највећа

Сазивање и скупљање мора се вршити у највећој тајности. Кмет с људима нека буде сутра, пре зоре, код великог раста у Грбићевој ливади« — тако је гласила капетанова наредба.

« и обрте се кмету: — Ви ћете, кад буде време, право навише, на ону суву крушку, па рудином до Преглавља. Држим да ћете их ту затећи.

Али сад беше мука пењати се уза страну. Ноге се отискују, а глава мора једнако да буде подигнута, да би се што даље пред собом видело, те и не можеш да гледаш где стајеш ногом.

Досада није знао шта је то пасти на испиту. Истина, имао је и »среће«: некако се свакад дешавало да буде питан оно, што је понајбоље или бар врло добро знао.

Еј, кад би Бог дао да и сад буде тако. И зрачак каде обасја му душу. Опет дохвати књигу и поче да чита, али, чим одвоји листове који су му непознати,

А шта ће бити ако буде запитан из... на пример... ето, сад не зна чак ни то, шта му је најнепознатије; и ако се сећа да немачке државе у

Он весело подиже главу и поче да се смеши на људе који пролажаху поред њега. Он је сад желео да сав свет буде срећан, као што је и он срећан.

»Сад ће сигурно о Византији«, — поче да мисли; — »тако и бива кад се сни... то мора да буде напослетку«... — Е, па онда нам кажи, који се оно Плантагенет борио с духовништвом? — запита га професор.

— Полако, господине, хоће да буде све, само полагацко, — одговори му чича Ђурђе. Капетан се још који пут љутне, повикне, па се полагано навикне на нашу

Опазих на њима људе. Окретох се још једаред, па се тргох. — Да не буде ово мамурлук и последица моје ноћашњице? запитах се сам. Ако се нисам добро истрезнио, не смем се ни јављати у школу.

Гори, и напослетку, »ако Богу буде угодно и ако се смилује на њега грешника«, отићи ће треће године св. гробу Господњем и тако ће постати прави хаџија.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Је ли ово „Ф”? ШЕГРТ (гледа дуже): Може, газда, а може да буде и „Р”, а може и „К”. ЈЕВРЕМ: Кажи калфа-Јоци, кад други пут хоће нешто да напише, нека узме кесу од две киле па нека

ЈЕВРЕМ: А што не стоје добро? ЈОВИЦА: Вели: „Они наши у Београду канда не би хтели више да им Илић буде посланик”. ЈЕВРЕМ (као бајаги изненађен): Е, бога ти, како то? ЈОВИЦА: Ето, тако ми каже човек, од речи до речи.

Никоме ни речи о томе. И ако те припита ко: шта мислиш, ко да буде посланик, а ти да му кажеш: шта се то мене тиче, ја гледам своја посла а ког народ хоће тај нека иде! Је л' тако?

ЈЕВРЕМ: Добро, ништа није, ако ја будем изабран, али ако он буде изабран, а ја останем бамбадава изгрђен. СПИРА: Опет ништа!

Прво и прво, ако си се испросила, он ти није још муж, а друго, и да ти је муж, не би му твоја одбрана ништа помогла да буде посланик. ДАНИЦА: Па биће он посланик и без моје одбране. ПАВКА: Е, а ко ти то каже? ДАНИЦА: Ја кажем!

ПАВКА: Ако је до ината, кћери, упамти: мој муж мора бити посланик. ДАНИЦА: Па нека буде, ако може. ПАВКА: Биће, боме, ја ти то кажем! ДАНИЦА: Осим ако ти не гласаш за њега.

СПИРА: Па добро, 'ајде реци. СПИРИНИЦА: Ја и Спира смо решили: нека Јеврем буде посланик, а Спира председник општине. СПИРА: Ето, као да то зависи од тога што смо ми решили!

СПИРА: Ето, као да то зависи од тога што смо ми решили! СПИРИНИЦА: Не зависи, али ако буде Јеврем посланик, а он нека гледа! Боље му је ваљда да метне свога за председника општине него туђина.

) Мени мандат не треба, а не треба ни теби, рекао бих. Онај Јовица и онако ми досади говорећи ми како би он требао да буде посланик. ЈЕВРЕМ (престрављен): Зар ти је говорио, бога ти? СЕКУЛИЋ: Јес', још пре недељу дана.

чекај да проговоримо кô људи! СЕКУЛИЋ: О чему да проговоримо? ЈЕВРЕМ: Па добро, како то може да буде: једна пенџета и једни 'ерцлови пет стотина динара? Да кажеш да је мање...

СЕКУЛИЋ: Па што тако не говориш па да се као људи споразумемо? Ако ти је баш толико стало за мање... нека буде мање. Мени је главно да се споразумемо, а сума је споредна ствар... Ево, на пример, ова од четири стотине динара.

ЈЕВРЕМ: Па... то може... СПИРА: Може, ал' кад буде време томе. СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже. СПИРА: Па то је хтео да каже.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

тим је већ, наравно, казано да има и кафана и механа И магаза, те према томе је било исувише разлога да на мапи Србије буде записано крупнијим писменима, као све варошице у Европи, — да је у том и таквом, дакле, селу живео један од

старински човјек. Код њега ти нема много. Не да он да рогови прођу мимо уши. Мало збори, али што нареди, то мора да буде ка’ на тетику!

А ко би и могао код живога Милисава?! Оно све друго — а веруј богу — једва да му пандур буде. Сви гракнуше ка’ из једнога грла на њ: »Ти чича-Милисаве, и већ нико други!« — Пхи! Баруштина! Вандеја.

Ча-Милисав позове и Срету. А како би га обишли, кад је то одвајкада ред и адет у селу да ништа без учитеља не буде. — А, ето, господин-учитељу, добро кад те срето’, а тедо’ да пошљем дете; него још боље кад те сам нађо’.

Живот је борба, трење — размишљаваше Срета лежећи у кревету. У борби и трењу је живот; и тај живот треба да буде бујна река која руши све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак,

све ове старе (изанђале већ) бирократске уставе и да створи чисто земљиште за нов ред и поредак, а не сме никако да буде вода која не отиче, устајала бара са жабокречином.

Сам да сам узео калемче, па да пишем, господин-учитељ, побоље и поубаво не теше да буде. Тол’ко је убаво. Процепао си га, што га има реч, како свиња врећу!

Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља да буде што краћи и што пре да приведе крају приповетку.

И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића »Официр«, јер он је сам могао бити ово што је сад ћир Ђорђе, само да је хтео.

су га сви умиривали и давали му за право што се уздржао и није гуслара исекао на онако ситне комаде, тако да му нос буде највећи комад од њега, — дотле се Пера ћата повукао за келнерај и чучнуо. Они се још једнако тамо препиру.

било је и биће у сваком друштву), нека потражи новине под тим насловом, број 2-ги тога листа, ако га, то јест, где буде било.

И право је. А зар сме друкчије да буде?! Зар не? Јесте! Мали узроци али често велике последице. У сваком случају имамо наду, — не, то је мало, имамо

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Покушаћу, (Нек буде па шта буде): — Чудноват дан За биљке, птице и људе... ИИ Све се изопачило, Небо се наоблачило.

Покушаћу, (Нек буде па шта буде): — Чудноват дан За биљке, птице и људе... ИИ Све се изопачило, Небо се наоблачило.

— А понекад краду! Ако ми ко од вас не поклања вере, Мислећи да се бавим интригама, Нек буде! Од таквог не треба ми плата!

КАКО ТРЕБА С ОЦЕМ Хтели не хтели, оца морате волети. Са своје стране, тата је дужан да буде добар тата, Да се нађе детету у болести, Да му купује ципеле и шал за око врата...

Путујеш на Мајорку, на Блед, Планицу. И до земље поклањаш се Најјачем: Нек ти буде! Али кад на кланицу Поведеш краву, дође ми да заплачем!

Крава јесте чист идеалиста: Она даје, и лети и зими, Више нег што теле зна да прими, Од сувишка љубави те луде Буде млека за децу и људе — То што теле посисало није Човечанство за доручак пије.

погнутих главица, црвено-сјајне, шапућу росне баштенске тајне; а лишће њихово ћути, чучећи, тек тако, да свежањ буде већи. ЛУБЕНИЦЕ Сазреле су лубенице Покрај воде Студенице.

А иначе, цела нам је историја Једна загушљива просторија: Стога је најважније да нам домаја Буде заштићена од промаја!

У ружну трговину бабе се дале (Ниски се нагони у свима буде), Јер, кад продадосмо идеале, Што продавали не бисмо људе?

Пожури, да после не буде касно, И да се не кајеш у Каноси!” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару!

— На послетку ништа не буде! Виче кроз појачало Вука Маждрука Као да из мртвачког збори сандука: „Продајем ћутуке и унуке, Праунуке на

Од свега што почне буде којешта, Посебно је неспретна око маказа.” „Мораш пазити она док те Опслужује, и бојати се њеног присуства: По

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Данска влада наручила је за тај циљ нарочити брод, удешен и опремљен за таква испитивања, а док он не буде довршен, једна данска поморска компанија ставила је Шмиту на расположење један свој омањи парни брод »Маргрете«, нешто

на оно на шта треба да пазе при својим путовањима и риболовима, а што је у вези са проблемом јегуље, па да све што буде од интереса саопштавају данској марини или непосредно Шмиту. Они су н. пр.

Кости постају еластичније и богатије водом, као што је случај и са другим морским рибама. Кад та метаморфоза буде потпуно довршена, јегуља је спремна за велики прекоокеански пут са кога се више неће вратити и за који чека само

препоручено је од стране данских поморских власти да их по морима хватају, па да о свакоме ухваћеном примерку који буде имао такву значку извештавају сталну рибарску комисију у Копенхагену.

Кад сунчана светлост удари на површину мора и продре у воду, она не само што апсорпцијом буде ослабљена, и то у толико јаче у колико је дубина већа, већ се и разлаже на разнобојне зраке из којих је састављена и

су такви морски краставци у гомилама, што често бива, па у гомилу наиђе каква крупнија дубинска животина, ова у часу буде спутана тим израштајима, из чијег се загрљаја више не може отети и извући.

дејство; поред тога и хладноћа у морским дубинама доприноси да се труљење јако успори, па и да га никако и не буде. Труљење је замењено једном врстом распадања, које је проузроковано специјалним микробима.

служи за то да се из жељеног слоја воде узме и извуче на брод потребна количина воде за анализу, а да при том не буде мешавине са водом других слојева.

воде на дну; ако се спусти само до одређене дубине, он ће показивати температуру воденог слоја у коме се при спуштању буде задржао.

био први риболов на таквој дубини и може се замислити нестрпљење са којим су истраживачи на броду ишчекивали да мрежа буде извучена из воде. Кад је то учињено, нађено је у извученом муљу са дна мноштво у њега заривених бескичмењака.

је, на пример, случај са угором (круј, конгер), који има облик крупне јегуље и који, пошто избаци млечац или икру, буде јако дегенерисан у погледу скелета и мишића. Кости му постану меке, а мишићи су атрофирани.

И сасвим је могућно да и колевка јегуље буде у исти мах и њен гроб. Другу је хипотезу много теже примити, ма да није немогућна.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну И сећају се прохујалих дана.

О гледај поља и планине модре, Ко ромеже се, ко из сна се буде, Кад зрак сунчани кроз облаке продре. О, заборави љубав, патње, труде, Отвори душу и очи ти бодре И дуго гледај те

Но ја сам ипак реткост међу њима: Не истичем се радо. И сад, ево, Да ритам буде звучнији, и рима, Уступам место оном што је пев̓о Роксани некад, нека место мене Отпева опет песму своју стару, И

Стопи се у мени страшћу твојом целом, Да сав изнемогнем под витким ти телом, И да душа моја најзад буде сита... — Кад помислим, драга, да ће доћи време Кад за мене неће постојати жена, Кад ће чула моја редом да занеме, И

месец куња, Плачеван, кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па

кржљав, без сјаја и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну

полагано трне И тоне негде, невешта и бона, Старинска песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и крином, Ћућоре тихо као под сурдином, Дрхтави звуци старинске виоле.

У пољима снежним рођене ти груде, У худоме гробу под убогом јелом. Спавај! Нек ти земља нежна мајка буде, Труни, добра душо, у покрову белом.

''Никад!...'' Стара Госпа рече: ''Нек Морава, Која нас је отхранила, и гроб буде''. И у српској души никада не спава Жеља да се лежи сред рођене груде.

Но ако и прошлост изневери мене, Буде ли и она варка пуна рана, — Заклопићу очи своје намучене С ужасом што икад видех светлост дана...

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко

Треба служит чести и имену. Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може — нек ад прождре, покоси сатана! На гробљу ће изнићи цвијеће за далеко неко поколење.

КНЕЗ РОГАН (шапти кнезу Јанку) Не питај га, аманати, за такве ствари, док се није што изблејâ. ЗОРА ЈЕ; БУДЕ СЕ И ДИЖУ. ОБРАД Да ви причам што ми се приснило.

ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО, НЕГО НЕКА ПОЈУ СВАТОВСКЕ ПЈЕСНЕ, И ОН САМ ПОЧИЊЕ ПОЈАТИ.

покајала; волија сам поћи под гомилу са свијема те смо тога лика но зла чинит како смо досада, да ако ми лакше души буде. (и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо? Хвала Богу, има ли вјештицах?

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Цео би дан тамо само седео, пушио, пио кафу и наређивао. Али поред свега, што је увек морало да буде како би он хтео, ипак са сином, јединцем, никако | није могао да изиђе на крај.

по комшилуку и чаршији, трговини, продаји, не само да је био далеко од њих, него су се и они сами све више трудили да буде што даље од њих.

је сасвим да се одвоји од њега и да спава доле, са свекром и свекрвом, само да би он могао што одвојенији и мирнији да буде. А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину.

И даље се цела родбина ту скупљала, долазила. Она, мати јој, гледала је да приликом сваког празника, славе, имен-дана буде увек све лепше и раскошније.

И пошто је још у почетку била уверена да никада неће бити таквог који ће моћи да буде већи од ње, да би се она осећала сва срећна, што такав лепши и виши од ње и по своме пореклу и по својој лепоти, њену

За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна. Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји.

Зато је она могла увек да буде слободна. | И каогод што је тако слободно, откривено и јавно ишла, стајала на капији, тако је исто и горе, на

него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.

чак и подала, само да их увери како њеној лепоти, разблудности њене снаге и врелини и страсности није могућно да икоја буде равна. Да, страшно би то било; али она не била Софка, ако то не би учинила!

И докле ће она тако? Зашто она никада срећна, никада задовољна да не буде? Када ће и она већ једном ништа да не мисли, као остале девојке само да живи и због тога да је срећна.

И чим би почеле овакве мисли да јој досађују, увек би онда почела силом саму себе да гони да и она буде таква. Тада обично одмах предузме какав посао, какав тежак и чувени вез. Загреје се, зарадује. Сва се унесе у посао.

као да је не упрља — једнако извињавајући се | матери: да се она не жури, и како ће он њу тамо у хану чекати, док она буде готова. — Ће чекам хан’мо. Ако не можеш данас, сутра, када ти хоћеш.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

души твојој кад застуди зима, Једна ће мис’о у теби да дозре, Велика, тужна мис’о, моје драго: Да треба да нам све буде свеједно, Да нам је овде још једино благо Кад за нас куда бедно срде једно.

Над гробом нашим шириће се цвеће; Поклопац неба сандук нек нам буде; Блештаће звезде, к’о надгробне свеће, Над росном земљом наше црне груде.

И када зоре зраци буду бистри Продрли варош, липе у прашини, Кад буду изашли на сунце филистри, И драге ноћи крај буде тишини, Ја ћу, к’о често, по познатом путу, Док на трг буду ишли људи, жене, С негодовањем, у старом капуту, И с

Колико су ретка осећања што се У срцима свију неумитно буде, Код света што гледа како их сад носе, Те просте хероје, те велике људе, Што су мирно своја оставили рала,

Све је сад друго. И љубав спрам груде Рођене земље бледи сад у мени, С мишљу: нек буде све, па како буде! И само гнев празан покаткад се пени.

Све је сад друго. И љубав спрам груде Рођене земље бледи сад у мени, С мишљу: нек буде све, па како буде! И само гнев празан покаткад се пени.

Што дубља нек буде наша мрачна рака, Споменик над нама што већи и тежи, И нêм, верни; јер ће под њиме да лежи Живота нам кратког

Зато нека тама, дубока и верна, Заштитница ових остатака буде Што чекају да се наше душе врате Са мрачнога пута времена безмерна.

Кад лаж света образину збаци И час свечан твог присуства буде, Страше те се ситни себичњаци, Куну грешни, слабићи, и луде.

УТЕХА Кад се све из руке буде пустило И радост наша свене, као цвет; Када се вече буде спустило На наших старих илузија свет, — Нећемо више

УТЕХА Кад се све из руке буде пустило И радост наша свене, као цвет; Када се вече буде спустило На наших старих илузија свет, — Нећемо више ништа жалити, Јер свега ћемо бити давно сити; Јер ће нам

Пролеће и цвеће, И боје, и мирис — ништа него магла! Брзина све ништи. Нека буде већа! — А шта је то што су некад звали срећа?

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Причекај док се накљукам и ја!“ Доста би шале, нека буде и мало збиље, па да се лијепо поразговарамо!“ рече Оташ, измакнувши се мало и почевши пунити лулу.

„То је и мени замисао иако ме Крцун слобођаше“, примјети Оташ. „Валај, јамац вам моја ријеч, ако му не буде Владика допустио“, прихвати Крцун.

Па и немојте много долазити, јер боље је да рањеник буде у тишини“, рече Пејо омјеривши их погледом свијех, а било их је ту око огња петеронајстеро.

“ „А инокосан је човјек. Нема је ко замјенити“, одговори стари. „То је, валај, истина, но рећи ћу ти, буде ли чекала замјеницу, плешће сиједе. Зар док се мали ожени? А да што друго?...

нема ни једног облака на небу... Истина ђуволи помало вјетра с Ловћена, ама не смета, само нек не буде облачно, јер штоно кажу сачувај Боже облачна Ђурђева дне... Те!

„Зашто?... Не бих ти умио казати зашто, али је ред да то буде!... Би ли ти жао било, Стане?“ рече он милосно, узевши је за руке. „Мени би мило било да останеш!“ рече она шапатом.

“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном. „Чујем те, чујем! Нећу ја гладан отићи ако буде што да прегризем.“ „А камо Стана!“ запита сердар. „Отишла је на воду. Тужаше ми се да је боли глава.

“ рече Адолф, загрливши пријатеља. „Једно и друго подај Елвири. Буди јој домаћин и отац и брат — и све. Све нека јој буде у теби, а накнађено ће јој бити, племенити човјече. Будите сретни, а бићете, ако Бог да!

„Како да она буде моја жена?“ мислио је у себи. „Ко сам ја, шта сам ја? Туђинац, лацманин, а та сама ријеч, са свим презрењем што она

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Говорни изрази су насушна потреба нашег говора, без којих он не би могао да буде ни моћно изражајно средство, ни значајан књижевни творачки чинилац.

Што ти руци то ти на врату (било)! (Клетва звонару кад звонећи кога узнемирује; мисли се на уже, тј. да буде обешен). Б) ПОСРЕДНЕ Бесан море локао! Бијеле власи плела! — (клетва девојци). Вазда туђа бремена носио!

— Зло с добрим сусједује. — Добру коњу сто мана, а рђаву (само) једна. — Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити.

— Све у своје вријеме (доходи). — С временом и сланом и мушмуле зре. — Мало времена и мало сламе па и од оскоруше буде слатко воће. — Причекај време; време и трпеж и дудово лишће у свилу претворе. — Протрчи сад, зече!

— Што ријека доноси, ријека односи. — Тећ’ ће вода куд је текла. — Еле би, еле ће бит’ откле и докле буде свит. — И даље ће сунце грејати. О БОГУ — Бог не плаћа сваке суботе. — Бог ником дужан не остаје.

Турчину то буде мило, и, показавши да је и он јунак, пристане да га брију ненаквашена; али кад стане врло бољети, и више не могне

Кад то све сврши, онда рече: „Кисни, не мисли, стигло ме до врата!“ (тј. да се млијеко укисели док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац и млијеко за њом по земљи, јер је нехотице била запела ногом за упрту од

Кад путник то чује, буде му врло жао, и отишавши господару на орање, стане му говорити да то није право, и заиште да би му продао онога роба да

Путнику то буде врло мило, и дигне се к робу и стане му срећу честитати захваљујући богу што се тако догодило. Али роб не марећи ништа

Несрећан човек, нашавши се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да мирно сачека коње с колима и своју судбину.

— Они те ми нема откуда да преда бир. 12 Питали фратра: — Каква ће бити година? — Што буде меда, — биће сладак, што пане снијега, — стопиће се у воду, — и више ће ове године дати једва крава масла, већ десет

људи одмах умру, а неки живе више времена: колико је она одсудила кад је срце јела и онаковом смрти умру на какову она буде намијенила. (Чупав као вјештица).

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива! кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у

“ — Онда Туркиња отрчи тамо, ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери, да понесе Муји. Еро докопа новце, па метке у њедра, па бје- | жи уз поток.

свакога који би их писао да он не поправља ништа, него да пише управо онако као што му их ко усприповиједа, па гдје буде потребно да се која ријеч премјести или дода или изостави, то ћу ја чинити, као што сам радио и у овима свима које сам

Он јој одговори: „Ни за што, само онако.” Али жени не буде то доста него салети мужа да јој каже за што се насмејао. Он се стане бранити: „Прођи ме се, жено, Бог с тобом!

У том дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук и кад буде готов, метне га пред кућу па каже жени: „Ево сад ћу лећи у сандук па да ти кажем за што сам се насмејао; али како ти

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети

Кад у јутру дан осване, устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.

Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет у вече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет

У томе се још нађе некака проклета бабетина која им се обећа да ће | ухватити и дознати како он јабуку сачува. Кад буде у вече, та се баба прикраде под јабуку, па се подвуче под кревет и онде се притаји.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет па се претвори у девојку.

” Али он једва чекајући да види паунице није хтео ни слушати што баба говори за своју кћер. Кад буде у јутру, царев син устане и оправи се на језеро да чека паунице, а баба поткупи слугу његова и да му један мешчић,

Царев син сиромах чујући то, да се убије. Кад буде други дан у јутру, он се опет оправи са слугом, седне на коња, па све поред језера шеће.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Било да буде неко, као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт

А за пост Рођења Христовог — као и у друге дане што установисмо, нека и тада буде исто. А у пост светих апостола исто да је као и у друге обичне дане како установисмо.

И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, онда преполови. И потом почиње служба јутрења. Отпевавши после Шестопсалмија „Бог Господ“ а онда три

Написасмо овај устав о појању и о јелу. Молбом молим да не буде непромењен, осим ако се у болест падне. Тада колико крепост може.

О слободи места овога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пресветом његовом матером, као што писасмо овде да не буде измењено.

смућује онога који живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног.

у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног.

И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку. Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од

“ (Јак. 1, 2-4) „Јер блажен је муж који претрпи напаст, јер ће, када буде искушан, примити венац живота, који спреми Господ онима који га воле.“ (Јак.

И ево пишем вам да радост ваша буде испуњена. И ово је вест који чух од њега и поведам вам да је Бог светлост и да таме у њему нема.

„Благодат и мир Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима вама у векове, амин.“ (ІІ Кор.

И хтеде он блажени, да као што и тамо оправда своје царство, тако да буде и овде. Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста! Каже да ноћу не спава од дилеме, пуца му глава од дилеме, толики је карактер!

ЈАГОДА: Има и уплату за фићу делукс, ал тамо ћемо гледати нешто комотније! ИКОНИЈА: Да то не буде неки коштаплер? ЈАГОДА: Он је високо изнад тога!

Истина, мало је старији, фарба бркове, ал не може се и јаре и паре одједном! Човек треба да буде реалан! За свадбу, замислите, спрема штампане позивнице, златотисак, надам се да сте чули!

Муве, глисте, ровци... ИКОНИЈА: Ма склони то, не мораш да ми показујеш! Је л би то могло ђутуре, а плаћање да буде у натури? ПРОСЈАК: Није да не би могло...

Само испитајте, онако изокола, као случајно, где живи, и то. Ако вам није тешко. ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко! Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут. А нисам вам за пиће, имам јетру.

Жао ти да платиш мало мишомора! Твоја кафана, твоја ствар! Ал моје радно место, оћу да буде чисто и испеглано А не да се пресецам сваки час! ИКОНИЈА: Да л би још можда хтела и нешто од дамаста?

Био је нешто много агилан! А они су једна те иста фракција! ИКОНИЈА: Мали је Миле да буде фракција! Цмиљо! Где ли се само завукла... (Одлази у кујну) СТАВРА: Мораће и он да падне, ако је неке логике!

ВИЛОТИЈЕВИЋ (с паузама, као горе): Како? У чему је човеков идентитет? Па у лектимацији, у чему ће другом да буде? Ааа, мислите морални? Па за то служи карактеристика, то је бар јасно!

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Бога ми, како је синоћ било, мислим да нема! ПРОСЈАК: Свет је направљен зато да буде добар... ВИЛОТИЈЕВИЋ: То сам и ја говорио, зговорнице, и то годинама... Ал, кажу другови, нисам ништа урадио...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ако ли се ко нађе ко буде моје простосрдачно намереније и беспристрасно писање на зло толмачити, примајући за обиду и обличеније обичаја у којим

Ако ли што гди буде погрешено, учени ће људи после мене исправити и мени ће человекољубно као чловеку простити. Мени је довољно утешенија

Толико могу јоште придати, да ако ко буде само забаву искати у ове књижице читању, неће без ње бити. Шта је забавније него знати како живу људи по различни[х]

Примите (ако ништа) за забаву. Ако гди буде што погрешено, молим и просим вашу доброту и человекољубије да опростите слабости мојеј; сам је бог без погрешке и без

Ја не знам [х]оћу ли гди с вами јоште живити и слатког вашег пријатељства наслаждавати се. Толико просим, кад ме не буде на свету, да ми желите од благога бога милост, коју и ја вами, заједно с светом разума и науке, и ва|шим синовом и

Док је тај восак јоште мек, ласно га можеш претопити, прелити и преобразити. Чрез дуго време буде тврд као гвожђе; онда се хоће много труда за претопити га и прелити.

| Може ко помислити да се ја сад кајем што сам се закалуђерио и зато овако пишем. Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква закљученија догод не очита и оно што ће

са мном разговорити се, и да нама[х] пођем не каснећи нити одлажући, јер, иначе, њима је наложено да, ако нужда буде, силу употребе.

очима, уклоњајте се зла друштва и чувајте се зли[х] обичаја; радите, да наука ваша на славу божју и на ползу отечества буде.

Сврх свега, учите се добродетељним и поштеним наровом, настојте и трудите се да наука ваша буде као чисти зрак сунца, која ће мрак незнања, неразумија, сујеверја и злобе између браће ваше изагнати, а свет разума,

” На ови начин имаћемо мање монаха; но што и[х] буде, биће на ползу општеству, на основаније братије своје и заслужиће чест и љубав народа свога.

Нека свак расуди, ко буде читати ове врсте, каква чувствованија благодарности и припознанства к богу и родитељем могу се усејати и укоренити у

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест

а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате!

Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на

) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију! — Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. — Зло је и да пође! — рече Рора. — Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало.

— Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро. Ти одабра сина Кушмељева да учи књигу, па да с врименом буде редовник! Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа да видимо твој избор. Липо!

Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! — Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро.

— Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина. — Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља! — Па ја нисам рекâ да нећу!

— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ. — Јето, мој добри дивере! Јето какви су видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.

? У Зврљеву има само убалâ, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!

— Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију! (показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ.

— Јесам ли ти увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!... — Дакле, ко је бија с Кењом? Шта каже? — запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.

А ако вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ГОДИНЕ 72 КАМЕНА УСПАВАНКА САМО ЈЕ БУДИЛА МИР О проста ружо говора Зашто те пролећа буде Заспалу међу два мора На усни плаве луде?

Ако од стабла не садељу бачву Ил кревет каквом младенцу не стешу — Нек буде бар за сандук моме лешу. О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није звук без краја Што свуд сеже Па неки мир са

У глув свет сам зашо: у сиво и сиње... Нешто се у мени прену, ко од треска: Буде се шакали из моје пустиње И гоне ме, лудо, преко свога песка.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И како да човек, раб божји, не буде све и свашта у овој Србијици што се, по причању злопамтила, три пута празнила и новим народом пунила.

Те године, кад је запазио браду на њему, први пут је помислио на жене. „Само да му прва не буде за паре. Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.

„Само да му прва не буде за паре. Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.“ Кад га је после Божића попово водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у санке, одвео га је под

“ — „Правничке науке“, одговарао је, а у себи мислио: „Да учи за министра унутрашњих дела, да буде најважнији човек у влади, да чува ред држави, пише јој законе и издаје наредбе које се без поговора слушају.

Дошао да се пожали... Не, неће то. Такви смо ми. Тврђи од бреста. А леп. Њему би приличило и краљ да буде. Гласан клокот: Ђорђе надушак испија дубоку и шарену чашу вина. За мене никад није наредио да се упрегну санке.

Зато је последњих дана и синоћ... Нека само што пре буде. — Жене напоље! — Милунку и Симку пратио је очима Док за њима не лупише врата, а онда седе на своје место за ниском

Одмах се понадала, неочекивано, зато и јаче: он ће смирити Ђорђа, да и ова ноћ не буде као прошла, иако је он ушао у двориште као да је туђе и поздравио се с њом као да је не познаје.

села. надничи и служи. Она се покрену, први пут откако је устала са столице, мало рашири ноге, да буде сигурнија на њима, и одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала на дасци, на којој су

Гуњ и опанци! Прво што је учинио је да престане да буде смешан и да скине то глупо, турско одело. А „ко је Србин“ и „сељачки син“.

Јурну по соби. Мала му је. Не, све је ово селачка идила и прошлост. Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није Аћимов живот. Треба одавде засвагда отићи. Све оставити. Изневерити. да, издати.

Одлази из Прерова, вређа брата, унесрећује оца, дели имање да купи кућу и не буде под Тошићевим кровом. Жели да започне нов живот, хоће Србију да уводи у Европу. Хоће ли му то бити срећа?

И нек му је јасно да у овој кући нема више права ни парче хлеба да затражи. Нећу да чујем. Ја знам шта радим. А кад буде отишао, ти ми за знак на стог пободи виле са снопом трске, да могу да видим из ливаде. Не заборави шта сам ти рекао.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Жене богаташа и моћника отимале су се о чудесни вез и чипке. Свака је желела да баш она буде та која ће носити одећу проткану златастим сјајем.

— Не може! — Нека ти буде! — Златоусти саже главу и осети како му се тел о смањује, како постаје прозрачан и лаган.

Узалуд је мајка спремала најукуснија јела и колаче: није растао! Узалуд га је слала међу децу: није волео да буде с ни ма, све док у себи не откри дар причања и дође До приче о Златној краби која има моћ да испуни сваку жељу ономе

Како се тога раније није сетила? Лептири? Зар неки од њих не би могао да буде локвин цвет? Бела жаба замоли шарене лепотане да застану, али ниједан није хтео да буде локвин цвет.

Бела жаба замоли шарене лепотане да застану, али ниједан није хтео да буде локвин цвет. Бела жаба уздахну и замоли звезде да помогну, обративши се најсјајнијој, али ова одсече: — Не причај

Која би звезда пристала да буде локвин цвет? Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре

Све зна, све памти, чак се и рађања мора сећа. Ако она не буде знала како да помогнеш своме сину, нико неће ни знати! — Никада за ну нисам чула. Где живи? — У пећини! На дну мора.

— Онда и мене баците! — рече мајка и рашири крила да заштити птића. — Или га оставите на миру! — Нека ти буде! — рече вођа јата. — Али знај да од њега никада ништа неће бити! Једино је мајка веровала малишановим речима.

»Можда они и нису толико вредни хвале?« —помишљао је, али пошто су их сви хвалили, ни он није хтео да буде изузетак. Коначно, заситивши се њихове свирке, пустио их је.

— довикну јој. — Целог се живота мучим да бих се обогатио, па ништа! Ставићу те у кавез и водити по свету. Свако ко буде хтео да те види, мораће да ми плати! Тако ћу, ваљда, доћи до брода! — Поклонићу ти три брода, само ме пусти!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

дунавској падини, ишао од Стамбол-капије, некако баш поред Народног позоришта које ће бити подигнуто тек пошто шанац буде уклоњен а Капија разрушена, а онда наниже, мало прав а мало кривудав, данашњом Француском улицом, све до Видин-капије

Онда би искрсавао тај Турчин, стражар, са светиљком: благих очију, заливао је водом из легена земљу под Јевремом, да буде што влажнија, што хладнија, да му се кости и жиле што пре згрче.

УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА Одувек је волео дрвеће и одувек волео да буде у сенци. Отуда око подне, кад полази од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која носи

Само је имао да буде спреман на све. Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео

Није се плашио, а и зашто би? Није то био корак непријатеља, него непознатог. Васа му је узмицао, да не буде стигнут пре времена, и то је било све. У исти мах, није веровао да се може узмаћи и зато се понекад трзао.

Милисав Чамџија, певач чувен колико и ратник, заверио се синоћ Карађорђу да ће се, ако буде жив, кад устаници, у тишини, освоје Сава – и Варош-капију, које је требало прве да падну, испети на градске зидине ту,

везао тај ћурак, и дању и ноћу: сто је дуката био оплео срменим и златним концем, јер је Аганлија тражио да му ћурак буде покривен дукатима.

Али, није марио. Нека животворни конац тка ту маглу, па шта буде. Чудио се својој слави која је, све више, постајала шум ван њега. Ишао је из битке у битку, из године у годину.

Он је знао да је и то једна од малих игри великог Кнеза. Није био сигуран неће ли, једног дана, ако то Турцима буде јако у вољи, за њим, из Кнежеве куће кренути сенка да га сустигне, изненада, у поноћ или пред свитање.

са златницима и хтео да их подели са њим, Петром, али да сад види да нема с ким да дели златнике као што нема с ким да буде ни побратим, јер тај што иде уз њега и није човек.

Сад је имао да буде у улози онога које је затечен, изненађен, побеђен; и то је била опомена.) Изгледао је све сумњивији, а гризло га је

Тај деда му се понекад јавља у сну и тражи од њега да буде научник а не војник. Кад је завршио и пројекат борних кола, дотада здрав као дрен, капетан се разболео од сушице.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Онамо, 'намо, за брда она, Милошев, кажу, пребива гроб!... Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је

А кад буде, па ту мука мине, Кад слобода као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље

„Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би

Топлота блага, наложена пећ, У њојзи тиња пањ. К'о старог лета мртво тело, испуцано, црно, Што спаљују да вампир не буде... То старо лето, стара година!

У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана. Буде се гробља уз кукњаву гласну, И сећају се нпоxyјалих дана.

Али испод мора, Често к'о да чујем глас далеког хора, Тајанственог, страшног, у дугој тишини. То се буде гробља под широком водом! Почиње опело... Ноћ под црним сводом Шуми псалме, палећ' свеће у висини... Ј.

Пусти песма других нека буде жена Што по нечистијем улицама пева. Ја не мећем на те ђинђуве са траком, Него жуте руже у те косе дуге: Буди одвећ

Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде Господу криво; Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају.

? Та песма није акт, и мис'о није слово. А дух тражи увек ново, И хоће да буде свој. Ритам ће кроз музику речи Пробити себи путе, И отићи у прави крај; У песми закони ћуте Пустите осећај! М.

бау!“ И пустићеш мајку да извиди шта је А дотле ће заплет отплести се цео: Док се стара буде крстила у чуду, Љубићу те жарко, сав од снега бео. Б. Николајевић ЦXXXИX ТРИЈУМФ ВЕНЕРЕ „У име Вечнога...

осећам кроз мене како бије Дах тајни оних што ће за мном стићи, Будућност даљна што још брижно крије: У пупољку се то буде цветићи.

И чини му се да кроз сваки цветак, Кроз травку сваку, духови покојни Буде се с чежњом живота; Док анђ'о, Невидним крилом, у тај час опојни, Диже их тихо у висине млечне...

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Зажега сам ја пламене буре у предјеле ноћи и хаоса, те ми буде сунца и мирове од сна хладна и превјечитога. Тамо свјетлост ужасне побједе над нијемим царством одржава,

ноћне масе и њезино лице сажде огњем својим свијетлијем и расплачу у свијетле зраке, мрачне точке кад нигђе не буде до предјелах нити за предјеле, кад јој облик прегнусни погине, кад сви краји запламте свјетлошћу, два војводе,

Попа, Васко - КОРА

их Утробу сам ишчупао Плодовима ме окрутним тови Точим их Мозак сам расточио Где ми је мир Гвозденој јабуци да буде Прва рђа и последња јесен Где ми је где ми је мир ОДЈЕКИВАЊЕ Празна соба стане да режи Увучем се у своју

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Успомена на њих као да ме подмлађује, па зато нека буде као што желите“. Он седе опет на камен, а ученици се збише још јаче око њега да би га што боље чули.

Тада им испружи стопало своје десне ноге. „Нека тај зид буде толико дебео колико је моје стопало дуго! - Шта мислите, колико би наш опробани пешак Питеас морао да хода да са

При томе морају њене ивице стојати управо једна на другој, тако да основа храма буде тачан правоугаоник, а основа пирамиде тачан квадрат. Како се то постиже, показаћу вам.

може бити произвољно одабрана, дакле већа од ове наше - и помоћу трију колаца који се забију у земљу тако да уже буде затегнуто као ова наша врпца, Египћани полажу ивице основа својих грађевина управно једну на другу.

„Међу бројевима за које сам нашао да задовољавају захтев да збир квадрата првих двају буде једнак квадрату трећег, највећег, броја налазила се и ова група: 171, 140, 221.

“ „Могао бих заложити своју главу!“ „Да видимо! - Узмимо сада у разматрање још један, трећи, број који нека буде тачно половина нашег већег броја. Да ли је он цео број или разломак?

- Многе, одличне званице доћи ће ми данас на вечеру, гозба за такво друштво треба времена да буде спремљена као што треба“. „Нећеш морати дуго да чекаш, милостиви господару.

Он размисли још једанпут. Заиста, тако је морало да буде. Он је за неколико тренутака размишљања решио један важан проблем кинематике, проблем релативног кретања и свих

„Наш велики филозоф бави се политиком, размишља и поучава како би требало уредити државу да у њој сваки грађанин буде васпитан до оне честитости која би га учинила стварно срећним. У таквој држави учени људи играли би прву улогу.

Он ме подучаваше и у астрономији“. „Он је и астроном, и то у најбољем смислу речи, онакав какав треба да буде“. „А какав, ако смем да знам?“ „Ево видиш, синко.

Случај Анаксагоре, који је Аристархос малочас напоменуо, да научник буде прогањан због свог учења, неће се поновити у мојој држави, јер ја сам моћнији но што некад беше и сам Периклес“.

При том му сину кроз главу нова једна мисао. Он се запита колико би морало да буде отстојање тих звезда, дакле полупречник сфере звезде некретница, па да из обиласка Земље око Сунца не произиђе никаква

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Жено! — проговори трговац, сав црвен и после подужег и мучног уздржавања као страхујући да увреда која ће пасти не буде и сувише тешка. — Ово су глумци, мора бити.

сестра, да је Никола најпаметнији, најхрабрији и најсрећнији човек на свету и да ће га она волети тек кад га боље буде упознала. И, најзад, кад би време за полазак одосмо на станицу.

И војник ми саопшти да је синоћ био мали напад јуришног одељења, да је командир скоро и легао и наредио да га не буде без нарочите потребе. Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно.

више не буде у моћи једног човека или једне групе људи да баце цео свет у све ове беде — онда ја не смем питати: „Зар су требали

Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао. Живот наш имао је да буде вечита песма и ми непрекидно пијани од среће.

То је последње средство и она више неће да буде луда. Па страстан плач и одмах затим осмех какав никада нисам видео на неном смерном лицу, нешто чудно нестално,

Шта, врага? Ако не буде црк'о, као што он говораше за свога кума и њему неће бити рђаво. Јер забадава се није говорило: како је на фронту имао

А том приликом, ево моје речи, истући ћу на мртво име крезубог студента, само ако се буде тамо затекао; тога подсмевала према коме од оног вечера осећам несавладљиву одвратност. Биће русваја.

И од тога дана, увек, раним јутром, кад је време лепо и док јêци звонке трубе буде из слаткога сна топле, ватрене девојке што скривене иза завеса, у кошуљама спалим са рамена, извирују да виде

играју „санса“ или „фрише фире“ све док Секула трипут не завречи као јарац, кад они скачу, прилазе војницима које буде и настављају теоријско предавање о бочном нападу, коњичком јуришу на пешадију, кад се командује „у круг“ или тако чему

Ево сеците ме где сам најтањи, ако тако не буде. — Еј, брате, па ти сасвим не знаш шта говориш. Ваљда знају ови наши шта раде. То су паметни људи, неће тебе питати.

и што се у њој пробудила кокетерија, као овај Толстој што каже... Али друго је жена, бога му, она мора да буде светиња...“ Па се искашљује пуковник и унезверено гледа по павиљону, као да је нешто изгубио па тражи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И чини ми се да сам већ тада осјетио како то може да и за нас саме буде неугодно и однекуд болно до те мјере да нас често сили да зажмиримо како бисмо малко расплинули слику стварности и

Од сушице. Бака га је, не знам из ког разлога, била узела к себи у кућу; ваљда да јој буде лијек од усамљености. Његов младићки портрет, у модрој униформи завода у коме је учио, висио је у салону уз друге

Али сам се увјерио да ни то није тачно. Умјетник треба да буде неосјетљив према својој умјетности и од ње нерањив, као што кирург мора да буде неосјетљив према свом занату и као што

Умјетник треба да буде неосјетљив према својој умјетности и од ње нерањив, као што кирург мора да буде неосјетљив према свом занату и као што војника не смије да рањава његово властито оружје.

само подсвијест) да бих постигао да моје искрено увјерење не пређе на друге, да увјерљивост мог увјеравања ипак буде неувјерљива!

са сврхом да ти се не вјерује, увјеравати да би разувјерио, него још претендирати да средство за постизање тога ефекта буде твоје истинско увјерење и сушта искреност твојих ријечи.

Без онога што нас весели, некако се може. То је воће на нашој трпези: пријатно је, но не мора баш да буде. Али с оним што се ишчекује већ је мало друкчије. Оно што се ишчекује тежи да постане потреба, насушна потреба.

Па зато одмах спада на онај нижи степен на коме је потребно да буде удружена с другим неким даровима, својствима, одликама, да с другим нечим стоји у односу и у међузависности, или чак

с другим неким даровима, својствима, одликама, да с другим нечим стоји у односу и у међузависности, или чак да буде само одраз или вањски израз тог нечег другог.

Смрт искупљује сваки живот. Живјети се може и неозбиљно, и неодговорно. Читав наш живот може да буде пука једна фикција, једна страсна игра у загрљају бунила, једна усијана илузија просањана на рубу стварности.

Ваљда из нагона да ипак некако обиљежи, да ипак нечим подвуче своју смрт; да она не буде баш сасвим незнатна, сасвим незапажена. Да ипак саљуде заинтересира, коинтересира, за се и за њу.

без и најмањег трачка сумље, с оном чудном узнемирујућом лаковјерношћу; готово као да је сама ишла наруку томе да буде обманута.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Сестру је удао у друго село, а мајка Му се довијаше од сваке руке, да не буде сину на терету. Лети се наимала под надницу на лакше радове, зими гребенала, прела, ткала по имућнијим кућама, а и

— Још нисам то дознао, али сам наместио моје замке, и за два-три дана дознаћу ко нас потказа. Ако буде неко од оних, неће му се, бели, више оџак пушити. — Зар од оних што су са мном.... — Не знам, али ко може други ?...

— Ја морам сад знати на чему смо, треба до зоре да посвршавам са људима. — Па... кад није друкче, оно... нека буде тако! — прошапта Ђурица збуњено. — Нећу тако, но кажи одсечно, да знам! — Па видиш, ваљад’, да пристајем... морам!

Знаш, онога... пшеница ми много добра : биће сто крстина. А већ шљиве су понеле кâ чичак: ако им буде цене, донеће и оне бар осамдесет дуката... ’Вала је Богу!...

Тамо већ зна све; кућу ће наћи сам. — Добро је. Ови ће сад, знам, одмах у потеру, а њему је боље да буде у другом округу. — Хоћемо ли имати скоро посла ? — Мораћемо, ја како. Сви смо се добро истањили.

Сви смо се добро истањили. Ја сам већ промерио и нашô сам прилику, само чекам згодно време. — Кад буде време само ми јави. Пријатељи се руковаше и растадоше. ВИИИ »Шта ово би са мном ?

Он коракну двапут у назад, стаде и с неком зачуђеном зебњом очекиваше шта ће да буде. Девојка запе ороз, пружи пушку право у груди му и, као предомишљајући се, проговори: — Ја се не шалим; ти знаш мене.

— Јесам... онако узгред. Кмет ми рече да ће теби јављати све, што год буде дознао, а мени рече да могу ићи к нему. — Код њега не иди ; а ако ми што јави, видећемо.

у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.

са њим, само извуче своју руку из његове, јер јој то веома сметаше, забуњиваше је; а она је хтела да нарочито сада буде присебна. Знала је ради чега је он води, али не хтеде да мисли унапред о томе.

»Зар и то може да буде ? — помисли он. — Пфуј, буранија!... Разбојник, а осећа. Чудновато!... Баш је поган овај човек: овамо је разбојник, а

— Ћути, жено, да од Бога нађеш; какво дете! Оно је Бог створио да буде мушко, па га анатеме претвориле у девојку. — Не помињи зло, молим те, — рече она крстећи се.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ће смрт рећи: — Девојко, нити га ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.

ти можеш отети од мене нити га ја од тебе, него хајде да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.

да га измеримо — мој нека буде врх од његове чизме, а твоје нека буде све остало, па на чију страну претегне, нека буде и Петар њен.

Петру: — Петре, хајде доље к староме па реци да сам те ја послао да ми прода оне овце (јер оно су душе) и што год буде тражио за њих, подај му. Свети Петар закала па сиђе к староме, па му рече: — Помоз̓ бог, старче! — Бог помогао!

Кад то свети Петар чује, рече му: — Па нека ти буде. — И њему се одмах створи кула, а свети Петар одаждене овце. Потом прође девет стотина година, а бог рече Петру: —

Кад то чује свети Петар, отиде па каже господу, а бог рече: — Па нека му још и то буде. Кад паше још триста година, дође свети Петар па рече: — Старче, сад мораш ићи, друге није.

Он јој одговори: — Низашто, само онако. Али жени не буде то доста, него салети мужа да јој каже зашто се насмејао. Он се стане бранити: — Прођи ме се, жено, бог с тобом!

Утом дођу кући. Одседнувши с коња, човек одмах наручи мртвачки сандук, и кад буде готов, метне га пред кућу, па каже жени: — Ево, сад ћу лећи у сандук, па да ти кажем зашто сам се насмејао; али како

да ми на тој и тој мераји начините сарај као што је у цара, а у сарај намјешај као што је у цара, па када све буде готово, да мене и матер тамо преселите.

Кад буде испред поноћи, он се пробуди па погледа на јабуку, а јабука већ почела зрети, сав се двор сјаје од ње. У тај час долети

Кад ујутру дан осване. Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина.

Устане царев син па однесе оцу оне обадве јабуке. Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На коме ће дан по дан мртав да се збира. Ја сараних све, и љубав, осим мира глад.

Гробови данас добро су понели.” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.

дуго, уз долазак мрака, Причао је мени он, капетан војни, Кога су бојеви дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из првога рата С речитошћу оном што му војска дала: Од његових речи страх не зна да

СА КРИНОМ У РУЦИ Када буде легло поколење моје С њим ћу и ја лећи на крило Вардара, Под пространим небом отаџбине своје, У одблеску душе великог

Лагано, споро, буде се горе, Свуд живот цвећа весело расте, Земља се брзо сади и оре, Нада се диже к'о небом ласте; Лагано, споро буде се

буде се горе, Свуд живот цвећа весело расте, Земља се брзо сади и оре, Нада се диже к'о небом ласте; Лагано, споро буде се горе.

А безумни народ и то му прими. Крвљу се умаза сав, векови да му се чуде, И реч је оков'о, први да у злу буде. Ал' цар погреши. Јер исти пут Не води слави, него ужасу. Небо и земља немају кут За Сина новог сад да га спасу.

Још болови сасвим нови, али дуги. Не уме човек да буде јак Кад кише лију са свију страна. Нема очију за дубок мрак. Не пева тица с умрлих грана.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Редовно моја направа ради онако како сам и замислио и резултат експеримента је управо онакав какав сам планирао да буде. За двадесет година није било ниједног изузетка. А зашто би и било другачије?

Талас телефоније који је захватио Америку управо је стигао на европски континент и такав систем је требало да буде инсталисан у Будимпешти, у Мађарској.

би могао да помисли да би тако једноставан и леп изум, који има многе карактеристике идеалног мотора, требало одмах да буде прихваћен, што би се несумњиво и догодило под сличним околностима.

величине, док за производњу антенских струја између 2000 и 4000 ампера на уобичајеним фреквенцијама уређај не треба да буде већи од 30 стопа у пречнику.

Испричаћу једно своје необично искуство у вези са овим које може да буде интересантно студентима психологије. Својим уземљеним предајником сам произвео изненађујућу појаву и трудио сам се да

неки други начин добијања јефтине и неограничене енергије на било ком месту Земљине кугле ово достигнуће уместо да буде благослов могло би да буде катастрофално за човечанство дајући повода раздору и анархији који би на крају резултовали

јефтине и неограничене енергије на било ком месту Земљине кугле ово достигнуће уместо да буде благослов могло би да буде катастрофално за човечанство дајући повода раздору и анархији који би на крају резултовали устоличењем омраженог

Али, у ствари, жица која је закопана у земљу и која би према овом гледишту требало да буде сасвим имуна на сметње, осетљивија је на неке спољње импулсе од жице која се диже вертикално у ваздух.

Мада се не може порећи да би такав пакт могао да буде од битне користи за неке мање срећне народе, он не може да оствари главни циљ.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

би се у нашој свести када је рана зора најављивала, како би се то нама дечацима чинило, божанску заповест: ”Нека буде светлост” и када би сунце најављено дугим белим зрацима почело да се појављује на истоку, а земља се поступно

зато што му слабо здравље није дозвољавало да једе између оброка, али ми је обећао да ће ми помоћи кад год ми то буде требало. Одушевљен сам био књигом о Јану Хусу и хуситским ратовима и постао још већи националиста него пре тога.

Али ја нисам желео брзо свитање јер сам хтео да до изласка сунца растојање од фармера Брауна буде што веће када буде сазнао да сам нестао.

Али ја нисам желео брзо свитање јер сам хтео да до изласка сунца растојање од фармера Брауна буде што веће када буде сазнао да сам нестао. Када се сунце већ високо подигло, зауставио сам се на ивици шуме на обронцима брежуљка.

дана ми рече да би ме узео за помоћника, ако ми не би било тешко да убацујем угаљ у ложиште и пазим да вата увек буде довољно јака. Он се, у ствари, шалио али ја сам то схватио сасвим озбиљно.

и тетурав ход, - али ћу радо бити твој сатир и учити те како ћеш имитирати не само људске гласове већ, ако ти се то буде свиђало, и певање птица и зујање буба, а сатири су мајстори за такве ствари! А ја сам знао да је и за то способан.

Онај ко не води рачуна о ”духу тела” у америчком колеџу, у опасности је да буде проглашен ”бубалицом”. Друга година мојих студија почела је срећно.

Прихватио сам измов под условом да онај који буде бољи намеће своје жеље. Винтроп, велики амерички тенисер, чувени јахач на Лонг Ајленду и млади аристократа, одржао је

Све је то у многоме допринело да ми живот у Колеџу буде потпунији. Питам се да ли је под овим утицајем дато и званично име овој школској установи: “Колумбија колеџ града

Када сам то саопштио мајци, она ми је одговорила да је и желела да тако буде, да Идвор не мисли да сам се отуђио и погосподио.

- Будимпешта је довољно велика да буде престоница Јужних Словена у Мађарској, зар не? - упитао је. - Она је то засигурно, али је нешто незгодна и

Осетио је да сам спреман на одговор ако даље буде покушавао да полемише. - Видим да отворено и поштено разговарате као и сви прави Американци које сам упознао.

Ћипико, Иво - Приповетке

О ручаној доби прибраше просушених, нагњилих маслина; присмочише с хлебом, да не буде сасвим сух. По подне се сунце опоштенило, — угађаше старим костима, а млађе је и узјогунило, па ударише у шале.

Стари Никола види да су се дјеца почела љутити, а није их лако одљутити кад им прекипи, па, да не буде зла, одреди да се с духаном кући поврате. Млађи син потјера коње, па с оцем одјури из града.

А били су се привикли послу, мекоти времена и питомини код мора, и одредили да остану док год радње буде, да не дође овај наручени скитач, од кога једнако стрепе. —Што си замишљен?

Већ молимо те као бољега, отјерај с радње ону налет, да не буде зла. Оба брата упрли очима у њ и желе да чују одговор, али он затеже, размишља — не зна на први мах што да им рече.

Истина, надала се и жељела је да се тако сврши, али мишљаше неће тако брзо, а докле се буде завлачило, добиће времена да размишља.

И сили се да буде мирна, па, као и обично, свршава по кући поподневне послове, а послије сиђе доље, у двориште, да пошије један омот,

У томе слуша жамор с улице и гледа дјецу која потрчавају поред врата и учини јој се да би ваљало да буде и она весела, јер су јој се жеље најпослије испуниле.

Тако у кући буде одлучено да она отпутује првим паробродом што креће за Трст. С њоме ће ићи и Лазо Јовов, момче што се већ двапут

Још једном, на догледу града, брдина и заосталих заселака, буде се осјећаји и дрхте; још једном мисао поздравља крај гдје је дјетињство и младост проживљела, и као да јој се из

Испрвице се ради тога изиједала и силила се да буде мирна, али с временом увиди да је све залуду, па јој се погдјекад учини да је лудо силом хтјети у себи сатрти своју

Ниједно није задовољно, а живе заједно, јер су на то навикли, и не може друкчије да буде. Он се јед нако мучи да их све прехрани, и нема у њу вјере, а она, ради дјеце, трпи његову жестоку и загрижљиву ћуд.

Себи. А куд ће са децом кад буде она у затвору? А дангуба и хиљаду других крајева? Али сви Томини разлози не разуверише Илију: он је увртио у главу да

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Чим је поезија пристала на овако проведену и велику шизму у језику и све док буде пристајала на њу, она је морала да се нађе и налазиће се у сфери личног, приватног или необавезнодопадљивог а по

Навешћу један типичан случај кад опис који би требало да буде „научно хладан“ готово спонтано прелази у „врућу“ осуду.

И уместо да ова занимљива појава буде пажљиво испитана, она је једном малопре поменутом тумачу књижевности дала само повода да прибегне „врућој“ осуди

Та скривена мрежа међутекстовних веза још чека да буде испитана. Слојеви које смо назвали старијима, и нарочито најстарији међу њима, разуме се да уназад сежу, да могу

Али је то епилог који би, ако се придржавамо обичног временског и логичког следа, требало да буде на почетку, као пролог. Шта је постигнуто оваквим композиционим поступком?

Јер Љепосаву сахрањују „откуда се јасно сунце рађа“, а свекрва за њом нариче „када буде на истоку сунце“. Милића, насупрот, сахрањују „куда јарко смирује се сунце“, а мајка за њим нариче „када буде на

Милића, насупрот, сахрањују „куда јарко смирује се сунце“, а мајка за њим нариче „када буде на заходу сунце“. Он је и девојку тражио идући стално „од истока паке до запада“: сунчевом путањом.

тежња да се синтаксичким поретком подједнако истакну оба краја стиха неминовно за собом повлачи и тежњу да тај поредак буде сачињен од две симетричне половине. У левој и десној половини препознајемо, наравно, традиционалне полустихове.

То, међутим, не може да буде случајно, и стога се још једном морамо да вратимо Оцвалим примулама у потрази за одговором.

Оно што би, међутим, могла да буде нека врста константе јесте: очекивање строжег уређења уопште, осетније уравнотежености између самосталне вредности и

У поезији, међутим, свако кршење оваквих забрана није и не може да буде чисто језичко: оно је неминовно укључено у књижевни систем, и његову функцију и смисао одређује овај последњи систем.

требало уврстити некога од српских послератних критичара, онда би Зоран Мишић без двоумљења и пре свих морао да буде уврштен.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА: Није то, него знаш, не волим у тај новац да дирам, па, велим, ако не уђе у комисију... ЖИВКА: Па не мора да буде баш комисија, може он и друкче.

ДАРА: Па да ви не мислите...? ЖИВКА: Шта мислим? 'Ајд, баш да чујем, шта мислим ја? ДАРА: Не мислите ваљда да отац буде министар? ЖИВКА: Страх ме је да мислим, а мислим. Па ето, тражио је цилиндер.

Али госпа Ната! Но, тешко земљи кад је доживела да она буде министарка! Мајка јој је издавала квартире за самце, а она намештала кревет тим самцима...

Донеси после подне... ДАРА: Па то је часком. ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц. Ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, а ако не буде оно, онда ћу сатински... ето ти!... ДЕВОЈЧИЦА: Шта да кажем госпођици?

ЖИВКА: Нек донесе после подне, јер... не знам какав ћу ауфпуц. Ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, а ако не буде оно, онда ћу сатински... ето ти!... ДЕВОЈЧИЦА: Шта да кажем госпођици?

ето ти!... ДЕВОЈЧИЦА: Шта да кажем госпођици? ЖИВКА: Реци јој: ако буде оно, онда ћу свилени ауфпуц, ДАРА (прекида је): Немој ништа да кажеш госпођици, него донеси после подне халину.

Дакле, овако сам смислио. Отац да мени изради један зајам код Класне лутрије на привредне циљеве, и то да му буде место мираза. С тим да одужим дугове, а после... ЖИВКА: Даро, кћери, мени мркне пред очима.

то сам смислио: да отац мени изради из Класне лутрије један зајам од 12000 динара на привредне циљеве; И то да ми буде као мираз. С тим ћу лепо да отплатим дугове и тада, као приде, да ми да три класе.

Немојте се свађати, не личи то министарској кући! ЖИВКА: Па да, не личи. Ал' тако је то кад није васпитан да буде у министарској кући. XXИИИ ПРЕЂАШЊИ, РАКА РАКА (улети): Мама, знаш шта је ново? Тата је постао министар.

У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме. РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао

За министра се мора, брате, родити. Замисли, молим те, он хоће и да буде министар и да остане чист. Није – него још нешто!

ДАРА: Зар не умеш што друго да смислиш? ЧЕДА: Па већ доцније, ако буде требало, смислићу ја још штогод, али најпре треба ово остварити.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тако се десило, сасвим нехотично, да оба пута по једно поглавље - и то баш друго! - буде посвећено синтакси. Истина, синтакса Борисава Станковића и, знатно више, синтакса Милоша Црњанског природно су се

почетку није имао намеру да напише дело у првом лицу, и то се код њега не да ни замислити под претпоставком да Софка буде приповедач; али није имао намеру, и то је много занимљивије, ни да га напише просто у трећем лицу, одвојеном од

А да ствар буде још гора, сазнало се да је Станковић био приморан да текст у самој штампарији при крају скрати за, отприлике, два

Као стварно, међутим, оно ће настојати да се појави свуда где то буде могуће, а то значи тамо где се неки догађај описује као ранији - као дат у приповедној прошлости.

Тако Скерлић у историји српске књижевности из 1914. године, која не престаје да буде најбоља коју уопште имамо, кратко вели: „синтакса је несигурна, општа писменост недовољна.

Нека прва супституција буде стављање личних имена наместо заменица, где је то могуће. Тако ће се уклонити субјективни моменат и неутрално

Примера има, са неједнаком учесталошћу, готово свуда у Нечистој крви, али нека буде изабран следећи опис Тодориног понашања у тренутку када се појавио први ефенди-Митин гласник: „[. . .

тог сина и не доводи „на гледање” пре прошевине; што је напослетку, мада она то још не зна, узима са помишљу да му буде суложница - све је то само сартавни део сељачког живота у који је она као хаџијска ћерка осуђена да сиђе.

топлу); „оштро”/„меко” (постојала је „оштрина” у угловима собним, а она их је испунила, изменила, учинила је да соба буде „мека”); „разграђено”/„утуткано” (кућа је била „разграђена, са „отворима” и „напуклостима”, што је она затворила и

Да скине маску лажног понашања. Што га је за ту средину везивало, и што му није дало да буде оно што је збиља био, то је дубока љубав према од њега знатно старијој и утицајној Софки.

„Не сме ништа да се помакне”, жали се она свештенику Мирону, па додаје: „И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако. Али због тога што то мора да буде, ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад се већ потурчио, хтео је да буде слободан и без стеге: није ваљда могао гледати да му Љумљани и дале отимљу стоку и пресецају глобу.

презиме у намери да се он нешто омаловажи са својега давнашњега порекла, утолико га је притискао стравичан нагон да буде охолији, помамнији и бешњи Турчин.

Ко новцем, ко чохом, а ко опет кавом и шећером. Да му буде меденији нови живот, да би изишао из рајетинске рђе и да би му се још на првим корацима усладило турковање, човече...

Да му се обрадује, да га прими и да му лакше буде. Још уз пут је слагао речи за прве поздравне реченице својем огњишту и својој породици како то нови негов закон

Неће се гласнути испред куће, неће с Прага натурити божју помоћ, но кад буде ушао унутра, кад га Спазе, једро ће изговорити: „Селам алећ Турцима, а помози Бог раји!“...

што смо под Турцима, је ли жива Србија, камо при питању окрену главу, те да ли му се вреди прекрстити кад се довече буде враћао поред Грачанице у своју Горњу Мораву?...

“... Ухватише његова сина. Кадија му понуди да се потурчи, па да му син буде сло– бодан. Аге тражиле земљу, па да се заузму. Види он намере њихове, па као стена одбија.

За турска времена неком Колашинцу падне на памет, готово тек онако, да сели у Србију. Неће Србин да буде више раја, да дочекује аге и спахије, па преко Копаоника и никад више натраг. Тако и многи Арнаутин.

Зна он добро Селима Друштину. Зна, зна... Зато се стараше да према њему буде пажљив и љубазан и да му како не позледи рањено срце. Јер је оно свакако тешко рањено, кад га је опет повукло овамо.

овако тражити да иду по месечини на мобе чак у друга села, али ће то сутра радити његове кћери и његове снахе, ако их буде имао. Тешко њему да то види с очима!

Очевидно беше се обрадовао посети, те се стараше да буде и весео и гостољубив. — С ким си овде, прото? – упитах га полако, зачуђен што никога од чељади не видим.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

“ Па одговор чека њен. „Добар вече!“ мома рече, — Стид је зави у румен. Ал’ ка’но што, не знаш како, Од пупољка буде цвет, Њене прве речи тако Развише се у ћерет.

Умáкô бих шећер у мед Да ти буде слатка храна; Пурпур, свила и кадива За тебе би била ткана. Око твога златног трона Подигô бих ђулисаде.

Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан. Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суз

Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан. Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде.

И највећег раста, чемпреса и палме Семе је мало, Али шта буде кад земља здрава У себе прими зрнашце једро, И чиста роса снагу му крене, Шта буде онда?...

и палме Семе је мало, Али шта буде кад земља здрава У себе прими зрнашце једро, И чиста роса снагу му крене, Шта буде онда?... Не питајте мене, Кад сами знате.

ПЕСНИК ПРЕД БОЖИЋ Не питајте за песника, Пустите га себи сама; Пред Божић му дајте мира — Мир нек’ буде и међ’ вама.

Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира. Падај, снеже, падај с неба: Сад нек нам се барем чини Као да смо — какви треба.

“ И данас тако мудрује Многи брзоплет И — верује му свет. Ал’ није тако — велим ја. Док год у вису буде И једне светлице И једне звездице, Философовим очима Увек ће бити ближа И даљна звезда та, Ближа нег’ она брља

Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа. Бледа ће се лица Зажарити махом, А румен обиља Пребле

Док год буде српских колибица, Благодарних топлих молитвица, Из свакога сузнога прикрајка Спомињаће с’ сиротињска мајка.

Док год буде српских сина ђакâ, Школом ђака а борбом јунака, Видаће се многе ране горке Успоменом српске добротворке.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Паорентино, повела си се за којеким, па и не гледаш шта је нобл. На мене гледај, ако мислиш да штогод буде од тебе, а не на којекакво ђубре. ПОЗОРИЈЕ З. САРА, ПРЕЂАШЊЕ САРА: Службеница, службеница, како сте?

Сад може грубијан све разумети кад почнем говорити с мадамама. Али ништа, кад буде каква тајна ја ћу почети енглески; то је јошт више ноблес. ДЈЕЈСТВО ИИ ПОЗОРИЈЕ 1.

ЕВИЦА: Мене је уја силом довео. ФЕМА: Силом, да се грлиш с момцима? Срам да ти буде, каквог си момка изабрала? Гледај, пропали му лактови! ЕВИЦА: Он има новаца, мајко.

што вам носим Истина, могло би и друго бити него бурмутица и сат, али он ће показати колико пути куца срце кад оће да буде венчање.

ФЕМА: Коми фо! Не би ли добро било мало проћи се, док кафа готова буде. САРА: Шармант, ви врло лепе аинфеле имате. Алабонер! То ће бити комоција врло пријатна за јаузн. Дакле изволте.

ЕВИЦА: Не знате ону малу плаветну артију, исписану? РУЖИЧИЋ: Никакоже. ЈОВАН: Да не буде ова? (Покаже решконту.) ВАСИЛИЈЕ: Ха (загрли га), слатки, медени Јоване! ЕВИЦА: Код Јована решконта. Ах, ах!

Не верујем да му и имена знаш. ФЕМА: Светозар Ружичић. МИТАР: Ружичић, Ружичић, да не буде тај што је служио у дућану код Јелкића и штету учинио?

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Лице без очију на пустоме зиду бити. Црвене птице певају у моме месу. Црне птице облећу око моје главе. Нека ми чело буде начето у лесу губом и каменом испод летње траве, ако изгубим твоје дивно лице на овој горкој обали од мрака и

СОНЕТ О ПТИЦИ Испили се из баченог камена и буде зеница неба ослепелог, мало живота збиља полетелог с наших бескрилних погнутих рамена.

О чудна птица чија намена да буде лет земље и песма опустелог неба, која се чује ал не схвата. О, бело удварање ветра тој птици од пламена.

Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога крвотока. А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба. То трајање се руга претњи црног и отровног неког сока.

траве у облацима кржљавим чути нећемо ИИИ Крв откуцава кораке и смрт и једне вечери после живота крв престане да буде птица постане змија у трави па свуноћ деца плачу мртви су на левој страни узалуд упаљене ватре чекају њихов

Али то лице остаје најбољи доказ зеленога сунца и виђених шкорпија. Иза тога лица нечија крв чека да буде рођена и она ће препознати то лице.

Ал вешто Твој костур празно препозна сазвежђе. Ко ће преживети Плод, ако га буде, Сићушан испод дрвета, ког луде Покушаше трести у зоре све блеђе.

Дозови утве с гора у предање. Састави чула песмом да не вену У ноћи тела. Нек буде све мање Видљивог да оствариш успомену.

У висини ватре хладно је без тела. Ко поједе своје срце тај се дрзну Да песник буде пределу без памћења, Цвет недовршен кад пролеће већ прође. Свет ће спознати онај ко га мења.

Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану.

стална, и нашега срца Оне расту ван јаве па нам се онда јаве Чине паралелним прошлост и будућност и старају се да не буде више мртве стварности него живе нестварности Иду до смрти и натраг и чине време потребним Помешају дан и ноћ и зачну

какав је празно у пуном песма коју сви знају и да је нико не испева да се нико не издвоји да ниједан град не буде престоница другим градовима не, нема разлога да пишем песме ако умем да приближим стварност ономе што

Краков, Станислав - КРИЛА

Мија је потражио од њега ракије. Рекао је да буде што љућа. у дворишту срушене куће прикупљали су заробљене. Сељаци се скупили и тражили да се злотвори побију.

Уморни су, јер сваки носи у себи сећање прошлих крвавих дана и тамне слутње за нове... за нове? Ако их буде било. Облаци се склапају све више, а свугде у мраку као да лебди стрепња. Војници иду збијени и мрачни.

По том је навикао да гледа бароничине истурене груди под кецељом, и да осећа мирис њеног тела. Било је потребно да буде ту, крај такве жене, да би могао оздравити. То је све прошло кроз главу.

Са камених плоча скачу војници и трче четама. Усталасало се. Нешто се десило. Купе се војници, буде се заспали, нема растурених, само збијени редови се црне. Чета је крај чете. Чека се заповест.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

Час заостаје, малаксао, да се опет упрегне, и буде у једној линији са нама. Дивно прецизно просецање воде, као да су торпеди а не рибе.

пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако њихово село буде тако поздрављено. Тиме су се они опростили од породица.

Кад је човек отац и муж, чак и кад је најобљубљенији, он треба да буде захвалан за сваку нежност коју му кућа поклони.

Доста је да им само неколико минути буде изложено теме или врат, да се голим оком гледа у њин одблес и преламање на води.

обично се сврши тиме што се он сувише ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак који се усудио пркосити божанству.

Молим Вуијеа да ми каже када буде десет минута пре но што морадне сићи, пошто још имам масу ствари да га питам о своме даљем путовању и да му саопштим,

Живот је хтео да пријатељство буде исто тако светло као и љубав, и сада, када нисам плакао за оном која је далеко, моје су сузе, изгледало је бесмислено,

Ја ћу бити страшан четврти партнер, немогућ, и то их унапред жалости. Шетња има да буде право кроз брус–савану, преко траве, до потока и речице где Франсис Беф зида мост и прокрчује друм.

Да мора сазрети, зна цела његова породица, а како је она прва на реду да буде жртвована, она га се највише и боји. Или ће једнога дана Блонде огрнути пантерску кожу и намаћи на прсте пантерске

члан племена. Човек је само онај који је иницијиран у тајне живота и фетиша. Сваки човек није ни достојан да буде уведен у тајне, чак и кад није крив за ту недостојност (рецимо убио случајно птицу коју није смео; појео забрањену

Исте ноћи двојица од ухапшених били су отровани. Уопште је тешко ухапсити „пантера“ а да он не буде отрован од другова који се боје да их не изда.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног ћерка једина Да подсмех буде турском харему! То не дам, бабо!... А ти се жури И вештом лажи варај тирана Румен те лица неће издати.

“ А Станоје ме лепо поздравља, А тај ће лепи поздрав значити: „Са ножем ћу те свега исећи Ако ти чамац спреман не буде Да ове мразне ноћи превозиш — Дању се крију као кртице — Убице, можда, и бунтовнике Што и на самог цара устају!

Ил’ цркох, човек, мучећ болове, Или ћу гвожђа тврду карику О глатко чело лупат тирана, Све док ми срцу лакше не буде!...“ То што је, можда, само мислио, Ил’ се изланô пред шпијунима: „Заслужио је давно вешала!

Где се и мува зуком страшљивим Тек једва чује... ту сад робови Шенлуком свога безобразлука Везира буде из рахатлука! ТРЕЋИ ТУРЧИН (збуњено): Ев’, ова жена дође, те направи читаву бруку... А, вјере ми, махнита је!

Све до Паланке... А онда ће га звати муселим, Кога у свему мораш слушати. Па буде л’ згоде да га вежете, Веж’те га одмах!... А не буде ли, С муселимом се лепо саветуј, Па за њим журно сви у потеру!

А онда ће га звати муселим, Кога у свему мораш слушати. Па буде л’ згоде да га вежете, Веж’те га одмах!... А не буде ли, С муселимом се лепо саветуј, Па за њим журно сви у потеру!

Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца

Да га не буде!... Да га нестане!... А мога тела свака честица Чаур да буде турског олова! А моје главе тврдом лубањом Нек’ деца ваша воду захићу, Да њоме поје ждребад арапску Што ће по

ГЛАВАШ: А је ли Турчин тај ваш муселим? КОЛЕБАН (споља): А да! ГЛАВАШ: Ако ти, Кôле, тешко не буде, Овај му данас носи одговор! (Пуца.) КОЛЕБАН (споља): Промашио си. У крви својој Јусуф издише. ГЛАВАШ: Свеједно!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Сад о миру не треба да буде ни речи, јер наш положај никад није био повољнији но што је сад. У сваком случају причекајте на моје писмо. — Черњајев.

Борба је трајала до мрака и продужила се сутра дан са истом жестином, па се понови и 24 јула, а 25 јула Хрватовић буде принуђен да се повлачи са Тресибабе, јер му је војска била страшно изрешетана и изнурена многодневном борбом, а пред

Лешјанину је такође заповеђено да се што ближе примакне Зајечару, да мотри на држање Османа у Зајечару, па ако буде згодан тренутак и да га нападне и, ако је могуће, заузме Зајечар.

карактер: да команданти са својим одељењима буду јако на опрезу и да што чешће јављају све што се на њиној страни буде дешавало.

он јој рече да ће данас имати прилике да це погледа очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки!

Комаров рече: — Окренимо се; ако будемо погођени да не буде у леђа; могло би нам се рећи да смо бежали. Окренемо се.

Па војује ли се с таквом памећу, с таквим знањем и с таквом спремом?! Нека нам добра цпећа буде на помоћи, али ово не слути на добро. Око 6 часова у вече вратим се у Алексинац. Штаб се већ био вратио.

То је требало да буде за време овога другог турског јуриша, и да је овај побочни јуриш извршен — катастрофа би била неизбежна.

Што гранате нису рашчупале, прсне и побегне. Утом и јуриш с фронта буде одбијен плотунима и картечем, као и први. Тако је срећно одбијен и овај други, комбинирани јуриш.

и продужи своје разлоге: — Наравно — рече Комаров — ако падне Шуматовац то је велико зло, али ако главнокомандујући буде рањен, можда убијен, можда заробљен, онда ће то бити још веће зло. Ђенерал попусти.

Држите це! Непријатељ је већ двапут бежао пред вама. Ваш је шанац тврд, а ваши су бајонети још тврђи. Буде ли душману мало ваших куршума, оприте му у груди ваше бајонете.

Сиђемо низ шуматовачки вис. Ишли смо пешке, а за нама су војници водили коње. Неколико коња буде рањено. Успут низ брдо наилазили смо на рањенике где их вуку на уским малим Тезгама, тако, да су само леђа на дасци, а

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Даћу своје старе јаде, То нек буде ноћ; Ја ћу моје, а ти твоје Додај у помоћ. Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек

Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак. Мрачне јаде, ноћцу нашу, Моја душице, Расветлиће с нашег неба Наше звездице.

Какво царство!? Јок! — на боље Чувам ја свог сина: Нека буде ’Ваке воље Увек, и без вина. Нека и он, Кô бабо му, Само Српство љуби, А кад види Душманина Нека шкрипне зуби.

Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће. Да шта ми хоћеш, патнице моја? — Xоћy да буде Божија воља...“ ВИ Мишљасмо да ће дуго да траје. — Уђи-де мајко, — издахнула је!

Покушавам да је тешим, Па јој зборим туде: „Залуд плачеш, чедо моје Мртви се не буде.“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме куту.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини. Ако ли ко буде рањен, па пусти гласа од себе, убићу га својом руком. — Пазите добро! — рекао сам им.

Ако ли ко буде рањен, па пусти гласа од себе, убићу га својом руком. — Пазите добро! — рекао сам им. — Растојање да буде колико да се додирнете раширеним рукама. А сада, у стрелце!

Иако су четници дисциплиновани, овом приликом су гађали без наређења. Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима. По живости ватре непријатељ је могао одмах увидети да има посла са неком новом трупом.

Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе... Између наших и њихових ровова лежали су мртви војници.

Сутра ћемо нападати. Прво ће тући артиљерија. Када се буде дао знак за јуриш, ми треба у неколико скокова да упаднемо у њихове ровове.

Нарочито ми је нагласио да одржавам непрекидну везу са онима лево и десно. — Шта треба да нам буде крајњи циљ? — запитао сам. — Београд — одговори мирно, завијајући цигарету. — Како?... Одавде право! Он се насмеја.

Па шта буде. Чекали смо поноћ. На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад! — викнем овим мојим. Јаој, људи кад је грунуло...

Чује се неко брујање, и кроз тресак граната заори се песма: Спрем’те се, спрем’те, четници. Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру! Командир треће чете, војвода Динић, подигао се и виче: — Шта се чека?! Треба јуришати!

— Он је мислио на камење које су војници слагали испред себе. Али другојачије није могло да буде. Наредио сам одмах да се извиди колики су губици у мојој чети... Било их је четрдесет.

Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник. Било је два часа. Ако шта буде, биће сада. Далеко је до сванућа. Али опет мислимо: а шта ће бити сутра, ако се дигне магла? Побиће нас артиљерија.

Наредба за смрт и не треба да буде опширнија. Вратио сам се утучен... Седим и размишљам, услед чега потиче ово моје тмурно расположење...

Наше груди се шире. Мисли се буде и навиру слатке успомене наше младости. Потпуковник Петар се прекрсти, а у очима му се појавише сузе.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

— — — — — — — — Нека Српство буде славно Ма се хвала од вас крила, — Та наша је гордост била Само рода глас узнети. Ј. Ст. Поповић, 1854.

Ви гледајте само професора вредног, Алумнисту свака хранићемо једног. Ето фундус вечни! Јербо девојака Бити ће док буде под небом облака. Смирено просимо, зато во прочим ниње Остајемо ваше покорне робиње.

Крадом дању, кад се може; ноћу на месецу Обискати свету гушту, с' завјетом мом свецу. Ако буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом, подгорска

Ако буде угодница, наших страна вила, Да јој предјел даре носи од свих својих сила; Ако л' буде, срећом мојом, подгорска пастирка, Те долази да се купа и ту цв'јеће бирка: О, ја ћу ју умилити с окладом у пјелу,

тужними звуци, Другда опет к'о да ми је дјевојка на руци; И да буду неизвјесни гласи ми и р'јечи, Кад далеко свирјел буде, хоћу да јој јечи; Нећу да зна уречене ни часе ни дане, — Овако се мисли лове, воде нас незване.

мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи ни пет дана да се мном облада; Да питома тако буде, да ју свирјел мами, И кол'ко год јогунастој узбуде се чами.

Ако буде од потребе — тако т' твоје младе! — Милошу ти буд' у помоћ, — је л' да хоћеш, Раде? Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Мл

се бљусти, Угађати себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми ћемо, гди год буде, живити довјека.

у те ваше долетати стране: Вас врлити невидимо, и чету осталу, Сушту љупкост стиха мога, пјесан мојих хвалу; Да, док буде памет ваша у роду серпскоме, Конца није њу претећем ни пјенију моме. Идем даље!

Небесни огањ то да нам буде сад Не твојом, душе, дуго унивши ми Кривицом! Вижд и Феб к нам склонан, Славу Петропољу давшег певца К нам даљним

л’ пјевчик у клавир, Мир се таки мора сјати, У соглас’ју лежи мир; Мир да свагди ми снујемо, Мир там’, овде буде с нам’; Мир у пјен’ју да чујемо, Мир и гласи одзив сам.

* Кад озбиљна смрт наступи, Зашто плачеш, о човече? Зар су буде морске прече Нег’ безбрижан мир у земљи? Слава, сила и богатство Променљив је образ мрака.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

БОШКО: Какве помоћи? БОГДАН: Зар јој и помоћ обећа? ВУЈО: Обећа, дакако! Кад буде нужде, вели, и док се поразговара са поглаварима, послаће у Венецију једну тисућу црногорских соколова.

А кћи је њина твоја госпођа!... ВЛ. ВАВИЛА: Бог да је живи! РАДОШ (за себе): Ал’ не да буде моја госпођа!... СВИ: Бог да је поживи! Живела госпођа! ВЛ.

предсказивати: Да, кад јој петла први гласови Освитка скорог бледи долазак Узнемиреним кажу прсима, Да спремна буде мирно слушати Мртвога сина повест жалосну; Па када чује... ах, несрећнице!...

А рај је ово мој! Власт ћемо нашу овде делити, На овог прага каму студеном; Па освојите л’... нек буде пакô све — И ноћ и дан и неба плавог Дивоте вечне трепер небројани Нек ноћи ваше постане дан...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Нешто им је било као зазор. Свагдје је био признат и призват. Али овамо да буде кнез или да сједи у каквом царском меџлису, није хтио ни по које благо, нити је дао коме свом, иако се знало, да су

Додуше оно не би требало да тако буде, али људи тако 'оће, па нек им тако и буде. Ја нијесам чојек, ја сам блентави Крстан, а блентавом Крстану то је, ако

Додуше оно не би требало да тако буде, али људи тако 'оће, па нек им тако и буде. Ја нијесам чојек, ја сам блентави Крстан, а блентавом Крстану то је, ако ћеш, блентави Крстане, и драго.

Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи... — Кад буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и крваве бешједе, али се мени не море ни смркнути ни сванути међу

Оно је његова старевина, а онај нек иде оклен је и дошô... Ја ћу обићи сва судска врата у 'вој земљи. Не буде ли ништа — ја ћу самом цару у Беч! Те је године Мијо с малим Стојаном обишô све судове.

Де-де, даље причај. — Е, људи моји, нит је та'кије' нишанџијâ кад било, а какав је земан настô тешко да и' и буде, — дочека неко из мрака.

— Људи моји, нит је так'ије' јунака кад било, а какав је вакат настô тешко да и' и буде! — чуди се и крсти онај за кацом.

Ако и туј ништа не буде, одма' се врати, па ћемо видити шта ћемо радити. Видим ја, вели да ће То доћи и до самог цара.

) Да Бог да ти, душманине и злотворе мој, вјешала омастио, кô што ћеш и' и омастити, ако у 'вој земљи буде још и мало правде и закона! Судац: Што га толико тучеш и кунеш? Шта ти је учинио?

)... Ето га управ међу краке! Чувај се, господине! Јој, јадан ти сам, ако ти што буде, никад Ти госпоји ни ја ни ти нећемо смјети изићи пред очи! (Једва га ухватише и свезаше.

Судац (у себи): Шта ће ово сада да буде?... Истина је то све, Давиде, па шта онда? Давид: А знате ли ви чији се синови још у тој вашој школи, терезијанска

Чудновато и загонетно створење! Доктор (с неке висине): На први поглед то буде била будала, блöдѕіннігер Керл, Црéтін! (Давиду) Како се буде звала?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ти ћутиш. Ветар кости развејава. (1912) ВЕРА Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери Вашој нека вам буде. — И отворише им се очи. (Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст.

З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава И ломе, Громе, Док ветар звижди, смет завејава.

Ограшја ћуте. Тајац пољем гази. Белбужд! Чујеш ли, то се мртви буде, Челичном речи да славе и суде?... А Поколење Сунца с гора слази. 5.

И кад избледи твој осмех и очи И све се биће у сен Прошлог сточи И смешна буде суза што се проли И подсмех мноме проспе дах свевлашћа, Чућу, кô шумор набујалог храшћа, Куцањ твог младог срца

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Видо сам одмах да је нешто врло важно, па сам пажљиво радио. ЈЕРОТИЈЕ (мисли): „Плава риба”! Добро, нека му буде „плава риба”, али „кљукана династија”? Кад се зрело размисли, има ту и увреде, господине Вићо!

МАРИЦА: То је наша брига, а ваша је да размислите што пре, да не буде после доцкан кад већ пукне брука. Чула си шта у писму пише и тако ће и бити.

ТАСА: Умем, господине Милисаве. МИЛИСАВ: Е, ево, Таса ће да звижди. ЈЕРОТИЈЕ: Јест, он нек буде звиждаљка, да бар и од њега буде неке фајде. ВИЋА: Добар је овај Милисављев план, господине капетане!

МИЛИСАВ: Е, ево, Таса ће да звижди. ЈЕРОТИЈЕ: Јест, он нек буде звиждаљка, да бар и од њега буде неке фајде. ВИЋА: Добар је овај Милисављев план, господине капетане!

МИЛИСАВ (попео се на сто те оставља фасцикулу на своје место): Да не буде Каја Јанковић? ЖИКА (загледа): Бога ми, тако ће бити... јест, тако је, Каја Јанковић. Јесте!

КАПЕТАН: Читај! ВИЋА (чита): „Противу затвора”. КАПЕТАН: Аха, аха, ту може још да буде нешто. Наслов је сасвим политички: „Противу затвора”.

Па сад не дате још ни да се чита, иако то мора да буде. КАПЕТАН: Чекај, де! Чекај мало! (Грађанима.) Ама, јесам ли ја вама казао да не слушате!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

биографске књижевности дуготрајан је процес он почиње с потребом династије за светородним пореклом, које треба да буде потреба легитимитета за укључивање у хришћанску васељену.

Тека кад је престала да буде идеолошки тумач недавно протеклих догађаја, српска биографија је могла да постане маштовита романескна прича која

века приказао га је као невољног вазала који је пред своју погибију рекао: "Ја... молим Господа да хришћанима буде помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату".

Изгубивши у рату драгог принуђена је да се уда за недрагог. Чак и монолог, који би требало да буде најпогоднији облик за непосредно изношење осећања, у народној лирској песми врло често представља само исказивање

Тешко је дати целовитију слику а да не буде веома упрошћена. Оно што се најпре запажа, као појава која узима све већег маха, то је заокупљеност писаца исто толико

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

„И гинућемо, гинути славио — Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор! Изгинућемо — али слободни, Јер Србин неће да буде роб! Тамо далеко, на светом гробљу, Потражићемо живот ил’ гроб!“ 11. јануара 1867.

„Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?

1875. КАО КРОЗ МАГЛУ... Као кроз сиву маглу Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама буде, Да већи буде јад... 1876. (?

Што само сине зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама буде, Да већи буде јад... 1876. (?) ПОЗДРАВ Ој, Козаче, ратни сине!...

зрак, А гушће облак дође, Да већи буде мрак, — И она само сину, Да опет дође хлад, Да већа тама буде, Да већи буде јад... 1876. (?) ПОЗДРАВ Ој, Козаче, ратни сине!...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Пјани ћув само прôђе и зашумело. Ослушни, дозивам, спи рођени пој. Иза сна сну дубље буде пробуђење. Брату се из дубина огласи, прене на овај глас. РОДИТЕЉУ Ко си?

ВИИ Лек си, а гњијем у срцу. Кротином ћув то мрзли разједе кам. И јер лек си, јер топло буде свима, чудно ме у пролети овој зима. Лек си, болујем те сам. ВИИИ Лек си, дубље тим лека ми не.

И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу.

Блуд блуду свилом у нетраг то, трулежи трулеж на несатрулиму влат. И затурајући, гле, истина буде, о зачну плод. Јер и у подруму мемли бледа се гљива, чедо насмеши.

XИВ И то па то, и све то. На кужне међе пречиста буде, кад стала. Нечисти кап чедно се откинула и пала. С месецем то тихо тек измили сетна будала.

О, три пута би, за добро ваше, да оседи ова глава, и трипут на раменима да је нема, и опет буде ту! Зар знате ви, зар ја, зар ико жив, ван Онога озгоре!...

Алилуја! ПСАЛМИ И Нек буде хваљен Господ у слави, Да живи Бог, творац моје славе. Одмаздом шине оног ко зада ми злед, Народе ми гони под моју

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

моћи никада можда ни понети, али ипак морало је да се има, да случајно, ко зна, не укаже се каква прилика те она не буде постидна међ другарицама, комшиницама. Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу.

Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу. Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.

А када она, баба Стана, за неку каже не само да је добра него и пристане да јој дође у кућу и буде снаха, онда се знало колико то значи.

И зато Младен, мада још дечко, још у школу ишао, ипак је све то знао и трудио се, гледао да и он буде као што треба. У школи, да се учи добро.

да сада све не пропадне, не изгуби се, нарочито за њ, Младена, да неће моћи, мали је, нејак, да заступи оца у дућану, буде како треба, издржи, — гледао је само да се у радњи очева смрт не осети. Да као пре, у исто време, рано се отвара.

Унутра, у дућану, да је код слугу увек он. Престрашен, не знајући, а највише плашећи се да заиста и не буде као што не треба, не заступи оца, само је то гледао, да се очева смрт у дућану не осети, да ниједан муштерија, купац,

се да је она ту, да она надгледа, узима новац, а не он, Младен, дете, и да зато немају бриге да ће доцније, ако што буде, они бити одговорни, осећати се криви. Зато би целог дана преседела строга.

И само видећи ту Младенову озбиљност, труд, упињање и бригу да заиста буде као што треба, постала је озбиљнија према њему.

Хтео је да буде као пре, док је оца било; да се зна, иако оца нема, да је он, Младен, ту, и да ће и он као отац. Чак и боље од њега.

А да буде као што треба, трудио се највише и ради себе сама, ради оне тихоће кад прође дан и наступи вече, затвори се дућан, и

црвенији, и више би казао него што је за њега, за његове године, па после, кад се сети тога, што да зацрвени, да му буде непријатно, застидно?

што треба, што доликује њему као сину, који је заменио и који треба да заступи оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Тројановић, Ватра, 188). На светог Игњата (20. XИИ) нахрани жена живину у кругу од п. (»да буде све у купу у кругу«, СЕЗ, 19, 69).

у зид и каже: »докле ова п. буде сирова, дотле и онај човек био здрав; докле ова п. трајала, дотле и онај био жив« (СЕЗ, 16, 265).

Девојке удаваче уочи Ђурђевдана откину подједнако два пера на струку б. л., па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће (СЕЗ, 32, 1925, 40; слично љубавно гатање и у Караџић, 3, 1901, 123).

л., па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће (СЕЗ, 32, 1925, 40; слично љубавно гатање и у Караџић, 3, 1901, 123). У народној медицини б. л.

, оде на реку, намени сваки струк понеком момку, и пободе струкове поред реке. На којем струку сутра буде иња, за тога ће се момка удати; ако се не ухвати ни на једном, неће се удати за те момке, а ако се ухвати на сва три,

У Сарајеву, уочи Ђурђђевдана, дође девојка-удавача под в. и затресе је да не буде догодине код матере«. Онда наломи в. гранчица, и сваку намени понеком момку, па их све увече метне поред свог кревета.

(»да ми расте коса као в., а буде дуга као конопац«, ЖСС, 118). Негде девојке остављају зејтин да на в. преноћи, па њиме после мажу косу (ГЗМ, 6, 371).

и 3, 75, 222). Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23).

Када сватови доведу младу у нови дом, онда она, прво, ступи на праг и ту буде напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем бунару; млада и младожења обиђу три пута око њега, и онда баце у

да се одмори, и у том га Бог позове себи: и тако се он с тога места узнесе на небо, а ј. благослови да буде зелена И лети и зими (БВ, 16, 1901, 15). За ј. пањем, у једној скаски, седи и Урис (Беговић, 201).

Не сме се потапати младе недеље или у »расипан« месец (СЕЗ, 19, 10; 11). Кад буде исечена и потопљена у воду, не сме се у води држати о Светом Илији, »да не би иструнула« (СЕЗ, 17, 133, Јагодина).

КОШЋЕЛА Зüргелбаум (целтіѕ). Кошћела (Шулек, 22 назива). Кад к. почне да добија лишће, ако свака грана буде подједнако зелена, биће родна година (ЗНЖОЈС, 6, 315). КОШУТИЦА Куцкуцкѕтулпе ‹= Кіебитзеі› (фрітілларіа мелеагриѕ).

Ћипико, Иво - Пауци

Де, газда, смилуј се! Газда, одложивши новине, с натегом устаде, ухвати човјека с леђа, а очито сили се да буде миран. — 'Ајде, брате, — вели му, — немој да гријешим! Знаш да ти не могу већ ништа дати...

Гледајући за њим, цркоше од смијеха крчмар и варошки клапци, а редари стоје на опрезу, да га затворе ако буде требало док се не растријезни. Идући, сјети се парипа и сијена, па се поврати да натовари.

И тако без икакова труда добио би своју надницу... Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.

Може он сам саставити писмо, па, кад буде све готово, дозваће биљежника да потврди. — Тако мисли — вели — и господар, газда Јово... и поздравља те.

Нека смо једнаци! — Нек буде како хоћеш! — прихвати бесједу Петар, бојећи се да старца баба не преокрене, и пружи дједу руку у знак погодбе.

И сјети се Раде. Писао му је неки дан да буде на опрезу са газдом. До неколико дана вратиће се из војништва гдје га је за два мјесеца узело.

— Па и земан је, — одговори Раде. — Да са срећом буде! — Али ја не смијем рећи оцу, а ни мајци. Оцу, веле ми, било би жао грђе поп—Врани хатор иштети...

Носио је у рукама комад упаљена луча и, познавши сестру, зачуди се што може да буде те је по овакоме времену к њима дошла. Уто мајка се диже да види што је, а и отац јави се са свога лежаја.

— Ја јој не браним. — Па се смисли и вели: — Иди, Цвијето, иди, сестро! ... а ако ти буде криво, знаш гдје си се родила. Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију.

како ко хоће... нема силе.. . Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је од мужевље вјере! ... Тако је од памтивјека .... —Главу треба дати за своју липу виру. —Да, главу!

Какова браћа? Гори си ти по мене од икаква душманина ... — Оставимо то! Ето, нека буде како ти хоћеш ..... Има кривице и код мене, да, али пусти трошкови адвокатима... —Нека, болан, пусти.. ..

— Поћи ћу ја с друштвом, млађи сам... —Не будали, што ти на ум пада? ... Гдје је то? Ти ћеш ићи кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема! — Могли би купити вина овдје у вароши...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Рекао сам му да буде опрезан са Лаушем. Јелена Не знам зашто ми се чинило да би тај калуђер−видар морао бити висок сув старац дуге беле

У реду, рекао је најзад Лауш. Пристао је да се подвргне скидању чини и да уради све оно што му Јевђеније буде предложио.

време задржали на Кули, тобож као служавку, а у ствари Лауш је веровао да ће му још који пут поћи за руком да са Јањом буде мушкарац.

одсутно, као да му једино тело савлађује узбрдицу, док му душа негде луња, далеко као утвара, али надохват ако је буде звао.

каже, болест је укроћена и неће бити опасности да се поново поврати само ако будемо пажљиво чинили оно што нам он буде саветовао. Дао је упутства слушкињи Милени и њеном сину кљастом Тихомиру. Неће више долазити.

Изгледа да је у њој прорадила курвинска душа. Стрепим од дана кад се буде отиснула од једног до другог, тражећи утол својој похоти. Јадни, јадни мој господар Лауш!

Манастир се налази на малом узвишењу, што је било довољно да овога пута не буде поплављен. Но вода је дошла до самих зидина, па је чак неко време била продрла и у манастирско двориште.

девицама крива уста, огромне носеве и исколачене очи, можда сам то баш и хтео, да се људи разгале и разведре, да им буде овде присно и топло. Живопис вратимљске цркве био је готов. Одмах да кажем: није ми се допадао.

Шта је тражио и шта је нашао ја не знам. Доспео је да буде паж Драгутинов за време његовог кратког краљевања, био је наравно присутан кад је краљ под Јелечем пао с коња, и у

Макарије Звао ме је данас Лауш. Тражио је мој савет. Не зна кога да постави овде као заповедника док буде на ратном походу. Каже да ће Брзан грунути из Усоре чим од својих ухода буде сазнао да је војска отишла из Вратимља.

Каже да ће Брзан грунути из Усоре чим од својих ухода буде сазнао да је војска отишла из Вратимља. Упашће, вели, да пљачка и да се свети за пораз од пре две године.

Додаје тада истинитој повести неку голицаву појединост као украс, да буде згодно за причање, машту да разбукти. Ко зна да ли је баш постојала нека ква властелинска кћи, таква нека успаљена

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра. Петар му истину каже, Зашто та жена плаче. То буде господу криво, Узме палицу, дакле, и пођу да Павла траже. Нађу га у самом рају . . .

маленкост тражи, А ти га учтиво прими, па онда овако кажи: „Господин на дому није, и тек ће увече стићи, Па, да вам не буде дуго - можете слободно ићи.“ Да, то је доиста мучно!

1889. ОПСАДА БЕНАРЕ — ОДЛОМАК ИЗ ПЕСМЕ „НА РУШЕВИНАМА 1. Три бурна минуше векâ откако у љутом боју Падоше синови Буде, бранећи науку своју. Под небом пољана родних, на цветном, раскошном југу, Они су примали самрт од ножа Браминих слугу.

“ И кмет се најежи чисто. Зар све што човек снива Мора се на јави збити, да буде истина жива? Не, то не мора бити. И мучно дође му тада. Коме се и зашто свети? И где се кренуо сада?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

При том бројим своје кораке. Сто седамдесет. Тачно толико, колико по плану Вавилона који сам понео са собом треба да буде. Могу се, дакле, поуздати у њега па, не лутајући и не распитујући се, стићи до главног циља нашег путовања.

Ко се родио при доброј констелацији, тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по констелацији звезда и буде слушао савете астролога.

тај ће бити срећан целога живота, особито ако и у њему буде подешавао своје подухвате по констелацији звезда и буде слушао савете астролога.

Фарос!“ - То што видимо није звезда него славна светиљка Александрије. На лађи настаје комешање, морнари се буде, електризовани чаробном речи која им говори о сјајнооким женама кипарском вину, коцки и другим уживањима.

Тај ће Вас ковчежић, драга пријатељице, кад буде готов, сећати на наше путовање у Александрију, као мене Ваш меки јастучић.

И Клеопатра је дошла. Официелно, да затражи од римског сената титулу пријатеља републике, а, неофициелно, да буде пријатељица Јулиуса Цезара.

Данас цео конгрес жели да астрономска наука буде основа наше реформе, али сви страхујемо од тога да се услед тога оба хришћанска календара после њихова довођења на

Ја осетих како ми крв струји живље по жилама, мисли буде у мозгу, а самопоуздање у срцу. После треће луле и четврте каве диже се мој спри на ноге и протегли се.

„Шаљући пак уз то и наше очинске поздраве и благослове, молимо се за ове што је најбоље Богу, чија благодат нека буде са Вашом дубоком Великоучености.“ Није ли ово писмо леп завршетак онога дела наше преписке који се бавио календаром?

Хоћу да и вештина мога пера буде у том товару сандучића заступљена, зато смештам у њега и ово писмо са једном причом, написаном за Вас.

Он их је знао, изгледа, све напамет, јер је често пута била довољна једна једина реч, па и један слог, да буде начисто о чему се ради.

Према том календару, Ускрс ће се празновати сваке године у ону недељу која буде следовала првом пуном Месецу иза пролетње равнодневице.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Овај обимни дитирамб мноштвом појединости представља све животне сфере (звезде, флорални свет, фауну и људе) како се буде и радују пролећу, често уз примену ономатопеја („…патка рано па па квичет/ и пачиће погледа/кукут тако ку ку

Ми ћемо ти хвалу дати, Хајдмо, хајдмо док је мај, Хајдмо сви у гај! Славуј ће нам попевати, Док не буде дану крај, Ми ћемо се наиграти, Весел' ће нас мили мај – Хајдмо сви у гај!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Можда се опет толико донело. Само отац то зна. Он о томе води бригу. ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да буде мање! (Пауза). Па како ти, Ташана? ТАШАНА Добро, дедо...

ХАЏИ РИСТА И отац ти, и он треба да зна: да не буде мање, да сељаци, чивчије, не краду, јер не сме да буде мање! (Пауза). Па како ти, Ташана? ТАШАНА Добро, дедо...

Зар сам ја хтела да тако буде, да зет, покојник, рано умре, ати да останеш удовица, у црно да се завијеш, да толике године из куће не излазиш, да

Лица мирна, уморна, али још живих, жељних очију). МИРОН (благосиља све, али поред свега не може да се савлада да буде миран, прибран): Живе биле, и благословене да сте! (Прилази Ташани): Ташана, звала си ме.

Па и за то има лека! Узми и пости: само хлеб и воду, за неколико дана, да ти тело, снага не буде силна, па онда ђе ти и сан бити и чист и благ. ТАШАНА (неугодно): Не то, дедо! Није то!

То све мора тако да је, као када је он био жив. Не сме ништа да се помакне. И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако.

Не сме ништа да се помакне. И добро. Пристајем. Нека буде тако, нека стоји тако. Али због тога што то мора да буде, ја онда из страха да или рукама или раменима, кад прођем, случајно што не дирнем, не повучем и пореметим, не смем

Дакле, и он грешан као и ја. И зато онда, кад ми нешто нареди, онда може бити као што не треба да буде?!... (Прекиде, прилази Стани, узима са послужавника чашицу.) Али, ево ја ћу и за тебе, дедо, да попијем.

Јер ови, хаџије, кад би им за то казао, једва би дочекали да они приложе; а ја бих волео да само ти приложиш, да то буде само твоја задужбина. Мислим на оне слепце, кљасте, богаље, сулуде, што их толико по вароши има...

И кад би могла ти то да подигнеш, да то буде само твоја задужбина, само твоје име да носи, само твоја слика да се држи! То бих ја волео.

у ову собу, где се скупљале владике, држала молепствија, осуђивало који ће паша, који ће крвник између наше невере да буде убијен, смакнут, па ко сад све то, баш са невером, опогани? (Седа, око њега хаџије и остали.

Ми ћемо га у нашу башту пресадити. (Слушкињи): А да знаш како је наша башта лепа! А како ли ће још лепша да буде кад и ова друга кућа буде сасвим готова. Тата каже да ћемо онда и шедрван одавде узети.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост. Где је коза везана, ту има и да пасе.

Старији људи су као на длану видели историју једног породичног живота. На крају крајева буде тако као да су сви чланови породице за нешто криви, и једно од другог се крију.

Мушкарац! Тек јој смрт повеза женску капу. — Штета што јој Бог не даде да неком буде рођена мајка. — Ту стаде ударати земља по сандуку, и један од оних крај ивице гроба рече гласно и узбуђено: — Мати је

Бог нека јој буде добар и милостив, лака јој земља. Кад се поворка спустила с гробља, разговор пређе на обичан летопис.

„Да дате оправити оне рипиде! Зар је проти свеједно што носате по цркви оне мотке! Ја ћу платити, колико буде.” — Да, да, оштра, оштра и пред црквом, и кад дође из цркве.

Две злоће, знам вас, и зна вас сва околина. Нити је мени жао новаца, ни брашна, и то зна сва околина. Нека буде како 'оћеш. Од сутра већ, и плата ти је већа, и део у брашну.

Слично својој матери, само Нола више памећу и карактером него срцем и страшћу, она се извешти да спречава да јој живот буде омашка. Радила је у неком старешинском замаху и у кући, и над очевим рачунима, па и над малом својом полусестрицом.

Тоша је имао амбицију да буде угледан Србин и грађанин, и помагао је српску општину и све српске установе, чашћавао функционере, па и менице

Волео је да буде члан неког одбора, да буде тачно присутан члан на седницама, да буде добротвор и утемељач. Ово последње га је одвело у

Волео је да буде члан неког одбора, да буде тачно присутан члан на седницама, да буде добротвор и утемељач. Ово последње га је одвело у пријатну једну

Волео је да буде члан неког одбора, да буде тачно присутан члан на седницама, да буде добротвор и утемељач. Ово последње га је одвело у пријатну једну специјализацију: при састављању правила за неко

Једино је наш Тоша могао то да састави, да буде и коза и купус. — Дупли претседник имао је ваздан посла. Идеју о запослењу жена преузео је додуше одмах потпредседник,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на људе вичу, псују и прете, и с трипода представљају им њиове

Отуд ћемо дакле ми ласно моћи вући што год нам к делу нужно буде, а при том ћемо при свакој прилици узвикивати да је наше сочиненије оригинал, и влашку ону пословицу за мото ставити:

кад би се установило да голобради ученици од издавања својих еxерцітіа цоррецта престану, и да ниједном слободно не буде књиге издавати који није 24. годину навршио.

Тако, на пример, који желе да им син трговац буде, непрестано му с крајцарама око ушију звецкају, представљајући како је тешко новац добити; добро га с речма про цент,

Тко може посумњати да од оваког неће бити добар трговац? — Ко има вољу да му син особити филозоф буде, или по немецки Фреyгеіѕт, он му у детинству представља да патка зато лети што има крила, да гуска није могла

ићи, али не јецати и уздисати само, и судбини нигда мира не давати, него сваком слободно у очи погледати, и гди нужда буде, мачем се огледати.

лађа им се потопи баш кад су близу неког острова били, сви се подаве, само један Светомир таласом на брег избачен буде. Потом, како је своју љубезну везану нашао, њу избавио, и тек што почну певати, житељи дођу, увате ји, и опет раставе.

— Но бацимо, љубезни моји читатељи, плачевни взор на бедну нашу Аријадну — како јој буде кад се пробуди и њега код себе не напипа? Но она се утеши мислећи да ће се скоро вратити.

Чека пет минута, њега нема, чека сат, њега нема, сунце се роди, њега нема. Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега

»Млада госпоја? Господин списатељ, ми молимо, и ви се можете оженити, и зар би желили да ваша госпоја буде млада госпоја?« — Него? Стара госпоја?

Ја обично кад књиге пишем, прву бригу водим за лепо име; друго, да ми објавленије добро испадне; а за даље како буде. Међутим, будући да је исти магарац, кад је описаније Хершела о месецу у Народном листу читао, с највећим иа, иа, иха!

« Верујем. Међутим, уколико ова госпожа право има, тек ће се онда показати кад моја биографија опстојателно издана буде.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је уживо сребро облаче Певам И палим једно перо из левог крила Да ми песма буде примљена БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ Јашемо певајући пољем У сусрет оклопљеним змајевима Наш прелепи вучји пастир С

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Поета, који вам чита свој производ молећи вас за „искрени суд“, претпостављајући, разуме се, да он буде повољан; државник, који у плаћеним новинама пише чланке о својим успесима; денди, који се себи диви у огледалу и

— што уосталом није само дечја слабост — и онда, разуме се, пошто нисмо имали поданика, јер то нико није хтео да буде, није ни могло бити скупштине.

Тако, на пример, деведесет одсто деце жели да буде: ватрогасац, оџачар, жандарм, колачар и музикант, док истовремено деведесет одсто родитеља жели да им деца буду:

И можете мислити како се у свакој породици незгодно сретају жеље: отац жели да му син буде митрополит, а син жели да буде оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му

И можете мислити како се у свакој породици незгодно сретају жеље: отац жели да му син буде митрополит, а син жели да буде оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му син буде ђенерал, а син жели да

породици незгодно сретају жеље: отац жели да му син буде митрополит, а син жели да буде оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му син буде ђенерал, а син жели да буде колачар.

жеље: отац жели да му син буде митрополит, а син жели да буде оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му син буде ђенерал, а син жели да буде колачар.

а син жели да буде оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му син буде ђенерал, а син жели да буде колачар.

оџачар; отац жели да му син буде министар, а син жели да буде жандарм; отац жели да му син буде ђенерал, а син жели да буде колачар.

— А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима. — Па ако и буде рата, зашто је официр него да се завуче у канцеларију и чита депеше са бојишта.

— Јес', ал' затворена писма, — упада мој теча — а ако писмо отвориш, они онда тебе затворе. Па бирај, хоћеш писмо да буде затвор ено или ти да будеш затворен. Неко мора бити затворен, па бирај!

Ето, то је добро да буде благајник. — Благајник не може! — додаје одлучно прота. — За то треба да се роди, то је нарочити дар.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

То ја наређу— јем... Сад је пет часова. Захтевам да клисура буде слободна за пролаз сутра изјутра до четири часа... Заповест је одлучна. Одговорност наша велика.

— Летеће као птице ноћас, кад буде пало тридесет глава! — рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија.

Па да... ништа нам друго није ни остало. Скрпили су некако два пука пешадије. Наређено је да артиљеријска припрема буде изненадна, брза али кратка. Јер иначе, открили би наше намере, те би онда Бугари навукли још веће снаге.

Докле не видим са њим, ви ћете, разуме се, остати са мном. А после, ја ћу на све могуће начине гледати да буде као што ви желите. То је и моја жеља. Уосталом, сада ћу ја доћи. 3апитах га шта је после било.

Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин. — Нека то буде на витешки начин, а не као неке бабе. — А теби је мило да погинеш на Пољу Косову! — упаде подругљиво Лука.

Ако се који омакне, онда да га пусте, па шта му буде. Остали војници причекиваће доле и, ако су читави, изводиће их заобилазним путем.

Није хтео да то буде без извесног службеног церемонијала, те зато нареди мени да пронађем тога команданта и најавим посету команданта

САН ИЛИ ЈАВА Сунце је одскочило увелико и као да нас милује својим топлим зрацима. Људи се буде и, чисто чудећи се, посматрају око себе. Све им се чини као да је ово само један леп сан.

— А шта је то? — Па то су ова кола — одговарам помало нервозним гласом. — А што? — опет ће он. Рекох му да буде миран и ћути, јер онај чика не може да тера кола. — А где су коњи? — запита полако.

Размишљам већ где ли ћу наћи ауто да их вратим назад. Деца ћуте, јер мисле да овако све треба да буде. Рекох им да ћемо причекати још мало, па ћемо се онда вратити.

Увидели су одмах разлику између новог и оног старог топа. Француски официр, који је требало да буде као неки инструктор нашим војницима, не може да се начуди како то они брзо разумеју, кад су иначе сељаци.

Ми крећемо на далеки пут за своју земљу. И нека то буде пут наше славе, који ће украсити историју славним делима вашим... — Здесна у топовску колону.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Чудна нам жеља душе поткрада: Да душа помрлих столу буде призвата; У час ево Дантона, за њим ево Марата: Болно се грче прсти и леде, А глас је сух и без јека, Поноћ је прошла,

перунски врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна

О слатки брате, засвирај ми виолон, Свиђа л' ти се Жан Франсоа Вилон? Та он је умео да буде и лопужа; Да л' знаш брате, оне тамо са Гружа?

Скоро ме страши силна мудрост ове руке Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета (Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!).

Сам такође волим страсно облик, мирис, укус, и лепоту, хлеба. Хтео бих да цео овај спис буде као хлеб или као вода. То је једно од темеља-уживања: у реду Руковања, Општења Осмехом, Одахњивања, Кијања, Ригања,

Дајем им наслов: Откровење! Ако и не спадају у лирику, ја се не љутим: богатсво им може бити и ванлирско па ипак да буде велико. А чак да су и ништавне за вас, оне су прошле већ кроз моје варење. Нисам примитиван.

Лаж! Имај храбрости да ти то буде последња реч. ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ ВУК ВУК И Мати ме није родила испод овог огњеног зида Устима опрала очи, ја сам

не усних ни један врт: То је као лећи горко у мирно звездано поље, Чекати још један једини лек: мрак црн, да души буде боље.

Па небо кад буде расветљено, што већ би расветљено, Кад и даљина буде сама, што је вечито била сама, Када и радошћу и сазнањем све буде

Па небо кад буде расветљено, што већ би расветљено, Кад и даљина буде сама, што је вечито била сама, Када и радошћу и сазнањем све буде натопљено: О, тада тек, ко у сан, тонути у смрт из

буде расветљено, што већ би расветљено, Кад и даљина буде сама, што је вечито била сама, Када и радошћу и сазнањем све буде натопљено: О, тада тек, ко у сан, тонути у смрт из бескраја, Тонути, тонути, за вечност, са светлим пољупцем на уснама.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Не памти се да је икада неки сунцокрет одбио да следи сунце! Нити да се родио тако мален и својевољан! А да невоља буде већа — једва да је и растао од силног размишљања и радозналости.

Људи су од њега захтевали да се преврће преко главе, да буде оно што јесте: Смешно Лице! — Смешно Лице! Смешно Лице! — викало је за њим и велико и мало.

Је ли могуће да је сто година прошло? Да је сто година светом лутала? Како да буде сигурна да све то није само сан? Изнад ње је исто небо, исто сунце на небу, исти песак, исти Цвет.

Повероваће да си мртва и у својој срећи заборавиће на тебе. Пристајеш ли још увек? — Нека буде! — жена уздахну и голим длановима захвати прву гомилицу жара. Како је жарило! Како болело!

Шта је народу? Ако се ствари саме лепе за прсте, зашто их не узети? Одлучи Варалица да буде најбољи у свом занату. Пође од града до града тражећи бољег од себе да му се у службу најми, вештину своју усаврши.

Вештице би га зачас откриле, јер је ветар дувао са запада. »Сад могу само напред, па нека буде шта буде!« — вирну Варалица иза стене. Вештице су сркале чај. »Сад!

Вештице би га зачас откриле, јер је ветар дувао са запада. »Сад могу само напред, па нека буде шта буде!« — вирну Варалица иза стене. Вештице су сркале чај. »Сад!

Село је тај услов прихватило, смејући се: ко још мари за птице? Неће их таманити, нека му буде! Важно је да неко службу звонара обавља, да звоно звони.

Из ње ће он изаћи тек онога тренутка када у Царевини не буде ни цветка. Тада ће моћи да на миру и без страха од пророчанства наслика Царичин светли лик.

Ницало је и цветало као да га најпажљивији вртлар негује, а Царица је чекала и све више губила стрпљење. Зар цвеће да буде моћније од царске жеље и наредбе? Зар да због њега изгуби вечност?

Више се није могло оклевати. Позваше Мудре старце, али ни они нису знали шта би то могло да буде. Решено би да позову Видара — ако он не зна ко ће знати?

Али, његова Звезда не дође. Понекад, гледајући у небо веровао је да је види. Али, како да буде сигуран? Из далека све су звезде једнако сјајне, једнако нежне. Над језером је, као ветром ношен лист, летело време.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

(Пренеражена одгурне сито): Не, Господе! Не крв! Молим ти се, Господе! Ништа њему да не буде, а све на моју главу! Син ми је, чедо! Што рекох да не буде! Уста ми отпала, уста што изрекоше...

Не крв! Молим ти се, Господе! Ништа њему да не буде, а све на моју главу! Син ми је, чедо! Што рекох да не буде! Уста ми отпала, уста што изрекоше... ДРУГИ ЧИН Собина, предграђе врањско.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Па још оне очи што сву милост нуде! — Благо оном чија вјереница буде! 1901. НА ПОТОКУ Полако сутон прикрада се, слази У лисну гору — у завичај мио; Рађа се мјесец и по дугој стази

Ја се тргох и пробуди'. 65 Старе, пакосне песме И снове зле и худе Ход'те да сахранимо; Но ковчег нек велик буде. У њ ћу још спустити доста, Но шта, сад нећу рећи; Од бачве Хајделбершке Тај ковчег нек буде већи.

У њ ћу још спустити доста, Но шта, сад нећу рећи; Од бачве Хајделбершке Тај ковчег нек буде већи. Носила справите чврста Од даске дебеле доста; Но дужа морају бити Од Могунцијанског моста.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

моћну државу, њеној пропасти највише су допринели великаши издајници; ако сад сви сложно прегнемо, ако међу нама не буде издајника, ми ћемо опет створити своју државу. Како то да се разуме?

Али тај бог говорили су попови и народ је веровао може да буде и милостив. Ето, на пример, он је како казује једна песма поморио деветоро браће, поморио их без разлога, а онда се

По људској лепоти за Момчилом не заостаје млада Гојковица из песме Зидање Скадра. Подвалом доведена у положај да буде жртва једног свирепог обичаја, да буде жива узидана да би се град одржао, она би хтела да утиче на живот и после своје

Подвалом доведена у положај да буде жртва једног свирепог обичаја, да буде жива узидана да би се град одржао, она би хтела да утиче на живот и после своје смрти, да мртвим дојкама храни и

Филозоф, у биографији деспотовој, писаној 1431 дакле, само 42 године после боја косовскога у положају да добро буде извештен, пише о косовском боју: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на Турке.

У Илијади богови су одлучили да Троја буде разорена, али су и даље једни помагали Тројанцима а други Грцима. Код Константина Филозофа одлуку о „нашем“ поразу

Та чињеница, после сто година, негде између XВ и XВИ века, кад је турска владавина већ постала тешка, могла је да буде сасвим довољна за приписивање издајства Вуку.

Да ли је то случајно што две најомрзнутије личности припадају једној истој породици? Не, то не може да буде случајно, оне се међусобно условљавају као проклети типови, као издајници.

Према Константину Филозофу, Марко је пред своју погибију рекао: „Ја кажем и молим господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“.

Пред тим неукротивим џином — а такав је хтео да буде сам народ — турска власт, господство и надмоћност претварали су се у прах.

Многобројне противнике Марко уништава не само својом тешком руком него и својом великом памећу. Он може да буде прек, плах и нагао као ретко ко, али као ретко ко он уме да буде и лукав, стрпљив и опрезан.

Он може да буде прек, плах и нагао као ретко ко, али као ретко ко он уме да буде и лукав, стрпљив и опрезан. У извесним тренуцима он је спреман да без колебања кидише на читаву војску, да загази у

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— повика Стриц одозго с гране. — Ја ћу читав дан пресједити под овом буквом, па да пада не знам каква киша. — А буде ли кишовито и сутрадан, шта онда? — зашкиљи Мачак. Прокапаће и кроз најгушћу крошњу.

Кад су почели да граде псећу кућицу, Николица предложи: — Начините мало већу да се и ја могу завући. Кад буде киша, ја ћу сједити са Жујом, она то воли.

Плакаћу ноћас док не заспим. Нећу ни вечерати ... само ћу мало грицнути ако буде пите. X Шта је куја Жуја преживљавала оне прве ноћи свог усамљеничког стражарења у логору Тепсији, то би, казано на

— Ја бих овдје сакрио главни дио своје радионице, оно што ми баш не треба у логору, а буде ли много дјеце знало за пећину, брзо ће се чути и у селу. — Е, па ти си крио и од мене — ожалости се Јованче.

свог заштитника, а на то Стриц љутито лупи дланом по стаблу и запри јети: — Други пут ћу скочити с врха букве, па нек буде мило онима који ме мрзе! Дјевојчици заиграше усне.

— Ти треба свуда да си први. Кад му друг помену његово командантско звање, Јованче одједном престаде да буде обичан дјечак из четвртог основне који се плаши мрака, пећине и дрекавца.

— Оно је патуљак. Знаш, онај из приче. Мачак му чврсто стеже руку и промуца: — Хајде па шта нам буде. Он је један, а нас двојица, бићемо јачи. Упали само да га видимо.

Упали само да га видимо. Јованче штрецну лампом и зовну трудећи се да му глас буде што дебљи: — Ехеј, ко је то ? Из ходника, још ближе њима, дође одговор. — Ја сам, зар не видите.

Неки љутит глас дрекну високо из крошње дрвета, на десетак метара испред њих: — Ако то буде истина, одераћу жива Лазара Мачка! — Опет нешто по мојим леђима! — препаде се Мачак. — Шта је ово јутрос, људи моји?!

— Ту би сваке ноћи могли сакрити кују, па буде ли неко по мраку пошао према нашем логору, има да упадне право код Жује. — Богме ће бити дреке и подераних чакшира!

— Не бој се ништа — утјеши га Јованче. — Жуја ће одскочити у страну прије него тај падне на њу. — А буде ли Жуја спавала?

Личио је помало на Стричев, али откуда тај картон с натписом. Ко би то могао да буде? — А ту ли се кријеш, птичице!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

— исуши те крваве потоке да би у тој реки сухима прошли ногами. Буди нам небесном дугом, знамењем, да не буде више на нас потоп! ПОХВАЛА СВЕТИМ ОЦИМА СРПСКИМ И како ми, с којим нарицањем да их похвалимо?

Премудра и мужаставна жено, свагдашна дево, да буде та луна, њино знамење, под твојим ногами, и сатри рогове Тој варварској луни, каконо си сатрла главу прегрдому

МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ И у ових љутих времени ратних ово саде нека буде наше мољење. Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који имамо, разве твој, Богородице, покров.

берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце масла, и сваке благоте да вам доста буде и да вам преспева сваке летине од года до года.

На што би год и што помислио и што би рекао да буде, и махнуо би с оном палицом, ома би оно стало се и било би. Прво чудо пред фараоном ш њоме учини: баци је на земљу —

« Пак здоговорише се и купише једно селиште од грнчара за гробље, да буде туђином путником, издалека људма, који би се згодили онамо преставити се код Јерусалима...

Даде га до дна раскопати, пак сô по њему посеја кано да се већ к тому не спомене, ни се више сагради. (А где то да буде? С променом цара, пак се људи насељају.

вечери, свако царско и господско јето, и ја вам за поведам да једете до ваше ситости, да имате све изести што год онде буде.

Пак по тој му намери, на њено име не даде му се никако доправити је: она сама не зактеде да то буде. На сну се цару указива говорећи му да се одстане тога посла што је наумио.

свом црковном наредбом и ш њиховом вољом ту велику и красну цркву докона, те је посвешта на име скупа свим светим нека буде за почаст. То говорећи му: »Ако узбуде и Теофана право света, а она ће ту бити присвојена уједно са свим свецима.

Прионуше молити цара и другу господу да му буде грација. А цар се је био врло на њега разљутио. Ником ни говорити за њега к себи не припушта.

Дође она тако с тафром до шатора везирова кроз војску турску и онде је неста. Донекле они чекаше што из тога да буде, пак многа господа одоше да виде што се то за много доконава, те она не излази испод шатора, нити кога хабара има.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Можда зато што је био човек мераклија и волео песму. Волео је да га песмом и буде и успављују. Кад лети после ручка прилегне на доксат да се одмори и придрема мало, волео је да чује тиху песму, и оне

! Ја ли?! — плану Дока и скиде једну папучу и стеже је. — Рушка нек’ си искочи! Каква ми је она тетка!?... А кад буде ништо зорт, ја ћу се тепам и карам заради нашега Манчу, а ви јок! — Ја-гу, што си збори!

Па да си разбереш да неје ника белосветска... Тугооо! Акој тој буде, — што да прајим?!... — ’Оћу, оћу си, Јевдо, — рече чорбаџи-Таско — а за дан-два да дођем ћу!

Овој ће магаре, — наставља одушевљено Јордан кад буде голем, с чаршију — ем београдску — да дрма; убаво да запантиш овај мој сагашњи реч, Персо! ... Оскудација!...

Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан. Девојке га зову и питају га хоће ли да им буде часник. једна га зове за девера, друга за кума, трећа за старојка, а он им одговара пелтечећи: „Не-не-не може!

Зато јој све потанко исприча и оно што је било, а тако и оно што треба да буде, и наравно да ју је одмах придобио за ствар, јер Дока је на такве ствари била увек готова као, што рекли, бос у бару.

даље у тој завери имајући у њој и своју одређену улогу, којом ће припомоћи да ствар испадне као што треба н да освета буде извршена. А Митанче још једнако живи одвојен од родитељске куће.

И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.

Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра перо, да га оно храни и брани, — перо, које ни за

демантују сви ти лажни гласови који су се појавили или ће се појавити, и они по чаршији и они по штампи, ако их буде било.

И покућар Коце, шта ће, него задржи на ручак и пудара Провира, да буде тога дана његов гост. Присели су за богату софру, за оне многе господске ђаконије на оној великој синији, и као давно

Зато су одмах и нашли да ће бити најбоље да брзо сврше ствар. Шта ће бити јесенас, нека буде вечерас. А ваљда је и суђено и писано да то тако буде.