Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Одох једној мајсторици. Добра жена, имала је двоје-троје дечице. Ја јој се понудих да им будем дадиља. Мајсторица ме је с неким саучешћем посматрала.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
књижицу, свудћу с т о б о м бити и гди год она доспе и дође, ту ћу се с т о б о м другољубно разговарати, и што добро будем знао драговољно казиваћу т и, и што је најважније: не само за живота но и кад ме не буде на земљи.
по литургији пишем, но зато ме совест моја не обличава; напротив, радујем се желећи да чрез ово ком год полезан будем, ако не за мог живота, ништа зато, има томе времена и по смрти; а да беспосличим, која би ми полза била?
'Оћемо ли записати парусију? К.: Ја нећу ништа писати, него што будем мо|гао даћу и без писања. С.: А шта ћеш дати? К.: Даћу ти један цекин. С.: Цекин на Свету Гору!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Промисао није могао лепшу забаву и занимање за моју старост дати, него да будем ваш учитељ. Од 1793. године па до данас свакојаке промене биле су у Србији; ниједан тај догађај није учињен а да ја
Ја само један дан будем с њима, пак ми кажу да идем на Врачар, а они други трећи ли дан убију Ћурчију и његово друштво.
а тамо стоји лађа; ми хоћемо наш питон у скелу да увучемо, но један чиновник рече: „Појдите ви, а кољаску потом будем превести”. Осташе наша кола и богажја, а ми сами у чамцу пређемо у Могиљев у карантин.
Ја Кијево, пештерску лавру и њене лепоте изнутра и споља не могу описати. Требало би да онде врло задуго будем и опет не би̓ могао изразити какво је.
Сад наша војска зажели да ја будем с њима а да не идем у Совет; и Карађорђе одобри говорећи: даје сад најнужније од Турака се бранити, „а лако ћемо,
И опет кажем ти, напиши књигу, па не носи сам, но по другом шаљи”. Ово је за мене приповетка да не будем други пут књигоноша. То је доста од Турчина совета. Ето моје казивање што сам вам обећао.
Ето Ти његове писме. „Како примиш — вели — писмо, крени војску сву и топ, ̓ајде право на Уб и гди будем чућеш, да ме стигнеш.” Ја се одма кренем са кнеза-Теодосијем, повеземо топ, и онај дан про-.
Док се ја у Новом Саду бави̓, ал̓ и они сви се из Голубинаца у Варадин дотераше и у горњи град метуше. Будем онде дан-два, пак бежи у Ашању и Купиново, док ме нису Немци шњима.
преко Љига прећи, и „одма ћу — вели — све распустити; и ако ја тамо не узмогу живити, ја ћу доћи да код тебе пандур будем!” И одма је отишао. Отац каже: „Веће после за њега нисам ништа чути могао”. Овај исти боговађски игуман Жарко у 1804.
” — Булгаков: „Конечно будет, но времја неизвесно.”— ја: „Јежели ви знајете, что не будет аудијенцији, то ми где нибуд будем вручит јему својеручно писмо.” — Булгаков: „Будет, будет несумњено.
будет, сва: јежели избавлени будемо, то Росији благодарит, а јежели пропали и истурчени останем, то Росији приписат будем.” — Граф: „Јето правда, вас император будет зват, и ви узнате чрез г. Недобу, котороје времја будет.
Граф узме ме у интов и одведе код генерал-ађутанта государевог, графа Чернишева. Чернишев сказал: „Поутру придите, будем сам, тепер имејем дело.” 12. маја.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Знам, знам... Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд. Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!
дужан свирати и ићи у сватове и где ме он прати да сам дужан ићи и свирати, што ће он наплаћивати, као и бакшиш што будем кад приликом свирања добио, дужан сам њему новце давати — укратко, што ми год он буде заповедио да радим, дужан сам му
месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« — Е, е... баш то некако...
Обећавам му се да ћу му коња за јахање давати кад га год будем у сватове слао, као и жицу за ћемане куповати. Но пошто уз ћемане има и бубањ који ће донети, то ћу ја набавити човека
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ама, кажите ми, људи, шта ово би! — рече он. Јуришић му исприча. — Не могу да будем паметан зашто је то чинио!... Нисам ни мислио о томе!... Наједаред само ми мрче свест!... Нисам чуо ни пуцња!...
— Хоће он мени да отме Јелицу... Нема, синко крвави, то се главом плаћа!... И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!... Будибокснама!...
— Да га убијем!... — А куда ћеш онда? — У гору! — сену му кроз главу. — Јест, у гору!... И кад тамо будем, онда се не сме нико такнути Јелице!... Она само може моја бити!... — А отац, а мајка?... Он погледа.
И дружина му се диви и бира га за харамбашу! — Станко харамбаша!... Ала је то некако сличито!... Баш би вредело да будем харамбаша!... Ох, ала бих се светио!... Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!...
Нађите Бановца и кажите му: у недељу, која прва дође, доћи ће му човек и донети од мене поздравље. Што будем поручио нека уради. — Добро, харамбашо! — Ногићу!... Ти ћеш остати овде и вескаћеш се око своје куће.
— Што? — Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога. Хоћу и ја да му будем на руци!... Харамбаша поћута мало, па рече: — Добро, остани...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Господ ме сеја прегрштима Пољем што вечна сунца плаве, Да будем његов знак међ свима, Његова златна труба славе. И бродолом у освит ведар, И очајников крик за снагом; И на
Господ ме сеја целом шаком У часу светлу и голему, Да будем јутро дану сваком, И његов глас и кључ у свему. На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
хоћу да му кажем... треба ви, брате, обојица да се жените! Мене као стид: — Е, богати, мамо, боже здравља! Док будем имао већу плату! — Доста је, хвала богу, паметноме. Кад, ако бог да, будеш имао деце, стићи ће и боља плата.
Не бригајте! Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази код сарафа да за једну монету узме другу која му у
Данашњи мој састанак у болници начинио је на ме силан утисак! Покушао сам да га „аналишем”. Ја неки пут волим да будем „филозоф”, па да „хладно судим”. Нашао сам да је утисак у основи тужне природе, јако тужне природе.
Заузимајући се за њега, пишући и говорећи, упропастио сам своју каријеру и спао на то да будем учитељ!... Овдје су сви моји покушаји јалово испали. Народ је глуп и затуцан!
То су, ваљда, године што чине човека „паметнијим”. Ја бих пљунуо на њих, па ипак не могу да будем „луд”. Прошло је све. Срамота би ме било од берберина који ме сапуни трипут недељно. Аман, побратиме!
”, она дошла и села до мене код пећи. — Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво. — На путу да будем сасвим здрав. — Ал' сте тако бледи! — Нисам јео ништа већ осам дана. — Богу хвала, само кад је све прошло.
Мило ми је што је у целој овој историји била моја част ангажована. Ја сам је очувао, и достојан сам да будем твој побратим.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А па наравно. То је идеал и мој и мојих родитеља био... Хе, ал’ то зависи од случаја, од среће... ако будем тако срећан па дочекам да се упразни каква добра парохија...
Еле, да не будем дугачак и досадан, толико могу рећи да се опет разговор отпочео. Шаца је питао, а Јула је одговарала, али сад како
ал’ к’о да је тек јуче било, тако ми лепо прошло... — Па како, како... јеси л’ задовољан, срећан? — А како да не будем срећан, кад смо се баш волели, да простите. — А, волели сте се? — Јесте, две године и четир месеца.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
бегао од кројача, крио се од обућара, обилазио дуванџију, а још данас клањаће се они мени сви кад крај њих будем пролазио, ти мали ситни и ништавни људи, који се тако боје рата и који још сутра могу постати моји понизни ордонанси и
Јест, увек ти стојиш у оној твојој белој свиленој блузи и усред дима и тако ће бити кад се будем вратио. А тамо сви знају да сам ја од скоро ожењен и онда не би било лепо да ја...
Јест, какав је скандал цела та глава и тај мозак кад ево две године од кад седим овде не могу да будем на чисто: шта је сад са мном у ствари, на чему сам ја, и кад све оне разне црне колоне што се по њој непрестано
Тако је, седим ја овде и чистим се за Наташу, једино моје, једино што имам. Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој будем рекао на коленима: ево овде је
Тако је, седим ја овде и чистим се за Наташу, једино моје, једино што имам. Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој будем рекао на коленима: ево овде је само сунце унутра, погледај,
Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој будем рекао на коленима: ево овде је само сунце унутра, погледај, Наташице, самô сунце.
Африка
Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао. Одмах купујем прибор за кување, кога још немам, конзерве, брашно, зејтин итд.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке
Ноге газе по мекој, еластичној плажи. Стари рибари са мрежама одлазе тим путем. Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у Казу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ „Мени су, видиш, хусаре дали, а нити ми се ишло, нити ми се остаје, ал’ што писах нећу порекнути! Нећу ја да будем први Исакович што писа, па порече. Нису такви били ни наши стари! Идем, па шта буде! Аха! Аха!
јој је те ноћи мрмљао, немецки јаучући, као од неког бола: „Боди ме, боди ме дубље – до срца – расеци ме, уби ме, да будем мртва, да будем мртва. Ти си дивна! Ти си силна! Ти си што ми треба.
мрмљао, немецки јаучући, као од неког бола: „Боди ме, боди ме дубље – до срца – расеци ме, уби ме, да будем мртва, да будем мртва. Ти си дивна! Ти си силна! Ти си што ми треба.
Поноса и измета! А одсад, ако, у мраку, са сународником, ма куд будем пошао, све ћу натрашке ићи! Љубазни брате мој!“ Иначе Исакович је слабо што знао да каже о царствујушчој Вијени!
Теодосије - ЖИТИЈА
“ И одмах дозва љубљенога сина својега, и рече му: — Приближи се време да будем позван, чедо. Колико си се потрудио за мене, за добро душе моје, сада је још више време да ми помогнеш.
и умиљавам се, излечи ми болест, сажали се на сузе моје, иако због многих грехова мојих не смем да се удостојим да будем твој брат, смилуј се на себе и на нас заједно рођене и из једне утробе материнске.
“. И опет: „Желео бих сам да будем анатема од Христа, за браћу своју по телу, Израиљце“. На њих се угледајући и цаоцећајyћи с вама, вашега ради спасења и
Због тога нећу да ћутим за вас, и ако ко од вас незнањем заблуди од истините вере не приличи ми да гледајући своје будем као најамник, а не прави пастир. Хоћу, дакле, да исповедањем вере сви покажемо како верујемо.
Твојим молитвама Богу упутићеш цара да изврши моју молбу за тебе, да се не вратим празан и безнадежан, и да не будем поруган, тебе, оче, немајући са собом!
Јер ја, страдалник, требало је да будем огњем сажежен од Бога или предан бесима да ме муче или да ме земља по заповести његовој прогута, јер сам многим пићем
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ја идем с мишем домаћином да обиђем читаво моје војводство — рече Миш пророк. — Будем ли вам кадгод потребан, само залајте или мијаукните под овом крушком, одмах ћу доћи.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
И оно што ме буни то је: откуд ти, зашто ти то мени одмераваш? СПАСОЈЕ: Уосталом, ја бих чак и требало да будем тај који те тужи, јер ти си у ствари мени зајео тих 10.000 динара. АНТА: Гле сад! СПАСОЈЕ: Мени, да!
СПАСОЈЕ: Да, пред свима присутнима. Ја сам их нарочито и позвао ради тога, јер што вам будем говорио биће и у моје и у њихово име. МАРИЋ: Молим! СПАСОЈЕ: Ви знате да вас у стопу прати полиција?
СПАСОЈЕ: Какво је то питање? Разуме се да ћу рећи све што знам. Не може се од мене тражити да будем несавестан, и да прикријем оно што знам. МАРИЋ: А шта је то што ви знате и што би евентуално оптеретило вашу савест?
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Неће. Измислићемо нешто, Весна. Ти и ја, знаш? - додао сам. Она само климну главом и ја сам могао да будем сигуран да ће она довече поделити шамаре са мном.
Размишљао сам о цревима: лав их има краћа него ја, али зато овца има читаво једно чудо цреваца у себи. Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав.
Нисам желео да будем овца, иако нисам могао да будем ни лав. Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу.
То је поред оног из математике био већ други а до краја године било је нешто преко две недеље. Ако не будем пазио, провешћу лето бубајући. Или: да зарадим још једног кеца?
Мене фудбал није занимао! Био сам исувише кратког даха да будем крило или халф, а без рефлекса за голмана. Новца за спортску прогнозу нисам имао, па је и клађење отпадало.
Рекох да баш сад идем по њу. Бакутан ће ме мање подозриво примити у кућу ако будем у друштву девојчице. Због тога морам одмах и да видим Рашиду. - Боже мој! Због тога?
Више нисам желео то да будем. Зграбио сам рукопис свог романа који је Рашида дотле држала у крилу и бацио га у Тису. Листови су неко време пловили,
Седећу нешто дуже ноћу и они ће васкрснути на хартији онако како ја будем хтео, или како они буду хтели. Једини Бог у свету без богова још је само писац.
Све троје правили су се да ме не виде. Да се није десило оно што се десило, следећа три дана био би ред да будем с њима.
Нисам могао и нисам желео да будем као други, ти мрави у трци за новцем, сендвичима или блештавим каросеријама аутомобила. — Не знам, мама.
— Не знам, мама. Не питај ме, не знам шта бих хтео да постанем, не знам какав бих желео да будем. Можда сам мало онако, а можда сам и кукавица.
Црвен и врео као пекарска пећ рекао сам јој да се вара. Није се варала, иако сам ја за пола сата престао да будем и црвен и врео, јер то чему ме је учила Галци имају у крви и Станика је у праву бар што се тога тиче.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Нашто ти толико? — Имам велику башту — смеши се и пали лулу. — Ти си, Перо, нешто добре воље! — А зашт’ да не будем добре воље? Ја ћу вами свима трговцима и бакалима и мом оцу показати шта сам кадар. За пет година морам се обогатити.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
савије њену грану па се трипут провуче испод ње и сва три пута каже: „Како ти ниси јалова у свој род, тако и ја да не будем у свој род!“ Овде је, очигледно, до свог најјаснијег изражаја дошао принцип имитативе магије — слично производи слично.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« мисли даље. »Овде је добро. Ништа се није догодило, нити се може догодити у овој досадној улици. Ако будем седео још само два и по сата, град ће се поново напунити људима. Позајмићу цигарете; неко ће ми платити лимунаду.
— Најзад, улупати чврст снег...— настави шеф сале. — Куд гледаш тамо? Биће ти ђаво крив кад будем после пропитивао! Ставити снег у масу и овлаш измешати. Од ове масе, шта?
Јесам ли због тога студирала енглеску књижевност, да будем слушкиња у некој кретенској селендри будалама које тек тако свраћају?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад оздравих, затворише ме у тамницу. Десет мјесеца чекао сам суђење, па ме осудише на смрт, да будем пушкарав пред пуком војске. — Па ти опростише живот? — Да.
— Молим вас, господару, да тога питања не буде. Плату не тражим. Биће ми велика част и срећа ако будем ваш чиновник без икакве награде. — Али ја нећу да човјек у служби цијелога народа буде без награде.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Петлићи су растрзани, помало и сами узбуђени због продора који врше. Момак и по хоћу да будем представља презрелу фазу дечје песме, обележава границу на којој се она укида.
ВИ Момак и по хоћу ја будем поставља једно питање које нам, и иначе, често долази на ум: да ли је могућно одредити границу преко које дечја песма
Момак и по хоћу да будем је алегорија о дечаку који би напречац да сазри, да порасте, да постане, што се каже, момак и по.
Мислим на Полетарац. Имао сам част да будем члан његове редакције. Присуство у уређивачком одбору схватио сам као могућност да му још једном, помогнем.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Не банч, господин Гавриловић и тако је од конзервативне партаје. ГАВРИЛОВИЋ: Ја се трудим да будем од партаје поштене. ШЕРБУЛИЋ: Шта ви ту све о поштењу, као да ми нисмо поштени! ГАВРИЛОВИЋ: Ја то не кажем.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И онда кад сте ми досад, драги читатељи, веровали, допустите ми да и на крају ове приповечице будем тумач господин-Пајиних мисли.
Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не. Наш Максим је био човек добар, мека срца. Казне је изрицао врло сувремене.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
па опет, неразбуђен, настављао потјеру за нечим што ће ми вјечито измицати и привиђати се и касније у животу, кад будем најбуднији и најсабранији. А тек наша јутарња враћања са млинарења!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ааа, саћемо мало друкчије! Саћемо и ми да пресавијемо страницу! ХАСАНАГИНИЦА: Шта сам то Алаху згрешила да теби будем сестра? Па зар ти не схваташ какве гадости говориш? Па ти, брате, ни себе не поштујеш!
Немо да заборавиш да то решимо. Ипак треба некако да се види да они мени на подворење долазе! Треба да будем тако обучен да се види да сам ја изнад тога! Разумеш? Биће то лепа слика! (Затамњење) ИИИ СЛИКА КУЋА ПИНТОРОВИЋА.
И мислила сам: добро, ово је овде, овако ми је суђено, тако се мора; али тамо, у џенету, тамо ћу кадији да будем супруга... МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Допада ми се онај вез.
Не морам више ни с ким да разговарам, никог да гледам, да трпим, да надмудрујем! Не морам да будем ни брат, ни бег, ни поданик, Ни довитљив, ни разуман, ни јак! Све ми је конопце с руку одрешио мрак!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ко би смео да јој каже: — Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког. Не могу нано, страх ме је!... Јесам ли ја то смео? Не!
— Што питаш? — одговорих туробно. — Па да знам, синко! — Кад будем свршио, знаћеш. — Та не љути се одмах. Ти се од неко време баш... — И застаде. Знао сам куда је циљала.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Од туда му кћери нестаде, не зна ни како је нестаде, ни куда је. Ја сам ти од злотвора у правду оптужен, и будем ни крив ни дужан осуђен.
Кад то спремиш онда ми дођи и ја ћу те изнијети. Али мораћеш при томе на ово пазити: кад те будем горе носила, чим ја и кадгод зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по један крух, једног печеног овна и
прије него што је поч'о ложити, брже-боље приђе котлу под којим бијаше најмање жерави и отклопи га говорећи: — Зар да будем толико луд да не видим шта се у њима вари! Кад шта ћеш да видиш! — згурио се поп у котлу, па чучи.
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Смешно питање; ваљда нећу певати кад је теби зло. МАКСИМ: Да избављен будем, од тебе зависи. Оћеш ли, Сокице? СОФИЈА: Зар би ти посумњати могао? Кажи, шта да учиним?
ДОКТОР: То ми је мило, али ја без разума не могу да будем. ШАЉИВАЦ: Колико је то велика несрећа, толико је с друге стране срећа. ДОКТОР: Како?
МАНОЈЛО (Исајлу): Еј куку, лепо смо се намерили! ИСАЈЛО: Ја нисам никад ишо, да будем учен. МАНОЈЛО: Знате ли, шта је, г. доктор? Ја мислим да се ми обојица држимо терзилука.
Но нужно ми је једно уверење и с ваше стране: оћете ли за мене поћи? ЉУБА: Ја ћу себе за срећну држати, ако ваша будем. МИЛАН: Могу ли се тврдо ослонити на вашу реч?
ЉУБА: Зашто, мајка? СТАНИЈА: Како ћу да ти будем весела, кад је све наопако. Куку мајци, кад свако пева, ја морам да ги плачем.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Није шала, навуче жена моје аљине, повеза се, пак канда у воду утону, а мене остави да будем место ње госпођа и јошт да се ником не издајем. Шта ће бити ако дође милостиви господин? Ево некога!
ПЕЛА: Само, молим те, Персо, немој заборавити питу од јабука месити; пак ако и не будем овде, опет ми мало пошљи, зашто је врло радо једем. ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести... Оће ли се и онај зец пећи?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Намера је иста. (18. В 1989) 2 ОКО И у неоствареном живи намера: Да будем јачи, што ме мање има; А недремано око-камера Сваки мој микропораз читко снима.
спуштеним на чело, Храм назирем, стваран испод летње варке Мора што трепери док шапћем опело, Шапћем га у себи, да не будем смешан У оку водича што рутински брбља О Наусикаји, сасвим неумешан У моје опело и худ удес Србља.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јао, кад сутра будем истркељисала у улици с ким сам клопала старог кечупа! Најгоре је што ми нико неће веровати! Зашто ме тако гледате?
зидови кеја, оно небо, оне клошаријане, оћу да кажем, и све остало што уз то фура, некако ће ми недостајати док их будем гледала како пролазе покрај пекара, бурегџиница, пиљарница и киоска у којима се кувају виршле у свом сопственом сосу.
слушајући ове масере, диск-џокеје, па да после лепо пада киша и да се она Светлана онесвети на спроводу, док се ја будем церекала као луда у облику дима с роштиља. Али то ничему не води! — А чему би, као, требало уопште да води?
Ето са каквим светом треба да проведем још пола године, уколико, наравно не будем окинула разред. Толико ме ти идиоти стимулишу да ћу стварно морати да завршим школу на време, само да их више не
Они против рата? На часну реч, натераће ме да ја једина будем против мира, јер већ ми као нешто долази да лепо исфурам на улицу са транспарентом на коме ће писати „Доле мир,
Занимљиво да они из цуга некако погоде да ниси из њиховог тима, мислим клапе! Уосталом, када бих се нешто одлучила да будем фалсификатор, радије бих правила новчанице од педесет хиљада него картоне за тамо неко позориште!
Као што већ с правом очекујете и као што сте се већ навикли да очекујете у осталим причама ове врсте (зашто да ја будем изузетак?), повратак дому мом био је чисти стандарац.
Није он једини...“ Што да не? Зашто да баш ја будем једина Југословенка која никада није прешла границу? А толико сам желела да на лицу места видим ту фамозну испрекидану
И то потпуно бесплатно! Мислим, када би ме неко плаћао да будем љубазна преко телефона, можда бих и издржала, али шта да радите кад подигнете слушалицу а идиот вам пушта музику с
— Понови слободним речима шта сам казао? Не знаш? Спаваш, је ли? А кад будем после пропитивао, биће: „Болео ме зуб!“ —-- Дакле, даме и господо, долази нам једна нова генерација која не трпи
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Врачара“, а с врата мојих врба, грм, топола зашуште жаром, као са ватраља, те чекам пљусак, плòдотворан, семен, да будем кућа којој пева темељ.
За плаву несвест залазе ми чула док слушам цику косовог славуја. У златну стогу раж ми тела здени да будем поље орошено, збрано, са зрном Чеда - што је Богом дано. У загрљај ми, Косиоче, крени.
У буков-крошњи гукну Бог и сумрак, а поток течно прогледа на шљунак. А мисли где су, шта су осећања? Да будем врело, гомило теготе, са чанком млека колиба простоте?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Из очију му вири баронство. Моја драга, нећете постићи оно што сте наумили; на мене је једну пала та срећа да будем госпоја од Голић. МАРИЈА: Ја вам честитам такву срећу; него се бојим да Голић не оголи и вас као мене.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шаље ме теби с поруком лијепом, рибица добра са златним репом да унук будем твој, и да ти младост замијеним, на тешкој барци у лову смијеним, да с морем водим бој.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Тако! Чини ми се да ће цео мој живот после бити измењен, ако се и само за тренутак појавите тамо где вас будем чекао. Целога живота ћу вам бити захвалан. Глупо је и неразумљиво, и знам да вас ништа тамо нећу видети боље но сада.
— Наћи ћете лако каквога красног момка који ће вас обожавати. Ви сте толико лепи. — Кад будем решила запросиће ме, јер зарађујем својим рукама. — Желим најискреније да имате много среће.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Како да владам у царству невидљивом? Могу само да слуга будем и просјак пред вратима замандаљеним, отац који ме је ослепио за овај свет извидаће ме на оном.
живимо међ звездама, војске нас неће наћи, ни орлови, исполин један ће сићи међу нас и њу обљубити док ја будем гонио вепрове.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
МИЋА: Рекао сам вам, допадате ми се. То је ваљда слободно рећи једној младој и лепој девојци. Уосталом, кад будем имао прилике ја ћу вам ствар објаснити. Видећете, ствар је врло једноставна.
АДВОКАТ: Па онда, педантан сам. ДАНИЦА: Ја сам на дужности врло тачна. АДВОКАТ: Може се десити да гдекад будем и нервозан. ДАНИЦА: Ја умем да будем врло уздржљива и стрпљива.
ДАНИЦА: Ја сам на дужности врло тачна. АДВОКАТ: Може се десити да гдекад будем и нервозан. ДАНИЦА: Ја умем да будем врло уздржљива и стрпљива. АДВОКАТ: Морам вам рећи да сам на послу и врло озбиљан. ДАНИЦА: То ми нарочито импонује.
ДАНИЦА: Рекосте да нисмо род. МИЋА: Па нисмо, дабоме! Јер... наравно... ја не знам смем ли да будем искрен? ДАНИЦА: Молим! МИЋА: Ја бих, видите, желео да поправим извесну некоректност коју сам учинио према вама.
ТРИФУН: Буди ти шеф коме си и досад био, а не мени! САРКА: Ни мени, боме, не. АГАТОН: Вама ја и не мислим да будем шеф.
САРКА: Ни мени, боме, не. АГАТОН: Вама ја и не мислим да будем шеф. Не знам и што ће ми да будем Сарки шеф, али мене имате да сматрате као шефа целога имања и од овога тренутка у овој кући само моје наредбе важе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Гледао сам запањен како потпоручник мирно лежи и пуши цигарету. Усиљавао сам се да будем прибран и миран, када готово за вратом осећам дах непријатеља.
— Потврдих. — Шта си разумео? — Господине потпуковниче, разумео сам, да одређеног рока у десет часова будем у команди... — Јер ако задоцниш, бићеш изведен пред ратни суд. То добро упамти. Срећан ти пут!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја, братићу мој, само знам да слушам моју господу и да им будем веран, а мени неће бити рђаво од њихове стране. Тако је то, братићу мој. Гојко и Љубица се згледаше и насмејаше.
Пред моје ступање у Учитељску Школу, умре ми мати... откупи ме јадница, те одмах будем примљен у школу, и добијем благодејање. Шта велите сад?!...
то су тугаљиве ствари. а он је човек прек.. Нико не воли да му се други меша у таке послове.. Нисам рад да ја будем крив... — Кажи ми само, тако ти Бога!... Нико неће знати, осим мене. Кунем ти се срећом и здрављем!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
дјевојка: “Хвала, вило, на хитрацу трави, Нег’ ми подај онакове траве Којано ће мене омилити Моме драгом, да му будем љуба, И госпођи, мојој свекрвици, И осталој у кући родбини.“ 98.
недрагим као и са драгим, Над очима капиџије нема, Над устима млада језиџије; Ко мој буде — оженит’ се неће, Чија будем — удати се нећу. 196.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: А ова георгина — за њу ме не питаш? Она значи да више нећу да будем крпа! ГИНА: Него вазна? БЛАГОЈЕ: Ослободићу се и ове флаше и тебе! ГИНА: Мене можда и оћеш — и дај Боже!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нисам патриотска трибина. Нит марим за славу Поетика. Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина, нити да будем народна дика. Судбина ми је стара, а стихови мало нови.
До смрти свога оца, до петог разреда гимназије, био сам осредњи ђак. Онда се реших да убудуће будем међу првима, Био сам међу првима.
Најзад ми се побунила и мати, против брата, те ми обећа да ће ме она издржавати док будем био у Бечу. Населих се тада у пансиону, који је гледао у цркву фратара пијариста и једну, девојачку, школу.
Мој задатак у Галицији био је да истрчим напред, испред 11 људи, да урличем команде, са пушком у руци. Да будем дакле нека врста Наполеона на мосту код села Арколе.
Ја онда, учтиво, силазим и трудим се у светлости фењера железничара, да будем што питомији и љубазнији. Уплашен сам и уморан.
очајања, код мене је било наступило неко ново, тотално радовање, да идем тамо где сам толико пута, од детињства, да будем, желео. Идем, велим, тамо ми је место. Нико још, никад, није избегао своју судбину.
Међутим, за то је, прво, још рано, а, друго, ја нисам никад био толико савестан као неки Малербов ђак. Нећу да будем ни духовит, па да употребим иронију Едгара Поа.
Некад сам, зором, читао Дантеа, само зато да бих научио да будем тврд и да горко волим, али сад су ме чађаве станице, плач, и, особито, приповетке тих старих људи који ме једнако шаљу
Обратно ћу. Нека бар ово, битно, стиже до свакога непомућено злим, подсмехом, шегачењем. Јер, после, кад будем врло лепо, писао о Пикасу, назваће ме хуљом.
Јер, после, кад будем врло лепо, писао о Пикасу, назваће ме хуљом. А кад будем писао против француских позоришта и француске драматургије, написаће да сам, пореклом Маџар.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: И то баш... овај... онако, да будем изабран? СРЕТА: Па изабран, дабоме! ЈЕВРЕМ: ... Већином гласова? СРЕТА: Па већином гласова, није него мањином!
управо није ни он, него они из Београда... или боље рећи: народ... овдашњи народ... хоће да и ја будем посланик... СПИРА и СПИРИНИЦА (зграну се): Ти? ЈЕВРЕМ (ставља прст на уста): Пст!
Политички можеш у Србији кога хоћеш да изгрдиш, па опет... ЈЕВРЕМ: Добро, ништа није, ако ја будем изабран, али ако он буде изабран, а ја останем бамбадава изгрђен. СПИРА: Опет ништа!
СРЕТА: Шта кога ђавола бринеш, кад ми носимо твоју бригу? ЈЕВРЕМ: Није за изборе, него се бринем ако будем изабран. Знаш, откако сам се решио да будем народни посланик, а мене све онако нека туга подилази. Није управо ни шала!
ЈЕВРЕМ: Није за изборе, него се бринем ако будем изабран. Знаш, откако сам се решио да будем народни посланик, а мене све онако нека туга подилази. Није управо ни шала!
ЈЕВРЕМ: Којој искрености? МАРИНА: Видите, газда-Јевреме, ја ћу да будем отворена. Ваш зет то може бити неће рећи, ал', бога ми, ја волим с фарбом на среду. ЈЕВРЕМ: Па јес', ви волите!
ДАНИЦА: Ући ћу у вашу собу и преписаћу ваш говор, оставите га на столу. ИВКОВИЋ: Ја не бих био рад да будем ваш саучесник у тој ствари. ДАНИЦА: Али не брините кад вам кажем – нећу ја ствар злоупотребити.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! Нећу да будем џелат ове јадне дечице. Савест ми не допушта то! А наш Срета беше својски и истински одан своме послу.
— Хехе! — смеје се глупо фамулус. — Ама, зар је икад ико у мојој вамилији писмен био, те и ја сад да будем?! — А како живиш... овај... с капетаном? — Хе, хе, како да живим, господине, он власт а ја послужитељ.
— Свеједно! Ал’ ће и он бити тамо! — Ама, па рад њега и јесте све ово! — Ту ја не идем! Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим!
— Ту ја не идем! Нећу да будем изелица народна; да му сисам срж и да се раним знојем његовим! Зар ја, ја да будем саучесник у том атентату на крваво стечену имаовину народну!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЖАЛОПОЈКА ПРЕД ПРАЗНИМ ТРОНОМ Кад ми само падне на ум, ја задрхтим попут прута: Ох, да ми је... да будем краљ! Краљ да будем пет минута!
да будем краљ! Краљ да будем пет минута! Пет минута да ми с чела блеште дијаманти круне, И да свако има чинит оно што ми на ум дуне!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О када је тако стари Усуд хтео, Да ја изабраник будем, ја једини, И да, увек уз њу, век проведем цео Очаран, и бачен у чаробне чини.
И хоћу да оног часа, кад на мене Падну косе твоје и пољубац један, Будем као некад безазлен и чедан, Да први пут познам чар љубљене жене; И да сав у твојој бесконачној моћи.
уста твоја, дај могућност тајну Да, жив, заборавим да сам жив, да свуда Видим само срећу и доброту крајну, Да спокојан будем и тих као Буда! Дај ми уста твоја, дај могућност тајну!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
би им примио поздрав, руковао се са њима, а сада: да их проводим по чаршији, по пазару, да терџуманим и сеиз да им будем, да би ми платили ручак у хану и при поласку стрпали који грош у шаку, да од тога купим брашна, донесем вама, да би
Знаш шта ће бити. Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам | пре свега нешто да те молим. Богом да ти није просто ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ал’ све то ствара живот опао, црн и мрзак. Све што од свега прошлог у моме духу има, То је жалосна срећа да будем пуст и дрзак И сагорелих снóва да гледам прамен дима.
Само, ја данас у заблуди истој Долазим овде, с похотом, без части Да будем дете у природи чистој. Осећам да је ово гробље пусто Спомена мојих, да верно над њима Још само старих бреза лишће
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
па тако више пута рекла ђе оп чује, те он једном рече: „Ма, комшинице, немој да сам вазда ваш, него кадикад нека будем и туђин!“ Не говори на сва уста (кад ко што зло говори за унапредак).
Сирјеч!... ...Рекла мени баба Јока, да се манем пушке и пиштоља, па да идем на неке школе, да будем неки ђак; а ја велим и овако сам свакојак! Рекла онда баба Јока: празна је фијока!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се сва проја проспе у море. Кад пређем преко мора, у том стиг
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе y мопе. Кад пријеђем преко мора, у том
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
и другима својим који не буду од потребе манастиру, немој раздавати, или пак сабирати и узимати себи говорећи: „Ако не будем затим игуман, да ово имам!“ Да буду, дакле, ови који овако чине непричешћени божаственим тајнама у Светом Духу.
И отуд ћу у Синајску Гору, и када се вратим, ако будем жив и Бог да, до пролећа ћу бити код вас. Чувај се, чедо моје слатко, да не изиђеш из неког мог завета.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Па димам каду, и купатило, сплочицама, па телевизију, па акобогда и ауто, да будем удата, да изродим децу законски!
Ни дај си Боже онај човек! ИКОНИЈА: Само би му још то фалило! ЦМИЉА: Кад би ја могла да будем сигурна да неће остати у ону ногу фаличан... ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СЛУГА Е па како ћу? (Показује на сунце.) Ето већ откада је дан а толики посао чека. Не знам, да опет ја не будем крив... МАРИЈА Како »не знаш«? Ти бар знаш.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
А што будем и о себи говорити, не бојим се да ми се неће веровати, јер ћу имати премного узрока самога себе осуђавати и похуђавати,
Ако ли гди будем то чинити, заисто нећу ради мене, но ползе ради моји[х] читатеља: да ако ко што таково при себи позна, да се исправи.
и то добро памтим, да моје младо детињско срце крепко би желило да и сам њему подобан будем и тако љубов и миловање други[х] људи да заслужим.
по Банату, заклињући се да другда нејма за што купити соли; јавља ми да зида једну качару и моли ме саборно да ја будем качари ктитор, јер им стоје бурад и каце напољу. | Тако ми Христа спаситеља, срамота целог српског рода!
моја будалаштина све то виша бива, каже ми чисто да он тога више неће трпити да при њему на[х]одећи се сам себи убица будем, но сваки дан у време уречено да с другом братијом једем; ако ли нећу, да на друго место гди идем липсавати од глади,
И ако ме послушаш, како знам да ћеш, благосливљаћеш ме кад у гробу будем.” Ово је последњи разговор мојега милостивога оца и благодетеља.
им да ја нисам ништа друго него греческога и [и]талијанскога језика учитељ; да идем у Англију за поучити се, колико будем могао, инглескому језику, и предвидећи да ћу ту сасвим остати без новаца, сâм се чудим што ће од мене бити.
мојега благодетеља Ливи, и како ме чрез њега позна, постане и мој особити патрон, наложивши својему љубимому, док год будем у Лондону, да ми даје на његов конат што ми год буде од потребе за књиге или за [х]аљине и за прочи ситни трошак.
Ја ћу тада себе за благополучнејша на свету држати кад Вам будем могао делом засведочити да пристојно умем ценити какову похвалу и незабвено на свету прослављеније таков ваш
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ја то нисам рекâ да... Ја те циним кâ пријатеља, па зато оћу да ти ово кажем. Мени је жâ несритне дивојке. Ако ја будем и даље ишâ, она се неће удати, а било је прилике и досад да се уда... Разумиш ли?
— Дајем вам часну ријеч, да ће прва моја поода кад се заредим, кад будем свој, бити вама — узвикну Бакоња и опет се пољубише. Поп сврну са цесте.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад сване, они неће бранити општину. Побегли, пси, чим су звона чули. „Ако некада будем имао децу, презиваће се Лукић“, рекао је Вукашин. „Зашто?“ придигао се на лакат. Вукашинове очи су се црнеле.
Једно смо ја и он. Бесмислено је сво то бежање и тргање. И моје и његово. Зар ја не могу да будем ништа друго до оно што сам по рођењу? Хајдучки син. То сам ја. Ледено хучи чесма.
То ја хоћу. И ја за то живим. А треба ми само неколико ари, кућу да направим. Да имам кућицу, па ћу опет да будем твој слуга. И моја жена и моја деца, сви ће бити верне слуге твојега сина. Обећај ми... — плаче. — Даћу ти!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица... — Зар то није свеједно?
— Последњи пут те питам, јер већ истиче моје време: шта је то што желиш изнад свега на свету? — Да будем виши! — кликну дечак и занеме од узбуђења.
— Крабо, Златна крабо! — дечак заплака, узе једну мркозелену крабицу на длан и помилова је. — Помози ми да опет будем висок и јак! — седео је уз море све до вечери, али Краба му се не јави, нити зазлати.
Лепотицу рођену из каменог јајета изненади његово уверење да је све могуће. — Будем ли трагао довољно упорно, довољно дуго — наћи ћу је, и више ово неће бити пустара без дрвета, без травке од које беже
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Кад заврших школовање у свом родном месту, пођох у Милет да онде будем Талесов ученик. У његовом дому нађох и његовог пријатеља Анаксимандра, па ме тако поучаваху њих обојица.
,,Па што не оде?“ ,,Причаћу ти. Демокритос ме дочека врло љубазно и, кад му саопШТИХ своју жељу да му будем ђак, он ми рече: Синко драги! Нисам више онај што сам некад био!
Но ја не бих желело да будем толики мудрац“. „Драги мој Аристотеле“, рече му један старији друг, „и наш учитељ не беше некад, у својим младим
Он отвори фијоку свога стола. „Ево драги мој земљаче, ово је препис мог тестамента. Моја последња жеља је да будем сахрањен у Кремони, у манастиру Свете Луције.
“ „Јесам“. „Има ли горива довољно?“ „Има“. „Онда слушај! Ако непријатељ продре у варош, а ја не будем у стању да ти даднем наређења, имаш да запалиш варош и претвориш је целу у пепео! - Јеси ли разумео?
Деца се слатко насмејаше и запиташе: „Шта је било даље?“ „Убрзо после тога позваше ме кући да будем сељак“. „Ти обичан сељак!“ „Како је то могућно?“ „А први ђак у разреду“.
„Радује ме!“ „А имао сам некад, од године 1683 до године 1689, част да будем амануенсис Исака Њутна, док је још био професор у Кембриџу.
Затим сам имао не мање задовољство да Вам, милостива госпођо, будем претстављен“. Поклоних се са страхопоштовањем пред њом, а она ми пружи руку. Пољубих је са пуно осећајности.
„Ваша учена и неоспорна саопштења, господине бароне, неописано су ме занимала. Смем ли, уз опасност да вам будем досадан, ставити још нека питања?“ „Изволите! Радо ћу вам одговорити на све што зажелите“.
према мени, усадила ми је у срце љубав према науци и дала ми способности да живим у том блаженству и да и другима будем од користи.
Много сам вам благодаран што ме тако својски дочекасте“. „Али, драги пријатељу! - Не ви мени, већ ја вама морам да будем благодаран“. Зачудих се тим његовим речима јер знам да говори увек истину, а не само из учтивости.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А дувански дим бивао је све гушћи док сам ја празнио чашу за чашом. Нисам, напослетку, хтео да се замерам и да будем изрод.
која их је сједница, на децу која их понова чврсто и нераздвојно морају везати; и обећавајући да ћемо, сутрадан, кад будем дошао, о свему хладно и паметно размислити, наумих да изађем.
далеко, у сунце, унедоглед, да широко, ето само то, да широко отворим очи, да искидам ланце, да се ослободим, да будем јак, пркосан, страшан другима, као звер страшан другима... И ту, понова бесним, устајем, јурим натраг кући.
„Ето дао бих ногу, руку, шта не бих дао“, мисли он, „да бољи будем, да се наједанпут створим други, али не могу, не могу никако, не могу.“ Може ли му се опростити? — Не, не, не може.
Ослобођен тако, ја тек тада осетих и сву сласт оне слободе да помало будем неки паша оног харема женских душа о коме говори Арцибашев.
одлучих да о њој уопште и не говорим, надајући се да ће рукавица ту остати, и да ћу, можда доцније, кад понова овуда будем пролазио, до ње ипак некако доћи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Можда сам и желио да будем дрво и да поживим његовим слијепим, дубоко чулним животом. Касније, у вреви живота, као да потпуно заборавимо на
Макар и не био начисту да ли оно што мислим доиста мислим, опет постављам на себе захтјев да у мом умовању будем досљедан. Збиља чудно.
— Бакице, хоћеш ли мени поклонити тај туш кад будем велики? А у себи сам заправо мислио: „Хоћеш ли га мени оставити кад умреш .
Иwан Галéбе, ле сéлèбре виолонисте!... А пропос, треба да знам, за случај да ти будем морао што адресирати, пишеш ли се још тако, Иwан Галéбе, са дубл ве и са аксан грав?
Нема тога: постао сам случајно и из ничега, али нећу да даље будем подложан случају, нећy да се вратим у родно ништа!...
Видите и сами, ја бих хтио да будем оптимист, имам најбољу вољу. Али не знам како се то чини. Ако ви случајно знате, помозите ми!
О, да, да!... Још много гори! ... Знам ја добро како иду те ствари!... А ако желите знати, од тога да не будем још гори мене је у ствари спасло само то што сам малко шумаст. Умјетник, како се то у моје вријеме говорило.
* Да, нека потраје тако, нека само потраје тако! Јер збиља преуморан сам за друго што. Нека трајање траје, толико да будем сигуран у стварност стварности, али независно од мене. Толико да будем сигуран у своје присуство.
Нека трајање траје, толико да будем сигуран у стварност стварности, али независно од мене. Толико да будем сигуран у своје присуство. Али крилом нека не дира мене. Нека мене пусти по страни.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хоћу, велим, да могу слободно погледати сваком у очи. Што да ме називају свакојаком? А кад ти будем венчана жена, нека говори ко шта хоће.
— Што, Стале ? — одговори он и пребаци своју руку преко њена рамена. — Не знам, али ја овако не могу. Хоћу да будем једнако с тобом, па нека погинем, не марим, само да не седим ’вако као у тамници. — Па ја сам ти говорио да није лако.
— Па ја сам ти говорио да није лако... — А што сам ја остављала своју кућу, него да будем с тобом! — одговори она, а очи јој севнуше оном врелом блиставом ватром. — Па како ћемо, кад не може друкчије?
Па најбоље да одеш, док се не врати Марко из вароши. — Баш добро — рече Ђурица — и ’нако ми треба да будем данас слободан. Ти иди одмах; удари на Милетића чајир, па у поток, а после ти је лако до вашега забрана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А враг му рече: — Бољи би ти били новци. Али стари рече: — Нећу, него кабаницу, па ћy се покрити с њоме гдје будем спавао. Кад то враг чује, даде му кабаницу, а он је узме па је замочи у котао и отиде.
Кад то спремиш, онда ми дођи и ја ћу те изнијети. Али мораћеш при томе на ово пазити: кад те будем горе носила, чим ја и кад год зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по један крух, једног печеног овна и
Медвјед се пробуди на ту њезину вику и упита је: — Тко те то зове? — Ено у селу родила једна жена, па ме зову да будем баба, а ја не знам шта бих јој понијела. — Па понеси јој мало меда из оне кошнице, — рекне јој медвјед.
— Ено у селу — рече му лисица — породила се друга једна жена, па ме зову да будем дјетету баба, а ја не знам шта бих јој понијела. — Понеси јој мало оног меда, — рече јој медвјед.
— Ено у селу породила се још једна жена, па ме зову да будем баба дјетету, него бих ли јој понијела мало оног меда? — Па понеси! — нареди јој медвјед.
Кад будем преко мора, онда ми некако пукне једна упрта на торби, те се све просо проспе у море. Кад пријеђем преко мора, у том
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
вам кажем, с етикетом многом — А већ руци не дам да вас ишта вређа — Везаћу подвезу чим пред вашом ногом Пресавио будем колена и леђа.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Уредник часописа ”Електрицал Еxпериментер” ме је замолио да будем сасвим јасан у објашњавању, тако да и моји млади пријатељи међу читаоцима часописа могу јасно да схвате и конструкцију
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
би било добро да се из школе у Панчеву преместим у чувену прашку школу у Чешкој, ако ми отац и мајка буду сагласни да будем тако далеко од куће.
Обећао сам им да ћу се о свему посаветовати са родитељима када их за божићни распуст будем посетио. То сам и учинио, али је испало да мој отац није хтео ни да чује за то.
Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом прашком хотелу који се звао ”Плава звезда”, бар за један дан док не нађем своје пријатеље.
Али доживети да будем враћен без паре у џепу и без ружичастих снова, било би превише за сваког човека, осим ако није лишен сваког тананијег
Овај човек желео је да у његовом хотелу будем на комплетном пансиону, али је моја уштеђевина од само десет долара, била тако мала да сам морао бити веома опрезан.
Тај човек никада није престајао да ме бодри и да ми предсказује нове успехе, наравно, ако се и даље будем трудио. Зато ме је много подсећао на моју мајку. Џим је био обичан ложач и машиниста за парне машине и котлове.
Он ми веома искрено рече да мој изговор не може бити гори, али се може поправити, ако будем вежбао онако како ме је учила моја ”вила” са делаверске фарме.
Може ли та установа мене, једног неотесаног намештеника фабрике кекса, дотерати тако да будем једног дана члан плејаде њених студената?
долара у џепу на почетку своје каријере у Колеџу, а знао сам да ћу моћи да наставим са добрим успехом, а тиме будем ослобођен школарине, и да зарадим нешто за живот, само ако се одрекнем свих других активности.
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било. Осећао сам се изванредно, као да су све земаљске тегобе нестале.
Чинило ми се да је то мучило моју мајку, те сам одлучио да будем врло пажљив у свом опхођењу са људима. Идворани су дошли да ме виде и да ми кажу да у читавој Војводини нема младог
Као да сам имитирао Тела, скочио сам онако обучен у воду, уверен да ће ми се одело лако осушити на топлом сунцу када будем наставио са веслањем. Тако је и било. Осећао сам се изванредно, као да су све земаљске тегобе нестале.
Ћипико, Иво - Приповетке
Умешће нас... Да, биће рода од маслине ка досад! — и насмија се шрезриво. — Ма моја душа ванка тега... Учинићу ча будем могао. — Ваља, — потврди Букало.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Ако о њима будем могао да напишем синтетички рад налик на историју, биће то помало изнад мојих стварних моћи, па на крају и знања.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ: Питали сте ме и ја сам сматрао за дужност да будем искрен и да вам кажем. Разуме се, ваша је ствар како ћете поступити.
Се сифизан!2 ЖИВКА (размишља). Ако је само да се шапуће!... А је л' те, молим вас, то је онако, само за свет да будем непоштена, а за себе да будем поштена? НИНКОВИЋ: Зашто не? Може и тако. Са ва оси.1 ЖИВКА: Чудновата та отменост!
Ако је само да се шапуће!... А је л' те, молим вас, то је онако, само за свет да будем непоштена, а за себе да будем поштена? НИНКОВИЋ: Зашто не? Може и тако. Са ва оси.1 ЖИВКА: Чудновата та отменост!
Он је рад да се жени и мени је ствар поверио, молећи ме да му будем проводаџија. Он је уверен да ћу ја његову ствар искрено заступати и зато ми је поверио.
ЖИВКА (долази): Шта је?... РАКА: Зет Чеда ми је дао динар да будем чврст карактер и да ти не кажем где је он сад. Ако ми даш два динара, ја ћу бити још чвршћи карактер па ћу ти казати.
Само, знате, не треба то примити срцу. ЖИВКА: Ако хоћете право да вам кажем, мени и није баш толико стало до тога да будем министарка. НАТА: Е, па немојте, госпа-Живка, будимо искрени.
) – А што се ви церекате мојој судбини? Не заборавите да сад нисам министарка па не морам више да будем отмена, и онда нека вам не буде криво ако распалим језиком по вама!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
не љути се, али ја не могу толики да будем. Страх ме је од толиког. Не могу, нано, страх ме је!”176 Страх који мали Коста осећа откривамо - каткад врло дубоко
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ако мислиш да те варам’, А ти покушај. Оно момче давно чека, На то навија; Мене шаље да му будем Проводаџија“. Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије. А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Тако највеће господе пединтери носе. Добро само пази кад те викнем Ханц. ЈОВАН: Ја нећу да будем коњ, макар ме убили. ФЕМА: То је најлепше име, лудо! Гледај како је суптилно Ханц, боље него гурбијанско Јован.
(На ову реч Василије избуљи главу.) ЕВИЦА: То ће онда моћи учинити кад срећна будем ваша жена бити. РУЖИЧИЋ: Не жена, возљубљенаја Хелено, но нимфа љубјашчаго тја Свјатозарја. ЕВИЦА: Ја се радујем.
ФЕМА: Да будем паорка? Ох, кон нит, кон нит. МИТАР: Фемо, само три године. ФЕМА (метне руку на чело, сасвим жалостиво): Кон нит,
ФЕМА: Либри прудер, ја сам већ истерала жељу са ноблесом. Сад оћу мало да будем проста, да видим како се и просто живи. МИТАР: Но, фала богу! Једва јој нађо лека. ФЕМА (чешећи се): Да, просто!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да ниси анђео кога страх мој кроти Чудовиште би био у својој лепоти Чије порекло у мојој је жељи Да уништен будем тамо где постаје Моја немоћ моја снага која даје Истину речима у лажној повељи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Зна да спрема пољску кујну и пристаје да иде за мном где год будем пошао. Одмах купујем прибор за кување, кога још немам, конзерве, брашно, зејтин итд.
У манастир неће да ме пусте обувеног, нужно је да будем сасвим бос. Сав унутарњи простор издељен је зидовима, лагумски као пчелињак; са светлошћу која се ломи о танке
Ноге газе по мекој, еластичној плажи. Стари рибари са мрежама одлазе тим путем. Одједном видим да једва ако будем имао времена да стигнем за аутобус који треба да ме врати из Рабата у Казу.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пријавим га, ђенерал та дозва себи и између њих двојице отпоче се овај разговор, при коме сам ја имао несрећу да будем тумач између ђенерала и мајора. — Где сте ви досад?
Откуда мени невојнику да поверавају овако војничке задатке?! Учини ми се да Черњајев xоће да ја данас будем убијен. (Којешта, ноћас це смејем тој лудој мисли, али јутрос ми не беше до смеја).
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИИ Гроб је трулеж, — он не уме Брзо пепô стварат’ — Ту смо близу, кад ће мртве Живи огањ згарат’. Ако тада будем имô Живих пријатеља, Сетиће се мојих тијо Прошаптаних жеља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Али ја да будем шеф тога одсека... — Не! — говорио му је озбиљно капетан Бора. — Ја сам старији. Ти би могао да будеш само мој
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Да и ја, удаљен, Не будем придављен Каменом незнања Отечества стања, Већ да знам, мирујем, Певам и ликујем. Тако је, брижан, певао Паун
У срећи Не понеси се! Наплотак један из блата, у блато други. Доста је. Дуг да не будем: Све је Миленку Благоје редом погодио: хлеба проси од слугу. 1831.
Волем једног Србина Нег’ туђ цео свет, Макар да га одева Злато и скерлет, И кад будем умрети, Кћер ћу моју заклети Нека љуби Србина, Слатког Србина. 1837.
“ И тог’ ћу се држати Док год будем дисати, Српског оца прави син, Прави српски син. От оца ми остала Лепа дара три: Име Срба, мач и крв Што м’ у срцу
пропало злато, згажено в блато људеј умних. људеј умних. Но ја богатства не хоћу знати баш да без мјеста будем згибати. здјелал би тако а не инако как ћу јавит, как ћу јавит. Но могуће је и нешто друго.
О. в Новом Садје 1764; и ову књижицу је Матица српска год. 1950. издала фототипски Оженил би се, да женат будем. но мислим: зашто да ланац узмем на моју главу? Јер хоће с’ нраву њену свагдар, њену свагдар.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
својијем огњем сажиже, У души страшан вихар подиже, Жеље се ломе по срцу моме, Траже мегдана и траже крви, Онде да будем — да будем први — Где први јекне гром!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Само ти ћутиш, Радошу?... Шта је то?...
сажиже, У души страшан вихар подиже, Жеље се ломе по срцу моме, Траже мегдана и траже крви, Онде да будем — да будем први — Где први јекне гром!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Само ти ћутиш, Радошу?... Шта је то?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Кад не могу кнезовати кô што су ми стари кнезовали, нећу да будем ни турски алабаш! — говорио је Реља поносито. Силно је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у чаршију.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Хоћу те, Животе, и страсно те штујем, У вртлогу страха ја о теби снујем. Рођен сам да будем пророк оној чети, Што ће ведра чела силно тебе хтети. Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
молим Господа да хришћанима буде помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату". Отуд су могли настати и мотиви у песмама како Марко укида порез који су наметнули
Ћипико, Иво - Пауци
—Не будали, што ти на ум пада? ... Гдје је то? Ти ћеш ићи кад мене већ не буде; а да, док не будем могао ићи, већ као да ме и нема! — Могли би купити вина овдје у вароши... и трошак је мањи, — опази Раде.
А што ћу ти ја? Стари је оставио за собом силу дуга: купио оне земље; молио ме и молио, па, да му будем при руци, попустих... Послије ми, бога ми, бијаше жао, али која вајда: ствар свршена, поговора нема!
— А Петар? — приупита он. — Немојте ми о њему говорити! — умилним гласом одговори. — Још га волиш? — Док будем жива. — Онда зашто долазиш к мени? — опази он заједљивим гласом. Али одмах преврне: — Иди к њему кога љубиш! Иди !
— 'Ај демо! — јави се дјевојка. — Није друге, ваља ићи! — трже се и Иво. — Дођи и сутра. . — Ако будем могла .. Па се часом ћутке гледају и— пољубе. Дјевојка крене кроз маслиник навише. — Кате!
Он је обгрли око врата. —Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити! —Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено. —Ти не можеш живјети без човјека! —чисто у бризи изусти он.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ти уображени коленовићи. Показаћу им да ја умем и господин да будем. Не гледај на сребро и злато, Јелена, не штеди новац. Имаш украс краљевог двора да будеш.
мрава по сувом шушкору, дуго тајновито далеко појање кукавице, да лежим са главом на дебелој жили онога дрвета и да будем миран, спокојан и подмирен од света који остављам, да знам тога тренутка да се од њега опраштам у напону његове
Ако ћу да будем праведан, и сам бих се двоумио да сам којим случајем резбарио распеће. Ако бих се одлучио да створим Христа као
Дадара Да, знам, била је то моја грешка. Допустио сам да ме Брзан изненади. Да будем искрен: никад ми није пало на памет да би он могао напасти ноћу, поготово не по таквом мраку.
Димитрије Показао се да је за мене добро то што су ме насадили овде на врху куле. Могу да будем сам са собом, а што је још важније довде не допире задах распадајућих лешева који свуда леже несахрањени.
Осилио се. Уображава да нико овде није у стању да га замени, да су сви остали сметењаци и шепртље. Ако ћу да будем искрен, изгледа да је он ту у праву. Поред осталих, Брзан би већ трећи дан био унутра.
Било би ми много удобније кад бих се у свему покорио Лаушу, али ја не могу да будем ја, не припадам самоме себи већ Цркви, а Црква не сме ниједног тренутка попустити пред Државом.
Када бих могао, право из лета, отићи у рајске вртове! Ако будем разбио своје ружно тело, на небу ћу ваљда добити неко достојније место, јер било би крајње глупо да некакав богаљ
Сударим се са четири исцерене меснате њушке. „Гледајте своја посла.“ Могао сам да будем оштрији. То „гледајте своја посла“ је два сам процедио кроз зубе.
Моја монашка хаља је за њега претесна. Његов калпак би мени падао на рамена. Ја бих можда и пожелео да будем као он, али он никада не би пристао да буде као ја.
би било претесно за два мученика Димитрија, па иако би ти издејствовао да и даље останеш онај под број један, а ја да будем тек пришипетља, скоројевић, придошлица, странац, то ти никако не би било пријатно.
док се гушим и бесомучно раскрвављеним шакама ударам у поклопац, долазим на помисао да ћу тим пре умрети што се будем више копрцао, јер ће тако пре нестати ваздуха. Хтео бих још да живим, а Црни Стеван ме дави.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Клару, И забаци русе косе, И удари у гитару: ,Склопи очи, злато моје, Одмори се, слатко лане, Ја ћу стражар да ти будем, Док румена зора сване.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ви ћете и даље пажљиво слушати и запиткивати ме, као и летос. Па када на тај начин будем мојим пером постепено обухватио све оно што Вас из астрономске науке занима и што Вам је из ње приступачно, онда ћу -
Судбина ме је, изгледа, осудила да будем увек подалеко од предмета својих мисли и жеља. Или сам ја сам томе крив? Зашто нисам привезао своје мисли на блиске
“ - „А да ли су се,“ запита Тиха један од гостију, „Ваша претсказивања испунила?“ - „Нећу да будем неискрен и нескроман,“ одговори Тихо.
Но за то има времена док, као остарели Казанова, не будем више у стању да стварно штогод доживим, него будем морао да освежавам, подгрејавам и китим старе успомене.
Но за то има времена док, као остарели Казанова, не будем више у стању да стварно штогод доживим, него будем морао да освежавам, подгрејавам и китим старе успомене.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« И кад изашао, толико их напао, а нарочито хаџи-Ристу. »Зар сте, вели, зато мене, као свога земљака тражили да баш ја будем свештеник, што сте мислили да ја, као син неког вашег чивчије, нећу смети да ударам на вас, прве, богате и највеће, и
Волео бих, јер, кад од старости и изнемоглости не могнем више послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ будем служио само на гробљу, чекајући смрт, онда да бар имам ту твоју задужбину и у њој тебе, твоје име, твоју слику.
А овде, међу вама, знао сам да ћу бити још више усамљен, пошто ћу морати да будем изнад вашег живота. ТАШАНА Ако ти то чини добро, дођи, кад год зажелиш, к нама.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ништа мени, Тодоре, доброто моја, није код тебе необично... Оно, ако баш 'оћеш да будем искрена, ево шта ми је необично. Свако подне у Бога, у комшилуку кукурече неки петао, галами као луд.
— ти ме добро познајеш, истину, не зато што иначе не бих новац дала, него што хоћу да те видим у душу, пре него што ја будем полагала рачун о части Богу и оном добром човеку чије нас је имање све хранило, и ето још треба и теби, чувеном
— рече једаред Бранко своме другу, у јеку великог рада за матуру — знаш ли, шта сам ја од ове Тисе научио: да не будем усплахирен, да немам ону узверену, плаху амбицију која једнако мери и рачуна. Мени је та амбиција одвратна.
изгубио, тако се то каже, веру и наду, а стварно, изгубио сам моју ведрину, Павле, моју способност, неоцењиву, да будем задовољан увек са свачим, па и са овим што је сад ту!
И не чини нажао Павлу никада. Ти си њему најбољи друг и брат, и он то зна и кад спава... Зближавајте се још... Ако се будем овако осећала као сад, ићи ћу и ја с тобом у Париз, да знаш. Да видим у Паризу мога Павла, моје добро дете.
Разумећеш дакле, ваљда, да ја више не могу замислити да будем тамо доле неки судија, адвокат, или јавни бележник. Господин Јоксим је наша елита, и по образовању и по удобном и
Много добро дете, чисто га видим. — По договору са женом, Павле је остао. Бранку је објаснио: — Да будем с мамом колико још могу, али и да не изгубим везе с овим крајем и људима, ни пословне везе, ни пријатељске везе.
— Онда ме пустите да учим неки занат. Хоћу да будем баштован, да негујем цвеће, да имам лале целе године, да све мирише, да и другим људима дајем семе.
Нека, ништа ми не треба, и боље би било да нисам ни жива... А ако се сасвим искривим, и будем грбава као Надица, онда ћу казати тати све, казаћу да о н а воли и чика-Мишу, и учитеља клавира, и великог калфу,
Они, додуше, нису били пођонари, него прави мајстори, али зар је моје да будем шустерка!... А после је дошао алас: Ната аласка, крпи мреже...
али како стоји на површини земље, сунце ће можда понекад завирити у њу и кад ја будем мртав у њој... Да ли ја то отимам од смрти нешто?...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
или џакове носио, или стадо пастирски чувао, трипут би боље прошао него што сам прошао; али мени се почест учини да будем филозоф, да видим оно што моја браћа не виде, да видим ђавола.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
та репутација даје довољно квалификација за члана академије наука и уметности, те сам свакога часа могао очекивати да будем и изабран.
добре особине панталона као непријатељ сукње; напротив, ја мислим да ћу се тиме баш декларирати као пријатељ сукње што будем више добрих особина панталона пронашао.
Међутим, нисам имао много разлога да будем толико поносан на те панталоне које су ми навукли. То су биле панталоне мога старијега брата, на којима је била
сви сложили с тим да су данашња деца „напредна и бистра“, отпочело је решавање о томе шта би најпробитачније било да будем.
“ пре но што је човек могао н завршити мисао. Трећа парка, она што скраћује човеку век, била је зато да ја будем професор. — Ништа лепше од тога! — узвикивала је она. — Па јест!
Шта ћеш лепше! Мајка је моја била за то да будем или доктор или митрополит. — Доктор је одиста згодна ствар, — додаје теча.
И поред ових примамљивих речи за лекарску професију, мајка је у ствари више нагињала да будем митрополит. — Поштује га цео свет и сви га љубе у руку, — говорила је она.
Мој теча, онај што о докторима има добро мишљење, био је одлучно за то да будем министар. — Ништа лепше од тога, — тврдио је он — имаш власт у рукама па радиш шта хоћеш, а не одговараш никоме.
Како ни до краја часа нисам „будем био“ научио то проклето склањање, остао сам на коленима све док није закуцало звонце.
мада сам инстинктивно осећао извесну грађанску обавезу према овоме предмету, ипак нисам никако успео подесити да будем на доброј нози са њом.
На основу тога што та животињица грицка мрвице бачене са туђега стола, судбина ми је одредила да будем — српски књижевник.
Али, све до гимназије, носио сам панталоне натраг разрезане, па ми никако није ишло у главу да будем заљубљен са натраг разрезаним панталонама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми. — Останите!... Ја ћу први. Тек кад будем стигао на ону обалу, онда пођите — и потера коња.
Од овог мог лутања зависи можда опстанак пешадије, фронт и, на крају, могу још да будем крив за неуспех. Молио сам Бога да ми створи макар неку путању с леве стране, куда бих се упутио ка оној батерији.
Када сада о томе мислим, чини ми се, друже, убудуће нећу више моћи да будем такав. Онда ме је захватио општи замах и у мојој свести лебдела је само једна мисао: дужност.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
теби барбарства моја словенска и њини перунски врти, својом косом као венцем ме узвиси: да у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу
и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем стао: величанствен и горд да сам на тебе, поносит као шумски петао!
И да бих њен јаук саслушао, очи склапам Па мислим: да ће јој гроб бити бескрајан Тамо, где будем био велики херој, а отац долмен трајан, И брат разбојник ужасан, Крвопија, млад и ужасан.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сада се птица трже. — Не могу да те пропустим! — рече. — Дужност ми је да будем прва стража. Једино ако ме надиграш — пропустићу те. Али, надиграти ме нећеш...
Али, све док ме будеш волео, све док ме се будеш сећао — бићу ти пријатељ, бићу с тобом, чак и ако будем на Брегу Светлости или негде другде... — Мицко се осмехну и поче нову игру.
Принцези од узбуђења стеде дах. — Када се будем удавала, на овој столици крунисаће ме за Царицу! — рече Принцеза и седе на столицу, али на њој не оста дуго.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1924 — 1925. ЉУБАВ О, да ми је нешто па да будем река, Па да течем испред твоје куће мале; Певајући теби, да разбијем вале о прагове где ти стаје нога мека.
Снеси ми сунца и пробуди чесме Сокова младих, као стабло срча Снажан да будем. О, запјевај пјесме Миле и топле кô јутро што стрча Стрменом горе; видај, ослободи Скрхане прси од море и грча!
Мома се у бег даде — Из честе див се јави. У крви посрну витез, С клецањем кући див миче.'' Кад ја сахрањен будем, Тад је крај ове приче.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Филозофу, Марко је пред своју погибију рекао: „Ја кажем и молим господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“. Све што историја зна о Марку своди се на то да је он био незнатан владар.
Лежим, брате, три бијела дана; ако будем, брате, још три дана, никада ме више виђет нећеш: избављај ме, побратиме Марко, јал' за благо, јали на јунаштво!
се све Косово редом: даваше му младе и девојке; ево мени тужној редак дође да довече идем Арапину, да му ноћас, јадна, будем љуба, па ја мислим и размишљам мисли: мили боже, што ћу и како ћу?
више довест војске, ја се први с Турци бити нећу: јер ја нисам дрво врбовина, кад пос’јеку, да с’ омладит могу, па да будем врба кô и била, већ Ћурчија, горски арамбаша, — кад пос’јеку, омладит се нећу!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је једна фарса Тетке падају с Марса Сви знанци и сви странци Можда су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ КРАЉ Рече краљ и скочи удаљ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ЦАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни министар
и сви странци Можда су падобранци ДОСАДНО МИ ЈЕ ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ КРАЉ Рече краљ и скочи удаљ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ЦАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ
СТВАР Рече му главни министар ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЦАРСКИ ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни секретар
ПРЕСТО И СВЕ РЕСТО ШТО ИДЕ УЗ ТО РАДНО МЕСТО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА БУДЕМ ЦАР Рече цар и направи дар-мар ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР КОНОБАР УРЕДИЋЕМО ТУ СТВАР Рече му главни секретар ДОБИЋЕШ ОДМАХ КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А
ОДМАХ КЕЛНЕРСКО ОДЕЛО ПОЛА ЦРНО А ПОЛА БЕЛО ДОСАДНО МИ ЈЕ ДА СЛУЖИМ ГОСТЕ Рече конобар НЕКА ОПРОСТЕ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР ПУТАР УРЕДИЋЕМО ТО КО ОД ШАЛЕ Рече му главни шеф сале ДОБИЋЕШ ОДМАХ ЗАСЕБАН ПУТ ДОНЕКЛЕ НАСУТ
ОДМАХ ЗАСЕБАН ПУТ ДОНЕКЛЕ НАСУТ ОДНЕКЛЕ ЖУТ ДОСАДНО МИ ЈЕ КАМЕН ДА ТУЦАМ Рече путар ОД МУКЕ ПУЦАМ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР — ВЛАДАР Е ПА САД ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дугајлија Стриц хитро се смандрља с грана. — Довешћу своје магаре. Могу још ноћас. Идем с њим у млин па кад се будем враћао.
“1 Како бих иначе јуришао на она проклета спадала, не будем ли се поткријепио ракијом. Напад је био одређен већ за сутрашњи дан, пред сам ручак, јер се посигурно могло рачунати
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Девојка Ја сам сама земља и од земљана рода се родила пак какво назорно прибегање људско к мени да будем? Како ли Христа, свет вилајетски да понесем на својих ми маловрсних и слабих руку.
И сад сам девојком. Пак како да ја мати детиња прочувена останем и та будем? Гаврил Сав је ови свет прогледао вишњи Бог одзгор ал' нигде није такву девојку приличну нашао за своју мајку кроме
И сретоше се међ собом милост и истина. НАДГЛЕДНИК БАШТИНЕ Ти опреми лађу са свим оправну, а мене уреди да јој будем думенџија. Добро ја знам шњоме упраљати и окретати тако да неће о пањ зицнути ни се на пруд насадити ил' се потопити.