Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А што си сабрао, кому будет? Остаће деци? Сину глупому не помошт богатства, ашче не купит мудрости изрјадства.” Богата си сина оставио кад си га
Случи се да се ови притом престави, и на самој смерти чују од њега ове речи: „Праведни и благи боже, да будет душа моја с душом Османа мога!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— „А сколко их там јесте?” — „Ми думајемо, что јест шестнадцат тисјашч, и болше будет; а и тепер босански везир привел из Босни 7600” (босански везир довео је 7600, како сведочи Хаџи-бегово писмо).
” — „Пјатнадесјат тисјашч, что тепер вооружало сја, а когда сви востанут, то и болше седмдесјат тисјашч будет”. — „А дља чего боснијски визир превел толко тисјашчи?
Везир сказал, и То громко и јаростно: неможно јето бит, ни један краљ у нашега цара земљу мјешати сја не будет; јест — сказал — у нашего султана вјерних мусломан, котори јему правду скажут, когда и что в Сербији воспосљедујет.
” — Булгаков: „Конечно будет, но времја неизвесно.”— ја: „Јежели ви знајете, что не будет аудијенцији, то ми где нибуд будем вручит јему својеручно
” — Булгаков: „Конечно будет, но времја неизвесно.”— ја: „Јежели ви знајете, что не будет аудијенцији, то ми где нибуд будем вручит јему својеручно писмо.” — Булгаков: „Будет, будет несумњено.
”— ја: „Јежели ви знајете, что не будет аудијенцији, то ми где нибуд будем вручит јему својеручно писмо.” — Булгаков: „Будет, будет несумњено.” — Спрошивах: „Давати прочим царем прошенија прежд нажели код нашего императора аудијенцију имејемо?
” — Булгаков: „Будет, будет несумњено.” — Спрошивах: „Давати прочим царем прошенија прежд нажели код нашего императора аудијенцију имејемо?
— Он: „Хорошо, надобно ждат одговор.” — Ја: „Сказал аустријски император, что будет аудијенцију нам дат, зато наставленије прошу”. „Хорошо, ја о том с графом проговорју, а ви завтра придите.” 4.
од Турков; да, император многократно писал султану, чтоби престал от такових мучителствиј и прочаја; и вас император будет зват к себе.” — Ја спросил графа, чтоби и он од своје стране како код Јего Имп.
Он, граф: „Правда то, — но ви прочим не јавили, токмо нам росијском, австријском, прајском и англијском, а од тих не будет султан разумит. Но друго что?
Но друго что?” Ја: „Он говорил, что он као добри пријатељ султанов будет јему писат, чтоби народу серпскому облакшат. Но будет ли султан послушат, не знаје.” — Граф: „Правда.
” Ја: „Он говорил, что он као добри пријатељ султанов будет јему писат, чтоби народу серпскому облакшат. Но будет ли султан послушат, не знаје.” — Граф: „Правда.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Каже преосвештенство: »Ви јесте сол земљи: ашче же сол обујает чим осолитсја; нивочтоже будет ктому точију да исипана будет вон и попирајема человјеки.« И право је и казао.
Каже преосвештенство: »Ви јесте сол земљи: ашче же сол обујает чим осолитсја; нивочтоже будет ктому точију да исипана будет вон и попирајема человјеки.« И право је и казао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него Ђурђев страх, да не роди Павлу сина. Па шта ћемо онда? Да бива Исакович, или да будет Бергхамер? Таква су онда била времена.
Што бих се ја Трифуна клонио? Ако је Трифуну стало, да се не срамотимо, ја сам за то. Али, ако Трифун раздрјати сја будет, на мене, у Кијеву, ашче господ Бог кое чудо не сатвори, убићу га, као курву. То ти кажи своме брату! Оће Србо!
(Они су имали обичај да се изненада питају, и код жена, и при игранкама и пијанкама: „Но, књаз, что будет команда?“ Тако је то причао Живан Шевич Исаковичима.
Шта би била команда? Что будет команда? Павлу се, у том тренутку, тај човек, са лицем избораним ветровима, зимом и биткама, учини као неки Вишњевски,
Црњански, Милош - Сеобе 1
„В чест и славу нашего полка потрудитсја нахранити фамилије сиротих, на сопствено иждивение моје, да будет за поминание имена моего“ – рече пред Цаберном, при повлачењу, шаљући га у извиђање, у варош, са неколико коњаника,
Жена твоја с червми истљети будет. И горкост душе твоје проиде. За долги твој живот тек твоји потомци обрести будут во ноћи благозрачну Деницу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Храни Бог моих детей!); Ваша кућа вазда свега пуна била, а мушкијех глава највише! (Пусть ваш дом будет полон всего, а особенно мужского потомства); Највиша је срећа у колевци (Самое большое счасть — то, что в колыбели).
и поцелуями можно „погубится“ ребенка: Дијете много миловано нигда добро одгојено (Заласканный ребенок никогда не будет хорошо воспитан). Сербы считают, что наказывать детей необходимо, если мы хотим вырастить „хорошего человека“.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сеј сат да будет сопутник мислеј мојих... Но что глагољу? Потребно јест да сочину јединују пјесн к престојаштему торжеству; и понеже
Сије да будет и со бурмутицеју. ПОЗОРИЈЕ 10. ЈОВАН, РУЖИЧИЋ. ЈОВАН: Врашко печење, кад сам се једанпут курталисао.
Воистину, сеј образ јест идилскаго живота, сију да возму аз в супругу, не марећи что со материју јеја будет. ПОЗОРИЈЕ 8. САРА, ФЕМА, БИВШИ САРА: Службеница, службеница, како, ви сами? ФЕМА: Коми фо!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дај ми љубов твоју дар, серце будет ми олтар, жертва буду сам. На олтару будет стих храм поставит медан, тих твој клијент, мадам.
Дај ми љубов твоју дар, серце будет ми олтар, жертва буду сам. На олтару будет стих храм поставит медан, тих твој клијент, мадам.
Кол сладосна нишча Јеја тиха надежда, Брагорастворјајушча Горкост смерти всегда. — Тјело моје с червми Истљети будет, Душа же с ангели Во вјеки поживјет. 1810. Милован Видаковић У МЕСТУ ПРИЈАТНОМ, ТИХОЈ ПУСТИЊИ...
Бљуди совјест, то цјел и невредим остајеши, и не будет ти мрачни гроб но светлаја палата. Ранч, с. р.” — На дну песме стоји где и када је написана: В Новом Садје 1766. л. Х.
с поздравленијем дражајшеја мојеја матере, дондеже сам успјеју пријти, процјеловати Вам Вашја прекраснија руки, јеже будет, јако же надјеју сја, в октоври мјесјацје. Прошчајте — Терлаич.” — У Летопису (стр. 144. и 145), уза ст. 1. ст.
јарачким мехуром и прдаљком от чиста сливова дрена, и да ји накити оловом лепо, и рог такожде да буде сливов, а что будет коштовати, то ја за плаћу, како свириле получим, стараћу се.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СТРОФЕ] А Христос васкрес живот нам дарујет И лучше јеште дати обештујет, Христос васкрес и не умрет к тому, На всегда будет жити в нашем дому. Блага вносит вса в дом наш са собоју, Ђавол мусит уступити са злобоју.
Тешите се с того же Христос ва веки Царствовати будет в небе с человеки... В . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Г Живот ва гробе не могал длго бити, Пошал умрлих с гробу